Алтернатива за Немачку
Алтернатива за Немачку (нем. Alternative für Deutschland, AfD) је десничарска популистичка[15][16][17] и евроскептична[18][19][20][21] политичка партија у Немачкој. Основана је у априлу 2013, а на савезним изборима 2013. године је освојила 4,7% гласова, чиме је за мало остала испод изборног цензуса од 5%, неопходног за улазак у Бундестаг. 2014, ова партија је освојила 7,1% гласова и 7 од 96 мандата резервисаних за Немачку на изборима за Европски парламент, и након тога приступила парламентарној групи Европских конзервативаца и реформиста (ЕЦР). Од марта 2016, АфД је ушла у парламент осам немачких савезних држава. Фрауке Петри је напустила странку, партију тренутно воде Јерг Мојтен и Александер Гауланд.
Алтернатива за Немачку Alternative für Deutschland | |
|---|---|
 | |
| Скраћеница | AfD |
| Председник | Тони Хрупала и Елис Вејдел |
| Основана | 6. фебруар 2013. |
| Седиште |  Немачка |
| Омладински огранак | Млада алтернатива за Немачку |
| Број чланова (2016) |  359.706[1] |
| Идеологија | немачки национализам[2][3] десничарски популизам[тражи се извор] евроскептицизам[4] конзервативизам[5] национални конзервативизам[4][6] |
| Политичка позиција | Екстремна десница[7][8][9][10] Историјски : Десни центар[11][12][13][14] |
| Европско чланство | нема |
| Група Европског парламента | Европа слободе и директне демократије, Европа нација и слободе |
| Боје | светлоплава црвена |
| Бундестаг | 81 / 736
|
| Државни парламенти | 228 / 1.884
|
| Европски парламент | 15 / 96
|
| Веб-сајт | |
| http://www.alternativefuer.de | |
На савезним Немачким изборима 2017. осваја 12,6% и постаје трећа најјача странка у Бундестагу.[22]
Историја партије
уредиОснована је као евроскептична партија која подржава чланство Немачке у Европској унији, али се противи заједничкој валути, евру, и политици спашавања предузећа којима прети пропаст давањем финансијске помоћи која је проистекла из европске дужничке кризе.[23][24] Партија се расцепила у јулу 2015, и Фрауке Петри је наставила да води Алтернативу за Немачку на антиимигрантској платформи, док су оснивач Бернд Луке и присталице његових економских политика напустили странку и основали Алијансу за напредак и одлазак (ALFA).[25] На партијској конвенцији одржаној од 30. априла до 1. маја 2016, партија је усвојила антиисламску платформу.[26]
Децембарско заседање странке
уредиОд 2. децембра су Јерг Мајтен посланик европског парламента и Александер Гауланд равноправни председници целонемачке AfD. Гауланд је наступио као компромис кандидат уместо умереног Георга Паздерског И Дорис фон Саин Витгенштајн[27] који у два кола нису освојили потребну већину и обоје су повукли своје кандидатуре и уместо њих је био изабран Гауланд који није спадао ни на једну страну и тако је конзервативно крило које се назива једноставно "Flügel" (немачки "крило"), добило подржку а Алтернариву за Немачку ће повести Мојтен и Гауланд.[28]
Табеле изборних резултата
уреди- Савезни парламент (Bundestag)
| Изборна година | Бр. гласова за изборне јединице |
Бр. гласова за партију | % гласова за партију | Укупно мандата | +/– |
|---|---|---|---|---|---|
| 2013 | 810.915 | 2.056.985 | 4,7 | 0 / 631
|
|
| 2017 | 5.316.095 | 5.877.094 | 12,6 | 94 / 709
|
- Европски парламент
| Изборна година | Бр. гласова | % гласова и ранг | Бр. мандата | +/– |
|---|---|---|---|---|
| 2014 | 2.070.014 | 7,1 (#5) | 7 / 96
|
- Државни парламент (Landtag)
| Државни избори, година | Бр. гласова | % гласова и ранг | Бр. мандата | +/– |
|---|---|---|---|---|
| Хесен, 2013 | 126.906 | 4,1 (#6) | 0 / 110
|
|
| Саксонија, 2014 | 159.611 | 9,7 (#4) | 14 / 126
|
|
| Тирингија, 2014 | 99.548 | 10,6 (#4) | 11 / 91
|
|
| Бранденбург, 2014 | 119.989 | 12,2 (#4) | 11 / 88
|
|
| Хамбург, 2015 | 214.833 | 6,1 (#6) | 8 / 121
|
|
| Бремен, 2015 | 64.368 | 5,5 (#6) | 5 / 83
|
|
| Баден-Виртемберг, 2016 | 809.311 | 15,1 (#3) | 23 / 143
|
|
| Рајнланд-Палатинат, 2016 | 267.813 | 12,6 (#3) | 14 / 101
|
|
| Саксонија-Анхалт, 2016 | 271.646 | 24,4 (#2) | 25 / 87
|
Програм
уреди
Дана 1. маја 2016. на сазиву у Штутгарту је странка АфД примила програмско начело да ислам није у складу са немачким уставом и прогласила је да је забрањено ношење бурки и градњу џамија у немачкој.
Референце
уреди- ^ „AfD Kompakt 03/2016” (PDF). AfD. 18. 5. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 2. 5. 2016. г. Приступљено 5. 6. 2016.
- ^ „After migrants, German nationalist party takes aim at Islam”. Yahoo News. 23. 5. 2016. Архивирано из оригинала 24. 5. 2016. г. Приступљено 5. 6. 2016.
- ^ „Germany's Nationalist Party Set for Gains as Three States Vote”. Voice of America. 11. 3. 2016. Архивирано из оригинала 23. 6. 2016. г. Приступљено 5. 6. 2016.
- ^ а б „Parties and Election in Europe”. 2014.
- ^ „Alternative for Germany's New Leader Promises Closer Ties With Russia”. Sputnik News. 5. 7. 2015.
- ^ Franzmann 2015, стр. 166–167
- ^ Huggler, Justin. „Germany's far-Right AfD party 'has more public support than ever'”. telegraph.co.uk. The Telegraph. Приступљено 7. 5. 2016.
- ^ „German far-right party calls for ban on minarets and burqa”. guardian.com. The Guardian. Приступљено 7. 5. 2016.
- ^ Huggler, Justin. „Far right AfD party says Muslims not welcome in Germany”. telegraph.co.uk. The Telegraph. Приступљено 7. 5. 2016.
- ^ „400 arrests outside German far-right AfD party congress”. thelocal.de. The Local - Germany. Приступљено 7. 5. 2016.
- ^ Kessel 2015, стр. 61–62 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFKessel2015 (help)
- ^ Thompson 2014, стр. 283 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFThompson2014 (help)
- ^ McGowan, Lee; Phinnemore, David (2015). A Dictionary of the European Union. Taylor & Francis. стр. 23—24. ISBN 978-1-317-44515-9.
- ^ Arzheimer, Kai (2015). „The AfD: Finally a Successful Right-Wing Populist Eurosceptic Party for Germany”. West European Politics. 38 (3): 535—556. doi:10.1080/01402382.2015.1004230.
- ^ Decker, Frank (2015). „Follow-up to the Grand Coalition: The Germany Party System before and after the 2013 Federal Election”. Ур.: Langenbacher, Eric. The Merkel Republic: An Appraisal. Berghahn Books. стр. 34—39. ISBN 978-1-78238-896-8.
- ^ Hans-Jürgen Bieling (2015). „Uneven development and 'European crisis constitutionalism', or the reasons for and conditions of a 'passive revolution in trouble'”. Ур.: Jäger, Johannes; Springler, Elisabeth. Asymmetric Crisis in Europe and Possible Futures: Critical Political Economy and Post-Keynesian Perspectives. Routledge. стр. 110. ISBN 978-1-317-65298-4.
- ^ Jahn, Egbert (2015). German Domestic and Foreign Policy: Political Issues Under Debate -. Springer. стр. 30. ISBN 978-3-662-47929-2.
- ^ Lansford, Tom, ур. (2014). Political Handbook of the World 2014. SAGE Publications. стр. 532. ISBN 978-1-4833-3327-4.
- ^ Dervis, Kemal; Mistral, Jacques (2014). „Overview”. Ур.: Dervis, Kemal; Mistral, Jacques. Europe's Crisis, Europe's Future. Brookings Institution Press. стр. 13. ISBN 978-0-8157-2554-1.
- ^ Ladrech, Robert (2014). „Europeanization of National Politics: the centrality of politics parties”. Ур.: José M. Magone. Routledge Handbook of European Politics. Routledge. стр. 580. ISBN 978-1-317-62836-1.
- ^ Daniel, William T. (2015). Career Behaviour and the European Parliament: All Roads Lead Through Brussels?. Oxford University Press. стр. 135. ISBN 978-0-19-871640-2.
- ^ Десничари у Бундестагу – честитке и протести, AfD 12,6%
- ^ Thompson, Wayne C. (2014). Nordic, Central, and Southeastern Europe 2014. Rowman & Littlefield Publishers. стр. 283. ISBN 978-1-4758-1224-4.
- ^ Kessel, Stijn van (2015). Populist Parties in Europe: Agents of Discontent?. Palgrave Macmillan UK. стр. 61—62. ISBN 978-1-137-41411-3.
- ^ „AfD chief Lucke denies plans to split the party”. Deutsche Welle. 19. 5. 2015. Приступљено 27. 5. 2015.
- ^ „Germany AfD conference: party adopts anti-Islam policy”. bbc.com. BBC. Приступљено 7. 5. 2016.
- ^ AMANN, Melanie a TEEVS, Christian: Chaos beim AfD-Parteitag. Höckes erstolperter Erfolg. Der Spiegel, http://www.spiegel.de/politik/deutschland/afd-und-ihre-neuer-co-chef-alexander-gauland-bjoern-hoeckes-erfolg-a-1181473.html, 2. prosince 2017, 22:10 hod. (německy).
- ^ Umírněný kandidát neuspěl. AfD povedou Meuthen a Gauland. Echo24, https://echo24.cz/a/STmv9/umirneny-kandidat-neuspel-afd-povedou-meuthen-a-gauland, 2. prosince 2017.
Литература
уреди- Kessel, Stijn van (2015). Populist Parties in Europe: Agents of Discontent?. Palgrave Macmillan UK. стр. 61—62. ISBN 978-1-137-41411-3.
- Thompson, Wayne C. (2014). Nordic, Central, and Southeastern Europe 2014. Rowman & Littlefield Publishers. стр. 283. ISBN 978-1-4758-1224-4.
- Gabriele D'Ottavio; Saalfeld, Thomas (2015). Germany After the 2013 Elections: Breaking the Mould of Post-Unification Politics?. Ashgate Publishing, Ltd. стр. 3. ISBN 978-1-4724-4439-4.
- Franzmann, Simon (2015). „The Failed Struggle for Office Instead of Votes”. Ур.: Gabriele D'Ottavio; Saalfeld, Thomas. Germany After the 2013 Elections: Breaking the Mould of Post-Unification Politics?. Ashgate. стр. 166—167. ISBN 978-1-4724-4439-4.
