Тринитрамид је хемијско једињење, азота и кисеоника са молекулском формулом НО
2
)
3
, и које има молекулску масу од 152,023 Da. Једињење је детектовано и описано 2010. године од стране истраживача на Краљевском институту за технологију (КТХ) у Шведској. [3] Састоји се од атома азота повезаног са три нитро групе (−НО
2
).

Тринитрамид
Струцтурал формула оф тринитрамиде
Спаце-филлинг модел оф тринитрамиде
Називи
IUPAC назив
N,N-Dinitronitramide
Други називи
  • Тринитроамине
  • Тринитроаммониа
Идентификација
3Д модел (Jmol)
ChemSpider
  • O=N(=O)N(N(=O)=O)N(=O)=O
  • N([N+](=O)[O-])([N+](=O)[O-])[N+](=O)[O-]
Својства
N(NO
2
)
3
Моларна маса 152,02 g·mol−1
Сродна једињења
Сродна једињења
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Раније је постојала спекулација да ли тринитрамид може постојати. Теоријски прорачуни Монтгомерија и Мишелса из 1993. године показали су да је вероватно да једињење буде стабилно. [4]

Припрема

уреди

Тринитрамид се припрема нитрацијом било калијум динитрамида или амонијум динитрамида са нитронијум тетрафлуороборатом у ацетонитрилу на ниским температурама. [3]

[НХ
4
]+
[Н(НО
2
)
2
]
+ [НО
2
]+
[БФ
4
]
→ Н(НО
2
)
3
+ [НХ
4
]+
[БФ
4
]

Особине

уреди
Особина Вредност
Број акцептора водоника 6
Број донора водоника 0
Број ротационих веза 3
Партициони коефицијент [5] (ALogP) 6,3
Растворљивост [6] (logS, log(mol/L)) -6,3
Поларна површина[7] (PSA, Å2) 140,7

Употреба

уреди

Тринитрамид има потенцијалну употребу као један од најучинковитијих и најмање загађујућих оксидатора ракетних горива, јер не садржи хлор. [8] Ово је потенцијално важан развој догађаја, јер ракетна једначина Чјолковског имплицира да чак и мале побољшања у специфичном импулсу доносе сличну промену у делта-в, што може довести до великих побољшања у величини практичних носивих терета ракетног лансирања. Импулс густине (импулс по запремини) ракетног горива на бази тринитрамида могао би бити 20 до 30 одсто бољи од већине постојећих формулација, [9] међутим специфични импулс (импулс по маси) формулација са течним кисеоником је виши. [3]

Референце

уреди
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ а б в Rahm Martin (2010). „Experimental Detection of Trinitramide, N(NO2)3”. Angewandte Chemie International Edition. 50 (5): 1145—1148. PMID 21268214. S2CID 32952729. doi:10.1002/anie.201007047. 
  4. ^ J. A. Montgomery Jr.; H. H. Michels (јул 1993). „Structure and stability of trinitramide”. Journal of Physical Chemistry. 97 (26): 6774—6775. doi:10.1021/j100128a005. 
  5. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  7. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 
  8. ^ Дисцоверy оф Неw Молецуле Цоулд Леад то Море Еффициент Роцкет Фуел, Сциенце Даилy, 2010-12-22, аццессед 2011-01-03.
  9. ^ „Неw молецуле цоулд пропел роцкетс”. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди