Тринитрамид
Тринитрамид је хемијско једињење, азота и кисеоника са молекулском формулом Н(НО
2)
3, и које има молекулску масу од 152,023 Da. Једињење је детектовано и описано 2010. године од стране истраживача на Краљевском институту за технологију (КТХ) у Шведској. [3] Састоји се од атома азота повезаног са три нитро групе (−НО
2).
| |||
Називи | |||
---|---|---|---|
IUPAC назив
N,N-Dinitronitramide
| |||
Други називи
| |||
Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
ChemSpider | |||
| |||
Својства | |||
N(NO 2) 3 | |||
Моларна маса | 152,02 g·mol−1 | ||
Сродна једињења | |||
Сродна једињења
|
|||
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
верификуј (шта је ?) | |||
Референце инфокутије | |||
Раније је постојала спекулација да ли тринитрамид може постојати. Теоријски прорачуни Монтгомерија и Мишелса из 1993. године показали су да је вероватно да једињење буде стабилно. [4]
Припрема
уредиТринитрамид се припрема нитрацијом било калијум динитрамида или амонијум динитрамида са нитронијум тетрафлуороборатом у ацетонитрилу на ниским температурама. [3]
- [НХ
4]+
[Н(НО
2)
2]−
+ [НО
2]+
[БФ
4]−
→ Н(НО
2)
3 + [НХ
4]+
[БФ
4]−
Особине
уредиОсобина | Вредност |
---|---|
Број акцептора водоника | 6 |
Број донора водоника | 0 |
Број ротационих веза | 3 |
Партициони коефицијент [5] (ALogP) | 6,3 |
Растворљивост [6] (logS, log(mol/L)) | -6,3 |
Поларна површина[7] (PSA, Å2) | 140,7 |
Употреба
уредиТринитрамид има потенцијалну употребу као један од најучинковитијих и најмање загађујућих оксидатора ракетних горива, јер не садржи хлор. [8] Ово је потенцијално важан развој догађаја, јер ракетна једначина Чјолковског имплицира да чак и мале побољшања у специфичном импулсу доносе сличну промену у делта-в, што може довести до великих побољшања у величини практичних носивих терета ракетног лансирања. Импулс густине (импулс по запремини) ракетног горива на бази тринитрамида могао би бити 20 до 30 одсто бољи од већине постојећих формулација, [9] међутим специфични импулс (импулс по маси) формулација са течним кисеоником је виши. [3]
Референце
уреди- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в Rahm Martin (2010). „Experimental Detection of Trinitramide, N(NO2)3”. Angewandte Chemie International Edition. 50 (5): 1145—1148. PMID 21268214. S2CID 32952729. doi:10.1002/anie.201007047.
- ^ J. A. Montgomery Jr.; H. H. Michels (јул 1993). „Structure and stability of trinitramide”. Journal of Physical Chemistry. 97 (26): 6774—6775. doi:10.1021/j100128a005.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
- ^ Дисцоверy оф Неw Молецуле Цоулд Леад то Море Еффициент Роцкет Фуел, Сциенце Даилy, 2010-12-22, аццессед 2011-01-03.
- ^ „Неw молецуле цоулд пропел роцкетс”.
Литература
уреди- Холлеман А. Ф.; Wиберг Е. (2001). Инорганиц Цхемистрy (1ст изд.). Сан Диего: Ацадемиц Пресс. ИСБН 0-12-352651-5.
- Хоусецрофт, C. Е.; Схарпе, А. Г. (2008). Инорганиц Цхемистрy (3. изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-175553-6.