Тринитрамид

Тринитрамид
Називи
	IUPAC назив N,N-Dinitronitramide
	Други називи Тринитроамине; Тринитроаммониа;
Идентификација
CAS број	113282-38-5 ;
3Д модел (Jmol)	интерактивна слика; интерактивна слика;
ChemSpider	24751851 ;
PubChem C ID	57459337;
	SMILES O=N(=O)N(N(=O)=O)N(=O)=O; N([N+](=O)[O-])([N+](=O)[O-])[N+](=O)[O-]; ; ; ; ;
Својства
Хемијска формула	N(NO; 2); 3
Моларна маса	152,02 g·mol−1
Сродна једињења
Сродна једињења	Амонијак; Нитрамид; Динитрамид; Динитроген пентоксид; Тетранитрометан;
	Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	верификуј (шта је ?)
	Референце инфокутије

Тринитрамид је хемијско једињење, азота и кисеоника са молекулском формулом Н(НО
2)
3, и које има молекулску масу од 152,023 Da. Једињење је детектовано и описано 2010. године од стране истраживача на Краљевском институту за технологију (КТХ) у Шведској. ^[3] Састоји се од атома азота повезаног са три нитро групе (−НО
2).

Раније је постојала спекулација да ли тринитрамид може постојати. Теоријски прорачуни Монтгомерија и Мишелса из 1993. године показали су да је вероватно да једињење буде стабилно. ^[4]

Припрема

Тринитрамид се припрема нитрацијом било калијум динитрамида или амонијум динитрамида са нитронијум тетрафлуороборатом у ацетонитрилу на ниским температурама. ^[3]

[НХ
4]+
[Н(НО
2)
2]−
+ [НО
2]+
[БФ
4]−
→ Н(НО
2)
3 + [НХ
4]+
[БФ
4]−

Особине

Особина	Вредност
Број акцептора водоника	6
Број донора водоника	0
Број ротационих веза	3
Партициони коефицијент ^[5] (ALogP)	6,3
Растворљивост ^[6] (logS, log(mol/L))	-6,3
Поларна површина^[7] (PSA, Å²)	140,7

Употреба

Тринитрамид има потенцијалну употребу као један од најучинковитијих и најмање загађујућих оксидатора ракетних горива, јер не садржи хлор. ^[8] Ово је потенцијално важан развој догађаја, јер ракетна једначина Чјолковског имплицира да чак и мале побољшања у специфичном импулсу доносе сличну промену у делта-в, што може довести до великих побољшања у величини практичних носивих терета ракетног лансирања. Импулс густине (импулс по запремини) ракетног горива на бази тринитрамида могао би бити 20 до 30 одсто бољи од већине постојећих формулација, ^[9] међутим специфични импулс (импулс по маси) формулација са течним кисеоником је виши. ^[3]

Референце

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ ^а ^б ^в Rahm Martin (2010). „Experimental Detection of Trinitramide, N(NO2)3”. Angewandte Chemie International Edition. 50 (5): 1145—1148. PMID 21268214. S2CID 32952729. doi:10.1002/anie.201007047.
^ J. A. Montgomery Jr.; H. H. Michels (јул 1993). „Structure and stability of trinitramide”. Journal of Physical Chemistry. 97 (26): 6774—6775. doi:10.1021/j100128a005.
^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
^ Дисцоверy оф Неw Молецуле Цоулд Леад то Море Еффициент Роцкет Фуел, Сциенце Даилy, 2010-12-22, аццессед 2011-01-03.
^ „Неw молецуле цоулд пропел роцкетс”.

Литература

Холлеман А. Ф.; Wиберг Е. (2001). Инорганиц Цхемистрy (1ст изд.). Сан Диего: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-352651-5.
Хоусецрофт, C. Е.; Схарпе, А. Г. (2008). Инорганиц Цхемистрy (3. изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-175553-6.

Спољашње везе

Trinitramide

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[Rahm-3] а ^б ^в Rahm Martin (2010). „Experimental Detection of Trinitramide, N(NO2)3”. Angewandte Chemie International Edition. 50 (5): 1145—1148. PMID 21268214. S2CID 32952729. doi:10.1002/anie.201007047.

[4] J. A. Montgomery Jr.; H. H. Michels (јул 1993). „Structure and stability of trinitramide”. Journal of Physical Chemistry. 97 (26): 6774—6775. doi:10.1021/j100128a005.

[5] Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.

[6] Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.

[7] Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.

[sd20101222-8] Дисцоверy оф Неw Молецуле Цоулд Леад то Море Еффициент Роцкет Фуел, Сциенце Даилy, 2010-12-22, аццессед 2011-01-03.

[9] „Неw молецуле цоулд пропел роцкетс”.

[3]

[1]

[2]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]