Википедија:Трг/Архива/Правописна питања/27
Ова страница је архива старијих разговора. Немојте да мењајте садржај или додајете нови. Ако желите да покренете нову расправу, урадите то на тренутној страници.
« Архиве 17, 18, 19, 20, 21, 22, 23, 24, 25, 26, 27, 28, 29, 30, 31, 32, 33, 34, 35, 36, 37 |
Dumbbell nebula и прикљученија
уредиИмамо одређене недоумице око превођења овог назива, Dumbbell nebula. Dumbbell иначе значи утег (тег) за вјежбање. Дакле маглина тега, маглина утега, Тег маглина...
Постоји још читав низ недоумица, на страни Корисник:Мирослав Ћика/НГЦ пројект. Неки пријеводи су заиста нејасни или сумњиви. Укључите се у пријевод, или ће неко морати да исправља 14000 чланака. Ајој :=(. Дакле, говорите сада, или заувијек ћутите о томе. Пријевод ће бити отворен још око 7 дана.--Мирослав Ћика (разговор) 16:07, 23. јул 2009. (CEST)
Мислим да није у реду покретати масовни унос пре него што се осигура квалитет текста који ће бити унесен. Тако да, ако за 7 дана не будеш имао одговоре на све нејасноће, моје лично мишљење је да не покрећеш унос да заиста не би било, како ти рече:
или ће неко морати да исправља 14000 чланака.
Дакле, ако би се унео текст са грешкама, то би била пре медвеђа него права услуга њикипедији. --Јагода испеци па реци 16:16, 23. јул 2009. (CEST)
- Управо тако. Зато је ово и изнесено пред наше стручњаке за правопис.--Мирослав Ћика (разговор) 16:21, 23. јул 2009. (CEST)
Za ovo ti pre treba neko ko je strucan za te satelite i zna dobro engleski, kako bi se to dobro prevelo. Pravopis tek dolazi kasnije... Nego, ne yzuri s tim, mnogo ljudi je na odmoru, pa ce i pomoc biti smanjena na minimum. Mozda bi bilo bolje da to odlozis za septembar (mislim na konkretno pokretanje unosa, ne rad na njemu)...--Јагода испеци па реци 16:37, 23. јул 2009. (CEST)
Какве сад сателите? Ћико ајде прелистаћу ја ових дана моје литературе да видим пише ли нешто на ту тему, а и чини ми се да видех неки сајт о астрономији који збори о овоме ал' морам да га потражим опет. Него, шта би са Сичом где смо га загубили??--Metju (разговор) 16:43, 23. јул 2009. (CEST)
Ne znam koliko ovo pomaže.
Rade --80.242.115.232 (разговор) 16:59, 23. јул 2009. (CEST)
бучица фиск, в. тегови, гимнастичка справа која се састоји од две кугле повезане дршком.
Речник српског језика САНУ, књига 2, стр. 330
--Sly-ah (разговор) 17:49, 23. јул 2009. (CEST)
Дакле изгледа да би могло Бучица, Тег или Утег. Бучица ми ружно звучи али ако је у рјечнику како је Слиах навео онда би могло. Хвала на савјетима. За галаксије и објекте за које не нађемо српске називе ћемо само користити бројеве, па их може и касније прекрстити како ко хоће. А могли би и да измислимо нове називе ако сада не постоје. Неко мора и то једном да уради.
Иначе унос 2400 сателита Космос је завршен 17. јула, за оне који нису били овдје. Сада ће бити унесени НГЦ објекти дубоког неба, укупно око 14000. Ово би могло бити спремно већ за неколико дана, али пријевод је тачка спотицања. --Мирослав Ћика (разговор) 20:02, 23. јул 2009. (CEST)
А могли би и да измислимо нове називе ако сада не постоје. Неко мора и то једном да уради.
Ne bismo mogli. Jeste, treba to neko da uradi, ali NE Vikipedija. Jer kako neko ovde već napomenu, to bi bilo originalno istraživanje, a to je no-no na njiki. Stvarno mi je baš mrsko što uvek nekako ja ispadnem parti brejker, ali što ne može, ne može. --Јагода испеци па реци 20:21, 23. јул 2009. (CEST)
- Онда остају бројеви.--Мирослав Ћика (разговор) 22:14, 23. јул 2009. (CEST)
Превод са енглеског језика
уредиМолим превод ових енглеских правних израза. Све су ово имена судија са различитим степеном старешинства и надлежности.
Дао сам у заградама нека своја мишљења о преводима, али уколико неко познаје бољи превод нека напише.
Law Lord= Правни лордLord of Appeal in Ordinary= Стални апелациони лордSenior Lord of Appeal in Ordinary= Старији стални апелациони лордMaster of the Rolls= Чувар архива
Потпис: --Император.рс (разговор) 13:00, 24. јул 2009. (CEST)
Ako su to sudije, onda umesto lord stavi sudija. Evnetualno bi ovde mogao Grof najbolje da pomogne... --Јагода испеци па реци 14:08, 24. јул 2009. (CEST)
Лорд се не преводи. Мене занимају ове остале речи! --Император.рс (разговор) 15:12, 24. јул 2009. (CEST)
Лорд је неопходно превести као судија, јер у српском има другачије значење.--Јакша (разговор) 15:45, 24. јул 2009. (CEST)
Лорд се не преводи у овим терминима! За скоро сваког судију у британском правном систему има неко име. Тако да постоји и Lord Chief Justice = лорд главни судија, а не судија главни судија. Код ових других се не преводи именица лорд, него друге речи. Ја не тражим да ви пишете којим би ове речи одговарале судијским дужностима у нашем правном систему, него тачан превод британске судијске дужности. --Император.рс (разговор) 15:57, 24. јул 2009. (CEST)
Нпр. Law Lord се преводи као правни лорд, а не правни судија. Он је истовремено члан Дома лордова (горњег дома Парламента Уједињеног Краљевства) и један од врховних судија. Он заседа у Апелационом одбору Дома лордова, а тај одбор је уствари врховни суд последње инстанце. Значи да учествује истовремено у законодавству и судству, и не може реч судија. Тако да и све ове друге функције морају имати одговарајући превод. --Император.рс (разговор) 16:02, 24. јул 2009. (CEST)
A imas li ti referencu za to sto tvrdis? Izgleda suludo zvati sudije lordovima. --Јагода испеци па реци 18:36, 24. јул 2009. (CEST)
У Великој Британији уз племиће, високе судије су једини људи који носе титулу лорда која им се уграђује у сам назив судске дужности. --Император.рс (разговор) 18:46, 24. јул 2009. (CEST)
- U to ne sumnjam, nego nisam to pitala. Pitala sam, imas li referencu, tj. kako si siguran da se lord u tim slucajima kod nas ne prevodi kao sudija? U srpskom kazi bilo kome lord i ni na kraj pameti mu nece biti da govoris o nekom vrsti sudije. Stoga, bolje je prevesti kao sudija. Sve ostalo je bukvalan prevod, koji nikad nije dobro resenje.--Јагода испеци па реци 19:58, 24. јул 2009. (CEST)
Да појасним мало. У нашим судовима нпр. неког од судија именују за председника кривичног одељења тог суда. Значи он је истовремено и судија и председник кривичног одељења.
Тако је и у Енглеској. Судија високог суда се именује за лорда главног судију (то је енглеска титула за председника кривичног одељења). Они немају функције председника кривичног одељења, грађанског одељења, председника управног суда него имају ове изразе који су се користили још од 19. века. Ови изрази означавју дужности у судовима. Они су сами по себи судије, али врше одређене дужности у суду (председник грађанског, кривичног, породичног, управног, трговинског, привредног одељења и још многе друге). Ови изрази за које требам превод су еквиваленти тим функцијама. --Император.рс (разговор) 00:02, 25. јул 2009. (CEST)
Ako je to posebna titula koja ne postoji u drugim zemljama, onda treba ostaviti lord (koliko god nam to izgledalo cudno). Kao plemicke titule erla na primer. To ne prevodimo za razliku od npr. duke ili count za sta imamo srpske reci vojvoda i grof. Da predjemo onda na tvoja pitanja:
- Law Lord (мој превод: Правни лорд) >>>> Lord prava
- Lord of Appeal in Ordinary (мој превод: Редовни апелациони лорд) >>>>> Lord Redovnog apelacionog suda
- Senior Lord of Appeal in Ordinary (мој превод: Старији (или виши) редовни апелациони лорд) Stariji lord Redovnog apelacionog suda
- Master of the Rolls (мој превод: Мајстор списа (архиве)) >>>>> Arhivar????
Nisam sigurna, i trebalo bi da mi prvo objasnis sta svaki radi, tj kakva je to funkcija da bih mogla da pokusam da dam tacniji prevod. Pravni, apelacioni lord nikako ne ide. Barem meni. Ne znam. Mozda bi ipak trebalo da pitas Grofa, on je pravnik i mozda bi mogao da pomogne.--Јагода испеци па реци 00:11, 25. јул 2009. (CEST)
Појашњење
уреди- Law Lord је исто што и Lord of Appeal in Ordinary. Тих лордова има 12 и они су чланови Дома лордова. Сви они чине Апелациони одбор Дома лордова који игра улогу врховног суда у коначној инстанци, пошто Уједињено Краљевство још нема јединствени Врховни суд, као нпр. што је у САД-у (имаће га од октобра ове године). То је исто као што би нпр. код нас судије Врховног суда били чланови Народне скупштине и у њој би чинили посебни одбор који би био врховни суд. Пошто су у Дому лордова и они су лордови али са посебним именом будући да се ради о судској, а не о законодавној власти.
- Senior Lord of Appeal in Ordinary је први међу Law Lord-овима, еквивалент нашој функцији председника Врховног суда,
- Master of the Rolls је такорећи председник грађанског одељења Високог суда Енглеске и Велса. Назив је глуп јер буквално значи архивар, чувар списа, мајстор списа или тако нешто, што нема везе са судством, али пошто је назив исто из можда 19. века, задржао се и до данас.
Хрватска википедија је превела Law Lord као правни лорд, што сматрам да је исправно, јер би било неисправно лорд права, јер нико не каже саветник права него правни саветник.
И не може се превести као лорд редовног апелационог суда јер не постоји такав суд у енглеском праву са таквим именом.
Потпис: --Император.рс (разговор) 00:27, 25. јул 2009. (CEST) с.р.
Ali, pa pogledaj kako si ti to objasnio! Imas vec sve termine. Ako je Law lord isto sto i Lord of Appeal in Ordinary, a 12 takvih cine Apelacioni odbor Doma lordova, onda bi ti isti bili clanovi Apelacionog odbora doma lordova, a Senor bi bio Predsednik Apelacionog odbora Doma lordova. Sto se pravnog lorda i savetnika tice, ovaj drugi ima smisla dok prve nema ama bas nikakvog. Pravni savetnik je savetnik koji savetuje u pitanjima prava, a pravni lord je koji... sta u oblasti prava? Lorduje? Ja bih izbegla te bukvalne prevode i lepo ovu prvu dvojicu prevela kao clan Apelacionog odbora Doma lordova, a Seniora kao Predsednika ili Predsedavajuceg Apelacionog odbora Doma lordova. Ima i imenica LORD u imenu (jer clan AO Doma lordova ne moz viti neko ko nije lord, logicno!), i tacno i pre svega jasno definise funkciju.
A ovaj arhivar... Pa eto sam s napisao; Predsednik gradjanskog odeljenja Visokog suda Engleske i Velsa. Nego taj Visoki sud... Da to nije Savezni sud? Onaj najvisi sud u drzavi?--Јагода испеци па реци 01:05, 25. јул 2009. (CEST)
Погрешио сам. Није реч о Високом суду, него о Апелационом суду који му је претпостављен.
Управо сам сазнао да се заиста могу превести као правни лордови, редовни апелациони лордови и старији редовни апелациони лорд. А за Master of the Rolls још не знам. --Император.рс (разговор) 01:37, 25. јул 2009. (CEST) с.р.
- A reci mi (ako nije tajna) gde (od koga) si saznao? Mislim da je bitno da znamo relevantnost tvog izvora...--Јагода испеци па реци 11:04, 25. јул 2009. (CEST)
Лорд је лорд (господар), а ако има правно-судијску надлежност, то се описује додатним атрибутима.--Јакша (разговор) 03:33, 25. јул 2009. (CEST)
- Jaksa, reci u bilo kom jeziku OBICNO imaju vise znacenja, i veoma cest su ista potpuno suprotna u zavisnosti od konteksta... Jedna rec jedno znacenje je prilicno neuobicajena stvar, u bilo kom jeziku, a pogotovu u engleskom...--Јагода испеци па реци 11:04, 25. јул 2009. (CEST)
- Сазнао сам од бившег студента права који каже да се сретао са изразима правни лорд и редовни апелациони лорд, што упућује да се може тако превести! --Император.рс (разговор) 14:42, 25. јул 2009. (CEST) с.р.
- Хм, ок... Мада, лично нисам баш убеђена да је то најисправније, али пошто не знам боље, нећу да инсистирам. Ти пиши тако, а ако се појави неко ко заиста буде знао, променићемо...--Јагода испеци па реци 14:48, 25. јул 2009. (CEST)
- Iskren da budem, meni je ta anglosaksonska pravna terminologija strana, al ono što mogu reći jeste da su mi takvi bukvalni prevodi smešni, trebalo bi to proveriti.--Grofazzo (разговор) 19:08, 25. јул 2009. (CEST)
Ево има још бољи превод Lord od Appeal in Ordinary = стални апелациони лорд. In Ordinary значи да се дужност обавља пуно време односно стално до пензије. Тај израз је везан и за то да су ти лордови стални чланови Дома лордова и везује се за судијску сталност. То сам прочитао из неких правних списа руских правника. --Император.рс (разговор) 19:31, 25. јул 2009. (CEST)
Ne dopada mi se Stalni umesto Redovni, jer je za nekog ko ima stalno zaposlenje negde uobicajeno na srpeskom reci Redovni a ne stalni. Profesori koji imaju stalno zaposlenje na faksu nazivaju se redovnim, a ne stalnim profesorima. Tako i ti tvoji lordovi, bolje da budu Redovni nego Stalni, kao i Sud, bolje Redobvan nego Stalan. Mislim da su ti tvoji prevodi previse bukvalni i ne vidim zasto ne uzmes moje predloge kao validne. Pogotovu taj Stariji redovni je tako bukvalan da je totalno nerazumljivo ko je to u stvati i kakvu funkciju vrsi.--Јагода испеци па реци 21:06, 25. јул 2009. (CEST)
- Имају оба преусмерења на правни лорд, и редовни и стални апелациони лорд, тако да је то небитно.
Сада је питање како да се преведе Master of the Rolls? Погледаћу поново у руске правне списе, можда имају и за то превод. --Император.рс (разговор) 21:11, 25. јул 2009. (CEST) с.р.
Превод за Master of the Rolls је чувар архива. Друго име за Master of the Rolls је Keeper of the Rolls. Руски списи наводе да је то стара дужност и првобитно је означавала лице које је чувало судску и краљевску архиву па отуд назив чувар архива у множини. Сличне дужности врши и данас а пошто је енглески правни систем конзервативан назив се задржао и до данас, па га ваља тако и преводити --Император.рс (разговор) 21:33, 25. јул 2009. (CEST) с.р.
Доњи дом Парламента Уједињеног Краљевства
уредиКако се преводи House of Commons? Да ли је Дом обичних, Дом комуна, Дом општина или нешто четврто? --Император.рс (разговор) 17:11, 24. јул 2009. (CEST)
Ja ne znam zasto pitas, kad bolje znas od onih koji bi ti odgovorili. Kad znas da je lord lord a ne sudija, pa valjda znas i kako se kaze prevodi House of Commons... (Napisao si prevod u samom naslovu ovog pitanja).--Јагода испеци па реци 18:34, 24. јул 2009. (CEST)
Треба ми за чланак име на српском језику. Оно су само варијанте имена, а непрецизно је написати Доњи дом када у свим другим језицима имају преведене тачне називе. --Император.рс (разговор) 18:44, 24. јул 2009. (CEST)
U srpskom se kaze Donji dom i Gornji dom. Sad... Ovaj Gornji, takodje sam vidjala i kao Dom lordova, ali uglavnom sam vidjala Donji i Gornji dom. Pogledacu, raspitacu se da li se to moze reci na neki drugaciji nacin, ali cisto sumnjam.--Јагода испеци па реци 20:01, 24. јул 2009. (CEST)
Elem, sad mi pade na pamet, mozda Dom gradjana, ali nesto mi ne zvuci to bas najbolje... Pitala sam, ako budem imala neki zadovoljavajuci odgovor, javicu.--Јагода испеци па реци 20:05, 24. јул 2009. (CEST)
Ја знам за Горњи и Доњи дом. Да ли имају неке специјалне називе, не знам. Пера Којот Шта је, бре??? 20:22, 24. јул 2009. (CEST)
- Ово је Горњи и Доњи дом. Горњи се још може назвати и Дом лордова, али Доњи нема ниједан други назив. --Јагода испеци па реци 14:49, 25. јул 2009. (CEST)
Уједињено Краљевство има Парламент из два дома: House of lords (Дом лордова) и House of Commons. Питање је како да преведемо House of Commons?
Српскохрватска википедија га преводи као Дом комуна, а негде се говори да се неправилно тако преводи него да треба Дом обичних. Руска википедија га преводи као Палата общин, што би значило исто Дом комуна или општина. --Император.рс (разговор) 17:28, 25. јул 2009. (CEST)
- Сад сам проверио у Малој Просветиној, под Велика Британија се помиње Доњи дом. --В. Бургић (реци...) 20:59, 25. јул 2009. (CEST)
Да. И ја сам прочитао да је најбоље превести као Доњи дом Уједињеног Краљевства, јер се онај израз не може адекватно превести! Значи онда биће Доњи дом као у наслову! --Император.рс (разговор) 21:03, 25. јул 2009. (CEST)
Е, ово ми је већ познато. Британски парламент је дводоман, тако да постоји Горњи дом или Дом лордова и Доњи дом или Дом комуна. Устаљено је Дом лордова и дом комуна.--Grofazzo (разговор) 21:17, 25. јул 2009. (CEST)
- Јеси сигуран за ово Дом комуна? Негде сам прочитао да је такав превод нетачан. --Император.рс (разговор) 21:24, 25. јул 2009. (CEST) с.р.
Волео бих да чујем за неку референцу у озбиљној енциклопедији за овакав превод. Нпр., у Британици на српском. --В. Бургић (реци...) 21:37, 25. јул 2009. (CEST)
- Наравно, Дом комуна је исправно, тако и пише у свим правничким уџбеницима, нема другог превода сем Доњи дом. (код нас је постојао Горњи Дом (Беће грађана) и Доњи дом (Веће република). --Grofazzo (разговор) 21:53, 25. јул 2009. (CEST)
Daj Grofe neku referencu, molim te. Neku od tih tvojih pravnickih knjiga. A sto se tice Britanike na sprskom... Ne znam ja bas koliko je to dobra raferenca. Cula sam samo najgore stvari o tom prevodu. --Јагода испеци па реци 21:54, 25. јул 2009. (CEST)
- Ма, превод је очајан, као и папир, али опет, ја погледах Малу Просветиину, па рекох дајте да видимо Велику војну, превод Британике, било шта што је рецензирано, да бисмо могли да донесемо закључак. --В. Бургић (реци...) 21:59, 25. јул 2009. (CEST)
- На крају крајева, што не направимо преусмерење са Дом комуна на Доњи дом, и ставимо оба у првој реченици, уместо да бијемо главом. --В. Бургић (реци...) 21:59, 25. јул 2009. (CEST)
- Ма, превод је очајан, као и папир, али опет, ја погледах Малу Просветиину, па рекох дајте да видимо Велику војну, превод Британике, било шта што је рецензирано, да бисмо могли да донесемо закључак. --В. Бургић (реци...) 21:59, 25. јул 2009. (CEST)
- Па ја не могу сад да копам по књигама са факса и тражим где се помиње (добра део књига сам и продао), али сам убеђен да рецимо у уџбенику за Општу правну историју за прву годину правног стоји Дом лордова и Дом комуна, као и у Уставном праву за Другу годину.Ниједна друга подела мени није знана, а то се учи још у средњој школи из историје. Српскохрватска вики има засебан чланак Доњи Дом, а и у чланку о Уједињеном краљевству пише да је законодавна надлежност подељена између Дома лордова и Дома комуна. Ево и један чланак измаја ове године где се помиње. Не видим шта у томе има спорно. Ако неко није чуо тај термин или му је необичан то је његов проблем. Зашто би уместо Дома комуна ставили Доњи дом кад је то општа уставна категорија, док је Дом комуна име тог Доњег дома. (као што је то било Веће грађана, наш бивши Доњи дом, или рецимо Бундесрат-Доњи дом Немачког парламента).--Grofazzo (разговор) 22:10, 25. јул 2009. (CEST)
- I ja mislim da bi preusmerenje bilo najbolje resenje, a clanci da se zovu Gornji i Donji dom sa ovim drugim nazivom navedenim takodje u clanku, jer su ipak Gornji i Donji dom pòznatiji u srpskom jeziku.--Јагода испеци па реци 22:14, 25. јул 2009. (CEST)
Drsgi Grofe, pa u tom clanku se kaze da je Dom komuna netacan prevod!!!!!
Često se u domaćoj nauci može uočiti jedan sumnjiv i ne baš sasvim tačan prevod engleskog izraza House of Commons kao Dom komuna (prisutan je npr. u radovima Slobodana Jovanovića, Miodraga Jovičića i Dragoljuba Popovića). Mišljenja smo da je mnogo precizniji prevod ove grupe reči termin Dom narodnog predstavništva. Ovaj problem zapravo ima etimološku prirodu. On proističe iz činjenice što engleska reč common(s) ima više značenja. Ona može da označava deo zemljišta u državini opštine (komune) ali i sasvim obične ljude. Čini se da je ova prva varijanta uticala na pomenute moderne pisce da upotrebe izraz Dom komuna. Međutim, čini se da je u kontekstu ustavnog sistema Engleske prihvatljiviji prevod – Dom narodnog predstavništva ili Predstavnički dom. Jer, zaista, Donji dom engleskog parlamenta je vazda bio predstavničko telo, čak i u srednjem veku. U veku izbornih reformi, kada je došlo do proširenja biračkog tela, ta parlamentarna kuća je postepeno postala predstavništvo najvećeg broja engleskih građana, tako da je to istinski argument koji ide u prilog izrazu Dom narodnog predstavništva.
Stoga, napraviti preusmerenja sa Doma komuna i Doma narodnog predstavnistva na clanak koji se zove Donji dom, jer je to najrasprostrwsnjeniji i najuobicajeniji naziv na srpskom.--Јагода испеци па реци 22:18, 25. јул 2009. (CEST)
- Ти очигледно ниси прочитала оно што изнад написах. Горњи и Доњи Дом су опште уставне категорије, које у различитим државама зависно од тога да ли је конкретна држава федерална или конфедерална, а самим тим и једнодомна или са дводомним представништвом ти домови имају своје име. То би исто било као за парламент, свака га држава има, али се различито зову, тако Шпанија има Кортес, Израел Кнесет, Иран- Меджлис итд. И шта сад, то што у чланку пише је заправо рефернца? Ал сте смешни, па има ли већег ауторитета у области правне науке од Слободана Јовановића? Па ако он у својим књигама помиње тај назив, а прихватају га Јовичић, Сима Аврамовић, сад ће мо опет да измишљамо неке српске неологизме. А оцену о самом термину износи Мирослав Свирчевић-политиколог, човек који није ни правник расправља о оправданости употребе једног устаљеног правног појма.--Grofazzo (разговор) 22:26, 25. јул 2009. (CEST)
- Грофе, мислим да си постигао аутогол, позвавши се сам на текст у коме кажу да је (и зашто је) Јовановић погрешио. А и волео бих да знам шта је то у српском језику комуна. У пиатању је Доњи или Представнички дом, или Дом обичних (плебса), као супротност лордовима. --В. Бургић (реци...) 22:27, 25. јул 2009. (CEST)
Jesam procitala sta si ti napisao, Grofe, ali ti nisi ono sto ssm ja napisala. Spanija ima Kortes, koji opet ima Donji i gornji dom, koji se zovu Senat i Poslanicki kongres, i oba naziva su sasvim uobicajena kod nas. Tako i Donji i Gornji dom britanskog Parlamenta su najpoznatiji kao Donji i Gornji dom, te ih tako treba i prevoditi. I ime predsednika baskijske vlade je lendakari, pa ga necemo tako zvati jer je taj naziv kojd nas sasvim nepoznat. Meni je svejedno, pisite kako hocete, samo napravite preusmerenja i pomenite sve nazive u clanku.--Јагода испеци па реци 22:31, 25. јул 2009. (CEST)
- Е, ово даље не могу да читам, заиста вас молим да ме убудуће не консултујете у вези тематике везане за право, јер зашто ме нешто питате кад и сами знате шта је заправо исправно, нисте правници, ал имате тај осећај,да процените, очигледно, тако ми је свеједно како ћете га назвати. Нека се зове "Веће умољених" рецимо као у средњевековном Дубровнику.--Grofazzo (разговор) 22:35, 25. јул 2009. (CEST)
Zvali smo te zbog onih lordova gore, ne zbog Domova. To smo vec znali Ne budi na kraj srca, Grofe, pa meni se to desava svakodnevno. Prvo te pitaju za savet a onda te uce kako to treba u stvari... ...--Јагода испеци па реци 22:41, 25. јул 2009. (CEST)
Дом комуна или Доњи дом
уредиМени је један руски правник исто рекао да је исправно Дом комуна. Уосталом тај назив се помиње у свим историјама од 5. разреда па до 4. средње школе. Реч Commons не долази од речи commoners - прости људи (људи који нису перови) него од речи комуна која је означавала заједницу посланика у Парламенту. Прости људи у овом дому нису супротност перовима у Дому лордова као што неки мисле.
За теорију да Commons долази од речи за просте људе нема нигде доказа, а зна се поуздано да су се заједнице посланика називале комуне. --Император.рс (разговор) 22:41, 25. јул 2009. (CEST) с.р.
Izvini, ali kakve veze ima ruski i kako se nesto kaze u ruskom sa tima kako se to isto kaze u srpskom? --Јагода испеци па реци 22:43, 25. јул 2009. (CEST)
Ова реч Commons је предмет спорења на свим језицима а не само на српском. Сви хоће да утврде да ли ова реч означавала комуну или обичне људе, што није лингвистички проблем. Када би се утврдило лако је за превести. А пошто је руска википедија превела Дом комуна и српскохрватска и многе друге зашто не би и ми. Уостало, ако се покаже супротно чланак се може лако преименовати. --Император.рс (разговор) 22:47, 25. јул 2009. (CEST) с.р.
Znas sta, Imperatore? Sto si ti uopste postavljao ovde pitanja kad si vec sve unapred znao i neces da slusas nista sto ti drugi kazu? To je stvatno gubljenje i tvog i naseg vremena. A za tvoje obavestenje, ono sto rade drugi jezici apsolutno nemna nikakav uticaj na srpski jezik kad je prevod u pitanju. Svaki jezik je prica za sebe i ima sboje specificnosti, i jedna stvar u jednom jeziku moze imati dosta smisla ali u drugom ama bas nikakvog. A cak i da nije tako, Vikipedija nije nikakav uzor niti se treba ugledati niti uzimati Vikipediju kao referencu, na cijem god da je jeziku, jer sve vikipedije rade amateri, pa i ti Rusi su amateri, nista strucniji od nas Srba ovde, stoga ne vidim zasto bismo se mi ugledali na Ruse i kako su Rusi nesto preveli. Radi sta oces, samo drugi put ne postavljaj pitanja ako zaista ne zelis da saznas sta drugi misle, jer to si upravo sad uradio sa oba pitanja: i sa onim lordovima i sa ovim domovima, jer je to samo gubljenje vremena i zivaca na raspravu s nekim ko je unapred odlucio kako ce da bude i boga pitaj zasto je uopste i pitao. Nek ti je uzdravlje i srecan ti dalji rad.--Јагода испеци па реци 22:53, 25. јул 2009. (CEST)
Немој да будеш непријатељски расположена према мени! Нисам ја знао унапред какав је превод. Ја сам се накнадно консултовао и сазнао оно о лордовина и о овоме. Уосталом везано за језик, руска википедија је превела Палата общин и ја нисам на то гледао. Мени је правник објаснио да Комонс значи уствари комуна а не обични људи. Нисам ја гледао како други језици преводе на свој јер као си рекла нешто што има смисла у другим језицима нема у нашем. Овде је главно да се утврди да ли Комонс значи комуна или обични људи и то је све. А уколико је овде на Википедији неко правник он онда сигурно зна одговор на то питање. --Император.рс (разговор) 23:00, 25. јул 2009. (CEST) с.р.
Ево овај цитат је са енглеске википедије у чланку о доњем дому Парламента Канаде који се такође зове House of Commons.
It is widely thought that "Commons" is a shortening of the word "commoners". However, the term derives from the Anglo-Norman word communes, referring to the geographic and collective "communities" of their parliamentary representatives and not the third estate, the commonality.[citation needed] This distinction is made clear in the official French name of the body, la Chambre des communes. Canada remains the only country besides the United Kingdom to use the name "House of Commons" for the Lower House of Parliament.
--Император.рс (разговор) 23:22, 25. јул 2009. (CEST) с.р.
Нисам ја непријатељски расположена према теби, него према себи, јер сам дозволила да ме увучеш у овај циркулус вициосус. Како ниси гледо како други језици преводе, кад "је теби рекао руски правиник" и кад си "видео како су то на руској википедији превели". А ни правници ти нису неке сигурације, ето Гроф је правник, па је дао линк наводно да подупре своју тврдњу, кад оно испаде да линк побија оно што је он тврдио. Мислим да не треба ми да сад смишљамо неке нове преводе за те појмове јер су то веома добро познати појмови у српском друштву (хоћу рећи, није нека тунгузијска титула за коју се у Србији никад није чуло), и о тим Домовима се говорило одвајкада у српским новинама и јавности уопште, стога исти већ имају укорењене називе у српском језику (Горњи дом или Дом лордова и Доњи дом, али не и неки други назив) и не треба ихз сад на силу мењати. Шта они тачно значе, можеш објаснити у чланку, а не да по сваку цену измишљаш сад ново име за неки појам који већ вековима у српском језику има своје име. --Јагода испеци па реци 00:15, 26. јул 2009. (CEST)
- Тај руски правник зна одлично српски језик и није ми причао на руском. А споменуо сам друге википедије да су тако превеле јер су и оне сигурно имале недоумице око тога али су ипак написале Дом комуна. Недге сам прочитао да пошто је Француска тада била најближе Енглеској она је сачувала оригинални француски назив за дом из тог времена и зове га Chambre des communes, што би се превело као Дом комуна (то је споменуто и у цитату изнад). И ја сам прочитао назив Доњи дом у новинама, али сам у књигама стално читао Дом комуна. Али нећемо се више свађати. Нећу ја почињати да пишем чланак о томе док год се ово не разјасни, и док сви не буду задовољни, бар делимично. --Император.рс (разговор) 00:43, 26. јул 2009. (CEST) с.р.
- Ko se svadja? Ako se neko ne slaze s tobom, to ne znaci da se svadja s tobom. Barem se ja ne svadjam s tobom. A da li se ti svadjas sa mnom, to je vec drugo pitanje... Pisi clanak, i imenuj ga kako ti mislis da je najbolje. Ja eto, obecavam, da ti se necu mesati . Samo naprai preusmerenja sa svih naziva koje smo ovde pomenuli.--Јагода испеци па реци 09:39, 26. јул 2009. (CEST)
- Нећу да пишем чланак! Можда ћу касније када добијем поново вољу за писањем. А за свађање нисам мислио буквално, мислио сам на расправу поводом теме. Али, нема везе. Ако још неко има да понуди одговор који даје правни превод овог дома парламента нека га напише! --Император.рс (разговор) 00:10, 27. јул 2009. (CEST) с.р.
Ух читао сам нешто о овоме, баш је било експлицитно наведено да је један облик погрешан и зашто је то тако али уопште не могу да се сетим где да бих се томе сада вратио и проверио. У сваком случају тема је обрађена у нашој литератури само треба ископати.--Авала (разговор) 15:23, 29. јул 2009. (CEST)
Pa ima, evo u clanku koji je linkovao Grof. Sve lepo pise.--Јагода испеци па реци 21:32, 29. јул 2009. (CEST)
- По чему је писац тог чланка тако важан да може оборити мишљења три уважена правника. Као што и у самом чланку пише проблем је етимолошки. Па он каже онда да је доњи дом супротност Дому лордова, па мора бити дом обичних људи. Не мора! Као што сам рекао ја више верујем у израз Дом комуна зато што Французи преводе тај израз Chambre des communes, а тако га преводе још од како је Дом основан, значи још од пре неколико векова. Значи они знају да су то комуне а не обични људи. То је оно што мене више вуче на Дом комуна, али још ништа не знамо. Док неко не каже јасно и гласно како је превод ништа од чланка. --Император.рс (разговор) 21:54, 29. јул 2009. (CEST) с.р.
Не мора ни једно ни друго. Најбоље је заиста Представнички дом јер то у суштини и јесте.--Авала (разговор) 22:17, 29. јул 2009. (CEST)
У Канади се исто доњи дом Парламента назива House of commons. Пошто је и француски језик званичан у Канади, они зову овај дом - Дом комуна односно Chambre des communes. Ако га они зову тако онда мора да му је то право име. Немогуће да су сви у праву осим њих. То име се односи и на енглески парламент пошто је канадски копија енглеског. Ја се одлучујем за име Дом комуна! --Император.рс (разговор) 12:36, 30. јул 2009. (CEST) с.р.
To je prilicno bukvalan prevod koji nema veze sa stvarnoscu. Medjutim, vidim da ti mislis da tako treba (dokaz je i taj sto trazis opet bukvalan prevod Domovima nemackog parlamenta), stoga... Samo napred, nemam nameru da se natezem. Ja samo zelim da ukazem na ono sto sam vec rekla: prevodi su ti bukvalni, i nema potrebe svim tim telima posto poto nalaziti prevode, kad se oni u srpskom ne koriste. Sasvim je dovoljno reci Gornji i Donji dom britanskog (nemackog, francuskog ili cijeg vec) parlamenta. No, kako ti neces da slusas (a nisam jedina koja kaze da Dom komuna ne ide, a dati su ti i dokazi koje ti odbacujes), samo napred. --Јагода испеци па реци 12:42, 30. јул 2009. (CEST)
- Домови се морају преводити! Преводе се неки домови као што су Бундестаг, Бундесрат, руска Дума и одмах сви знају какве су то институције јер се увек и вестима нагласи. А друго је што код нас нема никада вести о енглеском парламенту. Ја се не сећам да сам икада на вестима видео неку репортажу о енглеском парламенту. Недовољно је написати горњи и доњи дом. Као да смо заостали па не можемо написати право име, па онда само напишемо који је дом. Ако неко не зна право име доћи ће до чланка преко преусмерења само нека укуца Доњи дом Уједињеног Краљевства. И у Србији је било Веће грађана и Веће република па се тим именом пишу. У Србији скоро нико не зна шта је то Вијеће народа Републике Српске или Дом народа БиХ. Онда би само било довољно да се напише горњи дом парламента Бих и тачка па да никад не науче. --Император.рс (разговор) 12:56, 30. јул 2009. (CEST) с.р.
- Ко каже да морају да се преводе? И Бундестаг Бундесрат и Дума нису преводи, него транскрипције. А ово што ти радиш - измишљање нових имена за те институције на српском - је оригинално истраживање.--Јагода испеци па реци 13:37, 30. јул 2009. (CEST)
- Слажем се, ово је оригинално истраживање. Ако постоји српски назив онда га слободно користи али ако не постоји онда не можеш да измишљаш ти и да преводиш јер немаш спољну референцу да то поткрепиш. Иначе ти Немачки домови имају преводе, не знам их све али знам да је Bundesversammlung на српском језику Савезна скупштина али када превода нема онда их нема и имаш две опције - транскрипција или уопштен назив попут Горњи или Доњи дом.--Авала (разговор) 14:01, 30. јул 2009. (CEST)
- Ко каже да морају да се преводе? И Бундестаг Бундесрат и Дума нису преводи, него транскрипције. А ово што ти радиш - измишљање нових имена за те институције на српском - је оригинално истраживање.--Јагода испеци па реци 13:37, 30. јул 2009. (CEST)
Дом комуна
уредиНије измишљотина Дом комуна. Тај израз употребљава правник Слободан Јовановић и такви називи стоје у свим историјама од четвртог разреда па до четвртог средње. --Император.рс (разговор) 15:12, 30. јул 2009. (CEST) с.р.
Е, а ко ти каже да је г. Јовановић репер за (не)постојање неке речи у српском језику? А што се уџбеника тиче: који предмет је у питању? Историја сигурно није, а неки други основно/средњошколски предмет који би говорио о разноразним парламентима ми не пада на памет... --Јагода испеци па реци 19:30, 30. јул 2009. (CEST)
Јесте историја! --Император.рс (разговор) 19:44, 30. јул 2009. (CEST) с.р.
Је л'? А које то лекције конкретно говоре о Бундестагу и "Дому комуна"? Имамо ми овде и историчаре, па ће нам они потврдити/одрећи валидност израза. --Јагода испеци па реци 19:51, 30. јул 2009. (CEST)
- Не говоре о Бундестагу! То је био пример, али говоре о Рајхстагу који је тада био парламент. Али то није битно. Везано за Дом комуна - не знам тачно која је лекција тачно у историји али знам да сам учио да се за дом каже Дом комуна. Мислим да се у шестом разреду основне школе учи о средњевековној Енглеској, и можда у другом разреду средње. --Император.рс (разговор) 22:09, 30. јул 2009. (CEST) с.р.
Pa dobro, govore o Rajhstagu, a to je opet transkripcija, a ne prevod. S tim u vezi, i Bundestag ostaje Bundestag a ne kako si ti ono beše hteo da ga prevodiš. A što se tiče lekcije, kao što rekoh, imamo mi ovde i profe istorije koji rade po školama, pa će da pitamo. Ako se zaista tamo pojavljuje i ako oni kažu da se to poklapa i sa njihovim studentskim knjigama, onda neka bude Dom komuna. Ponavljam, ne možemo mi izmišljati nove prevode za pojmove koji se decenijama u srpskom jeziku zovu ne jedan način, koliko god taj način tebi izgledao nelogičan. S tim u vezi, takođe ne bi bilo loše da još jednom prođeš i sve one lordove i budeš siguran da se u nekoj literaturi, bilo pravničkoj bilo istorijskoj, oni baš tako nazivaju. Da ne bude zabune, referenca NIJE to što tamo neki pravnik to tako zove, nego samo ako se to tako pojavljuje u više stručnih knjiga i cela struka tako koristi taj termin. --Јагода испеци па реци 23:09, 30. јул 2009. (CEST)
Транскрипција са холандског језика
уредиBartel Leendert van der Waerden, уколико помаже, ево како су то урадили Руси, и страна која можда помогне. —Lampica ☎ 09:50, 26. јул 2009. (CEST)
Nema potrebe za drugim jezicima, srpski ima svoja pravila transkripcije sa holandskog . Ovaj je lak: Bartel Lendert van der Varden.--Јагода испеци па реци 10:03, 26. јул 2009. (CEST)
- Хвала пуно! —Lampica ☎ 11:27, 26. јул 2009. (CEST)
international
уредиinternational /ɪntər'næʃənl/. Џонаја је мислио интернашонал, али Злаја каже интернешонал. По обичају све је ово без навођења извора. У српском се употребљава и интернационал. На Википедији имамо и интернешнал.
На основу Правописних правила, објављених нпр. на Вокабулару, транскрипција иде овако. Интер је јасно. Други део иде теже. Прво н је ОК. Наглашено /æ/ представљено са а, треба као а. Можда и као е. Даље иде тионал, изговор /ʃənl/. Ш је јасно. Ненаглашено /ə/ треба према слову којим је представљено. Овде су то два слова ио. Можда само и, можда само о, а неки пишу и без икаквог слова. На пример у речи плејстешн, по Прћићу, /ə/ иде без икаквог слова у српској транскрипцији. На крају иду два сугласника нл. Мада неки убацују а.
Нешто од овог јесте: нашинал, нашонал, нашионал, нашнал, нашинл, нашонл, нашионл, нашнл, нешинал, нешонал, нешионал, нешнал, нешинл, нешонл, нешионл, нешнл. На веб страницама на српском језику ја сам нашао у употреби чак 9 различитих облика!
Е сада, ја не желим тумачења од разних корисника. Да ли је игде у релевантним изворима објављено како је правилна транскрипција енглеске речи international?
--Ирић Игор (разговор) 11:37, 26. јул 2009. (CEST)
Правилно је интернашонал. Остало су погрешне транскрипције. --Јагода испеци па реци 21:12, 26. јул 2009. (CEST)
- Дакле 2:1 за нашонал. Само, да ли имамо неки извор да то потврди? --Ирић Игор (разговор) 00:28, 27. јул 2009. (CEST)
Па имаш Прћићеве табеле које си ти веома лепо анализирао, и сам дошао до исправног закључка.--Јагода испеци па реци 20:16, 27. јул 2009. (CEST)
Транскрипција са француског језика
уредиА сада један Француз: Claude Gaspard Bachet de Méziriac? —--Lampica ☎ 14:04, 26. јул 2009. (CEST)
Клод Гаспар Баше де Мезирјак.
--Sly-ah (разговор) 14:12, 26. јул 2009. (CEST)
- Опет, хвала пуно! —Lampica ☎ 14:23, 26. јул 2009. (CEST)
Хиљада и тисућа
уредиДа ли је реч тисућа стандардна реч српског језика? У речнику уз правопис стоји поред хиљаде у загради тисућа а имају и примери где поред хиљаде стоји тисућа као нпр. Земља хиљаду (тисућу) језера. --Император.рс (разговор) 20:08, 27. јул 2009. (CEST) с.р.
Sada nije, tisuća više nije dio srpskog jezika ali sam ja čitao da se ta riječ koristila još za vrijeme cara Dušana. Vjerovatno smo se vremenom nje odrekli i prepisali Hrvatima što i dan danas radimo. --80.242.119.22 (разговор) 20:12, 27. јул 2009. (CEST)
Тисућа је свакако српска реч, међутим, данас мало ко је користи и везује се углавном за западну варијанту, тј. хрватски језик. --Јагода испеци па реци 20:15, 27. јул 2009. (CEST)
Знам и ја да је нико више данас не користи, али пошто та реч пише у правопису да ли то значи да је и она стандардна реч као хиљада и да се може користити у писању? --Император.рс (разговор) 20:17, 27. јул 2009. (CEST) с.р.
Па може, што да не, мада бих ја лично пре користила речи које су обичније у српском језику. --Јагода испеци па реци 20:34, 27. јул 2009. (CEST)
Не намеравам ја користити реч тисућа. Ако од рођења говорим хиљада што бих сада користио тисуђа. Него само сам хтео да знам. Хвала на одговору! --Император.рс (разговор) 20:54, 27. јул 2009. (CEST) с.р.
Тисућа није ни српска ни хрватска него права словенска реч а што се речи хиљада она потиче директно из грчког. Ипак иако би можда било лепше да користимо словенску уместо грчке речи то није случај тако да препоручујем да користимо хиљада.--Авала (разговор) 15:20, 29. јул 2009. (CEST)
Није добро спутавати наш језик. Ако је ријеч славенског поријекла, треба да буде дозвољена и нормална за употребу. Нема разлога да је забрањујемо зато што је користе неки наши сусједи (турцизам комшије). Српски језик треба ширити са славенским ријечима, а не уводити омбдусмане, спикере, џет-сетове и сличне грозоте.--Мирослав Ћика (разговор) 16:48, 30. јул 2009. (CEST)
- Наравно али то је прича за живот али не и за Википедију јер тисућа сигурно неће бити уведена у српски преко ње.--Авала (разговор) 01:59, 31. јул 2009. (CEST)
Preußisches Herrenhaus
уредиКако да преведем речи Preußisches Herrenhaus? Ово је горњи дом народног представништва Краљевине Пруске (Прусије). Уређен је по узору на британски Дом лордова.
Немачка реч Herr значи господин, што значи и Lord на енглеском. Али, код нас се не преводи тутула лорд па можемо рећи Дом лордова, а не можемо рећи Дом херова пошто се Herr мора превести.
Како би било најбоље: Дом господина, Дом господе или некако другачије? --Император.рс (разговор) 22:22, 27. јул 2009. (CEST) с.р.
- Ја сам за Дом господе.--Мирослав Ћика (разговор) 20:32, 29. јул 2009. (CEST)
- Прусишес херенхаус или Горњи дом (Пруска). Нема ту шта би ко хтео или како се коме више свиђа. Ако нема спољних референци за превод онда се ово не преводи јер је то оригинално истраживање.--Авала (разговор) 15:07, 30. јул 2009. (CEST)
- Какви црни херенхауси на српском :)))? А херенхаус не значи горњи дом, већ дом господе. Пријевод као горњи дом тек онда јест оригинално истраживање.--Мирослав Ћика (разговор) 15:37, 6. август 2009. (CEST)
- Nije to na srpskom, to je nešto što se zove transkripcija a ovo drugo je jedan više opisni naziv koji se koristi u većem broju slučajeva da opiše istu stvar bez obzira na lokalno ime. Recimo u novinama ćeš često pročitati Britiš ervejz (u ovom slučaju ekvivalent transkripciji je Prusišes herenhaus) ili nacionalni avio prevoznik Velike Britanije (ekvivalent u ovom slučaju je Gornji dom) a ne Britanske aviolinije. Pevod koji bi se prvi put pojavio ovde na Vikipediji bi bio originalno istraživanje jer ne postoji spoljašnja referenca koja bi to potvrdila. --Авала (разговор) 15:41, 16. август 2009. (CEST)
- Какви црни херенхауси на српском :)))? А херенхаус не значи горњи дом, већ дом господе. Пријевод као горњи дом тек онда јест оригинално истраживање.--Мирослав Ћика (разговор) 15:37, 6. август 2009. (CEST)
- Прусишес херенхаус или Горњи дом (Пруска). Нема ту шта би ко хтео или како се коме више свиђа. Ако нема спољних референци за превод онда се ово не преводи јер је то оригинално истраживање.--Авала (разговор) 15:07, 30. јул 2009. (CEST)
Gornji dom nije prevod, vec je genericko ime svih takvih domova, tj. svaki parlament manje vise ima gornji i donji dom. Stoga kad god ne znamo kako imenovati neki od tih gornjih/donjih domova, treba ostaviti jednostavno: Gornji/Donji dom (pa onda cega, ovde konkretno, Pruske). SVE ostalo je originalno istrazivanje, ali to nasem Imperatoru, kao sto smo vec videli, nije nikakva prepreka. --Јагода испеци па реци 16:25, 6. август 2009. (CEST)
- Пруски дом Господе и тачка. --93.86.56.151 (разговор) 17:59, 6. август 2009. (CEST)
Спикер
уредиЈе ли се реч speaker преводи у српском језику или остаје спикер? Пошто сам направио чланак Лорд спикер, а нисам сигуран да ли се треба преводити. --Император.рс (разговор) 17:46, 29. јул 2009. (CEST) с.р.
- Говорник, гласноговорник :)--Мирослав Ћика (разговор) 20:30, 29. јул 2009. (CEST)
- И мени се чини да би лорд говорник било боље. Гласноговорник ми не одговара јер је то портпарол а то је нешто друго. Значи онда биће лорд говорник. Ионако нам је језик препун англицизама а за све те речи имамо превод! --Император.рс (разговор) 21:19, 29. јул 2009. (CEST) с.р.
НГЦ на латиници или може ћирилица?
уредиНГЦ је скраћеница од New General Catalogue. Да ли могу скраћеницу НГЦ да пишем на ћирилици или треба да ставим транскрипционе заграде? Или можда да је прекрстимо у НГК?
Исто тако, да ли чланци треба да буду у категорији Нови генерални каталог или New General Catalogue? Хвала. --Мирослав Ћика (разговор) 20:30, 29. јул 2009. (CEST)
- Na slovenačkom NGC prevodimo u "Novi splošni katalog", ali upotrebljavamo originalnu skračenicu "NGC" (i ne slučajno "NSK" - pošto je to više nego ne takav naziv.). Tako da je kategorija "Novi splošni katalog" (nije još aktivna). Ako ti to nešto pomaže. --xJaM (разговор) 00:33, 31. јул 2009. (CEST)
- Хвала. То значи да би требало NGC на латиници, а категорија Нови генерални каталог. Ријешили смо проблем за словенски. Надам се да ће се и српски правописци јавити :))) јер ми смо увијек посебни у нечему :) Ако се не јаве радићу како сам написао овдје. Поздрав.--Мирослав Ћика (разговор) 16:23, 31. јул 2009. (CEST)
- Још никад нисам видео НГК, чак ни у Васиони, која се штампа на ћирилици. --В. Бургић (реци...) 21:20, 6. август 2009. (CEST)
- Супер онда, НГЦ на латиници. Нови генерални каталог или Нови општи каталог за категорије?--Мирослав Ћика (разговор) 21:23, 6. август 2009. (CEST)
Ako ne NGC New General Catalogue, onda Novi opsti katalog (ne treba ono za kategorije)... I da, skracenica NGC. Latinicom. --Јагода испеци па реци 23:54, 6. август 2009. (CEST)
- Добро је. Тако ће и бити урађено, НГЦ латиницом и Нови општи каталог за категорије. Ово зато што ће категорије изгледа бити подјељене по сазвјежђима. Хвала.--Мирослав Ћика (разговор) 01:37, 7. август 2009. (CEST)
Транскрипција за имена
уредиПотребна транскрипција за ове љепотане:
- Guillaume Bigourdan Gijom Bigurdan
- John Bevis Džon Bevis
- Jean Chacornac Žan Šakornak
- Jean Phillippe Loys de Cheseaux Žan Filip Lojs de Šezo
- Sherbourne Wesley Burnham Šerburn Vesli Bernam
- Antoine de Pellepoix Darquier Antoan de Pejepo Darkije
- John Macon Thome Džon Mejkon Tom
- Robert Thorburn Ayton Innes Robert Tornbern Ajton Inis
Хвала.--Мирослав Ћика (разговор) 21:17, 6. август 2009. (CEST)
Eto. Valjda je sve ok. --Јагода испеци па реци 00:01, 7. август 2009. (CEST)
- Хвала. Ови су ми фалили за чланке.--Мирослав Ћика (разговор) 01:37, 7. август 2009. (CEST)
Неколико исправки:
- John Bevis Džon Bevis или Бивис
- Jean Phillippe Loys de Cheseaux Žan Filip Loа de Šezo
- Sherbourne Wesley Burnham Šerbеrn Vesli Bernam
- Antoine de Pellepoix Darquier Antoan de Pelpoa Darkje
- John Macon Thome Džon Mejkon Tome
- Robert Thorburn Ayton Innes Robert Torbern Ejton Ines
--Sly-ah (разговор) 06:43, 7. август 2009. (CEST)
- Хвала. Промијенио сам имена по овоме. --Мирослав Ћика (разговор) 20:10, 7. август 2009. (CEST)
Opet po pravilima baba Kurane. Ako je Guinness - Ginis, onda je Innes - Inis. Thome je Toumi.--Јакша (разговор) 01:20, 11. август 2009. (CEST)
Да, ако је баби Курани средње име Јакша.
1. Код транскрипције са енглеског нема аналогија. Свако име је случај за себе. Ако то неки до сад нису схватили, вероватно објашњење лежи у интелектуалној инсуфицијенцији дотичних.
2. А, ако баш хоћемо да баратамо аналогијама - Guinness и јест Гинес, али су лингвисти одлучили да је Гинис већ укорењена варијанта, а да је "Гинес ближе систему".
3. John Macon Thome не може никако бити Тоуми, како то заговарају незналице и медиокритети, и то из два разлога:
Први разлог је да је правилна транскрипција Томе (зато што се ради о америчко-аргентинском научнику), а други разлог зашто није Тоуми је што се глас /ou/ у вишесложним речима преноси као "о", а не као "оу" (осим неких изузетака). Дакле, могло би бити ИЛИ Томи или Томе, а како је већ речено, правилно је Томе.
--Sly-ah (разговор) 07:22, 11. август 2009. (CEST)
Доста, марво безобразна и неписмена! Не желим више да мирно трпим понижавања од идиота и будала. Јуче сам се вратио из Србије где сам се поново уверио да су безобразлук, криминал и доминација незналица (освета поноваца) доминантни облици друштвеног понашања у мојој некадашњој земљи. Посебно зло сте ви набеђени експерти који своје незнање продајете као компетентност. О мојој интелектуалној инсуфицијенцији могу да посведоче моји професори са ЕТФ-а (просек 9,14 1994).--Јакша (разговор) 04:07, 17. август 2009. (CEST)
Географима и осталим струкама...
уредиПравопис, трачка 103а. У прилагођеном писању имена најважнији је циљ постојаност облика свих важнијих имена, да би се поуздано знало како код нас гласе и да се без двоумица и домишљања могу тражити и налазити у азбучно обрађеним приручницима. Зато у овој материји нема места успостављању двојстава, нити се може ауторима школских и општих приручника признавати право да туђа имена уобличују према својим транскрипционим схватањима. Посебно је важно да сви уџбеници и приручници који обрађују географску грађу и све географске карте транскрибују имена сагласно правописним правилима. То треба да буде обавеза и других делатности које често уобличавају туђа имена -- у новинарству, у превођењу филмова, књига и др. У примени транскрипционих правила Институт за српски језик (САНУ, Београд), пружаће стручну помоћ онима који се за њу обрате.
Болд мој. Надам се да је сад све јасно. --Јагода испеци па реци 22:31, 10. август 2009. (CEST)
У примени транскрипционих правила Институт за српски језик (САНУ, Београд), пружаће стручну помоћ онима који се за њу обрате.
Супер. Кад ће да оснују стручни одбор на википедији? И мало да се укључе у рад на примјени тих правила. Или макар да објаве на интернету листу са транскрипцијама страних имена, кад већ желе да поштујемо правила. Да би их поштовали, прво морамо знати која су правила.--Мирослав Ћика (разговор) 05:09, 11. август 2009. (CEST)
Правила транскрипције за неколико најважнијих светских језика имаш у Правопису. Нису ти потребни лингвисти да би применио та прецизна правила. Што се тиче енглеског језика, Прћићева правила транскрипције на основу ИПА-записа имаш на неколико места на Интернету, само се мораш потрудити да их пронађеш.
"Да би их поштовали, прво морамо знати која су правила".
На Интернету имаш и Правопис са речником и то у ПДФ-формату. Преко њега можеш сазнати о каквим правилима је реч.
--Sly-ah (разговор) 07:29, 11. август 2009. (CEST)
Kao sto rece Slaj, sve lepo pise u Pravopisu i ostaloj strucnoj literaturi. A ne treba nama ovde SANU da se angazuje kako bi se postovala pravopisna pravila. Samo oni koji se ne razumeju toliko u pravopis ne treba da se prave pametni i da izmisljaju neka svoja pravila i navodne ukorenjenosti, vec da slede ono sta pise u merodavnim knjigama. --Јагода испеци па реци 21:55, 11. август 2009. (CEST)
- Гдје има правопис у пдф формату?--Мирослав Ћика (разговор) 05:43, 12. август 2009. (CEST)
Послаћу ти линк на мејл, пошто њики де дозвољава ширење пиратерије. --Јагода испеци па реци 09:23, 12. август 2009. (CEST)
- Хм, ГДЕ нестаде опција Пошаљи Е-пошту? --Јагода испеци па реци 09:26, 12. август 2009. (CEST)
Tu opciju nema svako... Бојан разговор 09:29, 12. август 2009. (CEST)
Како нема? Па раније је свако имао, а ако неко није оставио мејл, то ти каже ако покушаш да пошаљеш исти... Па ништа онда. Ћико, ако хоћеш Правопис у ПДФ, нађи начин да ме контактираш а да то не буде њикипедија. Или омогући мејл на њикипедији...--Јагода испеци па реци 09:31, 12. август 2009. (CEST)
Значи, поштовани стручњаци за Правопис са Википедије на српском језику предлажу пиратерију за набавку стручне литературе... --филип ██ 12:02, 12. август 2009. (CEST)
Да, баш како је Филип рекао. Правопис нам треба који је свима доступан, не само мени или Јагоди. Наши велеуважени стручњаци из САНУ се дакле нису потрудили ни око овога. Сурпрајз, сурпрајз. А од тога, важнијег пројекта за српски језик нема. :=(((
Јел има негдје на нету да се скине, свима доступно?--Мирослав Ћика (разговор) 14:14, 12. август 2009. (CEST)
Превод имена судова
уредиЗа сљедеће судове требам превод:
- Circuit Court
- District Court
Оба случаја по мом мишљењу значе окружни судови али како да направим разлику међу њима? Или можда неко има бољи превод! --Император.рс (разговор) 14:19, 11. август 2009. (CEST) с.р.
Предлог техничке природе
уредиВећ дуже време мислим о овоме, али сада нешто и чиним поводом тога. Откако је формиран овај одељак трга, овде су се поред правописних недоумица налазила и питања везана за граматику, лексику и језик уопште. Како је "Језик" најопштија реч, предлажем да се овај део Трга преименује у Википедија:Трг/Језик. --филип ██ 16:52, 11. август 2009. (CEST)
- A ja predlazem da bude Jezicke nedoumice. Jer, zapravo o tome se radi, bilo da neko pita za pravopis, stil, gramatiku ili prevod. --Јагода испеци па реци 21:52, 11. август 2009. (CEST)
- Радије бих неко краће име. Још кад смо се одлучили за прављење овог одељка Трга сам у себи негодовао што је тако дугачко име, али Трг/Правопис некако може да буде спутавајуће. Сада, када можемо да променимо име, мислим да Трг/Језик звучи довољно јасно, а и кратко је. --филип ██ 22:45, 11. август 2009. (CEST)
хехехе... Мени није јасно што питаш, кад си већ одлучио како ће трг да се зове? Свашта. И Језичке недоумице није дугачко. Само се теби не допада. --Јагода испеци па реци 22:52, 11. август 2009. (CEST)
Трик је да питањем покушава остварити то што је наумио. Пошто си рекла не он нема право да то ради, али знајући Филипа он ће то ипак покушати да чини. Он поштује правила кад му иду на руку, а кад му не иду покушава да их заобиђе. Да би остварио промену имена он мора имати компромис, тј 80% ониј који се јаве морају бити за, а сад је 50% против. Каписко? --ItsMeLeclerk (разговор) 23:37, 11. август 2009. (CEST)
- Са тим да један човек чини тих 50%. Математика је чудо. --Методичар зговор2а 12:26, 12. август 2009. (CEST)
- као и дотични корисник :) --Wlodzimierz (разговор) 12:54, 12. август 2009. (CEST)
Umesto da peckate, mogli ste da se vas dvojica i izjasnite sta mislite o Dungovom predlogu, pa onda ne bi bio jedan korisnik 50%. Uostalom, taj jedan korisnik nikad nije rekao da je protiv, samo je dao jos jedan predlog, a Dungo je, kao sefica moje mame, "dosao da se dogovorimo pa da bude kako on kaze" . Svejedno mi je kako ce se zvati Trg, ali nemojte dolaziti s predlogom a da vas u sustini uopste ne interesuje sta drugi misle i znate unapred da ce biti kako ste vi odlucili. To ipak pomalo vredja inteligenciju ostalih korisnika.--Јагода испеци па реци 19:46, 13. август 2009. (CEST)
- Одакле теби право да просипаш тако отровне коментаре попут "већ си одлучио како ће трг да се зове"?? Да сам одлучио, променио бих то без иједне речи овде. Али пошто ипак желим да чујем шта заједница мисли, дошао сам овде, а ето како сам дочекан. А о Верлоровим тровачким коментарима не вреди расправљати. --филип ██ 20:05, 13. август 2009. (CEST)
- ууу... Што си ме уплашиЈо... Од тебе се друго осим вређања и не мере очекивати. Било би чудо да си се на пример, извинио. Да не'ш да ме можда блокираш? А, не, то никад не радиш ти лично, већ само наручиш блокаду, а други обавља прљав посао... --Јагода испеци па реци 23:22, 13. август 2009. (CEST)
Да сам одлучио, променио бих то без иједне речи овде.
А ово довољно говори о твојој самовољи. Одакле теби право да умишљаш да можеш да промениш било шта овде а да не питаш друге за мишљење? Биг Дунго је одлучио да умилостиви обичне вики смртнике па да их као пита шта они мисле, а онда очекује да сви аминују оно што је он одлучио... Стварно, мислим, шта рећи, осим, „Просто немам речи“... --Јагода испеци па реци 23:26, 13. август 2009. (CEST)
Мислим да је колега Филип имао најбољу намеру, када је постављао свој предлог. Свако ко има свој предлог нека га изнесе, заинтересовани нека се изјасне гласовима и предлог који добије највише гласова подршке у складу са правилима о гласању имаће потребни легитимитет и постаће валидан. Свако ко жели да доприноси циљу (а предпостављам да учесници дебате знају о чему је реч) нека се суздржи од непотребних коментара, да не би дошло до нежељених реакција.--Ја сам кажи 01:10, 14. август 2009. (CEST)
Мислим да је колега Филип имао најбољу намеру, када је постављао свој предлог.
хехехе... Само ћу се лахко насмешити на овај коментар. Но, ко не познаје Дунга, скупо би га платиЈо. Миле, очигледно је да га ти не познајеш.--Јагода испеци па реци 16:48, 14. август 2009. (CEST)
Неко ко четири године помаже српској википедији је за сваку похвалу. Ако ишта, треба да га „платимо“ и хвалимо више.
Прича је јефтина, дјела се броје.--Мирослав Ћика (разговор) 16:53, 14. август 2009. (CEST)
Па шта мислиш, да га не плаћаш? А и која то Дунгова дела имамо да бројимо? Масовне уносе француских села од којих и дан данас има на хиљаде непреведених? Хе... Опет ћу се само лахко насмешити. И додати: ко Дунга не познаје, скупо би га платио. --Јагода испеци па реци 17:12, 14. август 2009. (CEST)
Право да одговорим, мислим да не познајем (шта подразумева познавати неког) у опште ни једну особу на Википедији, јер нити ми је била жеља нити потреба за тим. Свака част сваком на доприносу, и Maduixi на 300 и нешто чланака и на Филиповим француским селима.--Ја сам кажи 17:25, 14. август 2009. (CEST)
Није Филип уносио франц. села. Он је вршио транскрипцију ботом и остале поправке. Бојан разговор 17:30, 14. август 2009. (CEST)
Погледајте ово: Током септембра и октобра 2007. унети су подаци о више од 4300 насељених места у Србији и 1250 у Црној Гори путем бота корисника Филипа Маљковића, према подацима Републичких завода за статистику из Београда и Подгорице. Већ постојећи чланци о насељима (око 1600 у Србији и око 80 у Црној Гори) су проширивани подацима из аутоматски генерисаних чланака.
То је из чланка српска википедија.
Филип је заслужио споменик, а не блаћење. Дјела се броје.--Мирослав Ћика (разговор) 17:46, 14. август 2009. (CEST)
- Наравно да је Филип заслужио све похвале. Међутим, ова расправа је отишла у сваком другом правцу; ако се сећате почела је од предлога за назив овог дела трга. Ми не расправљамо и немамо право да расправљамо о Филиповом доприносу. Зато је мој савет да је најбоље вратити се на стару тему или прекинути са расправом.--Методичар зговор2а 17:57, 14. август 2009. (CEST)
Стари добри Методије, опет је глас разума наше њикице, с обзиром да је опет почео да пуши, па више није нервозан ко лептир. Ако је ВАМА масовни унос француских села од једне и по реченице чији наслови плус стоје и даље нетранскрибовани него у оригиналу значајан допринос, онда свака ВАМА част. Такође, навођење текста из чланка о Википедији на Википедији као референце за нешто што се рекло о Википедији је у најмању руку смешно, јер се зна да ће Цига хвалити (наравно!) свог коња. Дајте мало навода из неких других НЕЗАВИСННИХ медија, и ту не мислим на Б92, на пример, где одређени Википедијини елементи имају везе и везице, па се свака критика на рачун исте брише по виђењу... Што се имена Трга тиче, ја не видех да је ико од ових који су се јавили у одбрану нашег Дунга рекао било шта у вези са предлогом, што довољно говори (тј. потврђује) оно што сам ја већ рекла... Дунго пита реда ради, а ако он одлучи, он ће то и да уради, без обзира шта други кажу или мисле. С тим у вези, свака расправа о било каквом Дунговом предлогу је беспредметна. Јер Дунго ради по принципу: Дошао сам да се договоримо па да буде како ја кажем. А и може му се. Обожаван је "од стране" свих (како то воле да кажу википедисти). --Јагода испеци па реци 11:19, 17. август 2009. (CEST)
- Дакле, смараш. То је бар свима јасно. Рећи ћу овде оно што сам рекао Дејану у колима: ако заједница (на какав год начин) одлучи да име буде "језичке недоумице", лично ћу преместити. Исто и за било коју другу варијанту. Искрено, и то је ОК предлог, само није кратак колико мој. И због тога ја мислим да је мој предлог бољи. Али очигледно је да заједницу не интересује назив, тако да од свега овога неће бити ништа. И да, други су ти већ рекли: ја нисам уносио француска села и престани да ми импутираш ствари које нисам радио. Историја чланка било ког француског села ће ти рећи шта је ко заправо радио у тим чланцима. Ако имаш проблема са мојим корисничким, администраторским и/или бирократским радом, слободно тражи мој опозив/блокирање/штагод, али немој више да тролујеш овде на Тргу. --филип ██ 11:35, 17. август 2009. (CEST)
Дакле, смараш.
Као што рекох већ Миксајлу, заболе ме лева штикла.
ја нисам уносио француска села
Свеједно. Убацивао си нека друга. Зар има неке разлике? Масовни унос је сам по себи обична будалаштина и служи само за вештачко напумпавање броја за којим посежу само они довољно лењи да било шта сами ручно напишу.
Ако имаш проблема са мојим корисничким, администраторским и/или бирократским радом, слободно тражи мој опозив/блокирање/штагод,
Како великодушно нудиш свој опозив кад знаш да те ни сам Бог отац не може скинути одатле где се сад налазиш. Имај довољно херца па дај оставку, као што је то Бокица урадио. Верујем да за то ниси способан, јер ти се превише допада тамо где си се лепо угнездио.
али немој више да тролујеш овде на Тргу.
Па немој више да ми одговараш. Знаш да моја мора да буде задња. --Јагода испеци па реци 16:03, 17. август 2009. (CEST)
- Ево након неког размишљања, дошао сам до закључка да назив „језик“ много боље звучи.--Методичар зговор2а 19:49, 17. август 2009. (CEST)
С обзиром да консензус не постоји, назив странице ће остати исти. --филип ██ 02:14, 2. септембар 2009. (CEST)
Помоћ око транскрипције имена
уредиПоздрав свима. Написао сам страну Списак бициклиста, и наишао сам на проблем око транскрипције имена. Доста имена је већ преведено. Ја бих сав посао одрадио сам да су у питању имена енглеза, док су овде углавном имена Белгијанаца, Француза и Италијана. Ставио сам заставу са стране поред имена, како би знали о ком језику је реч. Мислим да ће ова листа добро доћи оном ко буде писао чланак о неком бициклисти, а исто тако и при писању чланака о појединим тркама када се наводи списак победника (онај ок уређује чланак би могао наћи транскрибовано име у овој листи). Мала напомена, при транскрипцији немојте се угледати на имена у чланцима:
Чланке сам скоро написао и отприлике извршио транскрипцију имена. Унапред хвала. SmirnofLeary (разговор) 19:35, 13. август 2009. (CEST)
Kuiper
уредиКако транскрибујемо овог човека, имајући у виду да је Холанђанин? Проблем је код Кајперовог појаса који је иманован према енглеском читању, које је са своје стране прилично произвољно. --В. Бургић (реци...) 10:03, 14. август 2009. (CEST)
Он је амерички научник холандског порекла. На холандском би изговор најприближнији био са Којпер (мада постоји сличан пример са транскрибциојом са а, а то је Хајгенс). После основних академских студија се преселио у Америку, прво у Калифорнију, а после у Илионис где је превео већи део свог живота. Он сам је американизовао своје име и представљао као Џерард Кајпер (и тако се потписивао - са Gerard, a име пре доласка у америку му је било Geritt). Отуда већина извора за изговор његовог презимена дају Кајпер (поготово амерички извори). Један извор је рецимо "Pronouncing Dictionary of Proper Name" Џона Боларда.--Sič (Cosa dici?) 17:11, 14. август 2009. (CEST)
- Па ако неко зна о овом појасу и научнику, то је Сич :) а вас двојица се не познајете? --Wlodzimierz (разговор) 17:29, 14. август 2009. (CEST)
Deep Space Commuication Complex
уредиТреба ми транскр. овог...--Ја сам кажи 23:12, 14. август 2009. (CEST)
- Dip spejs komjunikejšn kompleks? --XZ (разговор) 23:57, 14. август 2009. (CEST)
- Hvala!--Ја сам кажи 04:36, 17. август 2009. (CEST)
КомјуникејшОн. --Јагода испеци па реци 11:05, 17. август 2009. (CEST)
У Бањој Луци
уредиВидео сам да се употребљава падеж „у Бањој Луци“ (линк, линк). По ком је то правилу? Да ли исто важи и за друге бање, нпр. у Бањој Врујци, у Бањој Врућици?--Ирић Игор (разговор) 18:58, 18. август 2009. (CEST)
Po pravopisnom pravilu. Evo ti ovde pa citaj. A druge banje se ne menjaju kao Banja Luka, jer se radi o pravim banjama, dok se kod Banje Luke radi o prisvojnom pridevu od titule ban. Imas i u clanku o Banji Luci objasnjenje.--Јагода испеци па реци 19:25, 18. август 2009. (CEST)
Хвала. --Ирић Игор (разговор) 21:11, 18. август 2009. (CEST)
- Нема на чему. --Јагода испеци па реци 21:17, 18. август 2009. (CEST)
Обележавања мерних јединица
уредиДа ли је према правопису скраћено обележавање мерних јединица дозвољено на оба писма? Ако јесте (мислим да јесте) онда да ли је исправно да ми бот у ћирилчном тексту ове ознаке написане ћирилицом преправља на латиничне. Хвала на одговору.--Drazetad (разговор) 07:43, 19. август 2009. (CEST)
- по Правопису мерне јединице које се пишу малим словом (м, км, дм и сл) пишу се на оба писма, осим оних које се пишу великим словом и носе име неког научника V, W, Pa...--Metju (разговор) 10:42, 19. август 2009. (CEST)
- Ispravka, one koje su pisana malim slovom mogu na oba pisma. -- Bojan Razgovor 10:49, 19. август 2009. (CEST)
Велика слова и поебни знаци, типа омега пи, и сл. Уобичајене мерне јединице типа тежина, висина, дужина, могу и једним и другим писмом. Међутим, математичари и остали природњаци на њикипедији, кад је о томе било говора, саблазнили су се на ту тврдњу па су направили интерно правило да се ИПАК све пише само и искључиво латиницом, стога вам Дражета, бот мења ћириличне у латиничне ознаке. Ради се о интерном договору њикипедијанаца, иако генерално гледано, не би требало да се ради, али ако су њикипедијанци направили такав договор (додуше, усмен, јер нигде није то правило записано, ако се не варам), онда би требало да је то ок. --Јагода испеци па реци 11:49, 19. август 2009. (CEST)
Кад напишем Београд или Beograd, исправно је и једно и друго, али ако напишем Београд у латиничном тексту онда се пребацује на латиницу због мешања ћирилице у латиничном тексту. Тако и ако напишем у ћириличном ознаку за метар м онда без обизра на непознати договор википедијанаца исправка м на m је такође мешања ћирилице и латинице јер су обе ознаке дозвољене према правопису без коментара ово је боље од овог другог. ПС Све моје преправљене ознаке су писане малим словом.--Drazetad (разговор) 14:07, 19. август 2009. (CEST)
- Бар код мерних јединица ствар је врло решива. Уколико неко пише текст ћирилицом, пише и њих тим писмом, те ће се оне пребацивати у латиницу са осталим текстом. Исти случај и са латиницом. Уколико неко баш жели да оне буду написане латиницом, ставиће одговарајуће заграде. Иако сам природњак, нисам саблажњен овим правописним правилом, али проблема са њим ипак има. Све је ок када треба написати ћирилицом скраћеницу за метар, али како разликовати мили и микро и како записати јота? Углавном, ако неко може да реши све те ситне проблеме и још плус да трпи да у тексту неке јединице буду латиничне, а друге ћириличне, само напред. Непознатих договора нема (шта може да буде било коме непознато на википедији, кад сви могу да прочитају све?), тако да ако постоје примедбе на рад бота, требало би их рећи јасно и гласно и да власника бота замолимо да сличне исправке не ради.--Методичар зговор2а 18:48, 19. август 2009. (CEST)
Nisi ti bio tu kad je doslo do tog sablaznjivanja, pa ni do kasnijeg usmenog dogovora [1]. Onda su matematicari i informaticari odlucili da menjaju to po clancima (iako je pravilno!), zbog, navodno, jednoobraznosti (svasta!), pa sad ispravljaju svuda, kao sto su to uradili kod Drazetinog teksta. No, ja licno (a verujem i drugi kojima je stalo do postovanja pravopisa) nisam htela da trosim energiju na to kad se ovde prave mnogo gore greske, a to sto je odluceno, i nije nikakva greska, vec samo tvrdoglavost. Pa nek im bude, kad toliko padaju u nesvest kad vide jedinice za metar, litar i kilogram napisane cirilicom... Ukoliko bi sad zajednica zelela da stvori neko pravilo, ja preporucujem da pustite ljude da pisu kako hoce, i da ne ispravljate. No, to svakako nije jedno od pitanja oko kojih bih ja lomila koplja, jer kao sto rekoh, ima stvarnih gresaka koje se provlace i za koje treba cuvati snagu i zivce...
Све је ок када треба написати ћирилицом скраћеницу за метар, али како разликовати мили и микро и како записати јота?
Ako se ne varam, te merne jedinice obelezavaju se sa onim mi? To je grcko slovo i tako ostaje, kao sto bi ostala omega ili pi. U svakom slucaju, pravopis govori o uobicajenim mernim jedinicama kao npr. za tezinu, duzinu, zapreminu, i sl. NE sve jedinice koje se pisu malim slovom [2].
Углавном, ако неко може да реши све те ситне проблеме и још плус да трпи да у тексту неке јединице буду латиничне, а друге ћириличне,
Nema nikakvih problema, barem ne sa pravopisne strane, da u istom tekstu stoji 10 км, 20 цл, 30 кг i 10 V ili 120 W, 3 Ω ili 3 μ.... Stavise, znakovi za transliteraciju treba da idu samo oko onih latinicnih jedinica, oko cirilicnih ne, jer je ispravno i jedno i drugo...--Јагода испеци па реци 19:11, 19. август 2009. (CEST)
- ^ (a i pod prirodnjacima podrazumevam vise matematicare, informaticare i ostale tehnicare, smetnula sam s uma da su tu i biologicari, koji zapravo od svih prirodnjaka imaju najmanje problema s pravopisnim pravilima, sto jest, jest)
- ^ (zapravo, nema takvog pravila, vec pise da sve jedinice koje se pisu velikim slovom pisu se samo latinicom, sto ne podrazumeva da se sve jedinice koje se pisu malim slovom, mogu menjati)
--Јагода испеци па реци 19:01, 19. август 2009. (CEST)
- Е па драго ми је да по први пут биолози на википедији нису проглашени заговорницима против правописа. Морам да признам да је ово лепа промена. (Ја лично математичаре и информатичаре никада не бих сврстао у природњаке, али боже мој. ) Микро и јота нису конкретне јединице за дужину или шта ли већ, већ се односе на вредности датих јединица (јота се обележава са ипсилон, зато ме и збуњује). Углавном, неважно, некако ћу се већ снаћи ако налетим на то. И даље мислим да би требало рећи који бот то ради како бисмо власнику бота рекли да не врши даље измене и то је то. Не видим разлог да се губе живци око тако једноставно решивог проблема.--Методичар зговор2а 19:14, 19. август 2009. (CEST)
Па ево овако: У правопису стоје наведене следеће јединице, као курентне јединице (курентан = уобичајен, свакодневан. РМС) као примери за једнице које могу да се пишу и ћирилицом: g, kg, l, dl, m, km, cm, sm - г, кг, л, дл, м, км, цм, см (ово см је од сантиметар, који је такодје валидан, чисто да напоменем). Ово би се могло проширити и на површину, дакле km² m² = км² м² или запремину m³ = м³, јер се заправо ради о истим словима. Даље, такође пише и следеће:
h, kWh -- ч. ч (с тачком или без), и квч. квч (с тачком или без).
Све остало онако како је у систему СИ. Хемијски елементи, оф корс, само латиницом. Дакле, ради се о јединицама које срећемо у свакодневном животу, и које користе сви смртници, па чак и они полуписмени (зато се и зову курентне, тј. свакодневне), док све те остале за које ви питате свакако нису тако уобичајене нити су јединице за које је неки обични смртник који се не бави математиком/техником/и сл. икада чуо у свом животу (ја за ту јоту никад чула, нпр. плус пошто је ипсилон, наравно да се пише латницом, јер тог слова нема у ћирилици).
Нека то буде правило које бисмо могли следити. Мислим да није превише тешко. --Јагода испеци па реци 19:24, 19. август 2009. (CEST)
А који је бот, нека каже Дражета, или нека нам каже у којим то чланцима је тај бот измењао јединице, па можемо и сами да видимо. --Јагода испеци па реци 19:25, 19. август 2009. (CEST)
Откад је Београд мерна јединица? -- Bojan Razgovor 19:30, 19. август 2009. (CEST)
Ја знам Бојане да си ти увек у праву јер неможе бити другачије, али ова горња примедба незнам како да је назовен да не будем груб је по мом мишљењу била немогућа до данас. Просто немогу да верујем, да ниси сватио просту ствар, да Београд није наведен као мерна јединица него пример два различита аршина за исправљање латиничних слова у ћириличном тексту. Примери су идентични, а решења различита. Ако треба могу ти и детаљније објаснити, али мислим да је ово просто. „Свега овога не би било да је Пера одма отишо у полицију“. Фино сам ти указао на понашање бота, али ти си га почео правдати, па сам као што сам ти у разговору на твојој страници за разговор и рекао питање поставио на тргу, тако да не видим што се љутиш. Прве три реченице су само одговор на твоје горње питање. Какво питање такав и одговор.--Drazetad (разговор) 19:52, 19. август 2009. (CEST)
Ja ne znam u čemu je proble, Do sada ste sve sportske članke pisali sa latiničnim jedinicama. Primer - Освајачи олимпијских медаља у атлетици — 100 m за мушкарце. Činjenica je da neko u ćiriličnim člancima piše jedinice latinicom, neko ćirilicom. Zbog toga smo imali bućkuriš. Ja sam sa Autobotom već jednom prešao Vikipediju, tako da su članci sa latiničnim jedinicama i oznakama za sprečavanje preslovljavanja u većini, tako daje ovu raspravu sada kasno započinjati, posebno što nećete naći nikoga ko će sada pet noći da ispravlja jedinice, da gleda da li je to članak sa velikim i malim jedinicama, da li je tehnički ili ne, da li će pokvariti (inter)viki link ili neku sliku jer se nekom ne sviđa ovako. I Autobot ne greši. -- Bojan Razgovor 20:40, 19. август 2009. (CEST)
- I meni je žao, ali šta da se radi. Ja sam ovde prvi predstavljen kao neki terorista koji radi šta hoće. -- Bojan Razgovor 21:13, 19. август 2009. (CEST)
- Izvini, a da ne preterujes malo? Gde, i kada te je i ko nazvao teroristom? Fakat je da ispravljate nesto sto je ispravno, i to sto je "buckuris" nije nikakvo opravdanje. Realno gledano, ne bi trebalo to da radite, jer je fakat da je sasvim ispravno pisati uobicajenije merne jedinice i jednim i drugim pismom, i samo treba voditi racuna da u jednom te istom tekstu bude uvek isto, a sad sto nije isto na celoj Vikipediji,pa boze moj... Ta opsednutost za uniformnoscu je vrlo losa, i samo sto donosi njikipediji jeste zla krv i svadje. --Јагода испеци па реци 21:35, 19. август 2009. (CEST)
Човек се учи док је жив. Када сам почео да пишем као почетник за све сам питао тадаше администраторе (неки су данас мање активни) и рекли су ми као и ти данас да се ознаке без обзира на писмо којим је написан чланак пишу латиницом, па сам тако и писао у свим текстовима до пре пола године. (сви су написани ћирилицом више од 2.000 и имају ознаке латиницом).Ништа нисам проверавао и писао сам како сте рекли. Пре неколко месеци један нови корисник је питао како се пишу ознаке мерних јединица и стручњаци су му одговорили да су ознаке на оба писма дозвољене по правопису. На основу тога сам закључио да у мојим ћириличним текстовима пишем ћирилицом, мислећи да ће то у ранијим текстовима због великог броја исправити бот. Међутим десило се супротно да су исправне ћириличне ознале у ћириличним текстовима пребациване на латиницу. Жао ми је што је једно банално питање изазвало овакве полемике. Тај који ти је рекао да си терориста и мени је рекао нешто слично, а други део изјаве нећу да коментаришем. Ти знаш да си због тога вратио администраторска права и неколико дана ниси био на вики, а да сам те између осталих и ја позивао да се вратиш, тако да томе није било место у овом разговору. То је проблем друге врсте. Ја се више нећу јављати а писаћу како мислим да је правилно.--Drazetad (разговор) 22:59, 19. август 2009. (CEST)
- Ja nisam u toku, vidim sad. KO je nazvao Bokicu teroristom?????? I zasto????--Јагода испеци па реци 23:06, 19. август 2009. (CEST)
Ја се, као кроз маглу, срећам неког договора да се јединице пишу искључиво латиницом у стручним чланцима, а латиницом или ћирилицом у нестручним (што М. каже, курентним) чланцима (наравно, можда грешим и лоше се сећам). Мислим да је заиста непрофесионално у чланку о запремини користити ћирилично л за означавање литра и слично. --филип ██ 02:10, 20. август 2009. (CEST)
Ја бих (опет!) подсетила да то није био договор, него једнострана и, условно речено, усмена одлука математичара и осталих техничких струка јер им једноставно није било прихватљиво да се било где пишу мерне јединице ћирилицом у било каквом типу текста. Ја нисам инсистирала, а већ сам објаснила зашто и немам намеру ни сад да инсистирам на томе, јер је и то (иако се мени лично не допада) исправно, па самим тим немам основа да се буним, иако они ипак иду против правописа па уклањају чириличне ознаке из текстова тамо где су тако написани. Међутим, молим да се не замењују тезе и да се налазе оправдања за такву једнострану одлуку, типа, непрофесионално, једнообразност итд. Седите криво, али говорите право и као једини разлог тога наведите онај прави: не допада вам се, па сте одлучили да протерате ћириличне мерне јединице са ове Википедије. Уосталом, да је истина да је договор био да се у нестручним чланцима пише ћирилицом, не би се сад исправљали Дражетини текстови о спорту. Такође, "курентан" не кажем ја, и не кажем да су чланци курентни, већ то каже правопис (а ја га цитирала), и односи се на мерне јединице, а не на текстове. Дакле, курентне или свакодневне мерне јединице (кг, км, дл, ч, квч), не чланци. --Јагода испеци па реци 02:24, 20. август 2009. (CEST)
И опет апелујем, изгласајте правило о овоме и запишите га црно на бело, па да више не буде оваквих неспоразума.--Јагода испеци па реци 02:25, 20. август 2009. (CEST)
Ja sam mislio da imamo konsensus da sve pišemo latinicom. Sad, šta ćete da radite sa tim da polovina korisnika piše ćirilične članke sa latiničnim jedinicama? Da li ćemo imati bućkuriš ili se držati jednog načina? Ima li dokonog koji će 5 dana da radi onaj posao gore? -- Bojan Razgovor 08:46, 20. август 2009. (CEST)
Па имамо га, који је донесен помало на силу. Нека пише како ко хоће, све док је правописно правилно, добро је. Нема потребе ишта мењати. Али би било добро (опет, знам да сам досадна) имати нешто и црно на бело, како се више не би стварале километарске расправе ни око чега.--Јагода испеци па реци 10:26, 20. август 2009. (CEST)
По зилионити пут:
- Не могу ознаке за све мерне јединице да се пишу на ћирилици: ват, вебер, лукс, бекерел итд.
- Не мислим да је шарениш, при коме би неке писали ћирилицом а неке латиницом иоле озбиљан. Не само на нивоу једног чланка, него и на нивоу целе Википедије.
本 Михајло [ talk ] 11:00, 20. август 2009. (CEST)
Ризикујући да опет будем извређана уздуж и попреко без разлога, морам рећи:
- Михајло, зашто не прочиташ све што је до сад написано? Нико није рекао да се све мерне јединице могу писати ћирилицом. Само неке.
- Шарениш није проблем, ни на нивоу чланка, а поготову не на нивоу Википедије. То је твој лични утисак, као и других математичара, шрто је сасвим ок, али га немојте наметати дугима који не мисле тако, поготову што је и овај други начин исправан.
- Лично немам ништа против да све мерне јединице буду латиничне, али за тако нешто је неопходно изгласати то правило и ставити га црно на бело, као и сва друга правила која се изгласавају. Нека правило које је изгласано као "политика куће" буде разлог писања искључиво латиницом, а не којекакви изговори типа "неозбиљно је" или "униформност је потребна" који апсолутно не држе воду.
--Јагода испеци па реци 11:14, 20. август 2009. (CEST)
- Овде није поента у томе да ли је неко нешто прочитао, већ у томе да ли се износи конзистентна теза. Ти, кад одлучиш да износиш непотпуне тезе (вероватно си на таквим и дипломирала, чим си профи инглиш шталивећ, а овамо те исправљају "којекакви"), слободно то ради, али не смарај друге зато што то не раде.
- Овај, а на основу чега "ви" тврдите да шарениш није проблем? Ја нисам видео да се у некој књизи, ма колико великој, неки њени делови пишу на овај а неки на онај начин. Такав пример у пракси лектуре нећеш наћи. Нема. Измишљотина без корена. Смеће-тврдња.
- Са тог аспекта, треба показати и доказати да шарениш неће да смета, не обрнуто.
本 Михајло [ talk ] 11:44, 20. август 2009. (CEST)
- О каквим то непотпуним тезама причаш? Да си прочитао шта сам писала, не би сад сипао жуч (што се и очекивало од тебе, јер обично кад останеш без аргумената, оспеш најпростију бујицу апсолутно бесмислених увреда на свог саговорника, то је свима овде и те како познато, тако да ме ово апсолутно не чуди, штавише, ОЧЕКИВАЛА САМ нешто овако), него би отворио гласање као што сам ја то предложила.
- Википедија није књига, према томе, не треба да се третира као таква.
- С обзиром да Википедија није књига, а пошто правопсина правила то дозвољавају, нема никаквог разлога БРАНИТИ људима да пишу одређене мерне јединице ћирилицом у оквиру једног те истог текста.
- Опет ниси читао: лично немам ништа против да се свуда на њики пишу латиничне мерне јединице без изузетка, само мислим да треба да то буде изгласано правило, с обзиром да правопис допушта и једно и друго.
--Јагода испеци па реци 13:39, 20. август 2009. (CEST)
- Заиста правимо проблем где га нема. Наше је да поштујемо правопис. Ако исти правопис каже да је свеједно, онда је свеједно. Шарениш не можемо да избегнемо никако, јер имамо два равноправна писма, те исто толико дијалеката. На њикипедији постоји толико правила и цака да новим корисницима треба и те како форе да се уходају и да зло буде веће, дешава се да због несналажења напуштају википедију. Немојмо их још оптерећивати и правилом које (узгред буди речено) нема везе са правописом. И плус ризикујемо свађе, јер ће свако са пуним правом да се љути што га терамо да поштује норме које нису правописно дате. Изнео сам аргументе и дајем предлог да не изгласавамо ништа мимо правописа и да пустимо људе да пишу мерне јединице како желе. Ботове треба зауставити у тим променама, има много кориснијих ствари које би могли да одраде.--Методичар зговор2а 14:52, 20. август 2009. (CEST)
- Поред правописа треба примењивати и комон сенс, што је у овом случају оличење унификације на латиницу. 本 Михајло [ talk ] 15:16, 20. август 2009. (CEST)
Методицар, ти баш волиш аљкавост? -- Bojan Razgovor 14:54, 20. август 2009. (CEST)
- Па, заправо Бокице само желим да будем практичан. Уосталом, мислим да мерне јединице не утичу на аљкавост чланка, већ како је писан, да ли поштује правопис, да ли је стил у реду, има ли референце, правилно обележене слике, да ли систематично (да не кажем методично) презентује информације...--Методичар зговор2а 15:06, 20. август 2009. (CEST)
- Не сипам ја жуч, већ ти лупам ћушке, које ти родитељи нису довољно лупали. Шта ћеш, изашла си из њихових руку таква каква си, даде ти Бог интернет, па сад требају други људи да те унормаљују. Мислим да ономад ниси добила индеф. бан само зашто што си лапрдала (и наравно, прегазила реч) да се више нећеш враћати. Сад си се вратила, и и даље сереш по Википедији уздуж и попреко, што ћеш вероватно радити до свог последњег даха. Тај проблем ћемо, надам се, пре тог даха решити, твојоим упристојавањем или индеф блоком.
- Википедија мора на нормама нечега да се базира. А по својој форми јесте најближа књизи, тачније збирци књига.
- Према томе, док не убедиш народ да то није најадекватније могуће поређење које постоји, тезе које не постоје у пракси везаној за издавање књига су ништа друго до лупање глупости и привлачење пажње на себе контроверзним изјавама. Оне требају да се доказују и оправдавају наспрам већ познате праксе.
本 Михајло [ talk ] 15:16, 20. август 2009. (CEST)
Прочитао сам досадашњи разговор на ову тему и хтео бих да дам своје мишљење. Колико видим раправама између „информатичара и математичара“ (ја бих рекао природњака и инжењера) са лингвистима никад краја. Бићу кратак, потрудићу се да изнесем ставове у неколико тачака:
- Како сам разумео, ћирилицом се могу писати само поједине јединице (не све), и то „курентне јединице“ (г, кг, л, дл, м, км, цм, см) тј. јединице које срећемо свакодневно у штампи, у не стручној литератури и књижевним делима. Немам ништа против да у биографијама и чланцима сличне садржине стоји да се нпр. нешто десило у 13:20ч. Мислим да се у таквим „не стручним чланцима“ и не појављују несвакидашње јединице тако да је тиме „шарениш“ избегнут.
- Што се тиче стручне литературе, (подржавам Филипа) мислим да нема никаквог говора да се ових пар јединица пишу ћирилицом, а остале латиницом. У истим чланцима постоје и формуле f(x)= .. које не могу да се запишу другачије, као ф(џ) , неминовно су писане латиницом, па не видим никакву сметњу да се тако пишу и јединице.
- За разлику од колеге Методичара мислим да је ово правило и низ других правила неопходно донети и изгласати. Што се тиче опаске за нове кориснике, мислим да је и њима лакше да се воде простим правилима која су доступна и постоје. Не само њима, него и старијим корисницима: Ја се више нећу јављати, а писаћу како мислим да је правилно.--Drazetad. Уз то сам да у доношењу истих учествује цела заједница, тј. 5 гласова за/1 против по мени не би било довољно.
Поздрав. -SmirnofLeary (разговор) 18:00, 20. август 2009. (CEST)
- Никако ми не полази за руком да схватим зашто неко хоће да спречи кориснике да пишу (право)писмено. Ако Правопис каже (а каже) да може и ч и ч. и с. и h којом ће логиком сад неко да дође и крене да све ово преправља у h или ч.? Са којим оправдањем - »Ја мислим да је ово боље«? Па шта мене брига шта Методије, Јагода, Дражета, Боки или Бурга мисле да је боље? (Узео сам имена само као примере, без неког посебног разлога.) Ако је у складу са Правописом, једнако је добро, и крај дискусије. Ако не дозвољавамо промену наречја или писма, јер су у складу са Правописом српскога језика, зашто бисмо ово допуштали? --В. Бургић (реци...) 08:44, 24. август 2009. (CEST)
Ko prepravlja ч у h? -- Bojan Razgovor 08:47, 24. август 2009. (CEST)
Јагода мисли исто што и ти. Може и ч и h. Иако је име узето насумице, ипак не бих да будем протумачена као неко ко заступа "само латиничне ознаке" струју. --Јагода испеци па реци 21:44, 21. септембар 2009. (CEST)
Палестинска имена на енглеском
уредиДа ли би неко био љубазан да ми помогне у транск. ових имена. Реч је о палестинским политичарима чија су имена на енглеском. Хвала!--Miky|Write me
Jamal Abu Mohsin |
Candidate name |
Jamal Abu Mohsin |
Ahmad al-Masa'eed |
Jamal Dbabat |
Independent |
Khaled Sawafta |
Mujahid Sawafta |
Ahmad Mslamani |
Izat Khalil Sawafta |
Zayad Sawafta |
Iman Abdullah Daraghmeh |
Majli Jamil Sawafta |
Ahmad Dababat |
Hasan Abu al-Ailah |
Iqab Daraghmeh |
Ahmad Fayez Sawafta |
Iman Mustafa Daraghmeh |
Ботови
уредиДва бота мењају 1. јануара 2008. написано 1. јануара 2008. у ово 1. јануара 2008. написано 1. јануар|1. јануара 2008|2008. . Зашто кад је резултат исти. Зашто треба куцати дупло више знакова за исти исправан резултат. Без обзира што као и увек нећу бити у праву молио би одговор.--Drazetad (разговор) 10:12, 22. август 2009. (CEST)
- Споредан ефекат кад се ради нешто озбиљније. -- Bojan Razgovor 10:16, 22. август 2009. (CEST)
Не треба тако да се ради, и кад то раде ботови који раде озбиљне (је л` те) послове, то је разлог више да се посумња у компетентност онога ко их води. То не сме да се дешава. Који ботови то раде? 本 Михајло [ talk ] 22:06, 23. август 2009. (CEST)
Нема ту никакве речи о некаквој некомпетентности, ради се о мени и Саши Стефановићу. Нас двојица са времена на време преко скрипте fixing_redirects.py поправљамо везе у чланцима да оне показују на праве чланке, а не на преусмерења. Тиме откривамо да ли чланци воде на погрешно транкрибоване појмове, вишезначне одреднице и, што је најгоре, чланке које уопште нису повезани са темом чланка. Тако смо открили да немамо општи чланак петрохемија, већ преусмерење на истоимену панчевачку фабрику, да нам је арапско писмо преусмеравало на један есеј у корисничком простору, да тамо где очекујеш чланак о реци, добијеш ручну тестеру... -- Bojan Razgovor 10:51, 24. август 2009. (CEST)
- Dakle, Dražeta nije mislio na Sašinog nego na mog bota. Ja se ne krijem i ne stidim da sam to radio. Primjetio sam možda prije Bokice da neki članci vode na Domatriosov korisnički prostor i to sam vraćao ili delinkovao. Tako sam i otkrio da neke veze vode na vieznačne i počeo da koristim solve_disambiguation.py (rješavanje veza ka višeznačnim odrednicama u člancima= da se ljudi ne zbune šta tačno traže). Бојан разговор 11:01, 24. август 2009. (CEST)
Наставак транскрипције француских села
уредиОбавештавам све којима то може бити интересантно да је настављен поступак транскрипције имена француских села. Завршена су два департмана, и за пар дана ће бити покренут бот да испремешта чланке под транскрибоване наслове. Уколико неко жели да одради додатну лектуру транскрипција, сад је добро време, јер је исправљање једноставније пре него што бот буде пуштен у погон. Табеле са транскрипцијама за та два департмана су овде и овде. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:36, 27. август 2009. (CEST)
- Ово је сад одрађено. --филип ██ 15:48, 2. септембар 2009. (CEST)
Достојник / достојанственик
уредиКада се шта користи! Уобичајено је да се за црквене поглаваре каже великодостојник, али како се користи за остале? --Жељко Тодоровић (разговор) 17:08, 27. август 2009. (CEST) с.р.
Питање је интересантно. Велики речник српског књижевног и народног језика САНУ са одреднице достојник упућује на одредницу достојанственик, што значи да се ради о синонимима, али исто тако и да је достојанственик чешће у употреби, односно да је "исправнија". Иначе, у том речнику достојанственик се дефинише као онај који има висок положај у световној или црквеној хијерархији. Али, у истом том речнику са одреднице великодостојанственик упућује се на одредницу великодостојник што би, аналогно горе наведеном, требало да значи да је облик великодостојник у језичкој пракси чешће у употреби.
--Sly-ah (разговор) 17:39, 27. август 2009. (CEST)
- Хвала! --Жељко Тодоровић (разговор) 17:44, 27. август 2009. (CEST) с.р.
Computation
уредиИнформатичари са наших факултета... Како је код нас преведен/стандардизован појам Computation? Рачунарска обрада, рачунарска израчунавања, компутација, обрада, или нешто пето? Појам се често среће у рачунарској терминологији, па ваљда би требало да је већ стандардизован... Хвала. --Славен Косановић {разговор} 01:35, 29. август 2009. (CEST)
- Мислим да се не може говорити о преводу један на један. Computation је израчунавање, а ако га врши рачунар, онда је рачунарска обрада, аутоматска обрада података (информација) и слично. Компутација као реч не припада нашем језику.--Јакша (разговор) 02:09, 29. август 2009. (CEST)
- Мени је свеједно који, само да се ради о преводу који је код нас стандардизован или можда више њих, мислим превода, за различите ситуације. --Славен Косановић {разговор} 02:24, 29. август 2009. (CEST)
- Тешко ћеш наћи усклађене преводе у домаћој (оскудној) литератури везаној за дату тему. Али мислим да би најбољи превод био израчунавање. Евентуално обрада [чегавећ] у појединим контекстима. --филип ██ 03:43, 29. август 2009. (CEST)
- Мени је свеједно који, само да се ради о преводу који је код нас стандардизован или можда више њих, мислим превода, за различите ситуације. --Славен Косановић {разговор} 02:24, 29. август 2009. (CEST)
Парси или Персијанци...
уредиКако је по српском правопису ознака за тај народ ? --Mile (разговор) 21:00, 29. август 2009. (CEST)
- Persijanci, Parsi je naziv za jezik kojim govore, tj. to je drugo ime za perzijsi jezik. :-) --XZ (разговор) 21:15, 29. август 2009. (CEST)
- Грешка. Језик је фарси или персијски језик. Парси значи исто што и Персијанци, али тај термин се искључиво користи за групу Персијанаца која је давно стигла у Индију и данас тамо чини малу заједницу (њихов најпознатији припадник је Зубин Мехта).--Јакша (разговор) 21:41, 29. август 2009. (CEST)
- Nije greška. Parsi - staro ime, farsi se danas upotrebljava, kao i perzijski i naziv dari jezik (u Afganistanu). Četiri različita imena za isiti jezik. --XZ (разговор) 22:06, 29. август 2009. (CEST)
- Грешка. Језик је фарси или персијски језик. Парси значи исто што и Персијанци, али тај термин се искључиво користи за групу Персијанаца која је давно стигла у Индију и данас тамо чини малу заједницу (њихов најпознатији припадник је Зубин Мехта).--Јакша (разговор) 21:41, 29. август 2009. (CEST)
Znam da je farsi jezik Parsa,Iranaca (Persijca), ja sam čitao negde da su ih tako imenovali-Parsi. Pošto je prsijanci nekako arhaično. No ovo sam sada našao na Wiki engleskoj. Znači označuju ljudstvo- Parsi. Neku versku zajednicu.--Mile (разговор) 22:24, 29. август 2009. (CEST)
- Parsi je naziv i za perzijski jezik, koji je potisnut iz upotrebe, jer u arapskom ne postoji simbol za slovo p, pa se korsiti naziv farsi. Drugo značenje pojma parsi, s velikim početnim slovom P je za Perzijance koji su iselili iz drevne Perzije u Indiju ne želeći se odreći zoroastrizma i prihvatiti islam. --XZ (разговор) 22:31, 29. август 2009. (CEST)
Транскрипција
уредиЗнали неко да транскрибује ово са португалског - Ponta do Chão de Mangrade? Хвала, унапред.--Metju (разговор) 00:20, 2. септембар 2009. (CEST)
- Према Portuguese phonology - Понте ду Шау ди Мангради. Bogorm (разговор) 12:10, 3. септембар 2009. (CEST)
португалски
уредиМолим да се врати чланак Васко да Гама на Вашку да Гама и Иља до Сул на Иља ду Сул према правилама у en:Portuguese phonology. Прецртано значи грешно. Bogorm (разговор) 12:05, 3. септембар 2009. (CEST)
- Изворна фонологија је апсолутно нерелевантна. Ту теорију гурају неки назови поштоваоци правописа. Лисабон, наравно, а не Лижбоа.--Јакша (разговор) 17:39, 3. септембар 2009. (CEST)
Иако је тако исправн ово су већ устаљени називи и потпадају под ту посебну категорију тако да их нећемо мењати.--Авала (разговор) 00:37, 5. септембар 2009. (CEST)
Transkripcija sa portugalskog je jasna. Pravopis srpskoga jezika nalaže Vasko da Gama i Ilja do Sul. To je zato što se uzima brazilski, a ne portugalski izgovor kao osnova za transkripciju portugalskih imena u srpski. Pretpostavljam da bi Vaško du Gama bila transkripcija na bugarskom, ali podsetila bih da je ovo Viki na srpskom, a ne na bugarskom, pa samim tim važe pravila srpskog, a ne bugarskog pravopisa. Takodje bih molila g. Jakšu da razjasni koji to „nazovi poštovaoci pravopisa pokušavaju da proture tu teoriju“, jer poštovaoci srpskog pravopisa svakako nisu. Ili smo opet bey ikakve osnove ni reference otrovno zajedljivi, pošto drugacije ne umemo? --Јагода испеци па реци 11:49, 11. септембар 2009. (CEST)
- Јакша вјероватно мисли на то да г. Т. Прћић предлаже транскрипцију по изговору. Онда добијамо Вашке :)--Мирослав Ћика (разговор) 17:07, 15. септембар 2009. (CEST)
- Ne znam sta je Jaksa mislio, ali Prcic nema nikakve veze sa transkripcijom sa portugalskog. Samo sa engleskog. Pravila transkripcije sa portugalskog stoje u Pravopisu. --Јагода испеци па реци 15:50, 16. септембар 2009. (CEST)
- Стоје и правила транскрипције са енглеског у правопису, али ти се не свиђају, па из рукава извучеш Прћића. Овде се његови принципи покушавају применити и на португалски.--Јакша (разговор) 10:50, 21. септембар 2009. (CEST)
Naravno da stoje, ali sve mi se cini da NAMERNO previdjas odluku Odbora za standardizaciju o kojoj sam govorila sto puta a barem duplo vise je citirala. A sta se meni svidja ili ne svidja, uopste nije bitno. Bitno je sta je pravilno, a to je Prcic za engleski i Pravopis za sve ostalo. Nadam se da ces sad upamtiti, jer me stvarno vise mrzi da ponavljam jedno te isto . --Јагода испеци па реци 13:13, 21. септембар 2009. (CEST)
- И мене мрзи, али: одлуке Одбора за стандардизацију нису обавезујуће нити се правопис може мењати ад хок одлукама.--Јакша (разговор) 19:23, 21. септембар 2009. (CEST)
одлуке Одбора за стандардизацију нису обавезујуће
Ko to kaze? Ti? --Јагода испеци па реци 19:46, 21. септембар 2009. (CEST)
Правопис српског језика издаје Матица српска и нико други. Терет доказа је на теби: нађи где се наводи да ставови поменутог Одбора имају већу тежину од од правописне норме. Ево шта каже секретар тог одбора: „Nastojali smo da susret zakažemo za septembar, ali nam je neophodno prisustvo Pižurice kako bismo imali uvid u to dokle je stigao sa retuširanjem Pravopisa i da li će ga zaista završiti do kraja godine - objasnio nam je Jovo Vuksanović, sekretar Odbora za standardizaciju“[1]. Они се, дакле, информишу о раду на правопису, али га не пишу. Паметном доста.--Јакша (разговор) 20:17, 21. септембар 2009. (CEST)
Ијекавске и друге недоумице
уредиВећ сам заборавио ово, па молим за одговор.
На ијекавици се пише: Звијезда.
- Да ли треба одатле полазећи да се пише Сазвијежђе или Сазвјежђе?
- Исто тако, да ли је у српском дозвољен облик опће или мора опште?
- Такођер и за топлина и топлота? Да ли су оба дозвољени облици?
Хвала.--Мирослав Ћика (разговор) 13:06, 7. септембар 2009. (CEST)
- Биће да је сазвијежђе, опште (опће можда у неком конктексту, мада нисам сигуран). Топлина и топлота..., зависи од контекста. „Топлина у срцу, али топлота или топлотна енергија.“--Славен Косановић {разговор} 13:12, 7. септембар 2009. (CEST)
Definitivno je Savježđe, pošto je tu kratko e. Kod Zvijezde je dugo e. Naime, kad je dugo e onda je ije, a kad je kratko e onda je je. Isto tako je riječ-rječnik, --Zrno (разговор) 13:18, 7. септембар 2009. (CEST) Zrno
- У праву си, мој превид. --Славен Косановић {разговор} 13:24, 7. септембар 2009. (CEST)
Što se tiče općeg i sličnog, to je i meni nedoumica, zato što Srbi u Hrvatskoj koriste neke riječi koje ne koriste Srbi u Srbiji, ali te riječi iako se smatraju hrvatskim, u stvari su srpske.--Zrno (разговор) 13:25, 7. септембар 2009. (CEST)Zrno
Добро. Дакле сазвјежђе, може и топлина и топлота. Опће сам нашао и у Историји Срба од српског писца од прије Другог СР (Ћоровић), па то исто сматрам дозвољеном српском ријечи. Хвала вам.
Чућемо још и шта други кажу.--Мирослав Ћика (разговор) 13:40, 7. септембар 2009. (CEST)
У Правописном речнику стоји сазвјежђе (сазвијежђе, звијежђе), што указује на то да правописци облик сазвјежђе сматрају бољим. С друге стране, у шестотомном Речнику српског језика МС и један и други облик наведени су као равноправни.
Топлота и топлина су синонима, али, рецимо, Милорад Телебак, бањолучки лингвиста, у својој књизи Говоримо српски прави јасну разлику између та два појма, при чему за топлотну енергију препоручује облик топлота, а за описивање извесне емоције препоручује облик топлина (рецимо, топлина у гласу итд.).
Опште и опће су такође синоними, али у савременом српском књижевном језику готово у потпуности преовладао је облик општи. Исти је случај са, рецимо, речју тисућа, коју је некидан неко поменуо као равноправну са хиљадом у српском језику. Тачно је да су неки српски писци користили ту реч (нпр. Милица Стојадиновић Српкиња у неким својим песмама пре 2. св. рата), али у савременом српском књижевном језику тисућа је у потпуности препустила место хиљади.
--Sly-ah (разговор) 14:14, 7. септембар 2009. (CEST)
- Хвала. То засад разјашњава све упите.--Мирослав Ћика (разговор) 14:36, 7. септембар 2009. (CEST)
Подкласа или поткласа
уредиДа ли се овде врши једначење по звучности? По једној страни долази до гласовне промене, а по другој до промене не долази јер при томе реч губи значење. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:00, 10. септембар 2009. (CEST)
Ma potklasa definitivno i potporodica--Zrno (разговор) 00:14, 11. септембар 2009. (CEST)Zrno
- Правопис каже следеће: ако након једначења по звучности остаје јасно значење, једначи се (поткласа, потфамилија, потпородица) а не једначи се тамо где би се изгупио смисао, а то је само у случају „т“ где би дошло до елизије (тако је исправно „подтип“, а не „потип“ где имамо „дт“→„тт“→„т“). --В. Бургић (реци...) 11:19, 11. септембар 2009. (CEST)
Хвала вам. -- Обрадовић Горан (разговор) 12:07, 11. септембар 2009. (CEST)
Откуд нам оволико нетранскрибованих имена и нетранскрибованих чланака? Са све умлаутима и осталим зачинима? --В. Бургић (реци...) 09:18, 14. септембар 2009. (CEST)
Колатерална штета трапаво одрађеног масовног уноса француских села.. --Јагода испеци па реци 09:20, 14. септембар 2009. (CEST)
Плус у свим тим чланцима стоји Списак Француских села, уместо Списак француских села... --Јагода испеци па реци 09:21, 14. септембар 2009. (CEST)
- Добро, али шта да им чинимо? --В. Бургић (реци...) 09:27, 14. септембар 2009. (CEST)
Па исто што и до сада: транскрипциони ентузијасти да мало помало транскрибују у складу са својим временом и вољом (после извесног времена то постане досадно, а села има ко плеве, број им се не зна), па једног дана и томе ће доћи крај. А ово за велико слово, то може и бот, ако је неко вољан да то одради. --Јагода испеци па реци 09:30, 14. септембар 2009. (CEST)
Амерички сателити, транскрипција потребна
уредиЗасад ово. То су све разни амерички вјештачки сателити.
- Explorer - Eksplorer
- Vanguard - Vangard
- Discoverer - Diskaverer
- Pioneer - Pajonir (Pionir, "krivac" je Milivoj Jugin, sto nas vec preko 30 godina "truje" ovim nazivom, pa smo svi poceli tako da ga zovemo. --Sič (Cosa dici?) 21:03, 21. септембар 2009. (CEST))
- Altair - Olter (Altair, projekat je nazvan po zvezdi alfa Orla, a ne ponekoj cudnoj engleskoj reci koju treba transkribovati --Sič (Cosa dici?) 21:03, 21. септембар 2009. (CEST))
- Ablestar - Ejblstar
- Tiros - Tajros
- Transit - Tranzit
- Midas - Majdas
- Courier - Kurijer
- Samos - Samos
- Ranger - Rejndžer (у литератури - Ренџер) (у којој литератури? - астрономској) (Zasto astronosmkoj? Literatura je recimo Milivoj Jugin ili Grujica Ivanovic --Sič (Cosa dici?) 21:03, 21. септембар 2009. (CEST))
- Mercury - Merkjuri
- Agena - Adžina
- Aurora - Orora (у литератури - Аурора) (у којој литератури? - астрономској). (Zasto astronosmkoj? Literatura je recimo Milivoj Jugin ili Grujica Ivanovic. A i ovo nije engleska rec koju treba transkribovati. --Sič (Cosa dici?) 21:03, 21. септембар 2009. (CEST))
- Relay - Rilej
- Voyager - Vojadžer
- Syncom - Sinkom
Хвала.--Мирослав Ћика (разговор) 21:33, 14. септембар 2009. (CEST)
- Mislim da je ovako ispravno. --XZ (разговор) 22:18, 14. септембар 2009. (CEST)
Нешто додато, а нешто и исправљено.
--Sly-ah (разговор) 23:15, 14. септембар 2009. (CEST)
Za ove druge ne znam, ali satelit Pioneer se na srpskom naziva u prevedenom obliku Pionir. -- Loshmi (razgovor) 23:36, 14. септембар 2009. (CEST)
Хвала. Био сам у двојби за оне изведене из латинског поготово. Причекаћу још који дан, да се види да ли су сви за оваква имена. Биће наравно и преусмјерења са оригиналних на тр. за све сателите.--Мирослав Ћика (разговор) 15:37, 15. септембар 2009. (CEST)
Да није Agena=Ејџина можда?--Мирослав Ћика (разговор) 03:51, 16. септембар 2009. (CEST)
Доказ да није [2]:
/əˈdʒinə/
Mogu li se koristiti udomaćene varijante imena za neke satelite ili se baš moraa napraviti transkripcija? Primjer Aurora i Agena. --XZ (разговор) 15:44, 16. септембар 2009. (CEST)
Што се мене тиче, може, само да ми још кажеш ко је то прописао да су одомаћене варијанте Аурора и Агена?
--Sly-ah (разговор) 18:15, 16. септембар 2009. (CEST)
- Нису то транскрипције, већ преводи (ноје није забрањено користити). И аурора и пионир и Меркур и Алтаир (у питању су астрономски појмови који већ постоје на српском). --В. Бургић (реци...) 19:37, 16. септембар 2009. (CEST)
- Хвала Бурга, то и ја покушавам да укажем... :-)--ИванМ. (разговор) 19:48, 16. септембар 2009. (CEST)
Дакле не преводити Пионир, Алтаир и Аурора? Mercury може бити и жива (Hg), ко зна шта су мислили :)--Мирослав Ћика (разговор) 02:46, 20. септембар 2009. (CEST)
Може бити и Меркур. Ћика, овде се не ради о преводу. Овде се ради о транскрипцији и о томе шта је уобичајено, а шта не (још само кад би ми неко објаснио критеријуме по којима се одређује шта је уобичајено "у српској литератури", а шта не и да ми додатно објасни о којој се то "литератури на српском ради"). А ако већ разговарамо о преводима, онда би Војаџер требало да буде Путник, Експлорер Откривач, Мајдас би био Мида, итд.
--Sly-ah (разговор) 11:47, 20. септембар 2009. (CEST)
Слајо, ако си икада у животу држао литературу из астронимије, било коју (нашу наравно), онда ти јасно одакле потичу ти одомаћени називи које тако жустро нападаш. Лепо је то што је транскрипција таква и таква (супер, таман пригодно за заграду), али ситуација је оваква. Меркур, Агена, Аурора, Пионир, Ренџер итд.--ИванМ. (разговор) 12:33, 20. септембар 2009. (CEST)
И шта онда? Ако си ти икада држао Правопис српског језика у рукама (и још неке правописне књиге), онда ти је јасно одакле ова транскрипција. Видиш, и ја могу рећи да је "ситуација оваква". А надам се да ти је до сада постало јасно (као и у случају "разноразни атласи и ина географска литература вс правопис и ина правописна литература") да немаш никаквих шанси, осим да кукаш около како те малтретирам.
--Sly-ah (разговор) 12:45, 20. септембар 2009. (CEST)
Мош' ти мене да малтретираш колико хоћеш, а то ти добро иде увек, а да ти нико ни а не каже. Видиш због вас и ваших транскрипционих папазјанија се људи смеју, а честу и падају са столице када читају нешто на нашој вики. Кренимо од Ангвиле - Пали људи с Марса и кажу ехеј па то је Ангвила, а не Ангиља. А зашто? Јер се тако транскрибује са енглеског. Ког, бре енгелског, ко год иоле има појма (а ви га немате очито) зна да Ангиља нема везе са Енглезима, осим што су њихов прекоморски посед (не колонија). Што се мене тиче радите са овим сателитима шта хоћете, ја знам право лице свега, а вама у подсмех нек иде ваш исправан назив. Па људи који читају њики - парола снађи се, можда је то што тражиш баш тамо где никад не би помислио - Хм, треба ми нешто о Пиониру ако има на вики, нема, али има Пајонир, шта ли је сад то...? А, да правила транскрипције, како сам то пропустио... Поздрав--ИванМ. (разговор) 12:58, 20. септембар 2009. (CEST)
@За Мирослава - Мирославе, ја бих радо дао допринос уређењу ових сателита и сл. Међутим, како су неки упућенији у астрономију, а по својој прилици у сваку област људског постојања, ипак не бих да се мешам...--ИванМ. (разговор) 12:58, 20. септембар 2009. (CEST)
- Možda odgovor profesora Klajna može pomoći:
Citat: "Nisam gledao Vikipediju na srpskom, ali Vaše pitanje je sasvim opravdano. "Pajonir" bi još i moglo da se brani, kao što ja opravdavam Majkrosoft (a ne Mikrosoft, kako su neki hteli, jer je to engleska složenica a ne jedan od internacionalizama na mikro-). "Orora", medjutim, očigledno pišu neki nekulturni prevodioci koji nikada u životu nisu čuli za Auroru, rimsku boginju zore: slično kao što katkad pišu "Holokost", jer ne znaju da je holokaust grčka reč. Pozdravlja Vas Ivan Klajn". --Grofazzo (разговор) 00:57, 21. септембар 2009. (CEST)
- Хвала, Ацо најзад неки конкретни докази:-)--ИванМ. (разговор) 10:21, 21. септембар 2009. (CEST)
Хвала свима на труду. Сад могу да упрограмирам ове називе које смо усагласили у код за стварање чланака.--Мирослав Ћика (разговор) 04:15, 22. септембар 2009. (CEST)
Резиме и закључак
уредиЈедна занимљивост. У Војној Енциклопедији пише Mercury, Gemini, Apollo итд. Издата је 1970., Београд, латиница, екавица. Транскрибовани облици нису ни наведени. Иначе на ВЕ је радила група изузетно образованих људи, са листом доктора већом од оне у КБЦ-у.--Мирослав Ћика (разговор) 15:02, 22. септембар 2009. (CEST)
Пошто је већ тешко за снаћи се у овој гунгули, кренимо у поднаслов. Мислим, ако не грешим да је у то време било уобичајено да се пишу називи у оригиналу, док се није приступило преводима и транскрипције, мислим, нисма сигуран, будући да и ја имам нека старија издања књига где су појмови у оригиналу, а затим се у наредних годинама појављују у преведеним и транскрибованим облицима... :-)--ИванМ. (разговор) 15:06, 22. септембар 2009. (CEST)
Niko nikad nije ni tvrdio da je zabranjeno ostaviti original. Medjutim, specificnost Vikipedije da se moze citati i u cirilici i u latinici zahteva iskljucivo transkribovane oblike, jer koliko god je ok ostavljati originale u latinicnom tekstu, toliko je nepreporucljivo isto raditi u cirilicnom tekstu. Da bi tekst izgledao dobro i u jednom i u drugom pismu, ovde se mora sve sto je moguce, transkribovati. Ta enciklopeidja je stampana latinicom, i sasvim je ok da su imena u originalu. Isto su mogla biti i transkribovana, ali izdavac (pisac, sastavljac) se odlucio za orignale. Medjutim, staticna knjiga je jedno, a dinamicne stranice Vikipedije su nesto sasvim drugo. --Јагода испеци па реци 16:13, 22. септембар 2009. (CEST)
П. н. е.
уредиКако је правилно: (око 200. п. н. е.) или (око 200. п. н. е)? Да ли заграда замјењује интерпункцијски знак (тачку), као што замјењује код писања година у загради (око 900), а не (око 900.)? --Жељко Тодоровић (разговор) 18:05, 15. септембар 2009. (CEST) с.р.
- Скраћенице не губе тачку заградом, само бројеви (ово најчешће имаш код набрајања (... и сл.) или (... итд.)). Ово се пише са размацима после тачака: п. н. е. (т. 225а Правописа) --В. Бургић (реци...) 20:24, 15. септембар 2009. (CEST)
Хвала на одговору. Сретао сам облике у неким чланцима гдје није било тачке пре заграде па сам се двоумио. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:51, 15. септембар 2009. (CEST) с.р.
Samo da napomenem (mozda je tipo, ali ipak) da iza 200 ide tacka. Dakle 200. p. n. e. Ako se godina nadje u zagradi, nema tacku. Sve ostale skracenice je zadrzavaju, kako je to Burga objasnio. --Јагода испеци па реци 15:52, 16. септембар 2009. (CEST)
румунски
уредиКорнелије Зела Кодреану или Корнелије Зеља Кодрјану? Види Корнелиу Зеля Кодряну на рускоj Википедиjи. Да ли зна неко румунски? Bogorm (разговор) 20:27, 15. септембар 2009. (CEST)
По Правопису српског језика (маните се Руса, ово је енциклопедија на српском), правилна транскрипција би била Корнелију (Зеља) Кодреану.
писано G
уредиKako se pise latinicno,pisano,veliko slovo G? Molim vas,odmah odgovorite!
Vidi G ovde:
Нађђерђфалва
уредиУ чланку Скореновац. Проверити ову реч. 本 Михајло [ talk ] 11:24, 17. септембар 2009. (CEST)
razlika između ć i č
уредиPošto sam se rodijo u Nemačkoj i živim tamo, nikako ne mogu da razlikujem ć i č kad pišem. Znam da se ć tvrđe izgovori, ali ima li tu neko pravilo tako da ne mogu pogrešiti? Stvarno bi vam ovde hteo pomoći. --Bukephalos (разговор) 21:45, 23. септембар 2009. (CEST)
Нема правила. Овај проблем је нарочито изражен међу Хрватима који говоре чакавски и кајкавски као матерњи језик (ово пишем из искуства). Шта да се ради? Читајте литературу и говорите на српском, и временом ће вам ући у ухо како и када треба да се говори и пише.--Мирослав Ћика (разговор) 22:03, 23. септембар 2009. (CEST)
- Pozdrav, za početak rodio ( ne treba ti j) :-). Pa ovako ć je mekše od č. Ć se koristi u rečima poput ćurka, ćilim, ćelavost i slično (znači izgovaraš mekše). Č je tvrđe u rečima poput - Nemačka (to ti je zapravo TSCH u nemačkom), češalj, čekati, Čičavica, i sl. Konkretno ne postoji pravilo, sve je u osećaju, tj. potrebna je vežba. Ovde postoje ljudi koji imaju problema što mešaju Č i Ć, jer ne znaju kad koje treba (npr. moja baba) pa često permutuje umesto č kaže ć i obrnuto. Stoga nemoj se brinuti za to, piši slobodno i evo ja na prvom mestu ću ti pomoći time što ću ispravljati gde pogrešiš pa ćeš vremeno sve polako shvatiti....--ИванМ. (разговор) 22:10, 23. септембар 2009. (CEST)
PS. Evo i Miroslav ti kaže dobre stvari...--ИванМ. (разговор) 22:10, 23. септембар 2009. (CEST)
- Hvala vam na odgovoru. Dobro trudiću se. Uredio sam svoju prvu temu na srpskoj vikipediji ;-) --Bukephalos (разговор) 22:18, 23. септембар 2009. (CEST)
Ћ је уствари настало као умекшано Т. Зато је у азбуци одмах после Т. Ћ је слично немачком tj, Ч је tsch.--Јакша (разговор) 22:33, 23. септембар 2009. (CEST)
- Немачком tj?! Можда си хтео рећи данском tj (где то се користи)? Jа не знам немачке речи, где се налази tj као jедан звук. Bogorm (разговор) 07:31, 24. септембар 2009. (CEST)
tja (узречица у значењу „шта ћеш“)--Јакша (разговор) 07:46, 24. септембар 2009. (CEST)
Гласање у току (Матица српска или Матица српска и г. Т. Прћић)
уредиГласање је у току до 8. октобра 2009 да се утврди препоручени облик правописних правила транскрипције које треба да поштујемо на википедији. Пошто је било доста несугласица поводом кориштења или некориштења препорука господина Т. Прћића, сад је вријеме да се донесе одлука. Надам се да ће бити донесена већинска (преко 70%) одлука. Гласати овдје: Википедија:Гласање/Предлог/Матица или Матица и г. Т. Прћић. Хвала свима.--Мирослав Ћика (разговор) 18:51, 25. септембар 2009. (CEST)
Ovo glasanje je totalno protiv svih pravila. Prvo sto se otvorilo mimo druge diskusije koja je bila u toku i koja je govorila o ISTOM (zaprvo, bila je mnogo detaljnija, i kao rezultat je imala tekst celokupnih pravila postovanja pravopisa uopste, a ne samo sto se tice engleske transkripcija, nije bila stihijska i ishitrena kao ova, no, valjda je otvarac glasanja morao da pozuri da iskoristi blokadu jednog pro-prcicevca), drugo, OTKAD TO GLASANJA TRAJU 16 DANA???? Trece, zasto je glasanje otvoreno BAS kad je Sly-ah blokiran? Zapravo, prethodno je bio lepo isprovociran kako bi izazvao sopstvenu blokadu, pa onda odmah brze bolje daj da izglasamo dok on nije tu, zaboga, mogao bi da nam ponudi valjane argumente pa sta cemo onda???? Ciko, mozes sam sebi da kupis knjigu za verno sluzenje Vikipediji. Ovo si majstorski obavio. S druge strane, ne znam kako uopste administratori dozvoljavaju ovu smejuriju od glasanja. Zapravo, vidim da su vrlo hitri kad treba blokirati pro-prcicevce, a kad izvesni administrator deli uvrede i sakom i kapom, svi okrecu glavu, jer navodno, nece da se kace... Svaka cast, administratori. Mislim... Prosto nemam reci, sto bi reko neko... --Јагода испеци па реци 22:14, 25. септембар 2009. (CEST)
- Прво, Јагода, немој да драмиш. Ако имаш нешта да кажеш, кажи лепо, без петнаест упитника, капс-локова, неправди, завера и чега све не. Форумашки наступ сачувај за форуме, Википедија то није.
- Друго, Мирославе, хајде прекини ово, и покрени нормално гласање у складу са процедурама. Нема потребе да се свађамо око тога да ли треба да буде гласања или не ако постоји већ политика по којој може да се спроведе гласање па да све буде чисто, и да не трошимо енергију на јалова препуцавања. -- Обрадовић Горан (разговор) 22:42, 25. септембар 2009. (CEST)
Јагодина интервенција са вишком интерпункцијских знакова и упадљивим мањком аргументације управо је усмерена на поништавање свих гласања. Речено је и да ће Слиах и Зрно имати могућност да гласају када им истекне блокада, мада не видим да нечије одсуство утиче на укупну регуларност. Не разумем зашто се корисници малтретирају (гласање блокирано, па није валидно док друга страна не стави коментаре, па сад опет нешто ново).--Јакша (разговор) 04:13, 26. септембар 2009. (CEST)
- Бирократизација Википедије начелно није добра (у смислу прављења све сложенијих и сложенији скупова правила и онда инсистирања на њиховом спровођењу). и у самој политици коју сам навео стоји да процедурална грешка не треба да прекине гласање које ће се и онако одржати. Али исто тако не видим журбу за решавањем овог питања - не ради се о нечем хитном. Уколико имамо политику гласања, и уколико имамо кориснике који су јасно спремни да праве буку уколико се гласање не спроводи стриктно по тим прописима, па хајде да уштедимо мало времена на те расправе и да се концентришемо на корисније или забавније ствари. Колико видим по политици, то што гласање траје 16 дана није проблем. Проблем је једино да ли је пре 10 дана био покренут предлог за гласање. Ако није, па хајде да решимо то. Забога, људи, преименујте гласање у предлог за гласање, сачекајте 10 дана и онда покрените гласање које ће трајати 7 дана. Уместо за 16 дана имаћете (или не) изгласану политику за 17 дана.
- Уколико ја нешта нисам дебело несхватио (што је могуће), проблема уопште нема. Неслагања и свађа може да буде само ако су обе (да, обе!) стране активно злонамерне и хоће да се свађају. -- Обрадовић Горан (разговор) 04:47, 26. септембар 2009. (CEST)
Све је управо и почело због тога што је Јагодина група агресивно ниподаштавала свако мишљење које се није слагало са њиховим. Моја страна тврди да Прћићева правила нису правописна, њихова страна тврди да јесу. Ја наведем 4 референце, они уклоне моје и ставе референцу Прћић. У знак компромиса сложио сам се да се Прћићева верзија имена помене као једна од могућих, они то нису хтели да прихвате. Инсистирају да напишу „НЕПРАВИЛНО“ за оно што им се не свиђа. Овако више не иде.--Јакша (разговор) 05:17, 26. септембар 2009. (CEST)
- Какве ово везе има са темом? Тема је да ли је гласање регуларно или не. То да ли је Јагодина група агресивно или како ниподаштавала твоју групу није тема ни за ову дискусију ни за гласање. Овде се прича о томе како ћемо да спроведемо гласање. На гласању се прича о томе да ли Прћић или МС. Држите се теме. -- Обрадовић Горан (разговор) 05:28, 26. септембар 2009. (CEST)
У интересу друге стране је да вечно опструира гласање (види се из „дискусије у току“ на коју се Јагода позива). Постоји група администратора која им стално даје за право по питању Прћићевих транскрипција, тако да им одговара статус кво.--Јакша (разговор) 05:37, 26. септембар 2009. (CEST)
- Шта је лек за опструкције? Стриктно држање прописа. Дакле:
- Покрени предлог за гласање.
- Покрени гласање.
- Види резултат гласања. -- Обрадовић Горан (разговор) 05:42, 26. септембар 2009. (CEST)
Гласање је покренуто у најбољој намјери, наиме да се ријеши проблем двоструке интерпретације правописних правила. Текст гласања и приједлога је јасан и неутралан, и расправа о проблему је вођена много пута на Тргу раније.
Опструкције, подметања, ревертирање, ућуткивање и подметање клипова у точкове су недопустиве ако желимо рјешење проблема. Надам се да желимо.
Ако је гласање нерегуларно због техникалности, молим Горана као администратора да преуреди све тако да би било технички регуларно, покретањем неке странице за Приједлог или шта већ. Затим по истеку предвиђеног рока, да Горан покрене гласање.
Ако желимо ићи напријед, не можемо стално трчати у круг око дрвета и покушавати себе да опалимо шибом по г...ци. То је дефиниција вртње у круг.--Мирослав Ћика (разговор) 15:08, 26. септембар 2009. (CEST)
- Урадио сам тако. Затворио сам претходно гласање и поставио предлог за гласање. -- Обрадовић Горан (разговор) 21:03, 26. септембар 2009. (CEST)
Шта тачно значи Правопис из 1993?
уредиЧесто се понавља да је иако је издато доста правописних књига од 1993, још увек на снази Правопис из те године. Али шта се тачно мисли када се каже Правопис из 1993. Претпостављам да је тај правопис доживео прештампавања. Оно шта ме занима јесте да ли су у тим новим издањима вршене икакве измене што се тиче садржаја (правописних правила).
Примера ради, имамо ову одлуку Одбора за стандардизацију из 2001. где најављују да ће 2004. бити издат нови Правопис, који ће се сматрати измењеним и допуњеним издањем Правописа српскога језика из 1993. године. Да ли се то заиста и догодило (било у том конкретном случају, било неком згодом пре или касније)?
Или најпростије речено. Ако сам ја 1993. године отишао у књижару, и рекао: Даћете ми један Правопис, и ту конкретну књигу сачувао до данас, и ако је ја данас отворим и прочитам неко правило, да ли може да се деси да то правило више не важи, или је све шта тамо прочитам и даље на снази.
(Ово питање је невезано за претходну тему и гласање, не занима ме ова прича око Прћића, већ ме занима шта се дешавало у периоду рецимо 1993-2005). Хвала унапред. -- Обрадовић Горан (разговор) 03:57, 26. септембар 2009. (CEST)
Od svih ortografskih priručnika dva su u službenoj upotrebi (imaju odobrenje resornih ministarstava), Pravopis srpskoga jezika Matice srpske, koji kao priredjivači potpisuju Mitar Pešikan, Jovan Jerković i Mato Pižurica i autorski Pravopis srpskog jezika Milorada Dešića.
uskoro (se) može očekivati i preradjen i prestilizovan priručnik, bez znatnijih normativnih izmena, kako se ne bi doveo u pitanje postojeći autoritet norme.
Ceo tekst na: Veljko Brborić:Srpski pravopis u XX veku--Јакша (разговор) 04:28, 26. септембар 2009. (CEST)
- Хвала! сад ћу да прочитам. -- Обрадовић Горан (разговор) 05:30, 26. септембар 2009. (CEST)
Дакле, судећи по овом научном раду, Правопис из 1993. је (у време писања рада) био актуелан управо у свом оригиналном облику из 1993. Једино постоји та у време писања рада још увек незавршена измена и допуна о којој говори и линк који сам горе навео. Пре ње није било сличних званичних подухвата. Да ли сам то добро разумео? -- Обрадовић Горан (разговор) 06:01, 26. септембар 2009. (CEST)
шта се дешавало у периоду рецимо 1993-2005)
Ti si, Gorane, student matematike, je l' tako? Kao i u matematici ili bilo kojoj drugoj nauci, tako i u srpskoj lingvistici postoje ljudi koji su vrhunski i priznati strucnjaci koji objavljuju svoje radove na osnovu kojih nauka napreduje. Ako gresim, i ako nije tako u npr. matematici, reci, ali meni se cini da je tako u svakoj nauci. Lingvistika nije izuzetak. Pravopis iz 1993. jeste najbitnija knjiga srpskog pravopisa, ali nije Biblija i nije bez gresaka i propusta. Tipican primer jeste transkripcija sa engleskog, mada ima i drugih tema koje nisu jasne i na kojima ce u novom pravopisu da se detaljnije radi (jedan od primera je npr. pisanje reci sveti u imenima crkava i manastira, koji ce, nadam se, resiti u novom pravopisu, ukoliko neko od lingvista ne bude pre njegovog izdavanja dao neko dobro resenje). Sad, od 1993. do danas proslo je mnogo vremena, pojedini vrlo istaknuti lingvisti clanovi MS, SANU i drugih vrlo visokih lingvistickih institucija uocili su neke probleme i nejasnoce i o tome pisali u uglednim lingvistickim casopisima, kao sto su Jezik danas, ili Zbornik Matice srpske, a poneki napisu i knjigu, koja, opet da bi vazila, mora ili da se zasniva na postojecem Pravopisu ili da bude odobrena od strane MS ili Odbora ili da je napise neko ko je nesumnjivo autoritet u lingvistici[1]. Svako resenje dato nakon izdavanja Pravopisa za nedorecene ili lose uradjene teme u Pravopisu iz 1993. godine, ukoliko ga prihvati vecina istaknutih lingvista, moze se slobodno smatrati novim pravilom koje ponistava ono sto pise u Pravopisu. Prciceva pravila transkripcije, mozda su nekad, kad se pojavio neke 1992. godine, mogla da se okarakterisu samo kao razmisljanja jednog usamljenog lingviste, ali od tada pa do danas, njegova resenja su odobrili mnogi ugledni srpski lingvisti, a sam Odbor za standardizaciju jezika je istima dao prednost nad onima u Pravopisu, tako da zaista nema ama bas ni jednog jedinog valjanog razloga da se sumnja u validnost istih. PLUS sto je covek angazovan na novom Pravopisu da pise BAS deo o engleskoj transkripciji. Ja ne znam sta bi se moglo vise zahtevati. Ako pazljivo procitas Odluku br. 44, videces da se u par navrata napominju i finansijske teskoce u kojima su se nalazili (i jos uvek se nalaze) autori Pravopisa, tako da to kasnjenje sa izdavanjem novog, najavljenog za 2004, pa posle za 2005. pa opet za ne znam kad, delimicno ima vrlo valjano opravdanje u tako prozaicnom razlogu kao sto su -- pare. Medjutim, to ne znaci da je srpska lingvistika stala -- naprotiv. Lingvisti rade, i svoje radove objavljuju po doticnim casopisima, a svako kome je stalo da ostane u toku da dogadjanjima u srpskoj lingvistici, prati te casopise, a sam Odbor za standardizaciju takodje radi i donosi odluke koje se takodje redovno objavljuju. Jos jedna stvar: Odbor za standardizaciju je osnovan radi bolje saradnje svih uglednih lingvistickih institucija, sto se da videti i iz odluke o njegovom osnivanju -- osnovali su ga MS, SANU, CANU,Filoloski fakulteti u Bgd itd. (ne secam se sad svih, pise tamo), dakle sve merodavne institucije koje bi bile odgovorne za razvoj srpskog jezika. Umesto da rade svaka odvojeno pa da se posle usaglasavaju oko razlicitih pitanja, jednostavnije i mnogo efikasnije je bilo osnovati jedno zajednicko telo, a to je taj Odbor. O samom znacaju Odbora u odnosu na Pravopis, moze se videti i iz te njihove odluke br. 44 -- Odbor je doneo odluku o tome ko ce biti urednik, ko ce sta pisati i ko ce s kim saradjivati. Budite sigurni da Matica srpska stoji cvrsto iza svake odluke Odbora, tako da argumenti tipa, "samo Matica ili nista" jednostavno ne piju vodu. Iz sveg ovog mog pisanija moze se zakljuciti samo jedno: glasanje "za ili protiv Prcica" jednako je glasanju "za ili protiv Pravopisa". Da li cete glasati protiv?
Sto se "dramljenja" i velikih slova i uzvicnika tice, izgleda da je to jedini nacin da se privuce paznja administratora na neku neregularnost (od mnogih) koja se odvija na Vikipediji. Pa ponekad cak ni to ne uspeva, nego moras da ih cimas licno za rukav. A to vec pocinje smara, pravo da ti kazem. I ajde, budi u duhu onoga sto si napisao kad si blokirao Slaja i Zrno, pa upozori g. Jaksu da prestane da me proziva u svakom svom javljanju, jer stvarno nema smisla. Ni ja, ni Slaj, ni ranije Delija, ni Basic ni Oli, ni bilo ko drugi ko je ovde ikada pokusao da se zalaze za doslodno postovanje pravopisa (obratiti paznju da sam napisala malim slovom!) nikad se nije zalagao za ono "sto se NAMA dopada". To uglavnom radi druga strana, dok se "nasa" strana samo zalaze za postovanje vazecih pravila. Ih, da se ja pitam, pa ja bih svojski prvo izmenjala transkripciju sa spanskog. Ali, ne mogu to ja da uradim. Kao sto ni Jaksa ne moze da odluci koja ce pravila postovati a koja nece, bez obzira da li su ista zastarela ili nisu. Pravopis (malm slovom!) se postuje ili se ne postuje. Nema treceg. --Јагода испеци па реци 22:00, 26. септембар 2009. (CEST)
- ^ Npr. Recnik jezickih nedoumica I. Klajna, dokazano uglednog lingviste, pisan je na osnovu Pravopisa iz 1993, medjutim, zanimljivo je da i tu ima nekih gresaka, pogotovu kad se radi o transkripciji sa engleskog, to smo vec govorili, kad dodje do nepoklapanja u jednako validnim referencama (NE novinskim clancima, to nikako ne moze biti validan izvor za pravopisna pitanja), onda biramo onaj koji je jaci, a kad je engl. transkripcija u pitanju, Prcic uvek pobedjuje. S druge strane, kad je u pitanju neki drugi jezik (Prcic daje i neka resenja za imena gradova koji nisu na angofonon podrucju) Prcic gubi, a Pravopis pobedjuje. Tipican primer je onaj sa Rio de Zaneirom. Prcic navodi transkripciju prema engl. izgovoru, Rio de Zanejro. Medjutim, SVAKAKO da ako Klajn kaze Nju Dzersi, a Prcic Nju Dzerzi, zna se koga treba slusati.
Прћић увек побеђује!? Неки људи превазилазе себе у глупости. Прћић није Правопис ни правописац (ако се не рачуна Љубица Прћић која је направила Правопис сликовницу). --Јакша (разговор) 22:09, 26. септембар 2009. (CEST)
Budi ljubazan i procitaj kontekst u kom je to receno. Naravno da nepobedjuje uvek. Ali kad je engleska transkripcija u pitanju, svakako.
Jos nesto. Ovaj citat koji je Jaksa dao, nikako se ne odnosi na Prciceve recnike, vec na gomilu drugih "Pravopisa" koje su napisali autori daleko (neuporedivo) slabiji i od Klajna, Prcica, Pizurice i sl. i koji nastoje da zarade na tome pa guraju svoje brljotine u skole, a nastavnici im za procenat u tome pomazu silujuci decu da ih kupe. Brboric dize glas protiv takvih lesinara, a NIKAKO protiv Prcica. Stavise, bilo bi zanimljivo pitati prof. Brborica na koga je konkretno mislio kad je to rekao, i da li je mislio na Prcica. Mislim da bi odgovor ovde mnoge iznenadio (mene i malobrojne moje istomisljenike sigurno ne bi). --Јагода испеци па реци 22:10, 26. септембар 2009. (CEST)
Неки људи превазилазе себе у глупости.
Zar ne mislis da si malo preterao i da sebi previse dozvoljavas? Ocekujem od administratora da adekvatno reaguju, kako su reagovali i u slucaju Zrna i Slaja. Ili i dalje postoje dupli arsini, pa je nekima sve dozvoljeno a nekima nista? --Јагода испеци па реци 22:12, 26. септембар 2009. (CEST)
Ja se vise necu javljati po ovom pitanju. Odluka je na vama, pa kakva god ona bila, na vasoj savesti je. Dugo sam se razmisljala da li uopste da OPET, po ko zna koji put objasnjavam nesto sto je do sada, onaj koji je citao sve ranije diskusije, sigurno napamet naucio, medjutim, ipak sam to uradila, jer ovde ima dosta novih ljudi koji mozda (ipak!) i nisu procitali bas sve sto se pisalo o ovoj temi. Ja sam svoje obavila, a sad je red na vas, gospodo. --Јагода испеци па реци 22:19, 26. септембар 2009. (CEST)
Od svih ortografskih priručnika dva su u službenoj upotrebi (imaju odobrenje resornih ministarstava),
Pravopis srpskoga jezika Matice srpske, koji kao priredjivači potpisuju Mitar Pešikan, Jovan Jerković i Mato Pižurica i autorski
Pravopis srpskog jezika Milorada Dešića. Vredi pomenuti i priručnike koje kao (ko)autor potpisuje Radoje Simić, dok su kvalitet i doprinos preostalih priručnika više nego skromni.
- Врло занимљиво излагање и по макар једној тачки нетачно. Не могу наставници да одлучују који ће уџбеник ући у школе, то ради Министарство просвете. Закон обавезује наставнике да користе одобрене уџбенике, а ова моја тврдња може врло лако да се провери. Уколико је Брборић против тога дигао свој глас, онда се залуд труди. Међутим, склонији сам да мислим да овде није у питању он, већ Јагода, као по обичају прича напамет без да је претходно проверила своју тврдњу. Зато ја не волим ово википедијанско препуцавање без референци које се заснива на „испоштуј ме, брате“, односно свако захтева да му се безрезервно верује. То напросто није прихватљиво.--Методичар зговор2а 15:51, 27. септембар 2009. (CEST)
Za nekog ko se svesrdno zalaze za kaznjavanje svake vrste vredjanja na Vikipediji, vrlo si pustio jezik, Metodicare. Ili, zalazes se da se DRUGI kaznjavaju, a kad ti pustis malo vise jezik, da ti se progleda kroz prste? Mislim, nista novo na Njikipediji (pa ti si prvi covek njikipedije, zar ne? Ko tebi moze bilo sta), tako da me tvoj diskurs apsolutno ne iznenadjuje. Pogotovu kad se uzme u obzir koliko ti je moja persona draga.
A sto se tice toga da li ja "lupetam ili ne", ja JESAM prethodno proverila svoju tvrdnju i veoma veliki broj roditelja mi je rekao kako im je nastavnica rekla da kupe ovaj ili onaj pravopis koji naravno NIJE Pravopis MS. Takodje mi je vise nastavnika reklo za iste pokusaje koje rade cak sami direktori skola po Beogradu. Ako si nastavnik u jednoj beogradskoj skoli, to ne znaci da znas sa sigurnoscu sta se desava u svim skolama po Beogradu, a jos manje po Srbiji. To sto zakon obavezuje... Heh... Pa svi znamo kolikose u Srbiji postuje zakon, tako da nemoj da si naivan. Mozda se to ne desava u tvojoj skoli, ali se nazalost, desava, a ti, po obicaju, samo gledas zgodnu priliku da me izvredjas i isprozivas, i da NARAVNO prekrsis obecanje koje si onomad dao na Goranovoj stranici za razgovor. E, sad bih bas volela da vidim sta ce Goran da uradi, s obzirom da je rekao da ce blokirati prvog koji prekrsi obecanje. Nazalost, ipak mislim da do toga NARAVNO, nece doci, tako da, budi miran, i slobodno nastavi da mi delis uvrede kad god za to nadjes priliku a i kad je nema, kakve to veze ima, pa to je samo Jagoda, koja je navikla da je svi vredjaju kako stignu i da prodju nekaznjeno.
S druge strane, ovi poslednji citati koje je Jaksa ostavio u tolikoj zurbi da se cak nije ni potpisao, kao i ceo tekst, paradoksalno, dokazuju upravo ono sto ja tvrdim.
Od svih ortografskih priručnika dva su u službenoj upotrebi (imaju odobrenje resornih ministarstava),
Pravopis srpskoga jezika Matice srpske, koji kao priredjivači potpisuju Mitar Pešikan, Jovan Jerković i Mato Pižurica i autorski
Pravopis srpskog jezika Milorada Dešića. Vredi pomenuti i priručnike koje kao (ko)autor potpisuje Radoje Simić, dok su kvalitet i doprinos preostalih priručnika više nego skromni.
Eto, bas slucajno imam Pravopis ovog g. Simica, i zamisli sta pise na pocetku knjige: Odobrila Pravopisna komisija, za razliku od mnogih drugih koji nemaju tako nesto na pocetku, a koje nastavnici i autori uporno pokusavaju da proguraju u skole. Znam sta ce mnogi sad reci: ali ni Prcicevi recnici nemaju odobrenje. P nemaju. Ali imaju preporuku Obora za standardizaciju jezika, sto je sasvim dovoljno za bilo koga ko iole prati desavanja u srpskoj lingvistici.
No, vidim ja da sam ja ovde dzaba trosila (OPET!, kad li cu se dozvati pameti!) svoje dragoceno vreme, jer naravno, iz svega onoga sto sam ja napisala, Metodije je naravno nasao da se uhvati za najnebitniju stvar i da je pretvori u glavni argument protiv svega onog sto sam prethodno napisala (ako je uopste i procitao sta sam napisala, u sta cisto sumnjam). Ne verujem da je bilo ko drugi postupio drugacije, tako da... Samo napred: proterajte Prcica. A kad se jednog dana budete pojavili u novinama kao glavna smehotresna olimpijada cele Srbije, nemojte onda za to druge da krivite (kako to inace radite). --Јагода испеци па реци 17:51, 27. септембар 2009. (CEST)
Та „најнебитнија ствар“ је клевета Јагода и то клевета без икаквих материјалних доказа; то што причају поједини родитељи није ама баш никакав доказ. Када би ме Горан блокирао као што тражиш, направио би не мали прекршај јер ја тебе нисам увредио ни једном речју. Међутим, хајде да видимо како си ти извређала моје колеге, без, понављам, иједног материјалног доказа - цитирам те (болд је мој):
- Ovaj citat koji je Jaksa dao, nikako se ne odnosi na Prciceve recnike, vec na gomilu drugih "Pravopisa" koje su napisali autori daleko (neuporedivo) slabiji i od Klajna, Prcica, Pizurice i sl. i koji nastoje da zarade na tome pa guraju svoje brljotine u skole, a nastavnici im za procenat u tome pomazu silujuci decu da ih kupe. Brboric dize glas protiv takvih lesinara, a NIKAKO protiv Prcica.
И што је најгоре, ти и даље фураш исту причу, без обзира што понављам закон обавезује наставнике да то не смеју да раде. Чак дајеш нову клевету:
- Pa svi znamo kolikose u Srbiji postuje zakon, tako da nemoj da si naivan.
Мени је јако жао што ти имаш такво мишљење, посебно о целој једној професији која ради веома одговоран посао, али то ћу препустити твојој савести, мада нисам баш убеђен да је имаш. И још нешто: видим да си ме цитирала да сам рекао да „лупеташ“. Молим те, пронађи ми у мом тексту те речи (буквално тако написане) и повероваћу да знаш шта значи цитирати некога. Јагода, не можеш да манипулишеш текстом који стоји одмах изнад твог, просто људи виде шта је ко писао. И није истина да сам против Прћића, али оно што ми смета код тебе је да буквално не бираш средства да изгураш оно што желиш, па чак ни да блатиш све наставнике. Те исте наставнике је блатила власт Слободана Милошевића називајући их „страним плаћеницима“. Ти види где те то сврстава.--Методичар зговор2а 18:30, 27. септембар 2009. (CEST)
Људи, у потпуности сте скренули са теме! Овде се расправа Јагоде са Јакшом и Дејаном завршава! Већи део горњег текста представља троловање, неосноване тврдње и оптужбе, личне (полу)нападе и циничне вапаје. Упозоравам све учеснике претходне расправе да смире страсти и да прекину са даљом дискусијом, јер тренутно не доприноси побољшању квалитета Википедије! --филип ██ 18:42, 27. септембар 2009. (CEST)
Не може се гласати о свему
уредиПостоји доста ствари када није логично да се о нечему гласа, тј да се гласање и покреће због случајева попут следећих
- Не може се гласати да ли се земља окреће око Сунца
- Не може се гласати да ли је за српски језик надлежен правопис хрватског језика
Замислите да се сада дешава баш нешто тако, опет би се људи јавили и рекли па регуларно смо покренули гласање. Гласање јесте покренуто регуларно, али је покренуто на сличним премисама као два горе споменута примера.--Naval (разговор) 00:48, 27. септембар 2009. (CEST)
Мислим озбиљно. Википедија као пројект стварно на овом питању заказује. Замислимо ситуацију да неко од Милошевих филолога анархиста нижег ранга објави правопис, који нема везе са службеним правописем. Након тога га нпр. ставе и на викиизворник. Онда покрену предлог да се изгласа да то буде службени правопис и пошто има гласачку машину успева да то изгласа. То је све могуће након оваквих ситуација. --Idiodan (разговор) 02:50, 27. септембар 2009. (CEST)
Или замислимо да изгласамо да на википедији на српском слободно пишемо чланке и на дијалектима. Неко може да покрене гласање, а онда се исто може десити да већина прихвати. На овим примерима види се да је само покретање гласања о било чему погрешно, или је цела википедија таква каква је погрешна. Стварно ту нешто не ваља, ту нешто смрди, могуће од самих почетака.--Idiodan (разговор) 02:53, 27. септембар 2009. (CEST)
- Ако договор није могуће другачије постићи, гласање је једино исправно рјешење. Нећемо се тући тољагама по глави. Или слати вирусе е-поштом :)--Мирослав Ћика (разговор) 03:00, 27. септембар 2009. (CEST)
- Какви бре Милошови филолози анархисти, о чему се сад ради?--ИванМ. (разговор) 10:31, 27. септембар 2009. (CEST)
- To je nesto iz proslosti, a ovaj koji pise je Verlor. Mada, iako je Verlor, pravo zbori.--Јагода испеци па реци 17:31, 27. септембар 2009. (CEST)
- Који 3п. Два лутка у кратком интервалу??? Пера Којот Шта је, бре??? 21:36, 27. септембар 2009. (CEST)
- To je nesto iz proslosti, a ovaj koji pise je Verlor. Mada, iako je Verlor, pravo zbori.--Јагода испеци па реци 17:31, 27. септембар 2009. (CEST)
- Какви бре Милошови филолози анархисти, о чему се сад ради?--ИванМ. (разговор) 10:31, 27. септембар 2009. (CEST)
Виловњаци или Вилењаци
уредиКолико ја знам Виловњаци је по правилу, али је Вилењаци по распросњеније...Како треба да пишем?--VuXman talk 23:04, 28. септембар 2009. (CEST)
- Vilovnjak je prema srpskom prevodu Gospodara prstenova biće koje se na engleskom zove elf. Neko mi je čak rekao da reč vilovnjak u srpskom jeziku nije ni postojala pre ovog prevoda. Nemam validnu referencu, ali me ne bi čudilo jer Englezi imaju dosta mitoloških bića koja nemaju svoj pandan u srpskom jeziku. Moj predlog je da kada misliš na elfove koristiš reč vilovnjaci, a za ona mala bića sa krilima (fairy) koristiš reč vilenjaci. -- Loshmi (razgovor) 23:28, 28. септембар 2009. (CEST)
Реч виловњак је уредно забележена и у великом Речнику САНУ и у шестотомном речнику Матице српске и то у значењу вилењак. Дакле, виловњак и вилењак су синоними, односно, може и једно и друго.
--Sly-ah (разговор) 23:48, 28. септембар 2009. (CEST)
Али мене буни, ово је везано за Силамрилон, Стајлос издавачка кућа је превела ове речи са вилењак, па не знам да ли правилно или како је преведено. Иначе колико ја знам [:en:Fairy|fairy]] се преводи са Виле?--VuXman talk 23:55, 28. септембар 2009. (CEST)
- Slovenske vile su na engleskom stavljene pod odrednicu Slavic fairies. Možda sam nešto pobrkao, ali mislim da fairy može da bude i žensko i muško, pa bi u tom slučaju to bili vila i vilenjak. Ali ako su vilenjak i vilovnjak sinonimi za ono što je na engleskom elf, kako onda zvati biće koje se na engleskom zove fairy? S druge strane, na Vikipedijama ne ruskom i bugarskom je naziv za fairy Фея (ru:Фея, bg:Фея), a vila je vila, odnosno Вила i Вилия. Našao sam ovaj forum gde se baš raspravlja o tome — Vilovnjaci ili Vilenjaci. Spominje se i taj prevod Silmariliona, kao i Gospodar prstenova. U prvom su elfovi prevedeni kao vilenjaci, a u drugom vilovnjaci. -- Loshmi (razgovor) 02:36, 29. септембар 2009. (CEST)
Не знам два имена слично или исто значење, не знам :)..ја сма преводио са виловњаци и тако планирам да га средим и кандидујем...сад ако се неко жали онда ћу да променим...--VuXman talk 23:53, 30. септембар 2009. (CEST)
Љ или Л
уредиДа ли се албанско Sali преноси као Саљи или као Сали? Наши медији користе и једно и друго.--Авала (разговор) 15:54, 24. мај 2009. (CEST)
По Правопису би требало Сали.
--Sly-ah (разговор) 08:08, 5. октобар 2009. (CEST)
- Хвала.--Авала (разговор) 22:11, 5. октобар 2009. (CEST)
Градови у Габону
уредиДа ли је Либервил или Либервиј (у Габону се говори француски). Либервил је можда и устаљено, али оно шта мене више занима је како се транскрибују остала слична имена градова у Габону (Lastoursville, Franceville..). -- Обрадовић Горан (разговор) 00:19, 8. октобар 2009. (CEST)
У имену града LL се преноси као Л. -- Bojan Razgovor 05:55, 8. октобар 2009. (CEST)
Крчма / таверна
уредиДа ли су оба израза правилна у стандардном српском језику? --Жељко Тодоровић (разговор) 21:57, 15. октобар 2009. (CEST) с.р.
- Овако. У српском језику се често користе турцизми (капија, тефтер, џезва...), па не видим што не би могли и „италијанизми“. За пијацу су ми својевремено тврдили да је српски израз (од piazza) а тржница (трг, трговина, тржење) хрватски :) Па ти сад види.--Мирослав Ћика (разговор) 04:55, 19. октобар 2009. (CEST)
Оба израза се јављају у Речнику матице српске, таверна уз ознаку покр. (покрајински). Моје мишљење је да сви ти изрази (таверна, бистро, паб..) имају неких тананих финеса у значењу. А ово што кажеш Мирославе, не слажем се са закључивањем. Да илуструјем контрапримером: кућа је српска реч, али кућаница није. -- Обрадовић Горан (разговор) 12:35, 19. октобар 2009. (CEST)
- Добро :) У Румунији постоји мјесто по имену Тарговисте или тсл. То готово сигурно потиче од Трговиште, несумњиво славенске ријечи за мјесто трговања. Слажем се да нису све изведене ријечи српске али ... ако их разумијемо, ништа нас не спречава да их прогласимо српским. Нарочито ако је коријен ријечи српски. Те ријечи су нам много ближе него италијанске, њемачке и турске. Ово је мојих 2 цента, но офенс :)--Мирослав Ћика (разговор) 21:01, 19. октобар 2009. (CEST)
- Када сам ја био мали, пијаца се односило на продају на тезгама, али на отвореном простору, а тржнице продају на тезгама али у затвореном простору. Па ви сад видите... :) --Славен Косановић {разговор} 21:14, 19. октобар 2009. (CEST)
- Ово ће бити јубиларни први пут да се Славен у нечему слаже са мном :)--Мирослав Ћика (разговор) 21:17, 19. октобар 2009. (CEST)
- Ево вам и овдје, новински чланак на тему „претварања пијаце Скадарлија у тржницу“... [3] (нисам могао директно отворити, па за сваки случај овако...) --Славен Косановић {разговор} 21:25, 19. октобар 2009. (CEST)
- Када сам ја био мали, пијаца се односило на продају на тезгама, али на отвореном простору, а тржнице продају на тезгама али у затвореном простору. Па ви сад видите... :) --Славен Косановић {разговор} 21:14, 19. октобар 2009. (CEST)
Тачка па зарез
уредиЈел правилно нпр. Косовска битка је била 1389., када је бла бла бла... или не треба ова тачка испред зареза...јел овако како је написано исправно ?
- Не треба тачка. РЈН: Тачка се изоставља ако непосредно после редног броја долази још неки знак интерпункције (зарез, црта, заграда), нпр. рат за шпанско наслеђе (1701—1714), примедбе на 3, 9, 15, 22. и 31. страни; то не важи за почетну заграду, нпр. „1983. (година нафтне кризе)“, јер је она од броја одвојена белином. -- Loshmi (razgovor) 02:33, 20. октобар 2009. (CEST)
- Hvala--Zrno (разговор) 09:58, 20. октобар 2009. (CEST)Zrno
Превод са пољског
уредиДа ли би могао неко ко је упућен у пољски језик да преведе следећа два пасуса?:
Dziordzie cierpiał na silne zaburzenia psychiczne (w napadzie szału skopał na śmierć jednego ze służących) i po sześciu latach jako następca tronu zrzekł się dobrowolnie (?) praw do tronu (15 marca 1909) na rzecz młodszego brata Aleksandra, ale pozostawiono mu tytuł książęcy i apanaże. Brał udział jako oficer armii serbskiej w wojnach bałkańskich i w I wojnie światowej. W roku 1925 brat Aleksander, wówczas już król SHS, nakazał go zamknąć w szpitalu dla umysłowo chorych. Po zabójstwie brata w Marsylii w roku 1934 ks. Dziordzie miał nadzieję na uwolnienie ze stałej kurateli, ale nowy regent Jugosławii, kuzyn Paweł oraz królowa-wdowa Maria wtrącili go do więzienia, gdzie przebywał do inwazji niemieckiej w roku 1941.
Nieco światła na stosunki w serbskiej rodzinie królewskiej i wzajemne uczucia Dziordzia, Aleksandra i Pawła rzucają wspomnienia szwedzkiego (właściwie: papieskiego) dyplomaty, markiza Lagergrena, który na wiosnę roku 1908 spędził parę miesięcy w Belgradzie i zapoznał się z konfliktami w rodzinie Karadziordziewiciów: "w serbskiej rodzinie królewskiej panowała nienawiść i niezgoda. Książęta Dziordzie i Aleksander nienawidzili się nawzajem z całego serca, ale obaj zgodnie i szczerze, szczególnie Dziordzie, nienawidzili swego kuzyna, małego księcia Pawła, którego Dziordzie tłukł, gdy tylko nadarzała się okazja. [...] Paweł bał się swego kuzyna następcy tronu i bladł, gdy tylko była o nim mowa. Te rodziny panujące w Serbii i Czarnogórze przypominały mi książęce rody Italii w czasach renesansu, takie jak Medyceusze, Sforza czy Malatesta - te same przywary, ta sama nienawiść wewnętrzna, te same nieograniczone ambicje, które prowadzić mogły do bratobójstwa ." (tłum.: AvF].
--FMILB (tr) Fekete Fruzi! 09:42, 21. октобар 2009. (CEST)
Ево шта је избацио Гуглов преводилац :))) Исправке можеш урадити сам уз мало размишљања.--Мирослав Ћика (разговор) 14:18, 25. октобар 2009. (CET)
Дзиордзие патила од озбиљних менталних поремећаја (у наступу беса шутирао до смрти једног од службеника), а након шест година, као наследник престола није се предао добровољно () права? На престо (15. марта 1909) у корист свог млађег брата Александра, али је оставио му титулу кнеза и апанаге. Је учествовао као официр српске војске у балканским ратовима и Првом светском рату Године 1925, брат Александар, већ краљ СХС, наредио му је затворен у менталну болницу. Након убиства његовог брата у Марсеју, у 1934, о.. Дзиордзие надао за трајно ослобађање од старатељства, али је нови регент Југославије, рођак Павле и краљица Марија, удовица га баци у тамницу, где је остао све до немачке инвазије 1941.
Неке светло на однос српске краљевске породице и међусобне осећања Дзиордзиа, Александар и Павле бацити успомене Шведски (у ствари: папа) дипломата, маркиз Лагергрен, који је у пролеће 1908 је провео неколико месеци у Београду је свестан сукоба у породици Карађорђевићи "у Српска краљевска породица је било мрзње и раздора Дзиордзие Дукси. и Александар мрзе једни друге са свим нашим срцем, али су оба и искрено, посебно Дзиордзие, мрзео свог рођака, мало кнеза Павла, чија Дзиордзие тłукł ускоро надарзаłа прилику [. ... ] Павле се уплаши свог рођака, наследник престола, и одрасла бледо кад год је то питање доминантна породице у Србија и Црна Гора. подсетио ме кнежевске породице у Италији за време ренесансе, као што су Медичи, Сфорза и Малатесте - исти порока, мржња унутар истог , исто неограничене амбиције, што би могло довести до братоубиство. "
Ukrajinska imena
уредиKako se transkribuju ukrajinska imena Olexandr da li ostaje isto ili je Aleksandr ili Aleksandar. i Oxana da li Oksana ili Aksana Pošto postoje sve tri varijante koja je prava. Dok je bio u reprezentaciji SSSR bio je Aleksandar (Александр), a posle razdvajanja takmiči se za Ukrajinu i zove se Олександр. Hvala--Drazetad (разговор) 15:06, 23. октобар 2009. (CEST)
Превод са руског
уредиПотребан ми је превод неколико израза са руског, везаних за неману авиона.
Хвала. -- SmirnofLeary (разговор) 12:25, 1. новембар 2009.
- топливовоз - камион за гориво --Nadina (разговор) 18:29, 1. новембар 2009. (CET)
- Цистерна? Претпостављам да се ради о авио-цистерни у контексту авиона. Хвала пуно. -- SmirnofLeary (разговор) 18:45, 1. новембар 2009.
ретранслятор - odašiljac, emitor. A oni gornji su neki rezervari. --Mile (разговор) 19:06, 1. новембар 2009. (CET)
топливозаправщик - топливо=гориво заправщик=танкер --Nadina (разговор) 20:31, 1. новембар 2009. (CET)
- Хвала вам, топливовоз се односи на транспортне авионе и танкере, а ретранслятор на авионе за електронско ратовање. Хвала пуно. -- SmirnofLeary (разговор) 21:15, 1. новембар 2009.
Постановщик помех је некакав уређај за постављање сметњи. Постановщик, логично - неко ко поставља, уређује (такође - редитељ, режисер), а помеха (ген. мн. је помех) је - препрека, сметња. Значи, ако у авио-терминологији постоји нешто што служи за постављање сметњи и препрека, то је то. :) За ретранслятор мој супер-кул ABBYY рјечник каже: „Устройство, небесное тело или искусственная электропроводящая среда, предназначенные для ретрансляции радиосигналов.“ - у преводу: Уређај, небеско тијело или вјештачка електропроводна средина, намијењени за просљеђивање радиосигнала. Ово „топливозаправщик“ такође нисам знао, али рјечник каже: „Специально оборудованное транспортное средство, осуществляющее заправку топливом других машин и механизмов.“ - у преводу: специјално опремљено транспортно средство, које служи за снабдјевање другим машина и механизама горивом. Надам се да ће ови описи помоћи да цијењене колеге авијатичари схвате на шта се мислило и како се то каже на српском... --Дарко Максимовић (разг.) 01:26, 5. новембар 2009. (CET)
- Хвала Дарко. Мораћу и ја да набавим један ABBYY супер-кул рјечник . -- SmirnofLeary (разговор) 10:50, 5. новембар 2009. (CET)
- Топливовоз је авион цистерна за гориво, односи се за напајање других авиона у лету
- Ретранслятор је авион за електронско ометање непријатељских авиона и земаљских уређаја--Sahara (разговор) 17:15, 5. новембар 2009. (CET)