Национални парк Шар-планина

Национални парк Шар-планина
Национални парк Шар-планина
IUCN категорија II (национални парк)
	Шар-планина
Мјесто	Србија
Најближи град	Призрен
Координате	42° 12′ 08.10″ N 20° 55′ 28.7″ E / 42.2022500° С; 20.924639° И
Површина	22.805 ha
Основано	1986. године
Управљачко тијело	Србија

Национални парк Шар-планина се налази на деловима општина Штрпце, Призрен, Сува Река и Качаник на Косову и Метохији.

Оснивање и улога очувања

Основан је 1986. године^[1] и површина националног парка је 22.805 ha. Национални парк је основан ради очувања: различитих облика глацијалног (циркови, морене глацијална језера и др.), периглацијалног (снежанички циркови, клизећи блокови, микрооблици тундра мозаика са дробинама и др.), крашког и флувијалног рељефа; хидролошких објеката и појава (речни токови, извори, потоци, тресаве и језера); шумских и високопланинских вегетација и њихових станишта (заједнице мунике, молике, кривуља, тресаве и високе зелени и др.); станишта и популације дивље флоре (хајдучица краља Александра, Николићев пуцавац, борнмилера, шарпланински каранфил и др.) и фауне, посебно богате фауне дневних лептира, птица (сиви соко, велики тетреб, јаребица камењарка, прдавац, балканска ушата шева), сисара (снежна и динарска волухарица, мрки медвед, вук, дивокоза и др.); предела са низом карактеристичних обележја; бројних објеката културне баштине који потичу из средњовековне српске државе (манастири Св. Арханђела, Св. Петра Коришког, Св. Богородице и цркве Св. Николе, Св. Петке, Св. Ђорђа и др.) и заштите и очувања спомен обележја.^[2]^[3]

Строги природни резервати у парку

„Русеница” представља прибежиште ретке и угрожене дивљачи у нашој земљи – риса и заштићен је као посебан резерват 1950. године;
„Попово прасе” је резерват чисте састојине ендемичног бора мунике и заштићен је 1960. године. Стабла мунике су ниска, често са горње стране оштећена, подмладак врло редак, скоро без икакве друге приземне вегетације;
„Ошљак” је резерват чисте састојине ендемичног бора мунике у доњем делу, а стене и камењари ближе врху Ошљака. Како је тај део Ошљака експониран више западу, то се у пролеће у њему окупљају велики тетребови а резерват насељавају и јаребице, камењарке и лештарке. Као посебан резерват заштићен је 1960. године;
„Голем бор” је потпуно чиста муникова састојина и као посебан резерват заштићен је 1960. године.

Флора и фауна

Шарпланинци

Шар-планина, која се као моћна баријера издиже изнад косовско-метохијске котлине, је висока и маркантна планина са око 70 врхова висине преко 2.000 m и са преко 30 врхова изнад 2.500 m (највиши врх је Титов врх у Македонији са 2.747 m).

На Шар-планини живи 1.800 биљних врста. Међу њима, 175 је строго заштићених и 268 заштићених. У Црвеној књизи флоре Србије су 24 врсте, на списку Европске црвене листе угрожених животињских и биљних врста (European Red List of Globally Threatened Animals and Plants 1991) је 25 врста, и на списку Светске црвене листе угрожених биљака (IUCN Red List of Threatened Plants, 1997) је 31 врста.

Истовремено, Шар-планина па и сам Национални парк, представља једно од фаунистички најбогатијих подручја Србије и Европе. У Националном парку живи 147 врста дневних лептира (50,86% балканске фауне дневних лептира и 77% врста Србије), 31 врста водоземаца и гмизаваца (или 69% српске херпетофауне), 159 врста птица (а среће се и преко 200 врста), и 32 врсте сисара, од тога 30 врста глобално угрожених и 17 врста које су природне реткости.

Споменици културе

Планине недалеко од Брода

Поред тога што је овај национални парк по свом природном богатству једна од врућих тачака биолошке разноврсности Европе, он је изузетно драгоцен и као колевка српске духовности, државности и историје.

На овом подручју се налази 45 објеката културне баштине, а међу њима се истиче 14 категорисаних културних добара од изузетног значаја изграђених у периоду од 12. до 16. века.

Ту су испосница и манастир Св. Петра Коришког из XIII века, црква Св. Петке из 14. века, црква Св. Богородице Огидитрије из XIV века, манастир Св. Тројице из 15. века, остаци Душановог града и манастирског комплекса Св. Архангели из 14. века надомак Призрена, и други споменици културе од највећег националног значаја.

Међународни значај

Велико Јажиначко језеро

Кобилица

Национални парк „Шар-планина” налази се на Листи међународно значајних подручја за биљке као ИПА подручје (Important Plant Areas -IPA, Planta Europa, Plantlife, 2005);
Због великог присуства ретких и угрожених врста птица, Шар-планина је уврштена у Листу најважнијих подручја птица у Европи (GRIMMETT & JONES 1989). Такође, подручје српског дела Шар-планине се налази на Листи међународно значајних подручја за птице као ИБА подручје (Important Bird Аreas - IBA, BirdLife Conservation, BirdLife International, 1999);
Подручје Националног парка „Шар-планина” је идентификовано као Емералд подручје под именом „Шар-планина”, део мреже подручја (Emerald Network of Areas of Special Conservation Interest - АsCI) значајних са становишта примене Конвенције о очувању европске дивље флоре и фауне и природних станишта (Бернска конвенција) у Србији, са ознаком RS0000008;
Национални парк „Шар-планина” налази се на Националној листи једног од 10 потенцијалних резервата биосфере (Biosphere Reserve) у оквиру УНЕСКО програма „Човек и биосфера” (UNESCO - Man and Biosphaere), и налази се на прелиминарној листи од пет потенцијалних добара која би требало да буду номинована за упис у UNESCO листу добара светске баштине на основу Конвенције о заштити светске културне и природне баштине (World Heritage Convention);
Налази се на Прелиминарној националној листи као једно од 65 потенцијалних Рамсарских подручја у Србији.