Г (слово ћирилице)

ћириличко слово
Ћирилично слово Г
Бројна вредност: 3
Позиција у Уникоду
Велико: U+0413
Мало: U+0433
Слова
српске азбуке
А Б В Г Д Ђ
Е Ж З И Ј К
Л Љ М Н Њ О
П Р С Т Ћ У
Ф Х Ц Ч Џ Ш
Слова осталих
словенских језика
А́ А̀ А̄ Ґ Ґ Ѓ
Ѓ Ѐ Е́ Е̄ Ё Є
З́ Ѕ Ѝ И́ І Ї
Й Ќ О́ О̀ Ō С́
У́ У̀ Ў Щ Ъ Ы
Ь Э Ю Я
Слова
несловенских језика
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ
Ҕ Ӻ Ӷ Г̧ Г̑ Ԁ
Ԃ Ԭ Ԫ Ӗ
Ӂ Җ Ӝ Ԅ Ӟ Ҙ
З̌ З̱ З̣ Ԑ Ӡ З́
Ԇ Ӣ Ҋ Ӥ Қ
Ӄ Ҡ Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ
Ӆ Ԓ Ԡ Ԉ Ԕ Ӎ
Ӊ Ң Ӈ Ԩ Ҥ Ԣ
Ԋ Ӧ О̃ Ө Ӫ Ҩ
Ԥ Ҧ Ҏ Р̌ Ԗ Ҫ
Ԍ Ҭ Ԏ Ӯ Ӱ
Ӳ Ү Ү́ Ұ Х̑ Ҳ
Ӽ Ӿ Һ Ҵ Ҷ
Ӵ Ӌ Ҹ Ҽ
Ҿ Ы̄ Ӹ Ы̆ Ҍ Ӭ
Э̆ Э̄ Э̇ Ю̆ Ю̈ Ю̄
Є̈ Я̆ Я̄ Я̆ Я̈ Ԙ
Ԝ Ӏ
Историјска
слова
Ѻ Ѹ Ѡ Ѽ
Ѿ Ҁ Ѣ Ѥ
Ѧ Ѫ Ѩ Ѭ Ѯ Ѱ
Ѳ ֹѴ Ѷ
Сва слова ћирилице

Г г (Г г; искошено: Г г) је ћириличко слово, еквивалент латиничном слову G и грчком слову гама (Γ γ).

Историја

уреди

Слово ⟨Г⟩ је настало од грчког слова гама (Γ γ), али је мало слово само мањи облик великог, за разлику од грчког гама.

У старословенској азбуци име слова било је глаголи, што је на тадашњем језику значило »причати«.

У ћириличком бројевном систему, слово ⟨г⟩ је имало вредност броја 3.

Употреба

уреди

Налази се на четвртом месту код свих језика који употребљавају ћирилицу и најчешће представља звучни веларни плозив, /ɡ/.

Јужнословенски језици

уреди

У књижевном српском, бугарском и македонском, такође представља звук (/ɡ/). Понекад, као последица брзог говора, у српском језику слово ⟨г⟩ се изговори као /ɣ/, /ɦ/ или пак /k/.

Руски језик

уреди

Слово ⟨г⟩ у књижевном руском језику представља (/ɡ/), сем када је обезвучено, па пређе у /k/ на крају речи или пре безвучног сугласника, и представља /ɡʲ/ пред предњонепчаним сугласником. У јужном руском дијалекту, тај глас се изговара као /ɣ/, и понекад као /ɦ/ у местима близу границе са Украјином и Белорусијом.

Прихватљиво је изговарати ⟨г⟩ у неким руским речима као /ɣ/ (које се понекад назива и »украјинско г«): Бог, богатый, благо, Господь, али не слажу се с тим сви. Тај звук се углавном сматра нестандардним и дијалектским у руском, и већина образованијих Руса га избегава. Реч »бог« се у номинативу увек изговара као /box/.[1]

У генитивским наставцима -ого, -его, ⟨г⟩ представља /v/, као и у речи сегодня (»данас«, од двају речи: сего и дня).

У речима мягкий и лёгкий се ⟨г⟩ изговара као /x/ испред слова ⟨к⟩.

На почетку речи европског порекла где би се очекивало ⟨х⟩, ставља се ⟨г⟩ из историјских разлога, нпр., реч херој: енгл. heroрус. герой.

Украјински

уреди

У украјинском језику, слово ⟨г⟩ представља /ɦ/.

И у украјинском, глас /ɡ/ је присутан само у посуђеницама и записује се словом ⟨Г⟩ са квачицом (Ґ ґ).

И у украјинском и у белоруском, ⟨г⟩ се зове »хе« и трансрибује се као ⟨х⟩.

Белоруски

уреди

У белоруском, ово слово се изговара као /ɣ/ или као нешто мекше /ɣʲ/.

Као и у украјинском, и у белоруском је /ɡ/ присутно само у посуђеницама, али записује се као диграф ⟨кг⟩.

И у белоруском и у украјинском, ⟨г⟩ се зове »хе« и трансрибује се као ⟨х⟩.

Несловенски језици

уреди

У великом броју несловенских језика који се пишу ћирилицом, ⟨г⟩ може представљати и /g/ и /ʁ~ɣ/ (с тиме да се други пример употребљава углавном у турским језицима и угрофинским језицима).

Слична и сродна слова

уреди

Рачунарско кодирање карактера

уреди
Знак Г г
Назив у Уникоду CYRILLIC CAPITAL LETTER GHE CYRILLIC SMALL LETTER GHE
Врста кодирања децимална хексадецимална децимална хексадецимална
Уникод 1043 U+0413 1075 U+0433
UTF-8 208 147 D0 93 208 179 D0 B3
Нумеричка референца знака Г Г г г
KOI8-R and KOI8-U 231 E7 199 C7
CP 855 173 AD 172 AC
Windows-1251 195 C3 227 E3
ISO-8859-5 179 B3 211 D3
Mac Cyrillic 131 83 227 E3


Референце

уреди

Литература

уреди
  • Thomas, Paul-Louis (2012). Grammaire du bosniaque, croate, monténégrin, serbe. Paris. ISBN 978-2-7204-0490-0.