Википедија:Добри чланци/Октобар
Добри чланци у октобру
уреди
ИЧ-Избори у Републици Српској
Избори у Републици Српској се одржавају у складу са уставима и изборним законима Републике Српске и Босне и Херцеговине. Грађани тајним гласањем на директним изборима бирају српског члана Предсједништва Босне и Херцеговине, једну трећину посланика Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, предсједника и потпредсједнике Републике Српске, народне посланике Народне скупштине Републике Српске, одборнике скупштина градова или општина, начелнике општина или градоначелнике, те чланове савјета мјесних заједница. Делегати Дома народа Парламентарне скупштине БиХ из Републике Српске, делегати Вијећа народа РС, одборници Скупштине града Источног Сарајева, градоначелници Источног Сарајева и Брчко Дистрикта бирају се индиректно од стране изабраних народних посланика или одборника.
Први избори на простору данашње Републике Српске и БиХ одржани су за вријеме аустроугарске власти 1910. године за Земаљски сабор Босне и Херцеговине. Први вишестраначки избори након Другог свјетског рата одржани су тек 1990. године. Тада су бирани чланови предсједништва и скупштине на републичком нивоу, те одборници скупштина општина и града Сарајева. Након рата (1992—1995) у Босни и Херцеговини, 1996. године су одржани први избори на којима су грађани Републике Српске директно бирали своје представнике за институције овог ентитета.
→ {{ИЧ-Избори у Републици Српској}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-ЈСД Партизан
Југословенско спортско друштво Партизан је основано 4. октобра 1945. године у Београду, под називом Фискултурно друштво Централног дома Југословенске армије Партизан. Године 1950. Партизан се реорганизује и постаје спортско друштво, а његове секције прерастају у клубове и окупљају поред припадника ЈНА, и остале грађане свих узраста, оснивајући омладинске, а у неким клубовима и женске екипе. На годишњој скупштини 1960. допуњује назив друштва у Југословенско спортско друштво Партизан.
Међу првим његовим секцијама су фудбалска и атлетска, кошаркашка, бициклистичка и тениска. Последњи су основани теквондо (1996), флорбол (2007) и женски ватерполо клуб (2009). Спортско друштво је асоцијација двадесет и седам клубова у двадесет и четири спорта. Партизан је најтрофејније спортско друштво у Србији.
Председник спортског друштва Партизан је Остоја Мијаиловић а потпредседник је Андреа Арсовић.
→ {{ИЧ-ЈСД Партизан}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Бошко Палковљевић Пинки
Бошко Палковљевић Пинки (Манђелос код Сремске Митровице, 14. децембар 1920 — Мала Ремета код Ирига, 10. јун 1942) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Као ученик Државне средње техничке школе у Новом Саду, 1940. године је постао члан СКОЈ-a. Децембра исте године је био један од организатора штрајка ученика ове школе. Почетком 1941. године био је ухапшен и искључен из школе, под оптужбом за комунистичко деловање. У току Априлског рата, као добровољац се прикључио војсци, али је убрзо био заробљен. Успео је да побегне из сабирног логора за заробљенике и вратио се у родно место где се укључио у припреме за организовање устанка. У лето 1941. године био је један од првих сремских партизана, а августа 1941. је учествовао у организацији бекства затвореника-комуниста из затвора у Сремској Митровици. Крајем 1941. године био је послат као курир у источну Босну, где је јануара 1942. године на Романији успео да пронађе Врховни штаб и Централни комитет КПЈ. Тада је врховном команданту Јосипу Брозу Титу пренео информације о Народноослободилачкој борби у Војводини. Био је један од првих диверзаната у Војводини. Извршио је више смелих акција и диверзија на железничким пругама у Срему. Више пута се истицао у борбама са усташама и Немцима и још за живота је међу сремским партизанима постао легендарна личност. Погинуо је јуна 1942. године у борбама с Немцима на Фрушкој гори.
→ {{ИЧ-Бошко Палковљевић Пинки}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-АНТК Антонов
Државно предузеће Антонов (укр. Держа́вне підприє́мство «Анто́нов»), раније Авијацијски научно-технички комплекс Олега Константиновича Антонова (укр. Авіаційний науково-технічний комплекс імені Олега Костянтиновича Антонова) или АНТК Антонов, организација је за научно-истраживачки рад и производњу авиона у Украјини, основана 1946. године под називом ОКБ-153 (рус. опытно-конструкторское бюро). Након смрти оснивача и дугогодишњег главног конструктора Олега Антонова 1984, организација је добила име по њему. Укупно је развијено и произведено више од сто типова и варијанти авиона различитих класа и намена. Међу најпознатијима су Ан-2 „Кукурузник”, са 18 000 произведених примерака, Ан-22 „Антеј”, Ан-124 „Руслан” и Ан-225 „Мрија”.
Данас АНТК Антонов чини искусан колектив, конструкциони биро, лабораторија за разне области, верификациона и оперативна испитивањима у лету, оперативно-експлатиционом подршком, за све типове авиона. Као компанију под управом државе, украјинска влада покушала је неколико пута да неуспешно реструктурира. Раздвојена су предузећа Конструкциони биро Антонова, фабрика авиона „Авиант” из Кијева и Харковска фабрика авиона. 26. јануара 2016. године појавила се званична информација Министарства привреде Украјине да је концерн АНТК Антонов распуштен, а сва производња пребачена „Укроборонпрому” (Наменској индустрији Министарства одбране Украјине).
→ {{ИЧ-АНТК Антонов}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Псковско-печерски манастир
Псковско-печерски манастир Успења Пресвете Богородице (рус. Свя́то-Успе́нский Пско́во-Пече́рский монасты́рь) православни је мушки манастир Руске православне цркве, и један од најстаријих и најважнијих манастирских комплекса РПЦ. Манастир је основан 1473. године на маленом пешчарском узвишењу препуном пећина (на староруском печори), недалеко од града Печорија, на крајњем западу данашње Псковске области Руске Федерације. Централни део узвишења на коме се налазе Успењска црква и подземне пећине у народу се назива и Псковском Светом гором.
Године 2013. манастир је званично обележио 540. годишњицу од оснивања. Један је од ретких православних манастира на тлу Русије који никада није затваран, чак ни у периоду комунистичке власти. Од фебруара 1920. до јануара 1945. манастир се налазио у границама тадашње независне Естоније, и у том периоду словио је за најважнији религијски центар православних Сета (етничке групе Естонаца). Манастир се налази на листи културног наслеђа Руске Федерације и заведенн је под бројем 6010185000.
→ {{ИЧ-Псковско-печерски манастир}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Игор Ракочевић
Игор Ракочевић (Београд, 29. март 1978) бивши је српски кошаркаш. Играо је на позицији бека.
У почетку каријере је био познат са надпросечним одразом и закуцавањима, да би се кроз каријеру прославио као изузетни кошгетер. У каријери је играо за Црвену звезду (у три наврата), Будућност, Минесота тимбервулвсе, Памесу, Реал Мадрид, Таукерамику, Ефес Пилсен и Монтепаски Сијену. Прошао је све млађе категорије Црвене звезде и као велики таленат клуба заиграо је за први тим у сезони 1994/95. У својој првој сезони био је у саставу на 33 утакмице у којима је постигао 66 поена у свим такмичењима и то са свега 16 година. Једини је кошаркаш који је три пута био најбољи стрелац Евролиге, и тако заслужио награду Алфонса Форда. Са кошаркашком репрезентацијом СР Југославије освојио је златне медаље на Европском првенству 2001. у Турској и на Светском првенству 2002. у Индијанаполису.
→ {{ИЧ-Игор Ракочевић}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Стара словенска вера
Стара словенска вера означава народну религију и митологију Старих Словена чији корени сежу у III миленијум пре наше ере и која је постојала све до покрштавања Словена у средњем веку.
Словенску митологију је, на основу данас расположивих извора, тешко реконструисати у целости. Сматра се да је веровање у живот после смрти било заједничко свим Словенима. Најзначајнија божанства су Перун, Световид, Сварог и Дабог, али је немогуће, са сигурношћу, закључити ко је био врховни бог словенског пантеона. Постојање светих кипова, односно кумира, међу којима је најпознатији Збручки стуб, је потврђено на целокупном словенском простору, али њихов облик, изглед и материјал израде варирају од поднебља до поднебља. Услед различитих историјских прилика, веровања Старих Словена су се засебно развијала, због чега се данас обично приказују и изучавају према подели словенских народа на Јужне, Источне, Западне и данас скоро ишчезле Полапске Словене (Лужички Срби).
→ {{ИЧ-Стара словенска вера}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Марија Антоанета
Марија Антоанета (фр. Marie Antoinette, нем. Maria Antonia Josepha Johanna; Беч, 2. новембар 1755 — Париз, 16. октобар 1793) била је ћерка царице Марије Терезије, жена Луја XVI.
Брак 14-годишње Марије Антоанете и 15-годишњег Луја XVI, унука француског краља је склопљен 16. маја 1770. године. То је било спајање две највеће европске породице Хабзбурга и Бурбона. По доласку у Париз 1773. године Марија Антоанета је примљена са великим симпатијама од грађана престонице. Ипак после неког времена постала је синоним за расипништво што је изазвало велико незадовољство у народу који ју је оптуживао за финансијску кризу државе. Првих година Француске револуције тражила је помоћ Аустрије за њено гушење. Ухапшена је 1792. године после неуспешног бекства са краљем у Белгију и оптужена за издају, па јој је одрубљена глава.
→ {{ИЧ-Марија Антоанета}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Масакр у Крагујевцу
Крагујевачки октобар или Крагујевачки масакр представља масакр којег су над цивилним становништвом Крагујевца и околних села починиле јединице нацистичке Немачке 19, 20. и 21. октобра 1941. године. У овом злочину је страдало око 3.000 становника Крагујевца и околних места, а међу њима је било и 300 крагујевачких ученика и петнаесторо деце старости између 8 и 15 година. Након Другог светског рата владало је мишљење да је страдало 7.000 цивила. Према подацима историчара и некадашњег кустоса музеја у Шумарицама Станише Бркића, тог дана је стрељано 2.796 лица.
Стрељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника након сукоба са припадницима партизанима и четницима на пола пута између Бара и Љуљака. Немачки командант Франц Беме 10. октобра је издао наредбу да се за једног убијеног немачког војника стреља 100 људи, а за једног рањеног педесет. По тој рачуници као одмазду требало је убити 2.300 људи. Наредбу је донео командант 749. пука чије је седиште било у Краљеву мајор Ото Деш, а наредбу је проследио команданту 724. пука у Крагујевцу мајору Паулу Кенигу. Злочин су извршиле јединице I батаљона 724. пешадијског пука и III батаљона 749. пешадијског пука.
У спомен на жртве стрељања читав простор Шумарица је претворен у спомен-парк. Меморијални комплекс обухвата површину од 352 хектара, а око њега води кружни пут дужине 7 километара који иде ка долинама Ердоглијског и Сушичког потока где су се стрељања и одвијала. У оквиру комплекса налази се 10 споменика.
→ {{ИЧ-Масакр у Крагујевцу}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Бобан Марјановић
Бобан Марјановић (Зајечар, 15. август 1988) српски је кошаркаш. Игра на позицији центра, а тренутно је члан Фенербахчеа из Истанбула. Са 222 cm висине један је од највиших кошаркаша у свим такмичењима у којима наступа.
Поред велике висине одликује га изузетна снага, али и мека рука приликом шута, те су му проценти шута споља као слободних бацања веома добри с обзиром да игра на позицији центра. У досадашњој каријери наступао је за: Хемофарм, ЦСКА Москву, Жалгирис, Нижњи Новгород, Раднички Крагујевац, Мега Визуру, Црвену звезду и Детроит пистонсе, Далас Мавериксе, Хјустон Рокетсе, Лос Анђелес Клиперсе, Филаделфија Севентисиксерсе и Сан Антонио спарсе. Три пута је био најкориснији играч Кошаркашке лиге Србије. Двоструки је члан идеалне петорке Јадранске лиге. Четири пута је био МВП Евролиге, а проглашен је и за најкориснијег играча прве фазе Евролиге као и члан идеалне петорке у сезони 2014/15. У тој сезони успео је да обори три рекорда у историји Евролиге и то: број остварених дабл-даблова у једној сезони (16), укупан број скокова у једној сезони (256) као и укупан индекс корисности у једној сезони и то 616. Био је део најуспешније генерације у историји Црвене звезде која је успела да освоји триплу круну у сезони 2014/15.
→ {{ИЧ-Бобан Марјановић}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Средњовековна филозофија
Средњовековна филозофија је филозофија која се развијала у областима Средоземља, Европе и Блиског истока током средњовековног периода (приближно од 5. до 15. века). Овај појам обухвата хришћанску, исламску и јудејску филозофију.
Средњовековна филозофија се развила из потребе тумачења објављених верских догми, с једне стране, те под утицајем поновно откривене античке филозофије, с друге стране. Филозофија се у средњем веку углавном сматрала „слушкињом теологије” (лат. ancilla theologiae), а филозофи су махом били теолози и свештеници. Преовлађујуће теме средњовековне филозофије биле су однос вере и разума, предодређења и слободе воље, домети и ограничења људске спознаје, проблем универзалија, као и докази о постојању Бога.
→ {{ИЧ-Средњовековна филозофија}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Хомер Џеј Симпсон
Хомер Џеј Симпсон (енгл. Homer Jay Simpson) измишљени је лик у цртаној телевизијској серији Симпсонови. Глас му је посудио Ден Кастеланета, а први пут се појавио на телевизији у Шоуу Трејсија Алмана под називом Good night (срп. Лаку ноћ).
Један је од пет чланова породице и постао је најпопуларнији и најутицајнији лик у серији, нарочито након дугометражног филма. Хомер осликава неколико стереотипова америчке радничке класе: он је прост, предебео, неспособан, трапав, непромишљен и на граници алкохолизма. Упркос рутини његовог предрадског живота, имао је неколико невероватних искустава. Повремено је показивао велики интелект и спремност кад год би то ситуација захтевала, као и интегритет који осликава његове вредности — укључујући сурову оданост и заштитнички однос према породици. Кастеланета га описује као „пса заробљеног у телу човека”; такође каже да је „невероватно одан — не потпуно чист — али морате га волети”.
→ {{ИЧ-Хомер Џеј Симпсон}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Проституција у античкој Грчкој
Проституција је била саставни део свакодневног живота старих Грка почев од архајског периода. У најзначајнијим грчким полисима, а нарочито у лукама, упошљавала је позамашан део становништва и представљала стога прворазредну економску активност.
Била је далеко од недозвољене радње: полиси је нису осуђивали, а јавне куће су постојале наочиглед свих. У старој Атини чак се и легендарном законодавцу Солону приписивало отварање борделâ са умереним ценама под државном контролом. Проституција се различито одражавала на полове: проституцијом су се бавиле жене свих животних доба и млађи мушкарци, док су клијентелу чинили готово искључиво мушкарци.
Сасвим је извесно да Грци нису осећали никакву моралну нелагоду у вези са коришћењем услуга проститутки. Истовремено, закони су предвиђали оштре казне за ванбрачне сексуалне односе са слободном женом — у случају прељубе, преварени муж имао је право да убије увредиоца ухваћеног на делу — у истој мери као и за силовање. Мушкарци су у просеку са 30 година ступали у брак, тако да млади Атињанин, уколико је желео хетеросексуалне односе, није имао другога избора него да посегне или за својим робињама или за проституткама.
→ {{ИЧ-Проституција у античкој Грчкој}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Битка код острва Саво
_under_fire_during_the_Battle_of_Savo_Island_on_9_August_1942_(NH_50346).jpg)
Битка код острва Саво, позната и као Прва битка код острва Саво, или у јапанским изворима као Прва битка у Соломоновом мору (јапански 第一次ソロモン海戦), догодила се у ноћи 8. на 9. август 1942. године. Била је то морнаричка битка на Пацифику за време Другог светског рата, вођена између јапанске царске морнарице и савезничких морнаричких снага. Ова битка је прва од пет великих морнаричких битака током Гвадалканалске кампање.
У бици, група јапанских ратних бродова је изненадила и поразила савезничке морнаричке снаге, потопивши једну аустралијску и три америчке тешке крстарице, док су у исто време сами претрпели мало штете. Јапанске снаге су се састојале од седам крстарица и једног разарача под командом вицеадмирала Микаве. Као одговор на савезничко амфибијско искрцавање на источна Соломонова острва, Микава је са својим бродовима пловио низ „пролаз Нова Џорџија“ (познатим као „Прорез“) да нападне савезничку десантну флоту и њихове заштитне снаге. Заштитне снаге су се састојале од осам крстарица и петнаест разарача под командом британског контраадмирала Виктора Крачлија, али само пет крстарица и седам разарача било је стварно ангажовано у борби. Као резултат пораза, остаци савезничких ратних бродова и неискрцаних десантних снага се повлаче од Соломонових острва.
→ {{ИЧ-Битка код острва Саво}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)