Крављи грашак
Крављи грашак, познат и као црни окасти грашак (Vigna unguiculata) једногодишња је зељаста биљка која припада роду Vigna из породице бобова (Fabaceae).
| Крављи грашак | |
|---|---|
| |
| Махуне крављег грашка | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Кладус: | Rosids |
| Ред: | Fabales |
| Породица: | Fabaceae |
| Род: | Vigna |
| Врста: | V. unguiculata
|
| Биномно име | |
| Vigna unguiculata | |
| Синоними[1][2][3] | |
|
Листа
| |
Крављи грашак се сматра једном од највреднијих легуминоза које се са успехом узгајају у семиаридним тропским подручјима Азије, Африке и Централне Америке. Једна је од најтолерантијих легуминоза на суше и високе температуре. Добро успева у земљиштима слабијег квалитета и може да толерише земљишта са више од 85% песка, са мање од 0,2% органских материја, те са јако ниским вредностима фосфора.[4] Добро подноси засенченост, због чега се често узгаја као међукултура заједно са кукурузом, просом, сирком, шећерном трском и памуком. Осушене стабљике користе се као сточна храна, пошто су њихови листови јако протеинима.[5] Како су стабљике ове врсте коришћене у исхрани стоке отуда вероватно и потиче назив крављи грашак (енгл. сowpea).
Крављи грашак је одличан азотофиксатор.
Историја
уредиИако не постоје прецизни археолошки подаци који би указивали на тачно место где је ова биљка први пут култивисана, верује се да је први пут култивисана на подручју западне Африке. У пећинама ццентралне Гане археолози су пронашли угљенисане остатке крављег грашка чија старост је процењена на други миленијум пре нове ере.[6] У том периоду ова врста се проширила и на Југоисточну Азију, а у писаним изворима први пут се помиње око 300. године пре нове ере. На територију Централне и Северне Америке доспео је вероватно током XVII века.
Нутритивне вредности
уреди| Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz) | |
|---|---|
| Енергија | 484 kJ (116 kcal) |
20,76 g | |
| Шећери | 3,3 g |
| Прехрамбена влакна | 6,5 g |
0,53 g | |
7,73 g | |
| Витамини | |
| Тиамин (Б1) | (18%) 0,202 mg |
| Рибофлавин (Б2) | (5%) 0,055 mg |
| Ниацин (Б3) | (3%) 0,495 mg |
| Витамин Б5 | (8%) 0,411 mg |
| Витамин Б6 | (8%) 0,1 mg |
| Фолат (Б9) | (52%) 208 μg |
| Витамин Е | (2%) 0,28 mg |
| Витамин К | (2%) 1,7 μg |
| Минерали | |
| Калцијум | (2%) 24 mg |
| Гвожђе | (19%) 2,51 mg |
| Магнезијум | (15%) 53 mg |
| Манган | (23%) 0,475 mg |
| Фосфор | (22%) 156 mg |
| Калијум | (6%) 278 mg |
| Натријум | (0%) 4 mg |
| Цинк | (14%) 1,29 mg |
| |
| Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле. Извор: NDb USDA | |
Крављи грашак је висококалоријска намирница која садржи значајне концентрације протеина, минерала и витамина. Осушено семе може да садрже и до 25% протеина.
Гајење
уредиКрављи грашак се данас највише узгаја у Африци, посебно у Нигерији и Нигеру где се произведе више од две трећине од укупне светске продукције.[7] Значајни произвођачи су још и Буркина Фасо, Гана, Сенегал и Мали. Нигер је највећи светски извозник, а Нигерија највећи светски увизник овог поврћа.
Према статистичким подацима из 1997. године, под овом културом било је засађено око 12,5 милиона хектара, а укупна светска продукција износила је око 3 милиона тона. Према подацима УН-овог одела за пољопривреду и храну (FAO) просечни приноси 2012. били су око 483 кг/ха, што је упола мање од процењених могућности узгоја.
Други највећи светски произвођач крављег грашка је Бразил са просечном годишњом производњом од око 600.000 тона.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”.
- ^ „International Plant Names Index, entry for Vigna sinensis”.
- ^ „International Plant Names Index, entry for Pl. Jav. Rar. (Hasskarl)”.
- ^ Singh, B.; Ajeigbe, H. A.; Tarawali, S. A.; Fernandez-Rivera, S.; Abubakar, M. (2003). „Improving the production and utilization of cowpea as food and fodder”. Field Crops Research. 84: 169—150. doi:10.1016/S0378-4290(03)00148-5.
- ^ Shaw, Monica (28. 10. 2007). „100 Most Protein Rich Vegetarian Foods”. SmarterFitter Blog. Архивирано из оригинала 27. 08. 2011. г. Приступљено 06. 04. 2008.
- ^ D'Andrea; et al. (1. 09. 2007). „Early domesticated cowpea (Vigna unguiculata) from Central Ghana”. Antiquity. 81 (313): 686—698. doi:10.1017/S0003598X00095661. Приступљено 20. 05. 2016.
- ^ 24/01/2015 FAO 2012 FAOSTAT Gateway Архивирано 2015-09-06 на сајту Wayback Machine
Спољашње везе
уреди
