Државе чланице Европске уније
Европска унија (ЕУ) се састоји од 27 држава чланица. Свака држава чланица је странка оснивачких уговора Уније и тиме подлеже привилегијама и обавезама чланства. За разлику од чланова већине међународних организација, државе чланице Европске уније подлежу обавезујућим законима у замену за заступање у оквиру заједничких законодавних и судских установа. Земље чланице морају се једногласно сложити да би Европска унија усвојила политике одбране и спољашње политике. Субсидијарност је основни принцип Европске уније.
| Државе чланице Европске уније | |
|---|---|
 | |
| Категорија | Суверене државе |
| Локација | Европска унија |
| Направљено | 1952/1958 |
| Чланице | 27 (од 2020) |
| Могуће врсте | Републике (21) Монархије (6) |
| Становништво |  447.206.135 (2020)[1] |
| Области | 4.233.255 km² |
| Влада | Парламентарна представничка демократија (23) Полупредседничка представничка демократија (3) Председничка представничка демократија (1) |
Године 1957, шест држава основало је претходника Европске уније, Европску економску заједницу (Белгија, Француска, Италија, Луксембург, Холандија и Западна Немачка). Преостале државе су приступиле следећим проширењима. Дана 1. јула 2013, Хрватска је постала најновија држава чланица Европске уније. Да би приступила, држава мора испунити економске и политичке захтеве познате као критеријум из Копенхагена, који захтевају од кандидата да има демократску владу слободног тржишта заједно са одговарајућим слободама и установама, и поштовање владавине права. Проширење уније је такође условљено сагласношћу свих постојећих чланова и кандидатским усвајањем постојећег закона Европске уније, познатог као правна стечевина.
Постоји диспаритет у величини, богатству и политичком систему држава чланица, али сви имају де жур једнака права. У пракси, неке државе су знатно привлачније од других. Док се у неким областима врши већинско гласање тамо где веће државе имају више гласова од мањих, мање државе имају диспропорционалну заступљеност у односу на њихово становништво. Ниједна држава чланица није повукла чланство или је била суспендована из Европске уније, мада су неке од зависних територија или полуаутономне области напустиле унију. У јуну 2016. године Уједињено Краљевство је одржало референдум о чланству у Европској унији, што је резултирало са 51,89% гласова за напуштање. Премијерка Тереза Меј се 29. марта 2017. године позвала на члан 50 да формално започне поступак изласка,[2] а Уједињено Краљевство је званично напустило Европску унију 31. јануара 2020. године.
Списак
уреди| Држава | Изворно име | Грб | Застава | Главни град | Приступање | Становништво | Површина (km²) | БДП (Милиони долара) |
БДП по глави становника (по паритету куповне моћи) | Валута | Џини | ИХР | Савет гласова | ЕП седишта | Језици |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Аустрија | Österreich | 
|
|
Беч | 1995 | 8.792.500[3] | 83.855 | 437.582 | 47,726[4] | евро | 291[5] | 0.885[6] | 10 | 18 | немачки |
| Белгија | België Belgique Belgien |
|
|
Брисел | Оснивач | 11.365.834[3] | 30.528 | 534.230 | 45,003[4] | евро | 330[5] | 0.890[6] | 12 | 21 | холандски француски немачки |
| Бугарска | България (Bǎlgariya) | 
|
|
Софија | 2007 | 7.101.859[3] | 110.994 | 55.824 | 20,355[4] | евро | 292[5] | 0.782[6] | 10 | 17 | бугарски |
| Хрватска | Hrvatska | 
|
|
Загреб | 2013 | 4.154.213[3] | 56.594 | 57.073 | 22,937[4] | евро | 29[5] | 0.818[6] | 7 | 11 | хрватски |
| Кипар | Κύπρος (Kípros) Kıbrıs |
|
|
Никозија | 2004 | 854.802[3] | 9.251 | 23.263 | 34,961[4] | евро | 312[5] | 0.850[6] | 4 | 6 | грчки турски[а] |
| Чешка | Česko | 
|
|
Праг | 2004 | 10.467.628[3] | 78.866 | 205.270 | 33,529[4] | круна | 258[5] | 0.870[6] | 12 | 21 | чешки[б] |
| Данска | Danmark | 
|
|
Копенхаген | 1973 | 5.743.947[3] | 43.075 | 342.362 | 48,230[4] | круна | 247[5] | 0.923[6] | 7 | 13 | дански |
| Естонија | Eesti | 
|
|
Талин | 2004 | 1.315.635[3] | 45.227 | 26.506 | 29,685[4] | евро | 360[5] | 0.861[6] | 4 | 6 | естонски |
| Финска | Suomi Finland |
|
|
Хелсинки | 1995 | 5.577.282[3] | 338.424 | 272.649 | 42,261[4] | евро | 269[5] | 0.883[6] | 7 | 13 | фински шведски |
| Француска | France | 
|
|
Париз | Оснивач | 67.024.633[3] | 632.833[7] | 2.833.687 | 42,336[4] | евро | 327[5] | 0.888[6] | 29 | 74 | француски |
| Немачка | Deutschland | 
|
|
Берлин | Оснивач[в] | 82.437.641[3] | 357.021 | 3.874.437 | 48,449[4] | евро | 283[5] | 0.916[6] | 29 | 96 | немачки |
| Грчка | Ελλάδα (Elláda) | 
|
|
Атина | 1981 | 10.757.293[3] | 131.990 | 237.970 | 26,829[4] | евро | 343[5] | 0.865[6] | 12 | 21 | грчки |
| Мађарска | Magyarország | 
|
|
Будимпешта | 2004 | 9.797.561[3] | 93.030 | 136.989 | 27,475[4] | форинта | 300[5] | 0.828[6] | 12 | 21 | мађарски |
| Ирска | Éire Ireland |
|
|
Даблин | 1973 | 4.774.833[3] | 70.273 | 250.814 | 69,276[4] | евро | 343[5] | 0.916[6] | 7 | 11 | ирски енглески |
| Италија | Italia | 
|
|
Рим | Оснивач | 61.219.113[3] | 301.338 | 2.147.744 | 36,823[4] | евро | 360[5] | 0.873[6] | 29 | 73 | италијански |
| Летонија | Latvija | 
|
|
Рига | 2004 | 1.950.116[3] | 64.589 | 31.972 | 25,702[4] | евро | 357[5] | 0.819[6] | 4 | 8 | летонски |
| Литванија | Lietuva | 
|
|
Вилњус | 2004 | 2.847.904[3] | 65.200 | 48.288 | 29,972[4] | евро | 358[5] | 0.839[6] | 7 | 11 | литвански |
| Луксембург | Luxembourg Luxemburg Lëtzebuerg |
|
|
Луксембург | Оснивач | 589.370[3] | 25.864 | 65.683 | 105,741[4] | евро | 308[5] | 0.892[6] | 4 | 6 | француски немачки луксембуршки[г] |
| Малта | Malta | 
|
|
Валета | 2004 | 440.433[3] | 316 | 10.514 | 39,878[4] | евро | 258[5] | 0.839[6] | 3 | 6 | малтешки енглески |
| Холандија | Nederland | 
|
|
Амстердам | Оснивач | 17.220.721[3] | 41.543 | 880.716 | 51,249[4] | евро | 309[5] | 0.922[6] | 13 | 26 | холандски |
| Пољска | Polska | 
|
|
Варшава | 2004 | 37.972.964[3] | 312.685 | 547.894 | 27,690[4] | злот | 349[5] | 0.843[6] | 27 | 51 | пољски |
| Португалија | Portugal | 
|
|
Лисабон | 1986 | 10.309.573[3] | 92.390 | 229.948 | 28,916[4] | евро | 385[5] | 0.830[6] | 12 | 21 | португалски |
| Румунија | România | 
|
|
Букурешт | 2007 | 19.638.309[3] | 238.391 | 199.093 | 22,349[4] | леј | 315[5] | 0.793[6] | 14 | 32 | румунски |
| Словачка | Slovensko | 
|
|
Братислава | 2004 | 5.435.343[3] | 49.035 | 99.869 | 31,331[4] | евро | 258[5] | 0.844[6] | 7 | 13 | словачки |
| Словенија | Slovenija | 
|
|
Љубљана | 2004 | 2.065.895[3] | 20.273 | 49.570 | 32,216[8] | евро | 312[5] | 0.880[6] | 4 | 8 | словеначки |
| Шпанија | España | 
|
|
Мадрид | 1986 | 46.528.966[3] | 504.030 | 1.406.538 | 36,347[4] | евро | 320[5] | 0.876[6] | 27 | 54 | шпански |
| Шведска | Sverige | 
|
|
Стокхолм | 1995 | 10.080.000[3] | 449.964 | 570.591 | 49,759[4] | круна | 250[5] | 0.907[6] | 10 | 20 | шведски |
- Напомене
- ^ Турски језик није званичан језик Европске уније.
- ^ Званично признати мањински језици:
- словачки
- немачки
- пољски
- белоруски
- бугарски
- хрватски
- грчки
- мађарски
- румунски
- руски
- русински
- српски
- украјински
- вијетнамски
- ^ Октобра 1990, конститутивне државе бивше Немачке Демократске Републике приступиле су Савезној Републици Немачкој, аутоматски постајући део ЕУ.
- ^ Луксембуршки језик није званичан језик Европске уније.
Проширење
уреди
Европска унија је приоритизовала чланство остатка Западног Балкана; Албанија, Босна и Херцеговина, Северна Македонија, Црна Гора, Србија и Турска су све званично признате као кандидати, док је Република Косово[а] потенцијални кандидат.[9] Турско чланство, које је у току од осамдесетих година прошлог века, представља спорно питање.[10]
Поред кипарског спора као дугогодишње препреке,[11][12] односи између Европске уније и Турске су напети након неколико инцидената, углавном због покушаја државног удара 2016, уставног референдума 2017 и резултати Чистке у Турској 2016/17.[12] Све то је довело до тога да Европски парламент затражи обуставу преговора о чланству.[13]
Напомене
уреди- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
Референце
уреди- ^ „Population on 1st January by age, sex and type of projection”. Eurostat. Архивирано из оригинала 8. 3. 2020. г. Приступљено 1. 2. 2020.
- ^ Elgot, Jessica (2. 10. 2016). „Theresa May to trigger article 50 by end of March 2017”. The Guardian. Приступљено 30. 3. 2018.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц Council Decision of 12 December 2017 ([1]).
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х „IMF”. www.imf.org (на језику: енглески). Приступљено 30. 1. 2018.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц „UNDP.org”. hdrstats.undp.org. Архивирано из оригинала 17. 10. 2009. г.
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц „Inequality-adjusted Human Development Index”. HDRO (Human Development Report Office) United Nations Development Programme. Архивирано из оригинала 04. 04. 2017. г. Приступљено 3. 4. 2017.
- ^ Anonymous (5. 7. 2016). „Living in the EU - European Union - European Commission”. European Union.
- ^ „Report for Selected Countries and Subjects”. www.imf.org.
- ^ „European Neighbourhood Policy And Enlargement Negotiations: Check current status”. Приступљено 19. 7. 2017.
- ^ „Q&A: Turkey's EU entry talks”. BBC News. 11. 12. 2006. Приступљено 25. 8. 2008.
- ^ „Window of opportunity closes on Cyprus reunification”. ECFR.
- ^ а б „Turkey and the EU still miles apart on membership”. 25. 7. 2017.
- ^ „EU parliament calls for Turkey accession talks to be suspended”. 6. 7. 2017 — преко Reuters.
