| Цитат из чланка |
Испеци па реци
|
| Захваљујући непредвидивом вихору ратних збивања, школовани официр ЈНА, Ратко Младић ненадано је доспео у ситуације о којима није могао ни сањати |
Ово стилски као да је узето из читанке о догодовштинама Друга Тита; баш аутор зна шта је Ратко могао сањати (можда је сањао да истреби све неистомишљенике, можда је сањао Лепу Брену — ко ће га знати)?
|
| Од 21. године члан партије, верни официр идеолошке војске која је учена само како да се брани од спољашњег, али не и од унутрашњег непријатеља, на попису изјашњаван као Југословен |
Јесте, баш знате како се изјашњавао, вирили му преко рамена кад га је посећивала пописна комисија. И друго, само неко ко никад није био у ЈНА и ко не зна ама баш ништа о ЈНА, може да напише да официри ЈНА нису учени како да се одбране од унутрашњег непријатеља.
|
| морао је сада, у том неочекиваном обрту, да брани не свих пет народа, већ само један, и то од дојучерашњих комшија |
Какав драмски заплет! Ратко брани? Можда Ратко Свилар. Он је добро бранио.
|
| Још на книнском ратишту схватио је да процеп између Срба-комуниста и Срба-четника представља тачку спотицања у даљој организацији српске војске[тражи се извор], те је забранио ношење и петокрака и кокарди, инсистирајући на јединственом српском грбу са тробојком. |
Има добар блог на ову тему, који прилично добро објашњава идеолошку подлогу овога.
|
| Ратујући у Книну, још као пуковник, спријатељио се са војницима и народом, захваљујући својој непосредности у комуникацији[тражи се извор], што је знатно, поготову у каснијим годинама ратовања допринело његовој изразито великој популарности међу обичним људима, који су га доживаљавали као народског генерала[тражи се извор] |
Дивни, добри Ратко, кога је народ обожавао. Баш прави пример непристрасног енциклопедијског писанија. Баш ме занима како су га доживљавали ови са друге стране нишанских справа артиљерије око Сарајева.
|
| Добро је позната прича о његовој храбрости, када је сам ушао у минирани аутобус, који се налазио на путу којим је морао проћи ка крајњем одредишту[тражи се извор]. Пошто није било времена да се чекају специјалне обучене јединице, пуковник Младић одлучио је да проба сам, и успео[тражи се извор]. |
Јунак, него шта! Непристрасно.
|
| Тада су сведоци овог догађаја коментарисали да је у питању лудо храбар пуковник, који са таквим приступом решавању проблема може далеко догурати. |
Богами је догурао далеко. Чак до Хага. Да није језиво, било би смешно.
|
| Већ 1992., поставши командант ВРС, врло брзо од разбијене и неорганизоване масе, прави добро устројену Војску која се достојно може супротставити непријатељу, шта више и надмоћно га потући[тражи се извор]. Управо су му ти први месеци ратовања, и велики војни успеси донели ореол генијалног генерала[тражи се извор], да га је чак и један угледни амерички часопис[тражи се извор од 09. 2009.] 1994. прогласио једним од најбољих 30 војсковођа данашњице. |
Да, стварно геније за убијање цивила, а што се војних успеха тиче — будимо реални, човек је изгубио све територије на којима је ратовао. Можда је био геније за маркетинг, кад његови обожаваоци ни после две деценије нису успели да схвате да је изгубио.
|
Албанија 
Аустрија 
Белгија 
Белорусија 
Босна и Херцеговина 
Бугарска 
Ватикан 
Грчка 
Италија 
Косово 
Луксембург 
Мађарска 
Република Македонија 
Монако 
Немачка 
Пољска 
Румунија 
Словачка 
Словенија 
Тунис 
Турска 
Француска 
Холандија 
Хрватска 
Црна Гора 
Чешка 
Швајцарска 
Шпанија
Аустралија 
Велика Британија 
Данска 
Египат 
Индија 
Ирска 
Канада 
Кина 
Куба 
Норвешка 
Португалија 
Русија 
САД 
Сејшели 
Финска 
Шведска