Сандански (буг. Сандански; до 1948. Свети Врач, буг. Свети Врач) град је у Републици Бугарској, у југозападном делу земље. Град је треће по величини и значају насеље у оквиру Благоевградске области.

Сандански
буг. Сандански
Главни трг
Застава
Застава
Грб
Административни подаци
Држава Бугарска
ОбластБлагоевградска област
Становништво
Становништво
 — 27.331 (2.007)
Географске карактеристике
Координате41° 33′ 42″ С; 23° 16′ 41″ И / 41.56177° С; 23.27813° И / 41.56177; 23.27813
Апс. висина296 m
Површина27 km2
Сандански на карти Бугарске
Сандански
Сандански
Сандански на карти Бугарске
Веб-сајт
sandanski.org

Сандански је једна од најпознатијих бања у Бугарској.

Географија

уреди

Град Сандански се налази у крајњем југозападном делу Бугарске, близу државне тромеђе са Грчком и Северном Македонијом. Од престонице Софије Сандански је удаљен око 180 km јужно, а од најближег већег града и седишта области, Благоевграда, град је удаљен око 60 km.

Област Санданског налази се у средишњем делу реке Струма, у тзв. Санданској котлини. Источно од града издиже се планина Пирин, а западно Малешевске планине. Надморска висина града је око 300 m.

Клима у граду је измењено континентална са утицајем средоземне климе због близине Егеја.

Историја

уреди

Окружење Санданског је насељено још у време Трачана. У доба старог Рима на овом месту постоји је 73-71. п. н. е. избио устанак Трачана. Касније тога овим простором владају Византија, средњовековна Бугарска, Османско царство.

Турци Османлије освајају подручје Санданског 1395. године. Веома дуга владавина Турака донела је многе промене, па је почетком 20. века овде живело много Турака. Насеље је било познато под називом Свети врач и било је то више село него варошица. Тек припајањем новооснованој држави Бугарској 1912. године село почиње расти због развоја лечилишног туризма и развоја бање.

Године 1948. градић Свети Врач добија име Сандански по бугарском револуционару Јане Сандански.

Становништво

уреди
Демографија

По проценама из 2007. године град Сандански имао је око 27.000 ст. Већина градског становништва су етнички Бугари. Остатак су махом Роми. Последњих 20ак година град за разлику од већине места у земљи има раст становништва, углавном захваљујући досељавању, а омогућен развојем бањског туризма и близине грчке границе.

Већинска вероисповест становништва је православна.

Партнерски градови

уреди

Галерија

уреди

Спољашње везе

уреди