Манђелос
Манђелос је насеље у општини Сремска Митровица, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1319 становника.
Манђелос | |
|---|---|
 Манђелос — средиште села | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Сремски |
| Општина | Сремска Митровица |
| Становништво | |
| — 2011. |  1.319 |
| — густина | 33/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 05′ 03″ С; 19° 35′ 45″ И / 45.084082° С; 19.595911° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 130 m |
| Површина | 39,8 km2 |
.svg)  Манђелос Манђелос на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 22208 |
| Позивни број | 022 |
| Регистарска ознака | SM |
Историја
уреди
Оригинално име села је било Нађолас (велико италијанско село) па су га касније прекрстили у Манђелос. Најчешће воће са Фрушке горе је са манђелошких плантажних воћњака Врањаша и Мутаљ, као и квалитетне ракије. Са извора Врањаш у римско доба водом се снабдевао Сирмијум. Извор је и данас жив. Северно од Сремске Митровице, на обронцима Фрушке горе, налази се село Манђелос.
На почетку XIX века (1802) завршена је менђелоска црква Св. Георгија. Та година записана је у горњем делу звоника. Грађевина је једнобродна, са олтарском апсидом на источној и звоником призиданим уз прочеље на западној страни. Наос је пресведен полуобличастим луцима и сводовима, и подељен на травеје. Фасаде су хоризонтално рашчлањене соклом, фризом и профилисаним кордонским венцем. Вертикално рашчлањавање постигнуто је пиластрима са капителима, а правоугаони, лучно завршени прозори украшени су профилисаним оквирима. Западни портал, фланкиран пиластрима, налази се у приземљу звоника, док се још један улаз налази на јужној страни храма. Прозори на звонику су истоветно украшени, а кордонски венац између спратова украшен је низом мутула. Високи иконостас са класицистичким формама резбарио је Марко Константиновић после 1816. Он је обликовао и певнице и владичански престо. За осликавање и позлату иконостаса и певница Црквена општина позвала је 1825. Георгија Бакаловића. Зидне слике су рад непознатог уметника из XIX века. У олтару су композиције: Христос на престолу и Милосрдни Христос; у своду над солејом насликан је Господ Саваот са јеванђелистима, а на западном зиду је патрон храма – св. Георгије. У цркви се налази и више икона Григорија Давидовића Опшића. Архитектонско-конзерваторски радови извођени су 1980.
Место је 1885. године било у Ердевичком изборном срезу са својом 941 душом.[1]
У Манђелосу је 2014. основан и Манастир Светог Василија Острошког.[2]
Демографија
уредиУ насељу Манђелос живи 1189 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,0 година (36,8 код мушкараца и 39,1 код жена). У насељу има 474 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 3 | 4 | ||
| 80+ | 8 | 11 | ||
| 75—79 | 14 | 19 | ||
| 70—74 | 33 | 48 | ||
| 65—69 | 38 | 48 | ||
| 60—64 | 38 | 53 | ||
| 55—59 | 34 | 40 | ||
| 50—54 | 40 | 51 | ||
| 45—49 | 46 | 48 | ||
| 40—44 | 67 | 57 | ||
| 35—39 | 63 | 55 | ||
| 30—34 | 53 | 62 | ||
| 25—29 | 51 | 55 | ||
| 20—24 | 56 | 52 | ||
| 15—19 | 48 | 58 | ||
| 10—14 | 65 | 38 | ||
| 5—9 | 53 | 56 | ||
| 0—4 | 29 | 39 | ||
| Просек : | 36,8 | 39,1 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 592 | 169 | 388 | 24 | 11 | 0 |
| Женски | 661 | 131 | 400 | 117 | 12 | 1 |
| УКУПНО | 1.253 | 300 | 788 | 141 | 23 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 302 | 125 | 0 | 0 | 63 |
| Женски | 137 | 64 | 0 | 0 | 21 |
| УКУПНО | 439 | 189 | 0 | 0 | 84 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 4 | 16 | 20 | 0 | 18 |
| Женски | 0 | 2 | 14 | 0 | 1 |
| УКУПНО | 4 | 18 | 34 | 0 | 19 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 26 | 4 | 5 |
| Женски | 1 | 0 | 5 | 8 | 17 |
| УКУПНО | 1 | 0 | 31 | 12 | 22 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 6 | 0 | 0 | 15 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 4 | |
| УКУПНО | 6 | 0 | 0 | 19 | |
Знаменитости
уреди- Православна црква Светог Георгија — непокретно културно добро од великог значаја
- Манастир Светог Василија Острошког
Познати становници
уреди- Бошко Палковљевић Пинки, учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије
- Светозар Џанић, фудбалер
- Мирослав Богосавац, фудбалер
Референце
уреди- ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
- ^ „Освећен манастир Острошког Чудотворца у Срему (СПЦ, 13. мај 2014)”. Архивирано из оригинала 16. 05. 2014. г. Приступљено 15. 05. 2014.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
