Пацов
Пацов (лат. Rattus) је род мишоликих глодара средње величине (изнад 12 центиметара) и масе (до 500 грама). Овај род садржи шездесетак врста потеклих са територија Азије, а чији је ареал распрострањења Стари свет. Пацови су варијабилне животиње средње величине, дугог репа, глодари из натпородице Muroidea. „Прави пацови” су чланови рода Rattus, од којих су (за човека) најважнији црни пацов (Rattus rattus) и смеђи пацов (Rattus norvegicus). Многи чланови других глодарских родова и породица се такође називају пацовима и деле многе карактеристике са правим пацовима.
| Пацов Временски распон: рани плеистоцен - данас
| |
|---|---|
| |
| Смеђи пацов (Rattus norvegicus) | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Rodentia |
| Породица: | Muridae |
| Потпородица: | Murinae |
| Род: | Rattus Fischer de Waldheim, 1803. |
| Врсте | |
|
Види одељак Врсте | |
| Синоними | |
|
Stenomys Thomas, 1910 | |
Пацови се обично разликују од мишева по својој величини. Генерално, када се види велики мишолики глодар, као заједничко име укључује појам пацов, а ако је мањи користи се појам миш. Породица мишева (Muridae) је широка и комплексна, а заједнички термини су пацови и мишеви нису таксономски специфични. Научно, обично овај назив није ограничен само на припаднике родова Rattus и Mus, јер ту су на пример, и путнички пацов и памучни миш.
Опис
уреди
Најпознатије врсте пацова су црни пацов (Rattus rattus) и смеђи пацов (Rattus norvegicus). Група је углавном позната као пацови Старог света или прави пацови, а потиче из Азије. Пацови су већи у односу на већину мишева Старог света, који су њихови рођаци, и у дивљини ретко теже више од 500 g.[1]
Термин „пацов” се користи и у именовању других малих сисара, који нису прави пацови. Примери укључују северноамеричке пацове, а бројне врсте лабаво се називају кенгурски пацови и други. Пацови као што је Bandicota bengalensis су мишолики глодари (Murinae), сродни правим пацовима, али нису чланови рода Rattus.
Најзначајније врсте рода преживљавају захваљујући свом опортунизму и често живе близу људи. Због тога, су оне познате као коменсали. Они могу узроковати значајне губитке хране, посебно у земљама у развоју.[2] Међутим, широко распрострањене и проблематичне коменсалске врсте пацова су мањина у овом разноликом роду. Многе врсте пацова су острвски ендеми, а неки су постали угрожени због губитка станишта или конкуренције са смеђим, црним или полинезијским пацовом.[3]
Дивљи глодари, укључујући пацове могу бити преносници многих зооноза, односно патогена, као што су Leptospira, Toxoplasma gondii и Campylobacter.[4][5]
Традиционално се верује да је црну смрт коју узрокује микроорганизам Yersinia pestis, пренесена тропским бувама (Xenopsylla cheopis) које живе на црним пацовима. Пацови су обитавали у европским градовима током епидемије у средњем веку, и били су транспортни домаћини. Друга зооноза која је повезана са пацовом је слинавка или шап.
Просечни животни век пацова зависи од врсте, али многи, због предатора, живе само око годину дана.
Црни и смеђи пацов су се одвојили од других мурина Старог света почетком плеистоцена, у шумама Азије.[6]
Станиште
уредиПацови често живе на стаништима близу људских насеља, или у насељима и домовима људи, услед обиља хране.
Штеточина
уредиШтета коју понекад чине људским залихама хране (што је највидљивије у земљама у развоју)[7], су примарни узрок називања пацова штеточинама и повод бројних дератизација. Податак да је изазивач (црне) куге бактерија (Yersinia pestis) и да пацови могу бити преносиоци још неколико људских паразита, чини пацове и хигијенским проблемом становништва, посебно у великим градовима. И поред опште присутног негативног става о пацовима, бројни су људи који их узгајају као кућне љубимце.
Размножавање
уредиПарење се одвија током целе године. Због тога се пацови често користе у лабораторијским истраживањима.
Женке пацова праве гнезда од папира или крпа, па и на тај начин наносе штету људима.
Најпознатије врсте пацова
уредиЦрни пацов или путнички пацов (Rattus rattus)
уредиЦрни пацов је, у ствари, црносмеђе боје. Мањи је и виткији од сивог пацова. Дужина његовог тела са репом је око 46 центиметра. Реп му је покривен крљуштима. Често се налазе на бродовима, на пристаништима, у разним магацинима...
Највероватније потичу из југозападне Азије. У Европу су их донели бродови који су се враћали после Крсташких ратова. Буве које живе у крзну црног пацова су пренеле кугу, која се проширила Европом у 14. веку.
Сиви пацов, мрки или норвешки пацов (Rattus norvegicus)
уредиСиви пацов је, такође, црносмеђе боје.
Изгледа да је сиви пацов стигао много касније у Европу од црног пацова, тек у 18. веку. Међутим, данас је он чешћи у Европи. Живи на свим местима где живе и људи, у скоро сваком граду и делу земље.
Таксономија рода Rattus
уредиРод Rattus је припадник гигантске подфамилије Murinae. Неколико других глодарских родова се понекад сматра делом рода Rattus: Lenothrix, Anonymomys, Sundamys, Kadarsanomys, Diplothrix, Margaretamys, Lenomys, Komodomys, Palawanomys, Bunomys, Nesoromys, Stenomys, Taeromys, Paruromys, Abditomys, Tryphomys, Limnomys, Tarsomys, Bullimus, Apomys, Millardia, Srilankamys, Niviventer, Maxomys, Leopoldamys, Berylmys, Mastomys, Myomys, Praomys, Hylomyscus, Heimyscus, Stochomys, Dephomys и Aethomys.
Сам род Rattus садржи 64 постојеће врсрте. Предложена је субгенеричка расподела врста, мада тиме све врсте нису обухваћене.
Врсте
уреди- incertae sedis
- Анандејлов пацов (Rattus annandalei)[8] – Индонезија, Малезија, и Сингапур
- Енгански пацов (Rattus enganus) – Индонезија
- Филипински шумски пацов (Rattus everetti) – Филипини
- Полинезијски пацов или киоре (Rattus exulans) – Фиџи и већина Полинезијских острва, Нови Зеланд, Ускршње острво и Хаваји
- Хајналдов пацов (Rattus hainaldi) – Индонезија
- Хугерверфов пацов (Rattus hoogerwerfi) – Индонезија
- Керинчијски пацов (Rattus korinchi) – Индонезија (планине Керинчи и Талакмау)
- †Маклиров пацов (Rattus macleari) – Божићно Острво
- Нилу пацов (Rattus montanus) – Шри Ланка
- Молачки пацов (Rattus morotaiensis) – Индонезија
- †Булдошки пацов (Rattus nativitatis) –Божићно Острво
- Кералски пацов (Rattus ranjiniae) – Индија
- Ново Ирски шумски пацов (Rattus sanila)
- Андамански пацов (Rattus stoicus) – Андаманска острва
- Тиморски пацов (Rattus timorensis) – Тимор
- R. norvegicus група
- Хималајски пољски пацов (Rattus nitidus) – Бангладеш, Бутан, Кина, Индија, Индонезија, Лаос, Мјанмар, Непал, Палау, Филипини, Тајланд и Вијетнам
- Смеђи пацов (Rattus norvegicus) – цео свет изузев Антарктика
- Туркестански пацов (Rattus pyctoris''; obs. ''Rattus turkestanicus) – Авганистан, Кина, Индија, Иран, Киргистан, Непал и Пакистан
- R. rattus група
- Загорели пацов (Rattus adustus) – Острво Енгано, Индонезија
- Сикимски пацов (Rattus andamanensis) – Битам, Камбоџа, Кина, Индија, Лаос, Мјанмар, Непал, Тајланд и Вијетнам
- Пацов пиринчаних поља (Rattus argentiventer) – Југоисточна Азија
- Самитски пацов (Rattus baluensis) – Малезија
- Ацешки пацов (Rattus blangorum)
- Никобарски пацов (Rattus burrus) – Индија
- Хофманов пацов (Rattus hoffmanni) – Индонезија
- Купманов пацов (Rattus koopmani) – Индонезија
- Мали пацов пиринчаних поља (Rattus losea) – Кина (укључујући Тајван), Лаос, Тајланд и Вијетнам
- Ментавајски пацов (Rattus lugens) – Индонезија
- Миндорски црни пацов (Rattus mindorensis) – Филипини
- Мали пацов меканог крзна (Rattus mollicomulus) – Индонезија
- Осгудов пацов (Rattus osgoodi) – Вијетнам
- Палмов пацов (Rattus palmarum) – Индија
- Црни пацов (Rattus rattus) – широм света изузев Антарктика
- Сахијадриски шумски пацов (Rattus satarae)
- Сималурски пацов (Rattus simalurensis) – Индонезија
- Танезумски пацов (Rattus tanezumi) – Авганистан, Бангладеш, Камбоџа, Кина, Кокосова Острва, Фиџи, Индија, Индонезија, Јапан, Северна Кореја, Јужна Кореја, Лаос, Малезија, Мјанмар, Непал, Пакистан, Филипини, Тајван, Тајланд и Вијетнам
- Тавитавски шумски пацов (Rattus tawitawiensis) – Филипини
- Малајски пољски пацов (Rattus tiomanicus) – Индонезија, Малезија, Филипини и Тајланд
- R. xanthurus група
- Бонтајнски пацов (Rattus bontanus''; obs. ''Rattus foramineus) – Индонезија
- Опосумски пацов (Rattus marmosurus) – Индонезија
- Пеленшки пацов (Rattus pelurus) – Индонезија
- Југоисточни ксантуруски пацов (Rattus salocco]) – Индонезија
- Жуторепи пацов (Rattus xanthurus) – Индонезија
- R. leucopus група (Папуа Нова Гвинеја)
- Вогелкопски планински пацов (Rattus arfakiensis)
- Западно Ново Гвинејски планински пацов (Rattus arrogans)
- Сулски пацов (Rattus elaphinus) – Индонезија
- Бодљикави серамски пацов (Rattus feliceus) – Индонезија (Серам)
- Гилувски пацов (Rattus giluwensis) – Папуа Нова Гвинеја
- Јапенски пацов (Rattus jobiensis) – Индонезија (острва Јапен, Биак, Супиори и Ови)
- Пацов рта Јорк (Rattus leucopus) – Аустралија, Индонезија и Папуа Нова Гвинеја
- Источни пацов (Rattus mordax) – Папуа Нова Гвинеја
- Пацов маховинасте шуме (Rattus niobe) – Индонезија и Папуа Нова Гвинеја
- Ново Гвинејски пацов (Rattus novaeguineae) – Папуа Нова Гвинеја
- Аријанусов пацов (Rattus omichlodes)
- Пацов Покошке висоравни (Rattus pococki)
- Велики Ново Гвинејски бодљикави пацов (Rattus praetor) – Индонезија, Папуа Нова Гвинеја и Соломонова Острва
- Глечерски пацов (Rattus richardsoni) – Индонезија
- Штајнов пацов (Rattus steini) – Индонезија и Папуа Нова Гвинеја
- Ван Дузенов пацов (Rattus vandeuseni) – Папуа Нова Гвинеја
- Витки пацов (Rattus verecundus) – Индонезија и Папуа Нова Гвинеја
- R. fuscipes група (Аустралијска група)
- Сумрачни пацов (Rattus colletti) – Аустралија
- Жбунски пацов (Rattus fuscipes) – Аустралија
- Аустралијски мочварни пацов (Rattus lutreolus) – Аустралија
- Сумрачни пољски пацов (Rattus sordidus) – Аустралија, Индонезија и Папуа Нова Гвинеја
- Бледи пољски пацов (Rattus tunneyi) – Аустралија
- Дугодлаки пацов (Rattus villosissimus) – Аустралија
Филогенија
уредиСледећи филогенетски преглед врста рода Rattus је базиран на раду Pagès, et al. (2010).[9]
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Галерија
уреди
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Creature Feature Rats”. ABC.net.au. Архивирано из оригинала 24. 5. 2015. г. Приступљено 23. 5. 2015.
- ^ Meerburg BG, Singleton GR, Leirs H (2009). „The Year of the Rat ends: time to fight hunger!”. Pest Manag Sci. 65 (4): 351—2. PMID 19206089. doi:10.1002/ps.1718. Архивирано из оригинала 17. 12. 2012. г. Приступљено 22. 06. 2018.
- ^ „Competition in an invaded rodent community reveals black rats as a threat to native bush rats in littoral rainforest of south-eastern Australia” (PDF). OnlineLibrary.Wiley.com. Приступљено 23. 5. 2015.[мртва веза]
- ^ Meerburg BG, Singleton GR, Kijlstra A (2009). „Rodent-borne diseases and their risks for public health”. Crit Rev Microbiol. 35 (3): 221—70. PMID 19548807. doi:10.1080/10408410902989837.
- ^ „How old is a rat in human years?”. RatBehavior.org. Приступљено 23. 5. 2015.
- ^ Aplin, Ken P.; Suzuki, Hitoshi; Chinen, Alejandro A.; Chesser, R. Terry; ten Have, José; Donnellan, Stephen C.; et al. (новембар 2011). „Multiple Geographic Origins of Commensalism and Complex Dispersal History of Black Rats”. PLoS ONE. 6 (11): e26357. doi:10.1371/journal.pone.0026357. Приступљено 23. 5. 2015.
- ^ Meerburg B.G.; Singleton G.R.; Leirs H. (2009). „The Year of the Rat ends: time to fight hunger!”
- ^ Aplin, K. (2016). „Rattus annandalei”. The IUCN Red List of Threatened Species. IUCN. 2016: e.T19321A22443976. doi:10.2305/IUCN.UK.2016-2.RLTS.T19321A22443976.en. Приступљено 9. 11. 2017.
- ^ Pagès, Marie; Chaval, Yannick; Herbreteau, Vincent; Waengsothorn, Surachit; Cosson, Jean-François; Hugot, Jean-Pierre; Morand, Serge; Michaux, Johan (2010). „Revisiting the taxonomy of the Rattini tribe: a phylogeny-based delimitation of species boundaries”. BMC Evolutionary Biology. 10: 184. doi:10.1186/1471-2148-10-184. Архивирано из оригинала 10. 7. 2017. г.
Литература
уреди- Велика енциклопедија животиња, Михаљ Микеш. ISBN 978-86-489-0303-7.
- Meerburg B.G.; Singleton G.R.; Leirs, H. (2009). „The Year of the Rat ends: time to fight hunger!”. Pest Manag Sci. 65 (4): 351—2. PMID 19206089. doi:10.1002/ps.1718. Архивирано из оригинала 17. 12. 2012. г. Приступљено 22. 06. 2018.
