Старословенска ћирилица

прво ћирилично писања развијен у Бугарској у 9. веку
(преусмерено са Старословенска азбука)
Слова
српске азбуке
А Б В Г Д Ђ
Е Ж З И Ј К
Л Љ М Н Њ О
П Р С Т Ћ У
Ф Х Ц Ч Џ Ш
Слова осталих
словенских језика
А́ А̀ А̄ Ґ Ґ Ѓ
Ѓ Ѐ Е́ Е̄ Ё Є
З́ Ѕ Ѝ И́ І Ї
Й Ќ О́ О̀ Ō С́
У́ У̀ Ў Щ Ъ Ы
Ь Э Ю Я
Слова
несловенских језика
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ
Ҕ Ӻ Ӷ Г̧ Г̑ Ԁ
Ԃ Ԭ Ԫ Ӗ
Ӂ Җ Ӝ Ԅ Ӟ Ҙ
З̌ З̱ З̣ Ԑ Ӡ З́
Ԇ Ӣ Ҋ Ӥ Қ
Ӄ Ҡ Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ
Ӆ Ԓ Ԡ Ԉ Ԕ Ӎ
Ӊ Ң Ӈ Ԩ Ҥ Ԣ
Ԋ Ӧ О̃ Ө Ӫ Ҩ
Ԥ Ҧ Ҏ Р̌ Ԗ Ҫ
Ԍ Ҭ Ԏ Ӯ Ӱ
Ӳ Ү Ү́ Ұ Х̑ Ҳ
Ӽ Ӿ Һ Ҵ Ҷ
Ӵ Ӌ Ҹ Ҽ
Ҿ Ы̄ Ӹ Ы̆ Ҍ Ӭ
Э̆ Э̄ Э̇ Ю̆ Ю̈ Ю̄
Є̈ Я̆ Я̄ Я̆ Я̈ Ԙ
Ԝ Ӏ
Историјска
слова
Ѻ Ѹ Ѡ Ѽ
Ѿ Ҁ Ѣ Ѥ
Ѧ Ѫ Ѩ Ѭ Ѯ Ѱ
Ѳ ֹѴ Ѷ
Сва слова ћирилице

Старословенска ћирилица је прво ћириличко писмо које се састојало из од 44 до 46 знакова, а настало је у касном 9. вијеку на основама грчког писма за потребе православних Словена у Европи. Развијено је у Преславској књижевној школи у Првом бугарском царству за записивање старословенског језика. Савремено ћириличко писмо се првенствено користи у словенским језицима, али и у азијским језицима који су били под утицајем руске културе у 20. вијеку.

Историја

уреди

Најраније облик рукописа на ћирилици, познат као устав, био је заснован грчком унцијалном писму, ојачан лигатурама и словима глагољице за сугласнике којих није било у грчком језику.[1]

Глагољицу је створио Ћирило, вјероватно уз помоћ брата Методија, око 863. године.[1] Ћирилицу су највјероватније створили Ћирилови ученици деведесетих година 9. вијека Преславској књижевној школи током владавине кнеза Бориса I као погодније писмо за црквене књиге, иако су задржани бугарски симболи глагољице.[2] Алтернативна хипотеза каже да се писмо јавило у пограничним областима грчког прозелитизма међу Словенима прије него што је кодификовано и прихваћено међу словенским систематизерима; најстарији ћирилички рукопис из 9—10. вијека је веома сличан грчком унцијалном писму,[1] и већина унцијалних ћириличких слова је идентично грчким унцијалним парњацима.[3] Једна од могућности је да је систематизација ћирилице почела за вријеме Преславског сабора 893 године када је старословенски језик прихваћено од стране Бугарског царства.[3]

Писмо

уреди
Слова Уникод Називи

(ћирилица)

Називи

(МФА)

Транслитерација МФА Поријекло Бројеви
  А а аꙁъ [azʊ] a [a] Непосредно од грчког слова Α 1
  Б б бѹкꙑ [boukɨ] b [b] Један облик грчког слова Β (?), глагољичког  (?), бугарске руне (Б)(?)
  В в вѣдѣ [vædæ] v [v] Непосредно од грчког слова Β 2
  Г г глаголь [glagolɪ] g [g] Непосредно од грчког слова Γ 3
  Д д добро [dobro] d [d] Непосредно од грчког слова Δ 4
  Є є ѥсть [jɛstɪ] (j)e [(j)ɛ] Непосредно од грчког слова Ε 5
  Ж ж живѣтє [ʑivætɛ] ž, zh [ʑ] Глагољичко  , бугарске руне?
  Ѕ ѕ sѣлѡ [d͡zælo] dz [d͡z] Непосредно од грчког слова Ϛ 6
  Ꙁ ꙁ ꙁємлꙗ [zemlʲa] z [z], [ʑ] Непосредно од грчког слова Ζ 7
  И и ижє [iʓɛ] i [i] Непосредно од грчког слова Η 8
  І і/ Ї ї ижєи [i], [iʓɛjі] i, I [i] Непосредно од грчког слова Ι 10
  К к какѡ [kako] k [k] Непосредно од грчког слова Κ 20
  Л л людиѥ [ʎudijɛ] l [l], [ʎ] Непосредно од грчког слова Λ 30
  М м мꙑслєтє [mɨslɛtɛ] m [m] Непосредно од грчког слова Μ 40
  Н н нашь [naʆɪ] n [n], [ɲ] Непосредно од грчког слова Ν 50
  О о онъ [onʊ] o [o] Непосредно од грчког слова Ο 70
  П п покои [pokojɪ] p [p] Непосредно од грчког слова Π 80
  Р р рьци [rɪt͡ɕi] r [r], [rʲ] Непосредно од грчког слова Ρ 100
  С с слово [slovo] s [s], [ɕ] Непосредно од грчког слова Σ 200
  Т т тврьдо [tvr̥do] t [t] Непосредно од грчког слова Τ 300
  Ѹ ѹ/ ѹкъ [oukʊ] u [u] Непосредно од комбинације грчких слова Ο и Υ
  Ф ф фрьтъ [fr̥tʊ] f [f] Непосредно од грчког слова Φ 500
  Х х хѣръ [xærʊ] x [x] Непосредно од грчког слова Χ 600
  Ѡ ѡ ѡмєга [otʊ] ō, w [oː] Непосредно од грчког слова Ω (писалась в форме W) 800
  Щ щ ща(шта) [ʆtʲa] št, sht [ʆtʲ] Лигатура Ш-Т, Глаголическая лигатура Ш-Ч  , Болгарские руны (?)
  Ц ц ци [t͡ɕi] c [t͡ɕ] Эфиопская (?), еврейская צ(?), коптская ϥ (?)‎ 900
  Ч ч чрьвь [ʧr̥vɪ] č, ch [ʧ] Глаголическая  , еврейская צ(?) 90
  Ш ш ша [ʆa] š, sh [ʆ] Эфиопская (?), еврейская ש (?), коптская ϣ (?)
  Ъ ъ ѥръ [jɛrʊ] ŭ, u: [ʊ] Переделка из греческой Β (?), Глаголическая   (?)
  Ꙑ ꙑ ѥрꙑ [jɛrɨ] y [ɨ] Лигатура Ъ-І
  Ь ь ѥрь [jɛrɪ] ĭ, i: [ɪ] Переделка из греческой Β (?)
  Ѣ ѣ ꙗть [jatɪ] ě [æ] Переделка из греческой Β (?)
  Ю ю їѿированъ ѹкъ [ju] ju ju Лигатура І-Ѹ
  Ꙗ ꙗ їѿированъ аꙁъ [ja] ja ja Лигатура I-А
  Ѥ ѥ їѿированъ ѥсть [jɛ] je [jɛ] Лигатура І-Є
  Ѧ ѧ ѭсъ малъ [jɔ̃sʊ malʊ] ę, ẽ [ɛ̃] Одна из форм греческой Α (?), Глаголическая   (?)
  Ѫ ѫ ѭсъ вєликъ [jɔ̃sʊ wεlikʊ] ǫ, õ [ɔ̃] Глагољска  

 

Ѩ ѩ їѿированъ ѭсъ малъ [jotirowan jɔ̃sʊ malʊ] ję, jẽ [jɛ̃] Лигатура I-Ѧ
  Ѭ ѭ їѿированъ ѭсъ вєликъ [jotirowan jɔ̃sʊ wεlikʊ] jǫ, jõ [jɔ̃] Лигатура I-Ѫ
  Ѯ ѯ ѯї [ksi] ks [ks] Непосредно од грчког слова Ξ (писавшейся в форме Z, над которой дописали z) 60
  Ѱ ѱ ѱї [psi] ps [ps] Непосредно од грчког слова Ψ 700
  Ѳ ѳ ѳита [fita] θ, th, T, F [t]/[θ]/[f] Непосредно од грчког слова Θ 9
  Ѵ ѵ ѵжица [ɪʑit͡ɕa] ü [ɪ], [y] Небольшая переделка греческой Υ 400
  Ꙉ ꙉ1 Ꙉрьвь [gjrεvɪ] gj [gj] Перевёрнутая   (чрьвь)(?)
  Ѿ ѿ ѿ [otʊ] ot [ot] Лигатура Ѡ-Т
  Ҁ ҁ ҁоппа [qoppa] kw [q] Непосредно од грчког слова Ϙ 90

Референце

уреди
  1. ^ а б в Lunt, Horace G. Old Church Slavonic Grammar, Seventh Edition, 2001.
  2. ^ Cubberley 1994
  3. ^ а б Auty, R. Handbook of Old Church Slavonic, Part II: Texts and Glossary. 1977.

Литература

уреди