Француска Полинезија

Француска Полинезија (фр. Polynésie française, Etablissements Français d’Oceanie, тах. Porinetia Farani) је француска прекоморска територија. Састоји се из већег броја мањих острва, атола и архипелага у јужном Тихом океану између 15° јужне географске ширине и 140° западне географске дужине. Најпознатији атол је Муруроа, а најпознатије и најнасељеније острво је Тахити.

Француска Полинезија Porinetia Farani Polynésie Française
Застава Грб
Крилатица: Tahiti Nui Mare'are'a (тахићански: Велики Тахити златних магли)
Химна: La Marseillaise Марсељеза
Главни град	Папете
Највећи град	Фааа
Службени језик	тахићански, француски
Владавина
Облик државе	француске прекоморске територије
— Шеф државе	Емануел Макрон
— Председник скупштине	Оскар Темару
Историја
‍
Географија
Површина	‍
— укупно	4.167 km² km2 (180)
— вода (%)	12
Становништво	‍
— 2012.	268.270 (183)
— густина	63 ст./km2
Привреда
Валута	Франак француских пацифичких колонија (CFP-Franc)
Остале информације
Временска зона	UTC -10, -9:30, -9
Интернет домен	‍.pf‍
Позивни број	+689

Историја

Тахити је од 1842. француски протекторат, а од 1880. француска колонија. Преостала острва постала су француске колоније до 1881.

У септембру 1995. Француска је извела атомску пробу у атолу Муруроа и тиме изазвала протесте широм света. Атомске пробе су обустављене јануара 1996.

Географија

Француска Полинезија се састоји из 128 острва и атола, који су подељени у 5 административних јединица:

• Архипелаг Туамоту (Archipel des Tuamotu) (78 атола)
• Аустралска Острва (Archipel des Australes) (7 острва)
• Друштвена Острва (Archipel de la Société) (14 острва)
• Острва Гамбје (Archipel des Gambier) (14 острва)
• Острва Маркиз (Archipel des Marquises) (15 острва)

Острва се простиру на простору океана од 4.000.000 km², а површина копна је тек нешто изнад 4.000 km².

Становништво

Становништво Француске Полинезије чине: 83% Полинежани, 12% Европљани, и 5% Азијати (већином Кинези). По статистици из 2002, 69% становништва је живело на острву Тахити.

43,1% становника је млађе од 20 година.

Пописи

1907	1911	1921	1926	1931	1936	1941	1946	1951
30,600	31,900	31,600	35,900	40,400	44,000	51,200	58,200	63,300
1956	1962	1971	1977	1983	1988	1996	2002	2007
76,323	84,551	119,168	137,382	166,753	188,814	219,521	245,516	259,596
Званични подаци пописа.

Политика

Тахити - најпознатије острво Француске Полинезије

У политичком животу територије у последњих десетак година на власти су се смењивали поборник независности Оскар Темару и близак сарадник владе у Паризу Гастон Флосе. Од фебруара 2008. председник локалне скупштине је Гастон Флосе.

Фебруара 2004. статус Француске Полинезије је промењен. Председник локалне скупштине и влада су добили више надлежности. Француска држава је одговорна за спољну политику, судство, унутрашњу безбедност и монетарну политику.

Француска Полинезија није део ЕУ, али су становници француски држављани, стога имају право да гласају за Европски парламент. Закони ЕУ се не примењују у Француској Полинезији. Званична валута је франак француских пацифичких колонија.

Економија

Привреда територије се заснива на пољопривреди, рибарству, туризму, експлоатацији дрвета, кобалта и донацијама из француске метрополе. Најважније пољопривредне културе су кокосови ораси, ванила, воће и поврће.

Значајан извозни производ су црни тахићански бисери.

Телевизијске станице

У Француској Полинезији постоје 3 ТВ станице: RFO Tempo Polynésie, RFO Télé Polynésie des Senders и TNTV (Tahiti Nui TV).

Занимљивости

Пол Гоген је годинама живео и сликао на острвима Француске Полинезије. Сахрањен је у насељу Атуона на острву Хива Оа у саставу Острва Маркиз.