Vanilla

Vanilla; Vremenski raspon: Donja kreda—sadašnjost; 109–0 Ma PreЄ Є O S D C P T J K Pg N
	Vanilla planifolia
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Kladus:	Tracheophytes
Kladus:	Angiospermae
Kladus:	Monocotyledones
Red:	Asparagales
Porodica:	Orchidaceae
Pleme:	Vanilleae
Rod:	Vanilla; PLUM. ex Mill. 1754
Najraširenije vrste
	Vanilla planifolia; Vanilla pompona; Vanilla tahitensis;
	Staništa roda Vanila
Sinonimi
	Vanillophorum Neck.; Myrobroma Salisb.; Dictyophyllaria Garay; Miguelia Aver.;

Vanilla je rod višegodišnjih skrivenosemenica iz porodice orhideja (Orchidaceae) koji čini oko 110 različitih vrsta. Vrste iz roda Vanile rastu u tropskim i suptropskim područjima Centralne i Južne Amerike, Afrike, Azije i Okeanije, a registrovano je i postojanje 5 vrsta na jugu Floride u Sjedinjenim Državama.

Zvaničnu naučnu nomenklaturu roda dao je Šarl Plum 1754. na osnovu istraživanja Filipa Milera. Naziv vanila izveden je od deminutiva španske reči vaina kojom se označava mahuna, što je u vezi sa čaurastim plodom u vidu mahune koji daju ove biljke (literalno „mahunica”).

Najpoznatija i komercijalno najraširenija vrsta ovog roda je Vanilla planifolia koja vodi poreklo iz južnog Meksika. Plodovi nekih vrsta vanile koriste se za dobijanje aromatičnog jedinjenja vanilina koji ima široku upotrebu u prehrambenoj i kozmetičkoj industriji (videti vanila).

Opis roda

Vanila je biljka koja potiče od francuskog i španskog naziva za „malu mahunu". Glavni izvor je orhideja Vanilla planiflolia, koja se dugo gajila u Meksiku. Vanila ima voštane, zelenkastožute cvjetove koji rastu u bokoru. Svaki cvijet se otvara samo jedan dan u godini na nekoliko sati.Asteci su vanilu koristili kao kao začin u ritualima i piću ѕačinjenom čokoladom. Kaže se da je astečki car Meksika, Montezuma II, 1520. tim napitkom poslužio španskog osvajača Ernana Kortesa. Posle toga je Kortes plod kakaoa i vanile preneo u Evropu. Topla čokolada sa ukusom vanile postala je hit na evropskim dvorovima, ali je tek 1602. Hju Morgan, apotekar kraljice Elizabete I, predložio da se vanila koristi kao začin za druge stvari. Vanila je oko 1700. godine počela da se koristi za alkoholna pića, duvan i parfeme. Danas su najvažniji proizvođači mahunastih plodova vanile ostrva koja je nekad posjedovala Francuska, kao što su Reinion i Komorska ostrva, zajedno s Madagaskarom koji je glavni proizvođač. Interesantno je da svježe mahune vanile nemaju ni ukus ni miris. One se moraju podvrći jednom obimnom procesu kojim se dobija vanilin koji ima poseban miris i ukus. Zbog ove obrade i neophodnog ručnog oprašivanja, vanila je jedan od najskupljih začina. Tradicionalni proces konzerviranja u Meksiku obavlja se tako što se mahune raspu po tamnim ćebadima i ostave na suncu radi početnog sušenja. Danas je uobičajeno da se za početno sušenje koriste sušare. Poslije toga se vanila stavlja u posebne kutije koje se uviju u ćebad i esteras ili prostirače da bi se uparila, a posle toga nekoliko dana naizmenično obavlja to vlaženje i sunčanje vanile sve dok mahune ne dobiju tamnu čokoladnobraon boju. Mahune se odlažu u one iste kutije ili na masni papirom da bi se oko 45 dana polako sušile na dnevnoj temperaturi. Onda se oko tri mjeseca drže u zatvorenim posudama da bi dobile svoju potpunu aromu. Postoji čak 150. vrsta vanile, a danas se koriste samo dvije vrste - Bourbon i Tahitian vanila. Kupuje se kao šipka ili u prahu. Nikako ne treba zanemariti ljekovita svojstva vanile. Poznato je da su je stanovnici Centralne Amerike koristili kao lijek protiv otrova, plućnih bolesti i sifilisa. Ekstrakt vanile sadrži vitamine B grupe i minerale kao što su kalcijum, magnezijum, kalijum, mangan, gvožđe i cink. Pored toga, u svom sastavu ima vanilioid, supstancu sličnu kapsaicinu iz čilija i eugenolu iz karanfilića, čija su ljekovita svojstva naučno dokazana. Ova aromatična biljka, moćan je antioksidans, pomaže u liječenju gripa i problema sa kožom. Takođe, ublažava zubobolju, sanira opekotine i reguliše neredovan menstrualni ciklus.

Biljke iz roda Vanile su monopodijalne penjačice koje formiraju duge i tanke stabljike čija dužina može dostići i 35 m. Listovi su kratki, duguljasti, debeli i kožasti, a kod nekih vrsta čak i mesnati, i imaju tammno zelenu boju. Postoje i neke vrste čiji su listovi jako mali, a dok je kod nekih vrsta primetno potpuno odsustvo lista i pretpostavke su da se kod njih fotosinteza obavlja u zelenim stabljikama. Iz čvorića sa donje strane svakog lista obrazuju se dugi i snažni vazdušni korenovi koji čvrsto prianjaju za biljku domaćina.

Cvetovi se formiraju u vidu grozdova, a na svakom grozdu može da se formira i do 100 cvetova, ali ih obično nema manje od 20. Grozdovi se obično formiraju na kratkim peteljkama neposredno iznad pupa gde je izbio list. Cvetovi su prilično krupni i obojeni su u nijansama bele, žute, zelene i svetlo kafene boje, i vizuelno deluju veoma atraktivno i dekorativno. Krunični i čašični listići na svakom cvetu su veoma slični. Cvetovi vanile kod većine vsrta imaju jako prijatan miris. Cvetovi se otvaraju tek kada potpuno izrastu, a otvoreni su samo tokom jednog dana, od jutra do predvečerja, i ukoliko se u tom periodu ne izvrši oprašivanje, cvet se osuši i otpadne. Iako su cvetovi samooplodni za oprašivanje je potreban oprašivač. Glavni oprašivači su pčele iz subplemena Meliponina, te kolibrići koji se hrane cvetnim nektarom. Kod plantaške proizvodnje oprašivanje se vrši veštačkim putem.

Plod je od 10 do 20 cm izdužena i mesnata mahuna, što je neuobičajeno kod porodice orhideja. Plod postepeno sazreva u periodu 8 do 9 meseci nakon cvetanja i postepeno od zelene prelazi u gotovo crnu boju, a kako dozreva dobija intenzivnu aromu. Unutar svake mahune nalaze se na hiljade sitnog semena koje se zajedno sa mahunom koristi u industrijskoj proizvodnji ekstrakta vanile.

Plodovi vanile]]
Plantažno gajenje]]
Otvorena plantaža]]
Divlja vanila]]
Sušenje plodova vanile]]
Vanilla planifolia

Vrste

Taksonomija roda je jako složena. Rod Vanile obuhvata oko 110 različitih vrsta, a svega 15 od njih daje aromatične plodove i koriste se u komercijalnoj proizvodnji.^[1]

Ekonomski najraširenije i najisplativije vrste su:

Vanilla planifolia − „začinska vanila”, potiče iz Meksika i Srednje Amerike, a najviše se uzgaja na Madagaskaru, Reinionu i drugim ostrvima Indijskog okeana.
Vanilla tahitensis − „tahićanska vanila”, jako je slična začinskoj vanili (razlikuje se po aromi) i uzgaja se na ostrvima u južnom Pacifiku. Iako sadrži manje koncentracije vanilina ima više drugih aromatičnih jedinjenja i koristi se kod proizvodnje parfema.
Vanilla pompona − „gvadelupska vanila”, potiče iz Srednje i Južne Amerike, a komercijalno se uzgaja na Karipskim ostrvima. Po svojstvima slična je tahićanskoj vanili.

Najveći svetski proizvođači 2013.
Poz.	Država	Količina (u tonama)
1.	Indonezija	3.200
2.	Madagaskar	3.100
3.	Meksiko	463
4.	Papua Nova Gvineja	433
5.	Kina	335
6.	Turska	290
7.	Tonga	198
8.	Uganda	161
9.	Francuska Polinezija	60
10.	Komori	35
10.	Reunion	35
Izvor: FAO ^[2]

Ostale poznatije vrste su:

Vanilla albida
Vanilla aphylla Blume — „bezlisna vanila”
Vanilla atropogon
Vanilla barbellata — vrsta bez listova
Vanilla chamissonis Klotzsch
Vanilla claviculata
Vanilla dilloniana
Vanilla edwallii
Vanilla mexicana Mill. — „meksička vanila”
Vanilla odorata C.Presl
Vanilla phaeantha
Vanilla pilifera Holttum
Vanilla poitaei
Vanilla raabii
Vanilla siamensis — „tajlandska vanila”^[3]

Vidi još

Reference

^ Bory, Séverine; Grisoni, Michel; Marie-France Duval; Besse, Pascale (21. 7. 2007). „Biodiversity and preservation of vanilla: present state of knowledge”. Genetic Resources and Crop Evolution. Springer Netherlands. 55 (4): 551—571. ISSN 1573-5109. doi:10.1007/s10722-007-9260-3. ^{[mrtva veza]}
^ „Faostat”. Faostat.fao.org. 2015. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 5. 4. 2016.
^ „GRIN Species Records of Vanilla”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. Arhivirano iz originala 24. 9. 2015. g. Pristupljeno 2. 3. 2011.

Literatura

Ecott, Tim (2005). Vanilla: Travels in Search of the Luscious Substance. Penguin Books Limited. ISBN 978-0-14-196740-0.
Cameron, Ken (2012). Vanilla Orchids: Natural History and Cultivation. Timber Press. ISBN 978-1-60469-321-8.

Spoljašnje veze

Бернардино де Саагун, Куприенко С. А. Общая история о делах Новой Испании. Книги X-XI: Познания астеков в медицине и ботанике / Ред. и пер. С. А. Куприенко.. — К.: Видавець Купрієнко С. А., 2013. — 218 с. — (Месоамерика. Источники. История. Человек). —. ISBN 978-617-7085-07-1
(jezik: engleski) World Checklist of Vanilla at Kew

[1] Bory, Séverine; Grisoni, Michel; Marie-France Duval; Besse, Pascale (21. 7. 2007). „Biodiversity and preservation of vanilla: present state of knowledge”. Genetic Resources and Crop Evolution. Springer Netherlands. 55 (4): 551—571. ISSN 1573-5109. doi:10.1007/s10722-007-9260-3. ^{[mrtva veza]}

[2] „Faostat”. Faostat.fao.org. 2015. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 5. 4. 2016.

[GRINSpecies-3] „GRIN Species Records of Vanilla”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. Arhivirano iz originala 24. 9. 2015. g. Pristupljeno 2. 3. 2011.

[1]

[2]

[3]