Trinitramid je hemijsko jedinjenje, azota i kiseonika sa molekulskom formulom N(NO
2
)
3
, i koje ima molekulsku masu od 152,023 Da. Jedinjenje je detektovano i opisano 2010. godine od strane istraživača na Kraljevskom institutu za tehnologiju (KTH) u Švedskoj. [3] Sastoji se od atoma azota povezanog sa tri nitro grupe (−NO
2
).

Trinitramid
Structural formula of trinitramide
Space-filling model of trinitramide
Nazivi
IUPAC naziv
N,N-Dinitronitramide
Drugi nazivi
  • Trinitroamine
  • Trinitroammonia
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
  • O=N(=O)N(N(=O)=O)N(=O)=O
  • N([N+](=O)[O-])([N+](=O)[O-])[N+](=O)[O-]
Svojstva
N(NO
2
)
3
Molarna masa 152,02 g·mol−1
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Ranije je postojala spekulacija da li trinitramid može postojati. Teorijski proračuni Montgomerija i Mišelsa iz 1993. godine pokazali su da je verovatno da jedinjenje bude stabilno. [4]

Priprema

uredi

Trinitramid se priprema nitracijom bilo kalijum dinitramida ili amonijum dinitramida sa nitronijum tetrafluoroboratom u acetonitrilu na niskim temperaturama. [3]

[NH
4
]+
[N(NO
2
)
2
]
+ [NO
2
]+
[BF
4
]
→ N(NO
2
)
3
+ [NH
4
]+
[BF
4
]

Osobine

uredi
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 6
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 3
Particioni koeficijent [5] (ALogP) 6,3
Rastvorljivost [6] (logS, log(mol/L)) -6,3
Polarna površina[7] (PSA, Å2) 140,7

Upotreba

uredi

Trinitramid ima potencijalnu upotrebu kao jedan od najučinkovitijih i najmanje zagađujućih oksidatora raketnih goriva, jer ne sadrži hlor. [8] Ovo je potencijalno važan razvoj događaja, jer raketna jednačina Čjolkovskog implicira da čak i male poboljšanja u specifičnom impulsu donose sličnu promenu u delta-v, što može dovesti do velikih poboljšanja u veličini praktičnih nosivih tereta raketnog lansiranja. Impuls gustine (impuls po zapremini) raketnog goriva na bazi trinitramida mogao bi biti 20 do 30 odsto bolji od većine postojećih formulacija, [9] međutim specifični impuls (impuls po masi) formulacija sa tečnim kiseonikom je viši. [3]

Reference

uredi
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ а б в Rahm Martin (2010). „Experimental Detection of Trinitramide, N(NO2)3”. Angewandte Chemie International Edition. 50 (5): 1145—1148. PMID 21268214. S2CID 32952729. doi:10.1002/anie.201007047. 
  4. ^ J. A. Montgomery Jr.; H. H. Michels (јул 1993). „Structure and stability of trinitramide”. Journal of Physical Chemistry. 97 (26): 6774—6775. doi:10.1021/j100128a005. 
  5. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  7. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 
  8. ^ Discovery of New Molecule Could Lead to More Efficient Rocket Fuel, Science Daily, 2010-12-22, accessed 2011-01-03.
  9. ^ „New molecule could propel rockets”. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi