Библиотека
Библиотека или књижница је сређена збирка књига, по ауторском или предметном каталогу, која припада приватним лицима или државним институцијама, или установама у којима се чувају збирке књига.[1] За најстарију библиотеку сматра се библиотека египатског фараона Осиманзиоса, која се налазила, по мишљењу једних, у Мемнониуму, или других - у Рамезијуму, у Мемфису. Најпознатија египатска библиотека је чувена Александријска библиотека.
Најстарије библиотеке
уредиПрве библиотеке настале су пре више хиљада година. При ископавању старог града Ура, у Месопотамији, научници су открили глинени печат. Био је цилиндричног облика с натписима, и припадао је првој библиотеци.
Већ око 700. год. прије нове ере народ Месопотамије имао је добро уређене библиотеке по својим храмовима и палатама. Књиге су у тим библиотекама биле глинене плочице исписане клинастим писмом. Хиљаде таквих плочица распоређених према подручјима науке, сачињавале су збирке које су представљале прве праве библиотеке. Једна од њих тзв. Асурбанипалова библиотека, с око 22000 глинених плочица, данас се чува у Британском музеју у Лондону.
И Египћани су имали библиотеке које су чували свештеници по храмовима. Књиге су биле направљене у облику свитака од папируса. Најчувенија библиотека свих времена била је у Александрији створена 300. године пре нове ере. Имала је најмање 70000 свитака од папируса.
Типови
уредиМноге институције праве разлику између циркулишуће или позајмљивачке библиотеке, где се очекује да ће се материјал позајмити покровитељима, институцијама или другим библиотекама, и референтне библиотеке у којој материјал не посуђује. Путујуће библиотеке, као што су ране библиотеке на коњском седлу источног Кентакија[2] и књигомобили, углавном су позајмљивачког типа. Савремене библиотеке често су мешавина оба типа, тако да садрже општу збирку за циркулацију, и референтну збирку која је ограничена на простор библиотеке. Такође, дигиталне колекције све више омогућавају шири приступ материјалу који у многим случајевима не може да циркулише у штампаном облику, и то омогућава библиотекама да прошире своје збирке чак и без изградње већих објеката. Ламба (2019) је ојачао ову идеју приметивши да „данашње библиотеке постају све више мултидисциплинарне, колаборативне и умрежене” и да ће примена Веб 2.0 алата на библиотеке „не само повезати кориснике са њиховом заједницом и побољшати комуникацију, већ ће помоћи и библиотекарима да промовишу активности, услуге и производе своје библиотеке како би досегли до њихових садашњих и потенцијалних корисника.”[3]
Академска библиотека
уредиАкадемске библиотеке се углавном налазе на факултетима и универзитетима и примарно служе студентима и особљу те и других академских установа. Неке академске библиотеке, посебно оне у јавним установама, доступне су широј јавности у целости или делимично.
Високошколска библиотеке су оне које се налазе у пост-средњошколским образовним установама, као што су факултети и универзитети. Њихова главна функција је пружање подршке у истраживању и повезивању ресурса за студенте и наставнике образовне установе. Библиотека обично обезбеђује специфичне изворе који се тичу курсева, као што су копије уџбеника и чланака која се одржавају на „резервацији” (што значи да су они позајмљују само краткорочно, обично у року од неколико сати). Неке академске библиотеке пружају ресурсе који обично нису повезани са библиотекама, као што је могућност позајмљивања лаптопа, веб камера или научних калкулатора.
Академске библиотеке нуде радионице и курсеве изван формалних, дипломираних курсева, који би требало да пруже студентима алате потребне за успех у њиховим програмима.[4] Ове радионице могу укључивати помоћ са цитатима, ефикасним техникама претраживања, базама података часописа и софтвером за електронско цитирање. Ове радионице пружају студентима вештине које им могу помоћи да постигну успех у својој академској каријери (а често и у својим будућим занимањима), које не могу увек да науче у учионици.
Теолошке библиотеке
уредиНајстарија Б. богословског карактера је збирка светих књига код Јевреја. Њену основу поставио је Мојсије, а затим се она даље развијала (В Мој. 31, 26; И Цар. 10, 25). Истоветну улогу имали су архиви, настали код Јевреја у СЗ. Са ширењем хришћанства оснивају се богословске библиотеке при црквама, а нарочито по манастирима, где се налазе праве књижевне ризнице.1. Као најстарија хришћанска библиотека сматра се Јерусалимска библиотека, основана у 3. веку. Најстарија хришћанска Б. је Константинопољска, коју је основао цар Константин Велики. Једно време она је бројала чак 120.000 књига, али је, нажалост уништена у пожару, од кога се није могла никако обновити. У доба сеобе народа, многе драгоцене библиотеке су нестале.
Специјалне теолошке библиотеке
уредиШто се тиче специјално богословских Б., најпознатија је Ватиканска која броји приближно 220.000 књига и 26.000 рукописа, међу којима и познати кодекс Библије из 15. века. Прве Б. у Русији осниване су при црквама и манастирима, па су и књиге биле црквеног карактера. Прва руску Б. основао је кнез Јарослав при цркви св. Софије у Кијеву. Такође, велика Б. је основана и при Кијевско-Печерском манастиру. У Московској Русији манастирске и црквене Б. одиграле су значајну улогу, тако да се у 16. веку појављују чак и описи појединих књига, У 17. в. појављују се многе приватне Б. у Русији (Симеона Полоцког, Димитрија Ростовског, Силвестра Медведева), а после реформе Петра Великог појављују се у Русији многе Б(Татишћева, Бутурлина, Шћербатова). У 19. веку позната је била Публична Б. (око 1.300.000 наслова и рукописа), Библиотека Румјанцевског музеја од 1827. (око 300.000 наслова и рукописа), Б. Академије наука 1714. у Курландији., Синодска московска Б. (1721), Московска типографска Б. од времена Ивана Грозног, Б. кијевске академије (преко 300.000 наслова и 937 рукописа), Б. Казанске академије, итд.
Библиотеке на Западу
уредиУ средњем веку на Западу су књиге сакупљали посебни монашки редови, нарочито бенедиктинци, а такође и неки од папа, рецимо Николај 5. и Сикст 15. Велике тешкоће за сакупљање књига представљао је мали број примерака једног рукописа, што је отклоњено проналаском штампарије. У данашње време најпознатије Библиотеке на Западу су: Национална библиотека у Паризу (око 2.100.000 књига и рукописа.), Британски музеј у Лондону (1.500.000 књига и 50.000 рукописа), Императорска Б. у Берлину (800.000 књига и 24.000 рукописа), колико има и Б. у Минхену.
Библиотеке код Срба
уредиКод прав Срба најзначајнија је Библиотека ман. Хиландар, Патријаршијска Б. у Београду, Б. Богословског факултета, многе манастирске и црквене библиотеке, Б. Србије, Градска и Универзитетска Б., и многе друге. У светској литератури значајне су – Бодлејана у Оксфорду и Британски музеј у Лондону, Национална Б. у Паризу, Конгресна Б. у Вашингтону и др.
- Библиотекарство је наука која се бави потребама библиотека. У данашње време раширена је употреба рачунара у библиотекама, а књиге се класификују користећи неки од расположивих система класификације, најчешће Универзалну децималну класификацију (УДК).
Попис библиотека
уреди- Библиотека Српске патријаршије Београд
- Библиотека Православног богословског факултета Универзитета у Београду Београд
- Народна библиотека Србије Београд
- Библиотека града Београда Београд
- Народна библиотека Стеван Сремац Ниш
- Универзитетска библиотека Светозар Марковић Београд
- Библиотека Матице српске Нови Сад
- Библиотека Српске академије наука и уметности Београд
- Универзитетска библиотека Светозар Марковић Београд
- Универзитетска библиотека Никола Тесла Ниш
- Централна библиотека Војске Југославије Београд
- Градска библиотека Карло Бијелицки Сомбор
- Градска библиотека Владислав Петковић Дис Чачак
- Културно образовни центар Турзо Лајош Сента
- Народна библиотека Вељко Петровић Бачка Паланка
- Библиотека „Радоје Домановић Велика Плана
- Народна библиотека Вук Караџић Крагујевац
- Народна библиотека „Душан Матић“ Ћуприја
- Библиотека „Вук Караџић“ Пријепоље
- Шабачка библиотека Шабац
- Библиотека "Диша Атић" Владимирци
- Пергамска библиотека Пергам
- Александријска библиотека Александрија Египат
- Асурбанипалова библиотека
- Хиландарска библиотека
- Ватиканска библиотека Ватикан
- Јавна библиотека у Чикагу САД
- Конгресна библиотека у Вашингтону САД
- Универзитетска библиотека у Чепел Хилу САД
Дигиталне библиотеке
уредиВиди још
уредиРеференце
уреди- ^ „Library – Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary”. merriam-webster.com.
- ^ „The Amazing Story of Kentucky's Horseback Librarians (10 Photos)”. Archive Project (на језику: енглески). Приступљено 19. 5. 2017.
- ^ Lamba, Manika. „Marketing of academic health libraries 2.0: a case study”. Library Management. 40 (3/4): 155-177. doi:10.1108/LM-03-2018-0013.
- ^ „St. George Library Workshops”. utoronto.ca.
Литература
уреди- Barnard, T. D. F. (ed.) Library Buildings: design and fulfilment; papers read at the Week-end Conference of the London and Home Counties Branch of the Library Association, held at Hastings, 21st–23 April 1967. 1967.. London: Library Association (London and Home Counties Branch)
- Belanger, Terry (2003). Lunacy & the Arrangement of Books (3rd изд.). New Castle, Del.: Oak Knoll Books,. ISBN 978-1-58456-099-9.
- Bieri, Susanne; Fuchs, Walther (2001). Bibliotheken bauen: Tradition und Vision = Building for Books: traditions and visions. Basel: Birkhäuser. ISBN 978-3-7643-6429-8.
- Ellsworth, Ralph E (1973). Academic Library Buildings: a guide to architectural issues and solutions. Boulder: Associated University Press..
- Fraley, Ruth A.; Anderson, Carol Lee (1985). Library Space Planning: how to assess, allocate, and reorganize collections, resources, and physical facilities. New York: Neal-Schuman Publishers. ISBN 978-0-918212-44-3.
- Irwin, Raymond (1947). The National Library Service [of the United Kingdom]. London: Grafton & Co.
- Lewanski, Richard C (1967). Lilbrary Directories [and] Library Science Dictionaries., in Bibliography and Reference Series, no. 4. 1967 ed. Santa Barbara, Calif.: Clio Press. N.B.: Publisher also named as the "American Bibliographical Center".
- Robert K. Logan with Marshall McLuhan. The Future of the Library: From Electric Media to Digital Media. New York: Peter Lang Publishing.
- Mason, Ellsworth (1980). Mason on Library Buildings. Metuchen, N.J: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-1291-8.
- Monypenny, Phillip; Guy Garrison (1966). The Library Functions of the States [i.e. of the U.S.A.]: Commentary on the Survey of Library Functions of the States., [under the auspices of the] Survey and Standard Committee [of the] American Association of State Libraries. Chicago, Ill.: American Library Association. xiii, 178 p.
- Murray, Suart A.P. (2009). The Library an Illustrated History. NewYork: Skyhorse Publishing. ISBN 978-0-8389-0991-1.
- Orr, J. M. (1975). Designing Library Buildings for Activity (2nd изд.). London: Andre Deutsch. ISBN 978-0-233-96622-9.
- Thompson, Godfrey (1973). Planning and Design of Library Buildings. London: Architectural Press. ISBN 978-0-85139-526-5.
- Herrera-Viedma, E.; Lopez-Gijon, J. (2013). „Libraries' Social Role in the Information Age”. Science. 339 (6126): 1382. PMID 23520092. doi:10.1126/science.339.6126.1382-a.
- Bazillion, Richard J. & Braun, Connie Academic Libraries as High-tech Gateways: a guide to design and space decisions. 1995. ISBN 0838906567.. Chicago: American Library Association.
- Jürgen Beyer, « Comparer les bibliothèques universitaires », Arbido newsletter 2012:8
- Ellsworth, Ralph E (1973). Academic library buildings: a guide to architectural issues and solutions. 530 pp. Boulder: Associated University Press
- Giustini, Dean (2011, 3 May) Canadian academic libraries' use of social media, 2011 update [Web log post]. Retrieved from https://web.archive.org/web/20110512080605/http://blogs.ubc.ca/dean/2011/05/canadian-academic-libraries-use-of-social-media-2011-update/
- Hamlin, Arthur T. (1981). The University Library in the United States: Its Origins and Development. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. ISBN 9780812277951.
- Hunt, C. J. (1993) "Academic library planning in the United Kingdom", in: British Journal of Academic Librarianship; vol. 8 (1993), pp. 3–16
- Shiflett, Orvin Lee (1981). Origins of American Academic Librarianship. Norwood, N.J.: Ablex Pub. Corp. ISBN 9780893910822.
- Taylor, Sue, ур. (1995). Building libraries for the information age: based on the proceedings of a symposium on The Future of Higher Educational Libraries at the King's Manor, York 11–12 April 1994. York: Institute of Advanced Architectural Studies, University of York. ISBN 0-904761-49-5.
Спољашње везе
уреди- Место које чувам: Речи лете, записано остаје (РТС Културно-уметнички програм - Званични јутјуб канал)
- Libraries на сајту Curlie (језик: енглески)
- LIBweb Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јануар 2019)—Directory of library servers in 146 countries via WWW
- Centre for the History of the Book, hss.ed.ac.uk
- Libraries на сајту Curlie (језик: енглески)
- Wikisource. The Free Library
- Текстови на Викизворнику:
- Dana, John Cotton (1920). „Libraries, Special, Commercial and Industrial”. Ур.: Rines, George Edwin. Encyclopedia Americana.
- Rines, George Edwin, ур. (1920). „Library Data”. Encyclopedia Americana.
- Rines, George Edwin, ур. (1920). „Library Publications”. Encyclopedia Americana.
- Walter, Frank K. (1920). „Rural Libraries”. Encyclopedia Americana.
- Tedder, Henry Richard; Brown, James Duff (1911). „Libraries”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.).
- Paton, James Morton; Charles Alexander Nelson; Melvil Dewey (1905). „Libraries”. New International Encyclopedia.
- A Library Primer by John Cotton Dana (1899)
- Champlin, John D. (1879). „Library”. The American Cyclopædia.
- Libraries: Frequently Asked Questions, ibiblio.org
- A Library Primer, by John Cotton Dana, 1903, setting out the basics of organizing and running a library. (from Project Gutenberg)