Кадмо

Кадмо (грч. Κάδμος, лат. Cadimus), син сидонског краља Агенора и његове жене Телефасе. Утемељитељ Тебе у Беотији. Митски херој, Феничанин, који је, према Херодоту (5, 58), пренео Грцима феничанску вештину писања.

Његове ћерке, Семела и Ина, погинуле су на његове очи али су, после смрти, примљене у скуп олимпијских богова. Кадмов унук, син његове кћери Аутоноје, пао је као жртва Артемидиног гнева.

Овидијеве Метаморфозе

Овидије у свом делу Метаморфозе помиње причу о Кадму и његовом животу. Према Овидијевом спеву Метаморфозе, Кадмо је син сидонског краља Агенора, који је имао синове Фојникса, Киликса и Кадма и ћерку Европу.

Потрага за сестром Европом

Након што је Зевс отео Кадмову сестру Европу, Агенор, Кадмов отац, послао је синове Фојникса, Киликса и Кадма да иду у потрагу за сестром, и запретио им смрћу ако се кући врате без ње. Браћа су се дала у трагање. Ускоро су Фојникс и Киликс напустили свога брата, основали своја краљевства, Фојникс Феникију а Киликс Киликију, и трајно се настанили у њима. Кадмо је, сам, наставио да тражи своју сестру. Дуго је тражио своју сестру и лутао, али ју је Зевс добро сакрио и није је могао наћи. Пошто је изгубио сваку наду да ће пронаћи сестру, а бојећи се да се врати кући без ње, одлучује да остане у туђини.

Одлази у пророчиште у Делфима и пита Пророчиште, стрелца Аполона, у којој земљи треба да се настани и оснује свој град. Аполоново пророчиште му одговара да ће на усамљеној пољани угледати краву „која никад није носила јарам“, да је прати и тамо где она легне да подигне зидове града, а да земљу назове Беотијом. Добивши одговор, Кадмо напушта Делфе. Чим изађе из Делфа, угледа белу краву која је пасла на пољу а нико је није чувао и Кадмо полази за њом са својим сидонским слугама. Чим је прошао долину Кефиса, крава се зауставила, подигла главу ка небу, гласно замукала, осврнула се ка ратницима и легла на траву. Кадмо одлучује да ту направи жртвеник да би принео жртву Зевсу али, пошто није имао воде за жртвовање, шаље своје Сидонце да пронађу и донесу воде.

Убијање аждаје

Кадмо убија змаја, Хенрик Голције, 1617.

Недалеко од тог места је била столетна шума, која никад раније није сечена. Усред шуме је била дубока пећина, потпуно обрасла жбуњем а око ње је лежало много камења, а из пећине је истицао извор са бистром водом. У пећини је живела огромна аждаја, која је била посвећена богу Ареју. Из чељусти аждаје, у којима су била три реда отровних зуба, пружао се троструки жалац, очи су јој пламтеле као ватра, а на глави јој се њихала златна креста. Кад су Кадмове слуге дошле до извора и захватиле воду, из пећине је изашла аждаја. Кадмове слуге су се укочиле од страха и испустиле посуде за воду од ужаса. Аждаја се тада подиже на реп, са разјапљеним чељустима, и пре него што је ико од слугу и покушао да побегне, аждаја се баци на њих и поби их.

Кадмо је дуго чекао своје слуге да се врате и увече, најзад, пође њиховим трагом у шуму, огрнут лављом кожом као оклопом и опасан оштрим мачем и копљем. Ушао је у честар и угледао раскомадана тела својих слугу, и огромну аждају над њима. Ухватио је огроман камен и бацио га на аждају и погодио је, али аждају то није повредило јер ју је штитила крљушт тврда као челик, која је покривала цело њено тело. Затим Кадмо замахну копљем из све снаге, и зари га у леђа аждаји, заривши га до саме дршке. Аждаја, извијајући се, ухвати зубима копље али је само изломила дршку копља док оштрица копља остаде дубоко у рани. Покушала је да дохвати Кадма својим чељустима али је Кадмо био заклоњен лављом кожом, одбијајући аждају својим мачем. Најзад, Кадмо снажним ударцем прободе врат аждаји и прикова је уз храст.

Кадмо је затим, гледајући тело убијене аждаје, чуо тајанствени глас који му рече да ће он ускоро бити претворен у аждају, од чега се он уплаши. У том тренутку се пред њим појави богиња Атена која му нареди да ишчупа аждајине зубе и да их, као семе, посеје по поораном пољу. Кадмо то и учини. Само што је посејао аждајине зубе а из земље израсте читав одред наоружаних ратника, са оклопима, штитовима и копљима (Спарти). Кадмо одмах исуче мач али му се обрати један од тих ратника и рече да се не меша у њихову међусобну борбу. Тада поче жестока борба међу самим ратницима, док их не оста само петоро. Тада, по наредби Атине Паладе, ратници бацише копља на земљу и закључише братско пријатељство.

Оснивање Тебе

Кадмо је основао велики град Тебу, дао становницима законе и уредио целу државу. Богови са Олимпа дали су му за жену лепу Хармонију, ћерку бога Ареја и богиње Афродите. Приређен је свадбени пир на којем су били сви богови са Олимпа и богато наградили младенце. Од тада, Кадмо је постао један од најмоћнијих грчких краљева и имао је велика богатства. Његова војска је била непобедива и многобројна а на њеном челу су били управо они ратници који су никли из земље од аждајиних зуба.

Претварање у аждају

У старости, измучен тешким несрећама, Кадмо је напустио Тебу и, са својом женом Хармонијом, дуго лутао по туђини, најзад дошавши у Илирију. Са болом се присећао свих несрећа које су снашле његов дом, борбе са аждајом и тајанственог пророчанства које је чуо. Помисли да га целог живота богови кажњавају за смрт те аждаје и рече да би онда било да се и сам претвори у аждају. Само што то рече и сам се поче претварати у аждају. Његово тело поче да се издужује и да се покрива крљуштима а ноге почеше да се састављају и полако се претворише у аждајин реп, који поче да се извија. Ужаснут, он пружа Хармонији своје руке, које су се још увек сачувале у људском облику, и дозива је да му, још једном, дотакне руке, док се није потпуно претворио у аждају. Хтеде још нешто да јој каже, али му се већ и језик претвори у аждајин жалац, и чу се само шиштање. Хармонија потрча према њему, узвикну му да се брже ослободи тог лика, и повика зашто богови и њу онда не претворе у аждају. Претворен у огромну аждају, Кадмо се обави око своје жене и лиза јој лице својим жалцем. Богови су затим и Хармонију претворили у аждају. Кадмо и Хармонија су и завршили своје животе у лику аждаја.

Митологија

Кадмо је младост провео у Сидону, на источној обали Средоземног мора, са својом браћом Фениксом, Киликом и Тасом и сестром Европом.

Када је Зевс, украо Европу, њен отац, краљ Агенор је наредио својим синовима да иду и да је пронађу и да се не враћају без ње јер их чека смрт. Феникс и Килк су брзо одустали од потраге и настанили су се у првом месту које им се допало, а Кадмо је продужио трагање. Како је није, и после дуге потраге пронашао, он је, из страха од очеве казне, одлучио да остане у туђини и са својим друговима који су га пратили, запутио се у пророчиште Делфи по савет где да се насели.

Кадмо сеје аждајине зубе
Максфил Париш, 1908. година

Бог Аполон му је, кроз уста пророчице Питије, рекао да путује све док не наиђе на краву са белом пегом на челу, а која још није никада била под јармом, и где та крава легне да ту сагради тврђаву и утемељи град.

Кадмо је послушао савет Аполона, и после дужег трагања је наишао на краву која није баш срећно пронашла право место где да легне, јер нигде у близини није било воде, па тако ни он није могао принети жртву боговима, те је послао своје другове да пронађу извор, а како се они, и после дужег времена нису вратили, он је кренуо у потрагу за њима. Када их је пронашао и покрај њихових тела угледао огромну змију, схватио је шта се догодило, напао је змију и након тешке борбе је и убио. Касније се показало да је то била змија бога рата Ареса.

Богиња Атина, која није волела бога Ареса, саветовала је Кадма да ишчупа зубе из змијиних чељусти и њима засеје поље. Кадмо је послушао савет Атине и засадио је поље змијиним зубима, и веома се зачудио када је, из земље, после неког времена изникао одред науружаних војника, а они, како то доликује војницима, одмах се упустише у борбу и почеше да се међусобно убијају. Када је остало само пет најјачих, Атина им је заповедила да положе оружје и да се закуну на верност свом новом господару Кадму, будућем краљу.

Уз помоћ војника Кадмо је саградио тврђаву Кадмеју са седам врата и опасану високим бедемима, и град коме је дао име Тебу. Кадимо је, насељеним становницима дао мудре и праведне законе, а од мужева створио непобедиву војску чији су заповедници постали војници рођени од змијских зуби.

Кадиму, као моћном и богатом краљу, су за жену, богови одабрали красну Хармонију, кћерку Ареса и Афродите, а и сами су присуствовали њиховој свадби.

Кадму су Арес и Артемида наносили велику бол и туге. Арес, мада је био Кадмов таст и деда његове деце, није могао заборавити и опростити убиство своје посвећене змије, а богиња Артемида због неизмирених рачуна са богињом Афродитом. Артемида је, због незнатне кривице убила Кадмовог унука Актеона, а када је, због интриге са богињом Хером, он изгубио и своје кћерке Семелу и Ину, одлучио је да напусти Тебу и одсели се са својом женом Хармонијом у Илирију.

Кадмо је, размишљајући о својој тешкој и несрећној судбини, тражио узроке и никако није могао да схвати шта му се то догодило. Био праведан и храбар, бринуо се за свој град и приносио обилне жртве боговима, а опет су га задесиле велике туге. А онда се, сетио Аресове змије и рекао:

Ако је то све због змије, било би боље да су богови претворили у њу мене...

Чим је то изрекао, тело му се издужило, ноге срасле, а језик расцепио, и речи којима је дозивао своју жену Хармонију, да би је по последњи пут загрлио, претвориле су се у змијско сиктање. Хармонија, када је угледала свога мужа узвикнула је - Богови, зашто мене нисте претворили у змију уместо њега. И богови, који никада нису журили да испуне жеље смртника, одмах јој испунише жељу и тим чином завршише трагедију.

У ликовима змија завршили су свој живот оснивачи тебанског краљевског рода - оснивачи Тебе, града са седморо врата.

Литература

Овидије: Метаморфозе III, 1-137; IV, 563-603. (Вики изворник, Свети списи) (језик: енглески)
Н. А. Кун: Легенде и митови старе Грчке, Дечја књига, Београд, 2003.
Кадмо, Енциклопедија Британика, 1911. (језик: енглески)