Википедија:Сјајни чланци/Јул
Изабране годишњице за јул
уреди
ИЧ-Канада
Канада (енгл. Canada, фр. Canada) је држава у Северној Америци која се налази северно и источно од Сједињених Америчких Држава. На западу Канаде се налази Тихи океан, на северу Северни ледени океан, а на истоку Атлантски океан. Канада је са површином од 9.984.670 km² друга по величини држава у свету, после Русије. Главни град Канаде је Отава, а највећи Торонто. Остали већи градови су Монтреал, Едмонтон, Калгари, Квебек, Ванкувер и Винипег. Број становника Канаде према процени из 2009. године износи 33.774.000.
Данас је Канада федерација која се састоји од десет провинција и три територије. Према државном уређењу је парламентарна демократија и уставна монархија, са краљицом Елизабетом II као врховним сувереном. Двојезична је држава, где су осим на федералном нивоу, енглески и француски језик званични и у провинцији Њу Брансвик. Такође, економски је једна од најразвијенијих држава света, те је чланица бројних организација као што су Г8, НАТО, ОЕЦД, СТО, ОАД, APEC и УН.
→ {{ИЧ-Канада}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Ред бул стратос
Ред бул стратос (енгл. Red Bull Stratos) је један од бројних маркетиншких и комерцијалних пројеката у екстремним спортовима познате светске куће Red Bull GmbH за производњу енергетских напитака Ред бул из Аустрије, у коме је један од најпознатијих БАСЕ падобранаца Феликс Баумгартнер извео скок из стратосфере са висине од око 38.969,4 m, из специјалне капсуле и хелијумом напуњеног балона, и тиме надмашио рекорд пуковника Џозефа Китинџера, који је успешно скочио са висине од 31.000 m, и рекорд Малкома Роса у лету балоном (34.668 m).
Након што је реализација Ред бул стратос пројекта, првобитно планираног за 9. октобар 2012. године, више пута одлагана због јаких ветрова на простору Новог Мексика, коначно је успешно остварена 14. октобра 2012. Тако је захваљујући овом пројекту Феликс Баумгартнер постао први светски „суперсонични“ падобранац.
→ {{ИЧ-Ред бул стратос}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Ладислав V Посмрче
Ладислав Посмрче (нем. Ladislaus Postumus, мађ. V. László, чеш. Ladislav Pohrobek; Комарно, 22. фебруар 1440 — Праг, 23. новембар 1457) био је аустријски војвода (од 1440), краљ Угарске (као Ладислав V, од 1444) и краљ Чешке (Ладислав I од 1453. године) из династије Хабзбурга.
Ладислав, назван Посмрче пошто је рођен после смрти свог оца Алберта II Немачког, крунисан је за краља Угарске већ у трећем месецу живота. Његова мајка Елизабета Луксембуршка покушала је да му сачува престо, иако је већина племства изабрала за краља другог кандидата, краља Пољске Владислава III Јагелонца. Пошто се Елизабета са сином повукла у Беч, после њене смрти Ладиславов заштитник био је аустријски војвода и цар Светог римског царства Фридрих III Хабзбуршки. Када је Владислав III страдао у борби са Османлијама код Варне 1444, угарско племство је позвало малог Ладислава назад у земљу.
Како је Фридрих оклевао да испуни захтеве Мађара, Угарском је као краљевски регент од 1446. до 1452. године управљао прослављени војсковођа и великаш Јанош Хуњади. Млади краљ је 1453. најзад посетио Чешку и Угарску, где се око њега окупљало племство незадовљно Хуњадијевом доминацијом. Током Ладиславове владавине врхунац борби са Турцима била је успешна одбрана Београда 1456. после које је умро Хуњади. Његов старији син Ладислав је, како би задржао очев привилегован положај, у Београду убио свог главног противника Улриха II Цељског, краљевог рођака и заштитника, али га је затим Ладислав Посмрче осудио на смрт и погубио. Од новог сукоба у Угарској Ладислав V се склонио у Праг где је 1457. и преминуо у седамнаестој години, по свему судећи од леукемије.
→ {{ИЧ-Ладислав V Посмрче}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Земља
Земља је једна од осам планета у Сунчевом систему. Трећа је планета по удаљености од Сунца и највећа терестричка планета у Сунчевом систему. Планета Земља има један природни сателит, Месец. За сада је једина позната планета на којој има живота.
У геолошкој науци преовладава мишљење да је Земља стара око 4,6 милијарди година, што је утврђено одређивањем времена полураспада уранијума и торијума. Време полураспада U238 је 4,51 × 109 година, а Th232 1,39 × 1010 година.
Земља такође има своје магнетно поље, које је — заједно са атмосфером — штити од радијације штетне по жива бића. Атмосфера такође служи као штит за одбијање мањих метеороида; пролазећи кроз атмосферу, они сагоре пре него што стигну до Земљине површине.
Земљин једини познати сателит, Месец, почео је да кружи око Земље пре 4,53 милијарди година. Данас, Земља се окрене око Сунца једном на сваких 366,26 кругова које направи око своје осе (што је једнако цифри од 365,26 соларних дана). Земљина оса се налази под нагибом од arcsin 0,397776995 ≈ 23,439 281 061° = 23° 26′ 21,41182″ (тренутно се смањује константном угаоном брзином од ≈ 0,01305˙° = 47″ по веку). Једна од најважнијих последица овог нагиба је мењање годишњих доба на Земљи.
→ {{ИЧ-Земља}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Никола Тесла
Никола Тесла (Смиљан, 10. јул 1856 — Њујорк, 7. јануар 1943) био је српски и амерички проналазач, инжењер електротехнике и машинства и футуриста, најпознатији по свом доприносу у пројектовању модерног система напајања наизменичном струјом. Никола Тесла је аутор више од 700 патената, регистрованих у 25 земаља, од чега у области електротехнике 112.
Најзначајнији Теслини проналасци су полифазни систем, обртно магнетско поље, асинхрони мотор, синхрони мотор и Теслин трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области рендгенских зрака.
Његов систем наизменичних струја је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек у изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима. Једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица мере, јединица мере за густину магнетног флукса или јачину магнетног поља — тесла.
→ {{ИЧ-Никола Тесла}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Нови Зеланд
Нови Зеланд (енгл. New Zealand, изговор: [ˌnjuː ˈziːlənd]; маор. Aotearoa, изговор: [aoˌteaˈroa]) је острвска држава у југозападном делу Тихог океана у Океанији. Састоји се од два велика острва — Северног и Јужног — као и већег броја мањих острва. Званично име државе на маорском је Аотеароа, што се често преводи као „Земља дугог белог облака”. Нови Зеланд је географски најизолованија држава на свету. Најближи сусед, Аустралија, удаљен је 1.500 км северозападно од главних острва, преко Тасмановог мора. Једина значајнија копнена маса ка југу је Антарктик, а ка северу су то Нова Каледонија, Фиџи и Тонга.
Због своје изолованости, Нови Зеланд је једно од последње насељених места на планети. Током ове изолације развијен је карактеристичан диверзитет фауне и флоре. Са умереном морском климом, земљиште је углавном покривено шумом. Разноврсну топографију земље чине и оштри планински врхови који су резултат тектонског померања Тихоокеанске и Индо-аустралијске плоче. Нови Зеланд се састоји од 11 региона, 67 територијалних управа у сврху локалне самоуправе али уз мање овлашћења од некадашњих провинција. На националном нивоу власт врши кабинет министара, предвођен премијером. Шеф државе је краљица Елизабета II коју представља генерални гувернер. Краљевство Нови Зеланд чине још и Токелау (зависна територија), Кукова острва и Нијуе (самоуправне територије у слободној асоцијацији) и Росова територија (територијална претензија Новог Зеланда на Антарктик). Нови Зеланд је чланица међународних организација ОУН, АПЕК, Комонвелт нација, ОЕСР, ФПО и СТО.
→ {{ИЧ-Нови Зеланд}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Америчка буљина
Америчка буљина (лат. Bubo virginianus) врста је сове из породице правих сова која настањује просторе Северне и Јужне Америке. То је изузетно прилагодљива птица са великом распрострањеношћу и најраспрострањенија је права сова у Америци.
Њена исхрана се првенствено састоји од зечева, мишева, пацова и волухарица, иако слободно лови сваку животињу коју може да савлада, пре свега друге глодаре и ситне сисаре, али и веће сисаре, разне птице, гмизавце, водоземце и бескичмењаке. У орнитолошким студијама, америчка буљина често се пореди са обичном буљином (лат. Bubo bubo), блиско сродном врстом која — упркос томе што је већа — заузима исту еколошку нишу у Евроазији, али и врстом Buteo jamaicensis, са којом често дели исто станиште, плен и навике гнежђења. Америчка буљина је једна од птица које се најраније гнезде, полажући јаја обично недељама или чак месецима пре других птица грабљивица.
→ {{ИЧ-Америчка буљина}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Пекинг
Пекинг (кин: 北京; пин: Běijīng; досл. 'северна престоница') је главни град Народне Републике Кине, те са 14,5 милиона становника други највећи град у Кини после Шангаја. Пекинг је једна од четири градске области које су под директном контролом Централне владе. Велики је саобраћајни центар са мноштвом пруга, путева и аутопутева који улазе и излазе из њега у свим правцима. Пекинг је такође и политички, културни и образовни центар НРК, док су Шангај и Хонгконг значајнији економски центри од Пекинга. Пекинг је био домаћин Летњих олимпијских игара 2008.
Најранији остаци људског становања у Пекингу су нађени у пећинама Брда змајеве кости код места Џоукоудијен у дистрикту Фангшан, 50 km југозападно од Пекинга, у којима је живео пекиншки човек. Фосили хомо еректуса из ове пећине потичу из времена од пре 230—250.000 година. На локалитету је откопано стотине хиљада артефаката од камена, већином ситно оруђе разних облика. Карактеристичне су грубе алатке већег обима за бацање и сечење (рани период). Током позног доба користе се микролити, а честа су камена шила. Синантропуси су живели углавном сакупљачким начином живота, али су се бавили и ловом. Археолошко налазиште на коме је откривен пекиншки човек је од 1987. на листи Светске културне баштине.
→ {{ИЧ-Пекинг}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Јао Минг
Јао Минг (кин: 姚明; пин: Yao Ming; Шангај, 12. септембар 1980) бивши је кинески кошаркаш. Играо је за Хјустон рокетсе у НБА лиги. Са својих 229 центиметра висине био је највиши активни кошаркаш у НБА лиги у време своје последње сезоне.
Јао је рођен у Шангају, где је као тинејџер почео да игра кошарку за Шангај шарксе. У њиховом сениорском тиму одиграо је пет сезона, а у последњој сезони освојио је првенство у кинеској ЦБА лиги. Након што је од Шаркса добио дозволу да напусти клуб, драфтован је од стане Хјустон рокетса као први пик на драфту 2002. године. Јао је осам пута изабран да наступа као стартер за тим Западне конференције на Ол-стар утакмицама, а пет пута је биран у најбољи тим НБА лиге. Са Рокетсима је четири пута стизао до плеј-офа, а 2009. године Рокетси су прошли прво коло плеј-офа, што је био велики успех обзиром да им то није пошло за руком још од 1997. године. Јао је пропустио укупно 250 утакмица у последњих шест година своје каријере због повреда стопала и чланка.
Јао Минг је један од најпознатијих кинеских спортиста који има уговор са више познатих компанија. Његова прва сезона у НБА лиги била је инспирација за документарни филм који носи име Јаова година (енгл. The Year of the Yao; кин: 姚明來了 — „Јао Минг је дошао”), а заједно са НБА аналитичарем Риком Бучером написао је аутобиографију Јао: Живот у два света (енгл. Yao: A Life in Two Worlds).
→ {{ИЧ-Јао Минг}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Свемирска трка
Свемирска трка је било незванично надметање између Сједињених Држава и Совјетског Савеза које је трајало од 1957. до 1975. године. Оно је обухватало истовремене напоре обеју земаља да истраже свемир, да пошаљу вештачке сателите у Земљину орбиту, да пошаљу људе у свемир и на Месец и сл. Иако корени свемирске трке леже у раној ракетној технологији и затегнутим међународним односима након Другог светског рата, она је почела након совјетског лансирања сателита Спутњик 1, 4. октобра 1957. Термин свемирска трка је смишљен по аналогији са трком у наоружавању која је такође постојала између САД и СССР. Свемирска трка је постала важан део културног и технолошког ривалства између Совјетског Савеза и Држава током Хладног рата, те посебно важна арена у овом сукобу, како због своје војне примене тако и због психолошке користи од нараслог морала.
Током ових година СССР је успео да први лансира вештачки сателит са Земље (Спутњик-1), први пошаље живо биће — пса Лајку — у свемир (Спутњик 2), први пошаље човека — Јурија Гагарина — у свемир, те први изврши шетњу космонаута у отвореном свемиру. САД је успео први да пошаље човека — Нила Армстронга — на Месец (Аполо 11).
→ {{ИЧ-Свемирска трка}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Партенон
Партенон (стгрч. Παρθενών; грч. Παρθενώνας) храм је посвећен грчкој богињи Атини, заштитници града Атине, изграђен у 5. веку п. н. е. на Акропољу. То је најзначајнија сачувана грађевина класичног стила, која се сматра врхунцем развоја дорског стила. Његове декоративне скулптуре спадају у најважнија дела старогрчке уметности. Партенон се сматра трајним симболом античке Грчке и атинске демократије, те спада у највеће светске културне споменике. Грчко министарство културе тренутно спроводи пројекат рестаурације и реконструкције.
Партенон је изграђен уместо старијег храма посвећеног Атини, познатог под називом Претпартенон или Старији Партенон, који је уништен у инвазији Персијанаца из 480. године п. н. е. Као и већина грчких храмова, Партенон је коришћен каo трезор, а једно време је био трезор Делског савеза. У 6. веку Партенон је био коришћен као хришћанска црква посвећена Богородици. Након што су Турци освојили Грчку, коришћен је као џамија почетком друге половине 15. века, око 1460. године, а у то време имао је и минарет. Преткрај 17. века, 28. септембра 1687. године, током турско-млетачког сукоба дошло је до знатног оштећења Партенона.
→ {{ИЧ-Партенон}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Грб Београда
Грб Београда је званични симбол Града Београда и постојан је у три нивоа — као Основни или Мали, Средњи и Велики грб.
Историја хералдичког представљања Београда је дуга и сеже до времена када је град први пут постао српска престоница за време Деспота Стефана Лазаревића када се овај симбол први пут индиректно помиње у Деспотовом Житију. Први познати хералдички уобличен грб града се појављује у XVI веку и највероватније је угарског порекла. Но, као и сама историја града, тако је и његов грб био несталан. Како је град прелазио из руке у руку различитих освајача, тако се и његово хералдичко представљање мењало — било да град уопште није имао свој грб као под Османлијама, или да је добио сасвим нови под Аустријанцима. Историја грба Београда који је данас у употреби је почела 1931. године када је званично изабран, након конкурса на коме је победио рад Ђорђа Андрејевића Куна. У социјалистичко доба грб је занемариван, да би након демократских промена 90-их година доживео своју реафирмацију, а од 2000-их и реорганизован у три степена, какав је и данас у употреби.
Употреба грба Београда је регулисана Статутом града и посебним градским прописима који детаљно уређују и санкционишу употребу грба у различитим приликама и местима.
→ {{ИЧ-Грб Београда}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Петар Лековић
Петар Лековић (Сврачково, код Пожеге, 23. новембар 1893 — Чемерно, код Гацка, 13. јун 1942) био је каменорезачки радник, учесник Првог светског рата и Народноослободилачке борбе и први народни херој Југославије.
Као војник Српске војске учествовао је у Првом светском рату, током 1914. и 1915. године. Истицао се као храбар и способан борац, али је након рањавања био заробљен и остатак рата је провео у заробљеништву. Након завршетка рата, вратио се у родно место и изучио каменорезачки занат. У потрази за послом обилазио је многа места, углавном по западној Србији. Још у годинама, након рата постао је симпатизер Комунистичке партије Југославије. Након 1938. године обновио је своје контакте са тада илегалном КПЈ и учествовао у неким њеним акцијама. Након окупације, 1941. године са тројицом својих синова ступио је у Ужички партизански одред и учествовао у устаничким акцијама. Након Прве непријатељске офанзиве и повлачења партизансих снага из Србије, марта 1942. године ступио је у Другу пролетерску ударну бригаду, у којој је био постављен за заменика команданта Првог ужичког батаљона. У борбама се истицао херојским подвизима, па је одлуком Врховног штаба НОП И ДВЈ, крајем марта 1942. године био проглашен за првог народног хероја Југославије.
→ {{ИЧ-Петар Лековић}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Естонија
Естонија (ест. Eesti), или званично Република Естонија (ест. Eesti Vabariik), суверена је држава смештена у балтичком региону северне Европе. Држава је стешњена између акваторије Балтичког мора на северу и западу, Чудско-псковског језера и Русије на истоку и територије Републике Летоније на југу. Са површином од 45.339 km² територијално је најмања међу земљама које излазе на обале Балтичког мора. Прве људске насеобине на тлу данашње Естоније основане су пре око 11.000 година, а угро-фински преци савремених Естонаца населили су се на ово подручје пре 1800. п. н. е. Након векова тевтонске, данске, шведске и руске власти Естонија се по први пут изборила за своју независност након Првог светског рата. Након стицања независности од СССР, савремена Естонија је демократска парламентарна република.
Држава се налази у зони умереноконтиненталне климе подложне јаким маритимним утицајима са Балтика. Територија је доста ниска, са просечном надморском висином од око 50 м, а надморска висина постепено расте идући ка југу, до максималних 318 м. Укупна дужина обалне линије је 3.794 km, док је дужина копнених граница 657 km. Од око 1.400 језера величином се издваја језеро Пејпус (Чудско језеро) које Естонија дели са Русијом. Реке су бројне, али су углавном мањих дужина, бројне су мочваре и тресаве. Држава је подељена на 15 округа. Главни и највећи град је Талин са нешто мање од пола милиона становника, а већи градови су још и Тарту, Нарва, Кохтла-Јарве и Пјарну. Са укупно око 1,3 милиона становника Естонија се налази међу земљама са најмањом популацијом у Европи. Чланица је Уједињених нација, Европске уније, Савета Европе и НАТО пакта. Такође је и део Шенгенске зоне, Еврозоне, чланица је Светске банке и других међународних институција.
→ {{ИЧ-Естонија}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)