Vanilla planifolia
Vanilla planifolia је врста рода Vanilla из породице орхидеја (Orchidaceae). Води порекло из Мексика и тропских делова Централне Америке и једна је од основних комерцијалних врста за производњу ваниле као зачина (због високог садржаја ванилина у плодовима). Научно име врсти је дао 1808. године британски ботаничар Хенри Чарлс Ендрјуз. Позната је и као равнолиста ванила и западноиндијска ванила.
| Vanilla planifolia | |
|---|---|
| |
| Vanilla planifolia, илустрација из 1877. | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| (нерангирано): | |
| (нерангирано): | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Потпородица: | |
| Род: | |
| Врста: | V. planifolia
|
| Биномно име | |
| Vanilla planifolia | |
| Синоними[1] | |
| |
Први који су користили ванилу у исхрани били су мексички Тотонаци, а Европљани се по први пут сусрећу са овом биљком након освајања Ернана Кортеза, почетком XVI века.
Опис таксона
уреди.jpg)
Западноиндијска ванила је врежаста епифитна врста из породице орхидеја. Води порекло из тропских и влажних подручја Централне Америке, Кариба и крајњег североистока Јужне Америке. Данас се највише гаји на западу Мексика, у подручју Веракруза, и на Мадагаскару.[2]
Стабло ваниле је зелено и из њега директно избијају дугуљасти, глатки и меснати листови. Биљка цвета током пролећа и почетком лета. Цветови су груписани у гроздове, сваки цвет је величине око 5−6 цм у пречнику, зеленкасто-жутих листића цветног омотача. Врста је самооплодна. Цветови су отворени свега један дан у свом животном веку, и у том периоду неопходно је извршити опрашивање уколико се желе плодови. У природи, опрашивачи су колибри који се хране цветним нектаром, и једна врста пчела, а природним путем опраши се тек један од сто цветова. У условима планташког узгоја ове врсте опрашивање се врши вештачким путем. Сваки цвет који не буде опрашен се суши и опада.
Плодови се развијају искључиво на одраслим биљкама које су у просеку дуже од 3 метра. Плод је издужена танка чахура дужине између 15 и 23 цм, која сазрева неких 5 месеци након цветања. Зелени плод је сличан мањим бананама. Након бербе плодови се суше и ферментишу, а што је процес ферментације дужи то је концентрација етерских уља у плоду већа. Из плодова ваниле добија се зачинска ванила.
Размножава се из семена или путем резница.
Хемијски састав плода
уреди
Најважнија хемијска једињења која се екстракују из плодова су ванилин (4-хидрокси-3-метоксибензалдехид, садржај у зрелом сувом плоду је око 2%), ванилинска киселина, 4-хидроксибензалдехид и 4-хидроксибензојева киселина.[3]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ The Plant List: A Working List of All Plant Species, Приступљено 2016-01-26
- ^ GRIN-Global Web v 1.9.4.2: Taxonomy of Vanilla planifolia
- ^ Reinvestigation of vanillin contents and component ratios of vanilla extracts using high-performance liquid chromatography and gas chromatography. Scharrer A and Mosandl A, Deutsche Lebensmittel-Rundschau, 2001, volume 97, number 12, pages 449-456, INIST:14118840
Спољашње везе
уреди
- Бернардино де Саагун, Куприенко С.А. Общая история о делах Новой Испании. Книги X-XI: Познания астеков в медицине и ботанике / Ред. и пер. С. А. Куприенко.. — К.: Видавець Купрієнко С.А., 2013. — 218 с. — (Месоамерика. Источники. История. Человек). — ISBN 978-617-7085-07-1.
- (језик: енглески) World Checklist of Vanilla at Kew
- Gobley, N. T. (1858). „Recherches sur le principe odorant de la vanille”. Journal de pharmacie et de chimie: contenant les travaux de la Société de Pharmacie de Paris : une revue médicale. Doin. стр. 401—405.