Википедија:Добри чланци/Јул
Добри чланци у јулу
уреди
ИЧ-Општина Штрпце
.jpg)
Општина Штрпце (алб. Komuna e Shtërpces) налази се на крајњем југу Србије, на граници са Северном Македонијом. Површина општине је око 248 km². Обухвата територију од шеснаест села Сиринићке жупе. Седиште општине је истоимено место Штрпце. Општина Штрпце је постојала до 1965. године када је укинута, а поново је формирана 1988. године издвајањем насеља из тадашње општине Урошевац (Сл. лист САП Косова; 05/88).
На западу општине извире река Лепенац. На Шар планини се налази познати ски-центар „Брезовица“, а ту је и један од пет националних паркова у Републици Србији, Национални парк Шар-планина. Општина Штрпце се великим делом поклапа са границама Сиринићке жупе. Општина Штрпце је формирана 10. августа 1988. године након што је укинута 31. децембра 1965. и обухвата површину од 247,36 km². Територија општине налази се у јужном делу Србије, у аутономној покрајини Косову и Метохији.
→ {{ИЧ-Општина Штрпце}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Анкилозирајући спондилитис
Анкилозирајући спондилитис или анкилопоезни спондилартритис је хронична, серонегативна, прогресивна запаљенска болест локомоторног система. Најчешће започиње у крсно-бедреном зглобу, а потом се шири на зглобове, лигаменте и друге везивне формације кичменог стуба. У каснијим стадијумима обољење захвата и периферне зглобове, а такође се јављају манифестације на очима и структурама кардиоваскуларног, респираторног и гастро-интестиналног система.
Болест се након неколико година завршава окоштавањем свих везивних структура и анкилозом зглобова, тако да кичмени стуб постаје јединствен окоштали блок (стање познато као „бамбусов штап“).
У стручној литератури се срећу и други називи за ово обољење: Бехтерева болест (лат. morbus Bechterewi), Бехтерев синдром, Мари-Штримпел болест, реуматоидни спондилитис итд.
→ {{ИЧ-Анкилозирајући спондилитис}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Застава Јерменије
Застава Јерменије (јерм. Եռագույն; Јерахујн — „тробојка“) или јерменска тробојка представља државни симбол Републике Јерменије. Застава је правоугаоног облика, са односом висине према дужини од 1:2. Чине је три једнака хоризонтална поља, црвено у горњем делу, плаво у средини и наранџасто у доњем делу. Наранџасто поље се често описује и као поље боје кајсије која је један од националних симбола Јерменије.
Значење и распоред боја на застави има више објашњења. Најједноставније тумачење симболике боја је да црвена боја симболише крв свих оних који су дали свој живот за јерменску државу и нацију, плава боја означава небо и слободу, а наранџаста је симбол јерменске земље и јерменског радника. Садашња варијанта заставе службено је усвојена на седници врховног совјета Јерменије одржаној 24. августа 1990. године. Народна скупштина Републике Јерменије је 15. јуна 2006. усвојила нови закон о националној застави и државним обележјима.
→ {{ИЧ-Застава Јерменије}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Квебек
Квебек или Кебек (фр. Québec, изговор [kebɛk]) по површини највећа је од 10 покрајина (провинција) у Канади која се налази на истоку земље, и друга по броју становника после Онтарија. Статус покрајине има од 1867. године. Покрајина се на западу граничи са покрајином Онтарио и Хадсоновим заливом, на северу са Хадсоновим пролазом и Унгавским заливом, на истоку са покрајинама Њуфаундленд и Лабрадор и Њу Брансвик и на југу са САД (савезним државама Мејн, Њу Хемпшир, Вермонт и Њујорк).
Становништво ове канадске покрајине је већином франкофоно, тако да статус примарног званичног језика има француски, иако су загарантована права и енглеској говорној мањини; Квебек је једина канадска покрајина у којој енглески није главни службени језик на покрајинском нивоу, а Квебечани од 2006. имају статус „засебне нације унутар уједињене Канаде”. Главни град покрајине и други по величини је град Квебек у регији Капитал Насионал, ког називају „старим главним градом” (фр. la vieille capitale) зато што је био и главни град Нове Француске, Доње Канаде, као и саме Канаде. Најважније урбано подручје је подручје Монтреала у ком живи скоро половина становника покрајине.
→ {{ИЧ-Квебек}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Педагогија
Педагогија је наука чије су области изучавања васпитање и образовање. Сам термин се различито дефинисао у различитим периодима, што указује на развој саме науке кроз људску историју.
Реч педагогија потиче из грчког језика настала у доба античких држава и састављена је од две речи — pais, paidos што значи дете, односно дечак, и ago, agein што значи водити. У почетку је овај термин имао дословно значење — означавала је роба који је водио дете од куће до места где се тадашња омладина окупљала ради стицања образовања. Тај роб се звао педагог, тј. онај који води дете. Међутим, према неким теоретичарима, роб се није бринуо само о сигурности детета на путу од куће и до ње, већ се бринуо и о његовом понашању. За разлику од дечака, девојчице су остајале са својим мајкама у кући.
У старом Риму се значење појма педагог (лат. paedagogus) мења, те се сада односи на ученог роба, најчешће Грка, који подучава децу. Већ тада, као и касније, сам термин „вођење“ се мења из дословног у пренесено значење; педагог је онај који усмерава, образује и васпитава.
→ {{ИЧ-Педагогија}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-F-22 раптор
F-22 раптор (енгл. F-22 Raptor) је први у свету борбени авион пете генерације, уведен у оперативну употребу, у Америчком ратном ваздухопловству. Авион може да лети брзином већом од брзине звука на базном потиску, без укључивања допунског сагоревања мотора. У том режиму може дуготрајно да „крстари”, у задацима дежурства. Основна намена Раптора је постизање превласти у ваздушном простору, а секундарно дејство му је по циљевима на тлу (земља/море) те електронско ратовање.
Раптора карактерише способност летења изузетно великим брзинама и на огромним висинама. На њему је примењена најсавременија технологија аеродинамичког обликовања, градње мотора, висок однос потисак — маса, софистицирана електронска и друга опрема, систем управљања, савремена интеграција авионских система и више технологија за смањење уочљивости и могућности откривања сензорима, како са земље тако и из ваздуха. Рекордер је по цени и по трошковима оперативне употребе (по часу лета). Неколико држава, попут Јапана, Аустралије и Израела, показало је жељу за куповином Раптора.
→ {{ИЧ-F-22 раптор}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Слободан Бајић Паја
Слободан Бајић Паја (Шидски Бановци, 26. јун 1916 — Калесија, 16. јул 1943) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. Био је један од организатора Народноослободилачке борбе у Срему и први политички комесар Прве војвођанске бригаде, а потом и Главног штаба НОВ и ПО Војводине.
Као студент Филозофског факултета у Београду, прикључио се студентском револуционарном покрету и почетком 1938. године је постао члан илегалне Комунистичке партије Југославије. Исте године је због илегалне политичке активности на Универзитету био ухапшен заједно са већом групом студената и био осуђен на казну од четири године затвора, коју је издржавао у Сремској Митровици. У затвору га је затекла окупација Југославије и проглашење Независне Државе Хрватске, па је у ноћи 21/22. августа 1941. године, са групом комуниста успео да побегне из затвора, кроз подземни отвор који су прокопали. Након тога се придружио партизанима на Фрушкој гори.
→ {{ИЧ-Слободан Бајић Паја}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Тверска област
Тверска област (рус. Тверская область) конститутивни је субјект Руске Федерације са статусом области, а налази се на простору Централног федералног округа на западу европског дела Русије. Граничи се са Московском облашћу на југоистоку, на југу је Смоленска област, на истоку је Јарославска, на северу и североистоку Новгородска и Вологдска област, те Псковска област на западу. Са површином од 84.201 км² налази се на 38. месту међу субјектима Руске Федерације. На том подручју је према проценама националне статистичке службе за 2014. живело 1.325.249 становника (у просеку 15,74 ст/км²). Главни и највећи град области је Твер (са 410.000 становника), а већи градови су Ржев, Вишњи Волочок, Кимри, Торжок и Конаково.
У историјским изворима подручје је од најранијих времена познато као Тверска земља и Тверски крај, а као административна јединица Руске Империје носило је име Тверска губернија. У садашњем облику успостављена је 29. јануара 1935. под именом Калињинска област, а након што је граду Тверу враћено старо име (до 1990. град се звао Калињин) и цела област добија садашњи назив.
→ {{ИЧ-Тверска област}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Latter Days
Последњи дани (енгл. Latter Days) је америчка љубавна драма из 2003. која говори о геј вези између повученог мормонског мисионара и његовог младог суседа хомосексуалца. Филм је режирао Си Џеј Кокс, који је написао и сценарио. Главне улоге у филму тумаче Стив Сандвос и Вес Ремзи, док се у споредним улогама појављују Ребека Џонсон, Џеклин Бисет, Мери Кеј Плејс, Амбер Бенсон и други.
Филм је премијерно приказан 10. јула 2003. на Међународном геј и лезбијском филмском фестивалу у Филаделфији, а објављен је у различитим државама САД током наредних 12 месеци. Филм је касније објављен у неколико других земаља и приказан на неколико геј филмских фестивала. То је био први филм који је отворено приказао сукоб између принципа Цркве Исуса Христа светаца последњих дана и хомосексуалности те је његово приказивање у појединим савезним државама било контроверзно. Различите религијске групе претиле су бојкотом уколико филм не буде повучен из биоскопа и видеотека.
Филм је био популаран код посетилаца на геј и лезбијским филмским фестивалима, међутим у северноамеричким биоскопима зарадио је само 834.685 долара, што није било довољно ни да се покрију трошкови продукције, с обзиром на процењени буџет од 850.000 долара. Године 2004, писац Т. Фабрис је адаптирао сценарио филма у роман, који је објавила издавачка кућа Alyson Publications.
→ {{ИЧ-Latter Days}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-ХМС Виктори
ХМС Виктори (енгл. HMS Victory) је британски бојни брод из класе линијских бродова првог степена. Изграђен 1759. и поринут 1765. био је окосница Британске краљевске ратне морнарице крајем 18. и почетком 19. века. Славу је стекао служећи као заставни брод адмирала Хорејшија Нелсона у бици код Трафалгара (1805).
Брод је завршио активну ратну каријеру 7. новембра 1812. године и од тада је имао разноврсна задужења у хемпширској портсмутској луци све док није 1922. био проглашен музејским бродом и трајно премештен у суви док у Портсмуту. Тренутно служи и као брод заставник Првом поморском лорду Уједињеног Краљевства. Најстарији је бојни брод још увек у служби (иако није најстарији бојни брод у служби на мору; титула припада нешто млађем америчком броду, УСС Конститушну).
→ {{ИЧ-ХМС Виктори}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Констанције I Хлор
Констанције I Хлор (лат. Marcus Flavius Valerius Constantius Herculius Augustus, енгл. Constantius I Chlorus; 31. март око 250 — 25. јул 306) је био један од тетрарха и цар-савладар на западу Римског царства од 293. до 306. Потекао је из Илирика по свему судећи, од незнатних родитеља.
Посветивши се каријери, Констанције је постао намесник Далмације, а затим и преторијски префект Галије. Могуће је да се вођен амбицијом развео од прве супруге Јелене, ћерке гостионичара, и оженио Максимијановом пасторком Теодором. Цезаром је проглашен 293. године, а на управу су му поверене Галија и Британија. У ствари, морао је прво да се обрачуна са узурпаторима Караузијем и Алектом, који су господарили његовим доменом; за то му је требало три године. Када су 305. године абдицирали Диоклецијан и Максимијан, у складу са процедуром Галерију и Констанцију су додељена овлашћења августа. Међутим, убрзо по повлачењу старије двојице показало се да је нарушен склад. Иако млађи, Галерије је изгледа био у предности чим је могао да одреди цезаре. Штавише, Констанцијев син Константин налазио се на његовом двору као талац. Тек је навала варвара у Британији омогућила Констанцију повратак његовог сина, те су тако њих двојица 306. године одбили Пикте и Скоте.
→ {{ИЧ-Констанције I Хлор}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Том Димулен
Том Димулен (фр. Tom Dumoulin, Мастрихт, 11. новембар 1990) холандски је професионални бициклиста од 2011. године. Први велики успјех остварио је 2014. када је освојио национално првенство у вожњи на хронометар и бронзу на Свјетском првенству у вожњи на хронометар, завршивши иза Бредлија Вигинса и Тонија Мартина.
Године 2015. завршио је шести на Вуелта а Еспањи, гдје је био лидер до етапе 20, на којој је изгубио много времена. Наредне године освојио је национално првенство у вожњи на хронометар по други пут, а сезону је крунисао сребрном медаљом на Олимпијским играма, гдје је у вожњи на хронометар завршио 47 секунди иза Фабијана Канчеларе. Године 2017. Димулен је остварио највећи успјех у каријери; освојио је Ђиро д’Италију, поставши тако први холандски побједник Ђира.
→ {{ИЧ-Том Димулен}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)
ИЧ-Милан Лучић
Милан Лучић (енгл. Milan Lucic; Ванкувер, 7. јун 1988) је канадски професионални хокејаш српског порекла који тренутно игра за НХЛ екипу Бостон бруинса. Игра на позицији левог крила. Био је капитен јуниорске репрезентације Канаде. Игра Милана Лучића описана је као чврста и јака игра са великом покретљивошћу.
Играчку каријеру Лучић је започео у екипи Ванкувер џајантса, са којима је током три сезоне освојио Меморијални куп и титулу најкориснијег играча турнира 2007. године. Изабран је као 50. пик на драфту 2006. године од стране Бостон бруинса. Са 19 година ушао је у први тим Бруинса у сезони 2007/2008. Три године касније са истом екипом освојио је трофеј Стенли купа. Са деветнаест година ушао је у први тим Бруинса у сезони 2007/08. Три године касније са истом екипом освојио је трофеј Стенли купа. Сезону 2015/16 провео је у Лос Анђелес кингсима, а од 2016. до 2019. године наступао је у Едмонтон ојлерсима. Од 2019. године наступа у Калгари флејмсима.
→ {{ИЧ-Милан Лучић}} (разговор, повезнице, освежи, историја, уреди)