G (slovo ćirilice)

ћириличко слово
Ćirilično slovo Г
Brojna vrednost: 3
Pozicija u Unikodu
Veliko: U+0413
Malo: U+0433
Slova
srpske azbuke
А Б В Г Д Ђ
Е Ж З И Ј К
Л Љ М Н Њ О
П Р С Т Ћ У
Ф Х Ц Ч Џ Ш
Slova ostalih
slovenskih jezika
А́ А̀ А̄ Ґ Ґ Ѓ
Ѓ Ѐ Е́ Е̄ Ё Є
З́ Ѕ Ѝ И́ І Ї
Й Ќ О́ О̀ Ō С́
У́ У̀ Ў Щ Ъ Ы
Ь Э Ю Я
Slova
neslovenskih jezika
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ
Ҕ Ӻ Ӷ Ԁ
Ԃ Ԭ Ԫ Ӗ
Ӂ Җ Ӝ Ԅ Ӟ Ҙ
Ԑ Ӡ
Ԇ Ӣ Ҋ Ӥ Қ
Ӄ Ҡ Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ
Ӆ Ԓ Ԡ Ԉ Ԕ Ӎ
Ӊ Ң Ӈ Ԩ Ҥ Ԣ
Ԋ Ӧ Ө Ӫ Ҩ
Ԥ Ҧ Ҏ Ԗ Ҫ
Ԍ Ҭ Ԏ Ӯ Ӱ
Ӳ Ү Ү́ Ұ Ҳ
Ӽ Ӿ Һ Ҵ Ҷ
Ӵ Ӌ Ҹ Ҽ
Ҿ Ы̄ Ӹ Ы̆ Ҍ Ӭ
Э̆ Э̄ Э̇ Ю̆ Ю̈ Ю̄
Є̈ Я̆ Я̄ Я̆ Я̈ Ԙ
Ԝ Ӏ
Istorijska
slova
Ѻ Ѹ Ѡ Ѽ
Ѿ Ҁ Ѣ Ѥ
Ѧ Ѫ Ѩ Ѭ Ѯ Ѱ
Ѳ ֹѴ Ѷ
Sva slova ćirilice

Г г (Г г; iskošeno: Г г) je ćiriličko slovo, ekvivalent latiničnom slovu G i grčkom slovu gama (Γ γ).

Istorija

uredi

Slovo ⟨Г⟩ je nastalo od grčkog slova gama (Γ γ), ali je malo slovo samo manji oblik velikog, za razliku od grčkog gama.

U staroslovenskoj azbuci ime slova bilo je glagoli, što je na tadašnjem jeziku značilo »pričati«.

U ćiriličkom brojevnom sistemu, slovo ⟨г⟩ je imalo vrednost broja 3.

Upotreba

uredi

Nalazi se na četvrtom mestu kod svih jezika koji upotrebljavaju ćirilicu i najčešće predstavlja zvučni velarni ploziv, /ɡ/.

Južnoslovenski jezici

uredi

U književnom srpskom, bugarskom i makedonskom, takođe predstavlja zvuk (/ɡ/). Ponekad, kao posledica brzog govora, u srpskom jeziku slovo ⟨г⟩ se izgovori kao /ɣ/, /ɦ/ ili pak /k/.

Ruski jezik

uredi

Slovo ⟨г⟩ u književnom ruskom jeziku predstavlja (/ɡ/), sem kada je obezvučeno, pa pređe u /k/ na kraju reči ili pre bezvučnog suglasnika, i predstavlja /ɡʲ/ pred prednjonepčanim suglasnikom. U južnom ruskom dijalektu, taj glas se izgovara kao /ɣ/, i ponekad kao /ɦ/ u mestima blizu granice sa Ukrajinom i Belorusijom.

Prihvatljivo je izgovarati ⟨г⟩ u nekim ruskim rečima kao /ɣ/ (koje se ponekad naziva i »ukrajinsko g«): Бог, богатый, благо, Господь, ali ne slažu se s tim svi. Taj zvuk se uglavnom smatra nestandardnim i dijalektskim u ruskom, i većina obrazovanijih Rusa ga izbegava. Reč »бог« se u nominativu uvek izgovara kao /box/.[1]

U genitivskim nastavcima -ого, -его, ⟨г⟩ predstavlja /v/, kao i u reči сегодня (»danas«, od dvaju reči: сего i дня).

U rečima мягкий i лёгкий se ⟨г⟩ izgovara kao /x/ ispred slova ⟨к⟩.

Na početku reči evropskog porekla gde bi se očekivalo ⟨х⟩, stavlja se ⟨г⟩ iz istorijskih razloga, npr., reč heroj: engl. herorus. герой.

Ukrajinski

uredi

U ukrajinskom jeziku, slovo ⟨г⟩ predstavlja /ɦ/.

I u ukrajinskom, glas /ɡ/ je prisutan samo u posuđenicama i zapisuje se slovom ⟨Г⟩ sa kvačicom (Ґ ґ).

I u ukrajinskom i u beloruskom, ⟨г⟩ se zove »he« i transribuje se kao ⟨h⟩.

Beloruski

uredi

U beloruskom, ovo slovo se izgovara kao /ɣ/ ili kao nešto mekše /ɣʲ/.

Kao i u ukrajinskom, i u beloruskom je /ɡ/ prisutno samo u posuđenicama, ali zapisuje se kao digraf ⟨кг⟩.

I u beloruskom i u ukrajinskom, ⟨г⟩ se zove »he« i transribuje se kao ⟨h⟩.

Neslovenski jezici

uredi

U velikom broju neslovenskih jezika koji se pišu ćirilicom, ⟨г⟩ može predstavljati i /g/ i /ʁ~ɣ/ (s time da se drugi primer upotrebljava uglavnom u turskim jezicima i ugrofinskim jezicima).

Slična i srodna slova

uredi

Računarsko kodiranje karaktera

uredi
Znak Г г
Naziv u Unikodu CYRILLIC CAPITAL LETTER GHE CYRILLIC SMALL LETTER GHE
Vrsta kodiranja decimalna heksadecimalna decimalna heksadecimalna
Unikod 1043 U+0413 1075 U+0433
UTF-8 208 147 D0 93 208 179 D0 B3
Numerička referenca znaka Г Г г г
KOI8-R and KOI8-U 231 E7 199 C7
CP 855 173 AD 172 AC
Windows-1251 195 C3 227 E3
ISO-8859-5 179 B3 211 D3
Mac Cyrillic 131 83 227 E3


Reference

uredi

Literatura

uredi
  • Thomas, Paul-Louis (2012). Grammaire du bosniaque, croate, monténégrin, serbe. Paris. ISBN 978-2-7204-0490-0.