Експлоатација угља

Циљ експлоатације угља је вађење угља из земље. Угаљ се вреднује због свог енергетског садржаја. Од 1880-их се нашироко користи за производњу електричне енергије. У металној и цементној индустрији угаљ се користи као гориво за издвајање гвожђа из легура гвожђа и у производњи цемента. У САД, Великој Британији и Јужној Африци рудници угља и пратећа инфраструктура се називају угљенокопи. У Аустралији кад се каже „угљенокопи“ мисли се на подземне руднике угља. Експлоатација угља се развила током последњих година, још од првих израда тунела, копања и ручног вађења угља на колицима до великих делова и дугух рударских зидова. Рдарство на овом нивоу захтева употребу покретних трака, камиона, транспортера и конектора.^[1] Експлоатација угља може бити површинска и подземна.

Површинска експлоатација

Површинска експлоатација обухвата експлоатацију у отвореним коповима. То је широка категорија рударства у којој се врси уклањање земљишта изнад минералне сировине тј. врши се укалањање јаловине како би се дошло до рудног тела. Овај облик рударства користи неке од највећих машина на свету као што су дампер камиони, роторни багер.

Експлоатација израдом етажа

Bagger 288 је ведричар, користи се у стрип рударству.

Експлоатација израдом етажа представља откалњање јаловине у тракама. Најчешће се користи за откопавање угљева. Ова врста експлатације се примењује само када се рудно тело налази близу површине. Постоје два облика експлоатације етажама. Први је област израде етажа која се користи код равних терена, а други је контурни откопавање које се користи у брдовитим пределима где је потребно пратити контуре терена како би се дошло до руде. Контурни откопавање најчешће се отвара у облику тераса у страни брда или планине.

Утицај на животну средину

Површинска експлатација нарушава рељеф, топографију терена, самим тим је погођен и биљни и животињски свет, клима, вода и само здравље људи у околини копа. У одлагалиштима може доћи до стварање киселина које се могу излити у речне токове и подземне резервоаре воде и могу имати озбиљне последице на здравље људи и околине. Експлоатација и сагореванје угља један су од главних утицајних фактора на глобално загревање. Сагоревањем угља долази до стварања угље-диоксида и метана, који поспешује стварање ефекта стаклене баште.

Подземна експлоатација

Подземна експлоатација минералних сировина се односи на различите технике ископавања сировина, већином се односи на оне који садрже метале, као што су руде које садрже злато, сребро, гвожђе, бакар, никл, калај, олово, али такође подразумева коришћење исте методе за ископавање руда драгуља као што су дијаманти.

Carrière des Montalets

Један од најважнијих аспеката подземног ископавања је вентилација. Вентилација је потребна за уклањање токсичних гасова и уклањање издувних гасова из дизел опреме. У дубоким топлим рудницима вентилација је такође потребна за хлађење радног места за рударе. Такође један од најважнијих аспеката подземног ископавања је подграђивање. Оно може бити делимично (парцијално подграђивање критичних места због опасности од одрона) или потпуно (подграђивање целог рудничког окна услед експлоатације у неповољним условима околине).

Историја

Индустријска револуција, која је почела у Британији у 18. веку,^[2] а касније се проширила по континенталној Европи и Северној Америци,^[3] базирана је на основу доступности угља за покретање парних мотора. Међународна трговина се брзо проширила када угаљем покретане парне машине су изграђене за парне локомотиве и пароброда. Нови рудници који су се сирили у 19. веку зависили су од мушкараца и деце да раде прековремено у често опасним радним условима. Било је много места за копање угља, а најстарији су у Њукеслу Дураму, Јужном Велсу, Шкотској, средњој Енглеској, као што су оне у Колбрукдејлу.

Најстарији у без престанка рада дубоки рудник у Великој Британији је Таувер Колери у Јужном Велсу долинама у срцу поља угља Јужног Велса . Овај Рудник је развијен у 1805, а њени рудари га купили крајем 20. века, да би се избегло да буде затворен. Таувер Колери је коначно затворен 25. јануара 2008, иако се производња наставља у Аберпергму рудника на клизшту у власништву Валтер енергије. Угаљ се копао у Америци почетком 18. века, а комерцијално рударство почело је око 1730 у Мидолтону у Вирџинији. Машине за сечење угља су измислио у 1880-им. Пре овог проналаска, угаљ се вади из подземља будацима и лопатом. До 1912, површински копови су спроведени са парним лопатама дизајниран за експлоатацију угља.

Референце

^ "Methods of Coal Mining" Архивирано на сајту Wayback Machine (18. март 2012) Great Mining (2003) accessed 19 December 2011
^ Smith, A. H. V. (1997): "Provenance of Coals from Roman Sites in England and Wales", Britannia, Vol. 28, pp. 297–324 (322–4).
^ MCCartney, Martha W. (1989). "Historical Overview Of The Midlothian Coal Mining Company Tract, Chesterfield County, Virginia." Архивирано 2007-04-19 на сајту Wayback Machine December 1989.

Литература

Daniel Burns (1907). The modern practice of coal mining.
Chirons, Nicholas P (1978). Coal Age Handbook of Coal Surface Mining. Coal Age Mining Informational Services. ISBN 978-0-07-011458-6.
Hamilton, Michael S. (2005). Mining Environmental Policy: Comparing Indonesia and the USA. Burlington, VT: Ashgate. ISBN 978-0-7546-4493-4. .
Hayes, Geoffrey (2004). Coal Mining. , 32 pp
Hughes. Herbert W, A Text-Book of Mining: For the use of colliery managers and others (London, many editions 1892-1917), the standard British textbook for its era.
Kuenzer, Claudia. Coal Mining in China (In: Schumacher-Voelker, E., and Mueller, B., (Eds.), : BusinessFocus China, Energy: A Comprehensive Overview of the Chinese Energy Sector. gic Deutschland Verlag, 281 pp. . 2007. стр. 62—68. ISBN 978-3-940114-00-6. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ))
National Energy Information Center. „Greenhouse Gases, Climate Change, Energy”. Приступљено 16. 10. 2007.
Charles V. Nielsen and George F. Richardson. 1982 Keystone Coal Industry Manual (1982)
Saleem H. Ali. "Minding our Minerals, 2006."
Srivastava, Arun Kumar (1998). Coal Mining Industry in India. Deep & Deep Publications. ISBN 978-81-7100-076-0.
Department of Trade and Industry, UK. „The Coal Authority”. Архивирано из оригинала 13. 10. 2008. г. Приступљено 2007-10-16.
Tonge, James (1906). The principles and practice of coal mining.
Woytinsky, W. S., and E. S. Woytinsky. World Population and Production Trends and Outlooks. 1953. стр. 840—881. ; with many tables and maps on the worldwide coal industry in 1950

Спољашње везе

Glossary of Mining Terms
Coal Mine exploration and preservation
Abandoned Mine Research
Methods of mining – overview and graphic of coal mining methods
National Coal Mining Museum for England
NIOSH Coal Workers' Health Surveillance Program
Purdue University – Petroleum and Coal
University of Wollongong – educational resource on longwall mining
Virtual coalmine Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2019) – visual e-learning source with comprehensive display of long-wall face
World Coal Institute – Coal Mining Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2006)
Coal Mining in the British Isles (Northern Mine Research Society)
Online mapping of Coal Mining sites in the British Isles (Northern Mine Research Society) Архивирано на сајту Wayback Machine (29. март 2016)

[1] "Methods of Coal Mining" Архивирано на сајту Wayback Machine (18. март 2012) Great Mining (2003) accessed 19 December 2011

[Smith_1997,_322–324-2] Smith, A. H. V. (1997): "Provenance of Coals from Roman Sites in England and Wales", Britannia, Vol. 28, pp. 297–324 (322–4).

[3] MCCartney, Martha W. (1989). "Historical Overview Of The Midlothian Coal Mining Company Tract, Chesterfield County, Virginia." Архивирано 2007-04-19 на сајту Wayback Machine December 1989.

[1]

[2]

[3]