Номинатив

Номинатив (лат. nominare = именовати) је први падеж у српском језику и њиме се именује вршилац радње, носилац збивања, стања или особине. Одговара на питање Ко? или Шта?

Номинатив у реченици је:

• најчешће субјекат.
• део именског предиката
• уз неке глаголе (постати, звати се, остати, чинити се, бити и др.), номинатив служи и као допунски предикатив (Постао је доктор.)
• заједно са везницима као и него номинатив може бити прилошка одредба за начин (Одјекнуло је као бомба.)
• као придевна допуна (Добар као хлеб.)
• заједно са везником као може имати и службу прилошке одредбе за време (Још као дете није волео то да једе.)
• атрибут и апозиција кад год се односе на именицу у номинативу (Била је ту и Марија, Митрова жена, врло озбиљна особа.)

Литература

• Станојчић, Ж. Поповић, Љ. (1992). „Граматика српског језика“, Завод за издавање уџбеника: Нови Сад. ISBN 978-86-17-02288-2.