Библиотека

Библиотека или књижница је сређена збирка књига, по ауторском или предметном каталогу, која припада приватним лицима или државним институцијама, или установама у којима се чувају збирке књига.^[1] За најстарију библиотеку сматра се библиотека египатског фараона Осиманзиоса, која се налазила, по мишљењу једних, у Мемнониуму, или других - у Рамезијуму, у Мемфису. Најпознатија египатска библиотека је чувена Александријска библиотека.

Најстарије библиотеке

Прве библиотеке настале су пре више хиљада година. При ископавању старог града Ура, у Месопотамији, научници су открили глинени печат. Био је цилиндричног облика с натписима, и припадао је првој библиотеци.

Већ око 700. год. прије нове ере народ Месопотамије имао је добро уређене библиотеке по својим храмовима и палатама. Књиге су у тим библиотекама биле глинене плочице исписане клинастим писмом. Хиљаде таквих плочица распоређених према подручјима науке, сачињавале су збирке које су представљале прве праве библиотеке. Једна од њих тзв. Асурбанипалова библиотека, с око 22000 глинених плочица, данас се чува у Британском музеју у Лондону.

И Египћани су имали библиотеке које су чували свештеници по храмовима. Књиге су биле направљене у облику свитака од папируса. Најчувенија библиотека свих времена била је у Александрији створена 300. године пре нове ере. Имала је најмање 70000 свитака од папируса.

Типови

Дефиниција библиотеке песника лауреата Рите Дав на улазу у Државну библиотеку Мејна у Огасти у Мејну, Сједињене Државе

Многе институције праве разлику између циркулишуће или позајмљивачке библиотеке, где се очекује да ће се материјал позајмити покровитељима, институцијама или другим библиотекама, и референтне библиотеке у којој материјал не посуђује. Путујуће библиотеке, као што су ране библиотеке на коњском седлу источног Кентакија^[2] и књигомобили, углавном су позајмљивачког типа. Савремене библиотеке често су мешавина оба типа, тако да садрже општу збирку за циркулацију, и референтну збирку која је ограничена на простор библиотеке. Такође, дигиталне колекције све више омогућавају шири приступ материјалу који у многим случајевима не може да циркулише у штампаном облику, и то омогућава библиотекама да прошире своје збирке чак и без изградње већих објеката. Ламба (2019) је ојачао ову идеју приметивши да „данашње библиотеке постају све више мултидисциплинарне, колаборативне и умрежене” и да ће примена Веб 2.0 алата на библиотеке „не само повезати кориснике са њиховом заједницом и побољшати комуникацију, већ ће помоћи и библиотекарима да промовишу активности, услуге и производе своје библиотеке како би досегли до њихових садашњих и потенцијалних корисника.”^[3]

Академска библиотека

Округла читаоница Маган библиотеке, главне универзитетске библиотеке Кингс колеџа Лондон, Лондон, Енглеска

Академске библиотеке се углавном налазе на факултетима и универзитетима и примарно служе студентима и особљу те и других академских установа. Неке академске библиотеке, посебно оне у јавним установама, доступне су широј јавности у целости или делимично.

Универзитетска библиотека Будимпешта, Мађарска

Високошколска библиотеке су оне које се налазе у пост-средњошколским образовним установама, као што су факултети и универзитети. Њихова главна функција је пружање подршке у истраживању и повезивању ресурса за студенте и наставнике образовне установе. Библиотека обично обезбеђује специфичне изворе који се тичу курсева, као што су копије уџбеника и чланака која се одржавају на „резервацији” (што значи да су они позајмљују само краткорочно, обично у року од неколико сати). Неке академске библиотеке пружају ресурсе који обично нису повезани са библиотекама, као што је могућност позајмљивања лаптопа, веб камера или научних калкулатора.

Академске библиотеке нуде радионице и курсеве изван формалних, дипломираних курсева, који би требало да пруже студентима алате потребне за успех у њиховим програмима.^[4] Ове радионице могу укључивати помоћ са цитатима, ефикасним техникама претраживања, базама података часописа и софтвером за електронско цитирање. Ове радионице пружају студентима вештине које им могу помоћи да постигну успех у својој академској каријери (а често и у својим будућим занимањима), које не могу увек да науче у учионици.

Теолошке библиотеке

Најстарија Б. богословског карактера је збирка светих књига код Јевреја. Њену основу поставио је Мојсије, а затим се она даље развијала (В Мој. 31, 26; И Цар. 10, 25). Истоветну улогу имали су архиви, настали код Јевреја у СЗ. Са ширењем хришћанства оснивају се богословске библиотеке при црквама, а нарочито по манастирима, где се налазе праве књижевне ризнице.1. Као најстарија хришћанска библиотека сматра се Јерусалимска библиотека, основана у 3. веку. Најстарија хришћанска Б. је Константинопољска, коју је основао цар Константин Велики. Једно време она је бројала чак 120.000 књига, али је, нажалост уништена у пожару, од кога се није могла никако обновити. У доба сеобе народа, многе драгоцене библиотеке су нестале.

Специјалне теолошке библиотеке

Што се тиче специјално богословских Б., најпознатија је Ватиканска која броји приближно 220.000 књига и 26.000 рукописа, међу којима и познати кодекс Библије из 15. века. Прве Б. у Русији осниване су при црквама и манастирима, па су и књиге биле црквеног карактера. Прва руску Б. основао је кнез Јарослав при цркви св. Софије у Кијеву. Такође, велика Б. је основана и при Кијевско-Печерском манастиру. У Московској Русији манастирске и црквене Б. одиграле су значајну улогу, тако да се у 16. веку појављују чак и описи појединих књига, У 17. в. појављују се многе приватне Б. у Русији (Симеона Полоцког, Димитрија Ростовског, Силвестра Медведева), а после реформе Петра Великог појављују се у Русији многе Б(Татишћева, Бутурлина, Шћербатова). У 19. веку позната је била Публична Б. (око 1.300.000 наслова и рукописа), Библиотека Румјанцевског музеја од 1827. (око 300.000 наслова и рукописа), Б. Академије наука 1714. у Курландији., Синодска московска Б. (1721), Московска типографска Б. од времена Ивана Грозног, Б. кијевске академије (преко 300.000 наслова и 937 рукописа), Б. Казанске академије, итд.

Библиотеке на Западу

У средњем веку на Западу су књиге сакупљали посебни монашки редови, нарочито бенедиктинци, а такође и неки од папа, рецимо Николај 5. и Сикст 15. Велике тешкоће за сакупљање књига представљао је мали број примерака једног рукописа, што је отклоњено проналаском штампарије. У данашње време најпознатије Библиотеке на Западу су: Национална библиотека у Паризу (око 2.100.000 књига и рукописа.), Британски музеј у Лондону (1.500.000 књига и 50.000 рукописа), Императорска Б. у Берлину (800.000 књига и 24.000 рукописа), колико има и Б. у Минхену.

Библиотеке код Срба

Код прав Срба најзначајнија је Библиотека ман. Хиландар, Патријаршијска Б. у Београду, Б. Богословског факултета, многе манастирске и црквене библиотеке, Б. Србије, Градска и Универзитетска Б., и многе друге. У светској литератури значајне су – Бодлејана у Оксфорду и Британски музеј у Лондону, Национална Б. у Паризу, Конгресна Б. у Вашингтону и др.

Библиотекарство је наука која се бави потребама библиотека. У данашње време раширена је употреба рачунара у библиотекама, а књиге се класификују користећи неки од расположивих система класификације, најчешће Универзалну децималну класификацију (УДК).

Попис библиотека

Дигиталне библиотеке

Види још

Референце

^ „Library – Definition and More from the Free Merriam-Webster Dictionary”. merriam-webster.com.
^ „The Amazing Story of Kentucky's Horseback Librarians (10 Photos)”. Archive Project (на језику: енглески). Приступљено 19. 5. 2017.
^ Lamba, Manika. „Marketing of academic health libraries 2.0: a case study”. Library Management. 40 (3/4): 155-177. doi:10.1108/LM-03-2018-0013.
^ „St. George Library Workshops”. utoronto.ca.

Литература

Barnard, T. D. F. (ed.) Library Buildings: design and fulfilment; papers read at the Week-end Conference of the London and Home Counties Branch of the Library Association, held at Hastings, 21st–23 April 1967. 1967. . London: Library Association (London and Home Counties Branch)
Belanger, Terry (2003). Lunacy & the Arrangement of Books (3rd изд.). New Castle, Del.: Oak Knoll Books,. ISBN 978-1-58456-099-9.
Bieri, Susanne; Fuchs, Walther (2001). Bibliotheken bauen: Tradition und Vision = Building for Books: traditions and visions. Basel: Birkhäuser. ISBN 978-3-7643-6429-8.
Ellsworth, Ralph E (1973). Academic Library Buildings: a guide to architectural issues and solutions. Boulder: Associated University Press. .
Fraley, Ruth A.; Anderson, Carol Lee (1985). Library Space Planning: how to assess, allocate, and reorganize collections, resources, and physical facilities. New York: Neal-Schuman Publishers. ISBN 978-0-918212-44-3.
Irwin, Raymond (1947). The National Library Service [of the United Kingdom]. London: Grafton & Co.
Lewanski, Richard C (1967). Lilbrary Directories [and] Library Science Dictionaries. , in Bibliography and Reference Series, no. 4. 1967 ed. Santa Barbara, Calif.: Clio Press. N.B.: Publisher also named as the "American Bibliographical Center".
Robert K. Logan with Marshall McLuhan. The Future of the Library: From Electric Media to Digital Media. New York: Peter Lang Publishing.
Mason, Ellsworth (1980). Mason on Library Buildings. Metuchen, N.J: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-1291-8.
Monypenny, Phillip; Guy Garrison (1966). The Library Functions of the States [i.e. of the U.S.A.]: Commentary on the Survey of Library Functions of the States. , [under the auspices of the] Survey and Standard Committee [of the] American Association of State Libraries. Chicago, Ill.: American Library Association. xiii, 178 p.
Murray, Suart A.P. (2009). The Library an Illustrated History. NewYork: Skyhorse Publishing. ISBN 978-0-8389-0991-1.
Orr, J. M. (1975). Designing Library Buildings for Activity (2nd изд.). London: Andre Deutsch. ISBN 978-0-233-96622-9.
Thompson, Godfrey (1973). Planning and Design of Library Buildings. London: Architectural Press. ISBN 978-0-85139-526-5.
Herrera-Viedma, E.; Lopez-Gijon, J. (2013). „Libraries' Social Role in the Information Age”. Science. 339 (6126): 1382. PMID 23520092. doi:10.1126/science.339.6126.1382-a.
Bazillion, Richard J. & Braun, Connie Academic Libraries as High-tech Gateways: a guide to design and space decisions. 1995. ISBN 0838906567. . Chicago: American Library Association.
Jürgen Beyer, « Comparer les bibliothèques universitaires », Arbido newsletter 2012:8
Ellsworth, Ralph E (1973). Academic library buildings: a guide to architectural issues and solutions. 530 pp. Boulder: Associated University Press
Giustini, Dean (2011, 3 May) Canadian academic libraries' use of social media, 2011 update [Web log post]. Retrieved from https://web.archive.org/web/20110512080605/http://blogs.ubc.ca/dean/2011/05/canadian-academic-libraries-use-of-social-media-2011-update/
Hamlin, Arthur T. (1981). The University Library in the United States: Its Origins and Development. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. ISBN 9780812277951.
Hunt, C. J. (1993) "Academic library planning in the United Kingdom", in: British Journal of Academic Librarianship; vol. 8 (1993), pp. 3–16
Shiflett, Orvin Lee (1981). Origins of American Academic Librarianship. Norwood, N.J.: Ablex Pub. Corp. ISBN 9780893910822.
Taylor, Sue, ур. (1995). Building libraries for the information age: based on the proceedings of a symposium on The Future of Higher Educational Libraries at the King's Manor, York 11–12 April 1994. York: Institute of Advanced Architectural Studies, University of York. ISBN 0-904761-49-5.