Википедија

Metro: Last Light

видео-игра
Ukoliko ste tražili serijal igara, pogledajte članak Metro: Last Light.

Metro: Last Light je postapokaliptična pucačka igra iz prvog lica koja sadrži elemente prikradanja i horor elemente. Igrica je razvijena od strane Ukrajinskog studija 4A Gejms, publikovana je od strane Dip Silvera i distribuirana od strane Skver Eniksa u Severnoj Americi za Windows, PlayStation 3 i Xbox 360 u maju 2013. godine. Remaster verzija ove video igre je izašla za PlayStation 4 i Xbox jedan u avgustu 2014. godine pod nazivom Metro: Last Light Redux package.

Metro: Last Light
Omot video-igre
Developer(i)4A Gejms
Distributer(i)Dip Silver
SerijaMetro
Pogon(i)4A Endžin
PlatformeWindows
PlayStation 3
Xbox 360
Makintoš
Linuks
PlayStation 4
Xbox One
Izlazak14. maj 2013
Žanr(ovi)Pucačina iz prvog lica
ModifikacijeSinglpler
Režiser(i)Endru Prohorov
Dizajner(i)Vačeslav Aristov
Programer(i)Oles Šiškotskov
Aleksandar Maksimučuk
UmetniciAndrej Kačenko
PisciDimitrij Gluhovski
Endru Prohorov
Pol De Meo
Kompozitor(i)Aleksej Omelčuk

Metro: Last Light je nastavak video igre Metro 2033 koja prati priču glavnog junaka Artjoma, mladog vojnika koji živi u Moskovski metro posle razarajućeg nuklearnog rata. Njegova misija je bila da pronađe misteriozne Crne. Artjom mora da se izloži opasnosti različitih delova Metro sistema, kao i spoljnom svetu koji je prepun radijacije, kao i da se bori protiv raznih fakcija i mutiranih čudovišta. Igra poboljšava različite mehanike igranja u odnosu na Metro: 2033 i dodaje elemente kao što je unapređenje oružija.

Razvijena od strane tima od oko 80 ljudi, Metro: Last Light je nastavak igre Metro: 2033. Kreator priče Dimitri Gluhovski je napisao dijalog igre i glavnu priču. Multipler verzija igre je bila u planu ali su odustali od nje kako bi se fokusirali na singlpler igru, za koju su se programeri nadali da će „obnoviti uspomene Half-Life 2 video igre”. Igra je prvobitno trebalo da bude objavljena od strane Američke kompanije Te Ha Kju, koja je zadala striktan budžet programerima, ali ju je na kraju preuzela Nemačka kompanija Koč Media nakon što je Te Ha Kju bankrotirala. Bila je planirana i Wii Ju verzija ali je na kraju otkazana.

Igra je dobila generalno pozitivne kritite od strane kritičara. Pohvale su uglavnom bile na njihovu atmosferu, dizajn u igri, zvuk, grafiku i gejmplej, dok je kritika bila usmerena posebno na vještačka inteligencija i tehničke probleme. Prednarudžbina bonus Rendžer mod je bio plasiran kao definitivan način igranja ali je izazvao kontroverze. Igra je bila marketinški uspešna, gde je u prvoj nedelji u maloprodaji u Americi nadmašila maloprodajnu cenu njenog prethodnika 2033. Novelacija igre napisana od strane Gluhovskog je objavljena kao Metro 2035 u 2015. godini. Sledeća igra u ovom serijalu pod nazivom Metro Exodus je objavljena 2019. godine.

Gejmplej

uredi

Kao i njegov prethodnik Metro 2033, Metro: Last Light igra istu ulogu glavni junak Artjom. Priča se odvija u postapokaliptičnoj Moskva, uglavnom unutar metro sistema ali povremeno se misije odvijaju i iznad zemlje. Borbe su naizmenične gde igrač vodi bitku između mutanta i neprijatelja ljudi[1]. Oblasti su veće u poređenju sa Metro 2033, i igra podstiče igrače da istražuju jer ima više puteva.[2] Igra nudi veću slobodu igračima, omogućavajući im da primene različite taktite za borbu protiv neprijatelja.[3] Igra ima područja koja mogu da se unište sa određenim predmetima kao što su stubovi koji se ruše nakon što su pogođeni.[4] Brojni dnevnik napisani od strane Artjoma pružaju dodatni uvid u priču igre koji su raštrkani po mapi koje igrač može da sakuplja.[5]

Kao pucačka igra iz prvog lica, Metro: Last Light sadrži razne vrste vatrenog oružja, neka izmišljena a neka bazirana na pravom oružju koje igrač koristi u borbi. Protagonista igre Artjom, ima sposobnost da ubije neprijatelja direktno sa njegovim oružijem.[2] Artjom ima tri mesta za oružije. Igrači mogu da stave bilo koje oružije u bilo koja od ta tri slota bez ograničenja.[3] Igrači imaju pristup četiri različita pomoćna oružija koja uključuju nož za bacanje, zapaljive granate i ručna bomba.[6] Mutanti ne poseduju oružija i nastoje da fizički napadnu igrača u grupama, dok se ljudi bore sa istim oružijem koje je dostupno i igračima. Igrač može da nokautira ili da ubije većinu ljudskih neprijatelja umesto da ih upuca, šunjajući se da ne bi bio otkriven. Pošto su neprijatelji neefikasni u uočavanju igrača u tami, igrači mogu da ugase fenjere i sijalice kako bi dobili prednost nad neprijateljem.[7]

U postapokaliptičnom okruženju municija je redak i neophodan resurs. Pre apokalipse vojna municija se koristila kao valuta. Igrači mogu da izbegnu korišćenje vredne municije tako što će da koriste lošiji kvalitet municije napravljen u Metrou.[8] Zbog nedostatka municije, od ključnog aspekta igre je čišćenje. Igrač može da pljačka leševe i okruženje za rezervnu municiju kao i oružije i ostale predmete.[9][10] Vojna municija može da se koristi za kupovinu druge municije, oružija i ostalih predmeta u većini Metro stanica. Dodaci za oružije kao što su optički nišan i prigušivač koji poboljšavaju efikasnost oružija mogu da se kupe koristeći iste ove metkove.[6]

Lokacija igre odražava tamnu stranu pravih metro tunela sa dodatkom elemenata za preživljavanje.[1] Paranormalni fenomeni kao što su figure senki, halucinacije i neobnjašljivi zvuci koji su prisutni većinu puta igrač mora da se oslanja na upaljač i baterijsku lampu kako bi se kretao kroz mrak.[7] Raspored lokacija je često zamršen i igra manjka bilo kakav vid mape ili bilo kakve markirane lokacije ostavljajući igrača da pokuša da nađe misije koristeći samo kompas.[11] Površina je smrtonosna u odnosu na metro. U igri postoji dvadesetčetvoročasovno vreme kao i stalna promena vremena,[2] naime ove oblasti su veoma ozračene i gas masku je neophodno nositi u svakom trenutku zbog zagađenog vazduha. Igrači moraju da sakupljaju filtere za gas masku i svaki filter traje nekoliko minuta i automatski se menjaju filteri ako igrač ima još filtera u rezervi.[1] Igrač isto ima mogućnost da obriše prljavštinu i krv sa gas maske.[12][13] Ne postoji indikator koji govori igraču kada će filter biti potrošen, takođe tajmer na ručnom satu igrača pokazuje za koliko će filter isteći. Sat takođe pokazuje igraču ako je otkriven od neprijatelja.[3] Na svakom oružiju municija je (delimično) vidljiva, što igraču govori da je municija pri kraju i da mora da ponovo napuni oružije.[14] Umesto indikatora na mapi igrica proizvodi audio i vizuelne informacije da obavesti igrače.[15][16]

Postoji nekoliko suptilnih moralnih odluka u igri koji utiču na karmu.[17] Dobrim postupcima se ostvaruje dobra karma, postupci kao što su spašavanje ljudi od neprijatelja, prisluškivanje razgovora imeđu sporednih likova u igrici ili sparingovanje sa neprijateljskim vojnicima. Loša karma može da se dobije lošim postupcima kao što su nasumično ubijanje ljudi ili krađa stvari. Karma utiče na kraj igre koji igrač doživljava.[7]

Radnja

uredi

Priča Metro: Last Light se dešava 2034. godine, godinu dana posle dešavanja Metro 2033 koja prati kraj originalne knjige u kojoj Artjom ispaljuje rakete na Crne, misteriozna bića koja navodno ugrožavaju ljude koji su preživeli nuklearni rat u Moskovskom Metrou. Rendžeri su neutralni mirotvorci koji funkcionišu kroz sistem. Rendžeri su u to vreme okupirali D6 vojnu bazu koju je Artjom posetio posle prve igrice. Ovaj pre ratni bunker je ogroman i nepotpuno je istražen. Artjom je sada postao rendžer ali je i ostao nesiguran da li je ubijanje Crnih bila ispravna odluka. Glasine o otkriću D6 i njegovih bogatstva se razglasila po Metrou, protivničke grupe kao što su Sovjetska crvena linija i Naci četvrti rajh koji pokušavaju da zauzmu bunker i sve u njemu.

Mistični Kan informiše Artjoma i rendžere da je jedan Crni preživeo raketni napad. Kan veruje da je Crni ključ ljudske budućnosti i želi da komunicira sa njim. Pukovnik Miler, lider rendžera želi da ga eliminiše jer ga smatra potencijalnom pretnjom. Miler šalje Artjoma na površinu pod pratnjom Milerove ćerke Ane koja je najbolji snajperista Rendžera, da ubije Crnog.

Artjom pronalazi Crnog (dete) ali biva zarobljen od vojnika četvrtog rajha. Zarobljeni vojnik iz Crvene linije Pavel Morozov i Artjom beže zajedno kroz tunele Metroa i preko opasne površine. Kada su stigli do središta Crvene linije, ispostavlja se da je Pavel visoko rangirani oficir, te zarobljava Artjoma kako bi saznao više o Rendžerima i Crnom. Artjom beži i pokušava da stigne do Ane i Crnog koje je oteo Lesnicki, bivši rendžer i Špijun crvene linije. Na putu do tamo pronalazi vojsku crvene linije koja masakrira stanovnike stanice koji navodno imaju misterioznu epidemiju. Crvene linije su bile te koje su predstavile virus (Ebola) stanici koje su dobili u D6 bukneru od Lesnickog. Artjom pronalazi Anu i oslobađa je ali oni bivaju izloženi virusu, gde nakon čega su spašeni bivaju primorani da borave u karantinu. Uplašena da će umreti, Ana zavodi Artjoma.

Nakon što se ispostavilo da nisu pozitivni na virus, Artjom se ponovo susreće sa Kanom. Artjom i Kan lociraju Crnog gde se glavni junak ove igre u nizu halucinacija i fleš bekova priseća da ga je dok je bio mali Crni spasio od smrti. Ispostavilo se da je Artjom bio psihički povezan sa Crnim. Artjom se zakleo da će da se iskupi tako što će da zaštiti malog crnog gde kasnije njih dvoje putuju zajedno u Polis (centralna oblast Metroa), gde se održava mirovna konferencija u vezi D6 između Rendžera, Crvenih linija, Rajha i neutralnog Hanse. Na putu do Polisa Artjom je porazio Lesnickog i Pavela. Usput je mali crni osetio da postoji grupa Crnih u D6 stanici koji su hibernirali. Nakon što su stigli u Polis, mali crni koristi svoje telepatske sposobnosti na Čermanu Moskvinu lideru crvenih linija kako bi priznao da je mirovna konferencija jedna obična diverzija kako bi General Korbut mogao da zauzme D6. Artjom i ostatak rendžera jurišaju do bunkera kako bi jednom za svagda zaustavili Korbutovu armiju vojnika ali ih dočekuje oklopni voz koji se srušio na njihovu stanicu. Vojnici crvene linije okružuju Artjoma i Milera kako bi ih ubili.

Karma koju je igrač skupio kroz celu igricu određuje kako će se igrica završiti. U lošem kraju, Artjom uništava D6 stanicu kako bi sprečio Korbuta da iskoristi virus da izbriše sve nacije i čovečanstvo što je završilo njegovom smrću, kao i svih preživelih rendžera i crvenih linija. Na samom kraju igre je prikazana scena gde Ana priča priču svome sinu o tome kako je njegov otac Artjom bio hrabar rendžer. Dobar kraj igre koji, kasnije otkriven kao i kanonski završetak, gde se Artjom sprema da uništi bunker ali biva zaustavljen od strane malog crnog koji sa ostatkom crnih koji su se probudili ubijaju Korbutovu vojsku. Na samom kraju igre Artjom je nazvao malog Crnog poslednje svetlo nade čovečanstva. U oba kraja igrice mali Crni odlazi sa ostatkom porodice kako bi započeli novi život, obećavši da će se jednog dana vratiti kako bi pomogao da ponovo obnove svet.

Razvoj

uredi

Prestižni Ukrajinski developer 4A Gejms napravio je igru sa timom od preko 80 ljudi.[18] Nastavak Metro 2033, koji je napisao ruski autor Dimitrij Glukhovski, nije vezan za njegovu sledeću knjigu Metro 2034. Umesto toga, služi kao direktan nastavak prve igre, sa većinom ideja stvorenih od strane 4A Gejms. Prema Hub Bejnonu, šefu komunikacija za Te Ha Kju, tim je odlučio da napravi adaptaciju video igara iz 2034. godine, jer su mislili da je ton 2034 drastično drugačiji od svog prethodnika. On ga je opisao kao „kućno-umetnički triler” i verovao je da se za razliku od prve igre, ne može uspešno pretvoriti u video igru.[19] Međutim, Gluhovski je ponudio kreativan doprinos projektu i napisao kratak pregled priče o igri, kao i dijalog igre, koja je zauzimala 3000 ćelija u Majkrosoft Ekselu.[20] Tim je izabrao loš završetak za Metro 2033, jer su verovali da je to bio zanimljiv početak za Metro: Last Light i da je u skladu sa tamnim i depresivnim tonom romana. [21]Gluhovski je tvrdio da će priča istražiti temu iskupljenja, ljude koji ponavljaju svoje greške i ideju da imaju "drugu šansu".[20] Artjomov lik se takođe promenio da postane zreliji i iskusniji.[18] Međutim, on je ostao povučen lik, jer je tim smatrao da njegov govor neće doprineti razvoju njegovog lika i da će ometati sistem atmosfere i morala.[22]

Jedan od ključnik ciljeva 4A Gejms bio je poboljšanje i refinisanje brojnih aspekata iz 2033. godine, koje je Te Ha Kju opisao kao „neispravno remek delo”.[22][23] Snažan fokus na atmosferu je zadržan, ali je tim preuredio brojne mehanike igranja.[24] Mehanizam pucnjave je poboljšan, a vatreno oružije u igri više nije bilo dozvoljeno.[18] Sistem animacije je prerađen i dodato je više vizuelnih efekata.[25] Veštačka inteligencija igre je takođe prerađena da bi se bolje odazivala na odluke igrača.[26] Nakon što je čuo od igrača o ekonomskom sistemu zasnovano na municiji, tim je odlučio da zadrži to svojstvo u Metro: Last Light ali da bolje objasne kako je funkcionisalo kako igrači ne bi bili zbunjeni time.[22] Pored toga, tim je otkrio da ne bi pozajmili pravo glasa kako bi privukli veću publiku. Umesto toga, ni bi preuredili kontrole, igre kako bi postali pristupačniji.[26][27] Tim je takođe drastično poboljšao tajne sekcije igre. Osnovna filozofija dizajniranja ovih sekcija je bila zabavna kako kažu, ali igrači ne bi bili previše strogo kažnjeni ako bi napravili bilo kakvu grešku, kao što je na primer pravljenje previše buke. Kao rezultat toga, budućnost veštačke inteligencije ima nekoliko različitih nivoa, što igru čini realnijom..[21] Konkurenti multipler mod je prvobitno bio planiran što bi se reklo „jedinstven” za Metro seriju, i ne bi jednostavno uključio tipične multipler modove kao što su tim dedmeč ili zauzimanje zastavice.[28] Međutim, konačno je otkazan, ali mogućnost zadržavanja multipler moda je ostala i mogla bi da se vrati nakon izlaska igre.[29]

Ovo nije igra za super masovno tržište Call of Duty. Ne pokušavamo da budemo kao film Transformersi, pokušavamo da budemo Distrikt 9. Nešto sa malo više umetničkog kredibiliteta. Od velikog značaja je bilo da dozvolimo studiju da nastavi da isporučuje svoju viziju i ambicije za igru.

- Komunikacioni lider 4A kompanije, Huv Bejnon

Još jedan od ciljeva tima je bio da se igrači osećaju uznemireno nakon igranja igre, i da pokažu trenutke igranja koji će ih činiti zabrinjavajućim i osetljivim.[30] Tim je u igru uključio elemente horor preživljavanja, koji su takođe korišćeni u prvom delu.[18] Igra je opisana od strane Te Ha Kjua kao njihova vlastita „ponuda za borbu protiv umornog ubice” koristeći svoj težak fokus na priču za jednog igrača.[31] Prema Bejnonu, filozofija igre je potpuna suprotnost od Call of Duty serijala, koja je opisana kao kratka, linearna i ispunjena koja bi bila samo tutorijal za multipler sadržaj. Tim se nadao da će imati najviše trenutaka u igri „narativno-upravljački”, i da će se svi neprijateljski susreti u igri dizajnirati da budu različiti jedan od drugog. Oni su se nadali da će, ponuditi jednistveno iskustvo sa svakim novim susretom i da će biti zapamćeni od strane igrača. Nadali su se da će igra da ih obasja uspomenama na igru Half-Life 2.[27]

Svet je sam po sebio bio napravljen da bude upečatljiv. Glukhovski je uključio brojne priče u igri i različite vrste drama oko četiri nacije u igri. Nadao se da će kroz ovaj pristup igra imati veću poentu od tipičnih pucačina u prvom licu, i da se igra čini istinski realnom.[20] Moralni izbor se vraća u igru. Prema 4A, ovi izbori su veoma suptilni, tako da ne bi gemifikovali koncept.[25] To je metod koji je 4A sproveo da bi stvorio osećaj verodostojnosti prema svetu, koji će onda doneti odluku autentičnijom.[7] Kako bih postigao naturalizam, Andrei Prokhorov, kreativni direktor igre, namerno je uklonio većinu aspekata tipičnog prikaza glave dok su smatrali da je to prepreka koja sprečava igrače da se udube u svet, i da će to uništiti atmosferu igre. Prokhorov je primetio da je za dodavanje brojnih grafičkih i audio signala potrebno dodatno vreme i napor, ali je tvrdio da ako ima dovoljno vremena, tim će pokušati da ne prikaže sve loše detalje.[14]

Metro: Last Light pokreće 4A Gejms. vlastiti endžin, takozvani 4A endžin.[32] Bejnon je tvrdio da je sa endžinom to bila najbolja igra koja je trenutno dostupna na tržištu, posebno za lični računar korisnika.[33] Tim je takođe radio na poboljšanju sistema za osvetljenje i uništavanje igre i uveo veću paletu boja.[34] Igra je prvobitno bila najavljena za Nintendo Vii U, a naslov je bio uključen u Vii U brzom pokazivanju, iako je Te Ha Kju izjavio da igra možda neće biti dostupna za tu platformu.[35] Što se tiče mogućnosti da igra dođe na Vii U, glavni tehnički oficir u 4A Gejmsu Oles Šiškovsov je rekao da Vii U ima užasno spor procesor.[36] Njegov kolega, Hjuv Bejnon, je ponovio to mišljenje, govoreći da neće postojati verzija igre za Vii U uređaje zato što studio nije mogao da opravda potreban napor i shvatili su da nije vredno truda u tom trenutku.[36] Prema Te Ha Kju, 4A je eksperimentisao sa Vii U razvojnim setom, ali je kasnije odustao od ove verzije igre tokom ranih faza razvoja.[37]

Te Ha Kju je bio izdavač prve igre, ali studio nije uložio mnogo truda da pomogne u razvoju igre, što je dovelo do brojnih tehničkih problema i nedostatka optimizacije igre. Međutim, prodaja igre je iznenadila Te Ha Kju i kao rezultat toga, izdavač je smatrao da je prva igra propuštena prilika gde je počeo da tretira Metro kao serijal.[38] Deni Bilson, tadašnji izvršni direktor Te Ha Kjua je obećao da će komapnija ponuditi više 4A podrške kao i da će posvetiti više resursa u stvarnom razvoju igre i marketingu.[39] Bivši predsednik Te Ha Kjua Džejson Rubin je podelio detalje o izuzetno teškim uslovima rada i zahtevima koji su postavljeni u timu 4A Gejmsa tokom završetka igre. Njihova kancelarija je bila ledena zbog čestog nestanka struje, a tim je bio prinuđen da prokrijumčari kompjutersku opremu u kancelarije kako bi se izbegli korumpirani carinici. Rubin je dodao da je izdavač ponudio nerazumno mali budžet programerskom timu, što je činilo samo 10% budžeta njegovih konkurenta i da je njihov radni prostor bio tako krcat i mali da ga je uporedio sa prepunom školskom kafeterijom i EA teretanom u Los Anđelesu.[40] Naime Rubin je pohvalio tim koji je napravio igru koja je uspešno postigla visoku kritičku pohvalu uprkos teškim uslovima rada.[40] Prema rečima Andrua Prokhorova, Rubin je bio jedini Te Ha Kju predsednik koji je posetio studio. On je napomenuo da tim zaslužuje maksimalnu ocenu i da nema potrebe za popustljivošću od potrošača koji ne mare za svoje radne uslove.[41]

Izdanje

uredi

Naslov Metro: Last Light je prvi put procureo kao Metro 2034, ime koje je 4A Gejms prvobitno koristio. Kompanija Te Ha Ku je oficijelno otkrila pravi naziv igre u maju 2011. godine.[42] U novembru 2012. godine, kompanija Te Ha Ku je najavila da odlaže izbacivanje igre sve do marta 2013. godine kako bi tim programera imao više vremena da optimizuje igru.[43] U decembru 2012. godine igrica je napokon izašla, a Te Ha Kju je ušla u poglavlje 11, drugim rečima kompanije je bankrotirala. Metro: Last Light zajedno sa kompanijom Te Ha Kju i svim njenim svojstvima i studijom je otišla na aukciju 22. januara 2013. godine. Elektronska prodavnica Gejms stop je privremeno obrisala igricu sa svog sajta kako bi sprečila kupce od prevare kupovine nedovršene igre.[44] Međutim aukcija nije značajno uticala na poboljšanje napretka u razvoju igre.[45] Na aukciji su učestvovali Klirlejk i Koč media koji su prvobitno bili namenjeni distribuciji naslova u Italiji i Španiji.[46] Na samom kraju Koč media je dobila pravo na igru Metro franšizu za $5,9 miliona. Koč media je bila zainteresovana za ovaj naslov s obzirom na to da je igra već bila igriva a i firma je već bila upoznata sa timom programera, čiji su članovi radili na projektu S.T.A.L.K.E.R: Clear Sky, igra koja je bila objavljena od strane izdavačke kuće Koč Medija Dip Silver.[47]

Posle aukcije, Dip Silver je objavio da će naslov biti objavljen 14. maja 2013. godine u Americi, 16. maja 2013. godine u Australiji i Novom Zelandu i 17. maja 2013. godine u Evropi za Windows, PlayStation 3 i Xbox 360.[48][49][50] 10. septembra 2013. godine je igra objavljena za Makintoš operativni sistem,[51] 5. novembra 2013. godine za Linuks i naslov je bio u paketu sa prototipom stim mašine kompanije Valv Korporejšn.[52] PlayStation 3 verzija je dodata u biblioteku PlayStation plus pretplatilaca u februaru 2014. godine.[53]

Igrači koji su kupili igru preko Stima su dobili besplatnu digitalnu kopiju Metro 2033 (roman).[49] Digitalni ilustrovani roman pod nazivom: „Artjomovo Jevanđelje” koji govori o događajima koji se odvijaju između Metro 2033 i Metro: Last Light, objavljen je od strane Dark Hors Komiksa koji je bio priorder ekskluziva.[54] Novelizacija igre koju je napisao Gluhovski lično je bila objavljena pod nazivom: "Metro 2035", 2015. godine.[55]

Sadržaj za preuzimanje

uredi

Oni koji su unapred naručili igru su dobili limitirano izdanje igre Metro: Last Light koji je sadržao kod za sadržaj koji se može preuzeti (DLC), rendžer mod, podešavanja za teži prelazak igre, kao i jedinstveno oružije i valute u igri. Rendžer mod obuhvata istu kampanju ali sa nedostatkom HUD-a ili poprečnih dlačica, dok je mnoštvo municije i resursa značajno smanjeno što je dovelo do toga da se igrač oseća kao da je fizički prisutan u igri. Igra je izbačena kao način na koji je igra prvobitno i trebalo da se igra.[56] Implementacija igre rendžer moda je izazvala negativne reakcije u gejming industriji.[57] Dip Silver je odgovorio da su od prodavaca tražili da obezbede ekskluzivni sadržaj igre pre nego što se igra naruči, i da je rendžer mod bio najbolji izbor jer su samo najodaniji fanovi najverovatnije i naručili igru pre nego što je izašla.[57]

Pored toga, objavljena su i četiri DLC paketa. Prvo pakovanje, Fekšn pek je trebalo da bude dostupan u junu 2013,[58] međutim datum izlaska je bio pomeren za jun 2013. Ovaj paket sadrži tri misije sa jednim bonusom, a igrač igra kao snajperista crvenih linija, oklopni vojnik četvrtog rajha i kao Polis rendžer na obuci, sa novim oružijem koja nisu pronađena u glavnoj priči.[59] Ostala tri peka su puštena u rokuu od 60 dana od puštanja fekšn peka. Drugi paket, tover pek, daje singl pler izazove misija koje imaju i onlajn tabele. Treći paket, programerski pek, sadrži streljanu i simulator borbe kao i muzej u igri i singl pler misije pod nazivom "Paukovo gnezdo". I na kraju četvrti pek, Hronični pek, sadrži tri dodatne singl pler misije koje sadrže tri lika iz glavne priče, Kana, Pavela i Anu, dodajući dodatne informacije o svetu u kojoj se nalaze.[60][61] Igrači imaju mogućnost kupovine sezonske karte, koja im daje sva četiri DLC-a po sniženoj ceni. Takođe sadrži i ograničenu verziju automatske sačmarice pod nazivom "Abzac",[62] i laki mitraljez Zastava M72 koji je prethodno bio dostupan samo ako se igra naruči pre njenog oficijelnog izlaska.[63]

Rekuds verzija

uredi

Nova verzija igre za osmu generaciju igračka konzola nije prvobitno bila u planu. Međutim, 22. maja 2014. je objavljena remaster verzija igre.[64] Objavljena je 26. avgusta 2014. u Severnoj Americi, 29. avgusta 2014. u Evropi i 4. septembra 2014. u Australiji za Windows, PlayStation 4 i Xbox One.[65][66] Reduks verzija igre dodaje sva DLS i grafička podešavanja. Paket kompilacija, pod nazivom Metro Reduks, uključivao je i remaster verzije igara Metro 2033 i Metro: Last Light.[67] Demo reduks verzije koja omogućava igračima da igraju kroz prvu trećinu igre, objavljen je za PlayStation 4 i Xbox One 2. juna 2015 godine,[68] dok je Last Lajt Reduks objavljen kao igra bez DRM-a (upravljanje digitalnim pravima) na Gog.kom u maju 2015. godine.[69]

Prijem

uredi

Kritični prijem

uredi

Metro: Last Light je dobio pozitivne kritike od strane kritičara, a većina je pohvalila grafiku u igri kao i opšti dizajn sveta u igri, dok je kritikovala linearne sekvence. Igra je nominovana 2013. godine za najbolju pucačinu od strane Spajk Video Gejm Avards[70] i od strane Xbox 360 igre godine od strane Gejmspot-a.[71]

Prikupljač informacija Ocena
Metakritik vebsajt (PC) 82/100[72]
(PS3) 80/100[73]
(X360) 80/100[74]

Igra je uglavnom dobro prihvaćena. Kritičari su pohvalili 4A Gejms za popravljanje očiglednih grešaka koje su se pojavljivale u prethodnim delovima i napomenuli su da je borba u igri poboljšana, zadovoljavajuća i upečatljiva.[75][76][77][78][79] Džef Marčiafava je napomenuo da je gejmplej u rangu sa konkurentima.[76] Međutim, neki su primetili da igra nema inovacije i da je generalno previše konzervativna.[75] Mnogi su aplaudirali igri za za dozvolu i pokrivenosti i agresivnijem pristuima misijama,[80] i da su prikradanje i pucanje opisani kao napeti i izazovni.[81][82] Dostupnija priroda igre je dobila je dobila različite kritike. Neki su smatrali da je uklonjena frustracija u prvom delu igre,[82] dok su je drugi kritikovali kao previše jednostavnu.[75][83][79] Rič Stanton je posebno kritikovao igru za kompromis kako bi privukao širu publiku,[81] iako je Patrik Klepek iz džajant bomba (vebsajt) mislio da je šarm prve igre ostao neumanjen u Metro: Last Light.[77] Mnogi kritičari smatraju da je šunjanje pravi način da se igra ova igra iz prostog razloga što igra odgovara ukupnom tonu.[8][78] Sistem ekonomije metaka je pohvaljen kao jedinstven.[83] Neki novinari su takođe primetili nekoliko tehničkih problema sa igrom, izdvajajući Windows verziju,[8] dok su mnogi kritikovali veštačku inteligenciju za nerafinisanje.[75][82][83] Glavne bitke su bile frustrirajuće i zbog toga su dobile dosta kritika.[78] Čudovište u igri su izazvale kritike zbog toga što nisu pretili po pitanju njihovog izgleda, i suviše ih je teško poraziti,[80][76][83][79] dok ih je Rik Stanton iz Evrogejma opisao kao čudovišta Duma.[81] Neki kritičari su kritikovali i prisustvo nevidljivih zidova i nepristupačnih staza, što je dovelo do frustracije i uznemiravanja.[82][79] Zvuk igre je takođe pohvaljen što je u tonu sa grafikom,[75] igrom,[76] i atmosferom.[81]

Publikacija Ocena
Destruktoid 7/10[75]
Eurogejmer 7/10[81]
Famicu 35/40[84]
Gejm informer      [80]
Gejm revolušn 8.75/10[76]
Gejmspot 9/10[82]
Džajant Bomb      [77]
IGN (PC) 7.7/10[83]
(PS3/X360) 7.2/10[85]
Džojstik      [78]
PC Gejmer(Ujedinjeno Kraljevstvo) 80/100[79]
Poligon 8.5/10[8]

Priča je dobila različite kritičke kritike. Neki kritičari su verovali da je priča odlično napisana, sa zanimljivim likovima i značajnim interakcijama likova, što je dodalo dodatnu iskru svetu igre.[82][83] Prema rečima Filipa Kolara iz Poligona, igra uspešno omogućava igračima da imaju "pravu simpatiju", prema svojim likovima,[8] ali je Artjom opisan kao "prazna ljuska" od strane PC Gejmer magazina Marš Davijesa.[79] Neki su smatrali da je priča zamršena, privlačna, zanimljiva i interesantna, sa istinski dirljivim trenucima,[75][76][82] dok su drugi kritikovali da je predvidljiva[79] i neujednačena.[83] Ambijentalni dijalog je opisan kao "najbolja priča" u igri od strane Stantona, iako je primetio da ih je lako promašiti.[81] Glasovi pozajmljeni u igri su dobili mešovite kritike. Neki kritičari su to nazvali "vrhunski", dok su neki nazvali "lošim".[76][82]

Svetski dizajn i atmosfera, igre su dobile velike kritike kritičara. Mnogi kritičari su se složili da je igra uspešno izgradila napetost kroz razgovore između likova i mehanike upravljanja resursima, što je omogućilo igračima da se osećaju ugroženo od strane sveta.[82][78] Smatralo se da je svet "življi" od svog prethodnika, a kritičari su pohvalili razvojni tim za stvaranje različitih lokacija i[8] pretvaranje tipičnih boja u mnogim igrama u nešto osvežavajuće i zapanjujuće.[75] Prikaz sveta i vizija 4A Gejmsa apokalipse je nadahnuta zbog ispoljavanja tuge i očaja.[79] Pažnja igre prema detaljima je bila je bila pohvaljena,[80][83][18] 84 a površinski deo sveta je dobio poseban aplauz. Kritičari su smatrali da ove sekvence nude vizuelnu raznovrsnost i neke trenutke "istinskog terora". Džim Sterling iz Destruktoida je izdvojio višestruke scene igranja, koje je opisao kao zaprepašćujuće.[75]

Naime Reduks verzija je dobila pozitivne kritike kritičara. Oni su pohvalili sveukupnu atmosferu i gejmplej, ali su kritikovali grafičko ažuriranje, koje se smatralo beznačajnim. Prema Mikelu Reparazu, vizuelno ažuriranje igre je bilo razočaravajuće jer nije izgledalo bolje od originalne verzije na računaru. Sve o svemu, opisan je kao "konačna verzija" Poslednjeg Svetla da se igra zbog uključivanja svih prethodno objavljenih sadržaja za preuzimanje.[86][87]

Prodaja

uredi

Metro: Last Light je najprodavanija video igra u maloprodaji u Velika Britanija u prvoj nedelji svog izlaska,[88] ali nije uspela da nadmaši svoju nedeljnu prodaju kao Metro 2033.[89] To je bila šesta najprodavanija maloprodajna igra u Sjedninjenim Američkim Državama u mesecu u kojem je igra izašla prema podacima NPD grupe.[90] Tačni podaci prodaje ove igre nisu objavljeni, ali je Dip Silver objavio da je kolekcija Metro Reduksa prodata u više od 1,5 miliona kopija.[91]

Nastavak

uredi

Metro Exodus je nastavak serijala Metro: Last Light sa dobrim završetkom. Igra je izašla četvrtog februara 2019. godine i dostupna je za računar, Xbox One i PlayStation 4.[92]

Reference

uredi
  1. ^ a b v Taljonick, Ryan. „"Metro: Last Light – 12 things you need to know"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  2. ^ a b v Alec, Meer. „"Tunnel Vision: Eyes-On With Metro: Last Light"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  3. ^ a b v Donlan, Christian. „"Metro: Last Light preview: The Underground Man"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  4. ^ Schreier, Jason. „"Thirteen Things You Should Know About Metro: Last Light"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  5. ^ McAllister, Jeff. „"Metro: Last Light Artyom's hidden diary pages locations guide and walkthrough"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  6. ^ a b Bishoff, Daniel. „"Tips For Surviving Metro: Last Light's Mutants And Men"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  7. ^ a b v g Thursten, Cris. „"Metro: Last Light preview – we venture deep into 4A Games' gloomy Muscovite shooter"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  8. ^ a b v g d đ Kollar, Phillip. „"Metro: Last Light review: Red Scare"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  9. ^ McWhertor, Michael. „"Metro: Last Light shines with its dark, post-apocalyptic struggle"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  10. ^ Donlan, Christian. „"Metro: Last Light Preview: Five Frantic Minutes With THQ's Shooter Sequel"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  11. ^ Cook, Dave. „"Metro: Last Light doesn't treat you like a moron"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  12. ^ Hansen, Ben. „"Exclusive Metro: Last Light Gameplay In Our Video Preview"”. Arhivirano iz originala 29. 08. 2016. g. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  13. ^ Lingshaw, Mark. „"'Metro: Last Light' review (PC): Loaded with Eastern promise"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  14. ^ a b J. Seppala, Timothy. „"Who needs a HUD? Metro: Last Light and the return to realism"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  15. ^ Chiappini, Dan. „"Metro: Last Light Updated Preview"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  16. ^ Farrelly, Steve. „"AusGamers Metro: Last Light Developer Interview"”. Arhivirano iz originala 25. 10. 2015. g. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  17. ^ George,, Richard. „"Struggling to Survive in Metro Last Light"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  18. ^ a b v g d Farrelly, Steve. „"AusGamers Metro: Last Light Developer Interview"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  19. ^ Grant, Christopher. „"Metro: Last Light preview: Once more, with feeling"”. Arhivirano iz originala 03. 05. 2016. g. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  20. ^ a b v Cook, Dave. „""Not your regular game story" – writing Metro: Last Light"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  21. ^ a b „"Metro: Last Light Interview"”. Arhivirano iz originala 22. 04. 2020. g. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  22. ^ a b v Grayson, Nathan. „"4A On Making Metro Smarter – Not Dumbing It Down"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  23. ^ Gera, Emily. „"Metro: Last Light won't be 'flawed masterpiece'"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  24. ^ Hatfield, Deamon. „"E3 2011: Metro Last Light Aims To Fix Metro 2033"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  25. ^ a b Grayson, Nathan. „"Underground Sensation: Beynon on Metro: Last Light"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  26. ^ a b Lien, Tracey. „"Metro: Last Light is 'what the first game could have been and more,' Deep Silver says"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  27. ^ a b Yin-Poole, Wesley. „"THQ hopes to rekindle memories of Half-Life 2 with Metro: Last Light"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  28. ^ Jenkins, David. „"Metro: Last Light preview and interview – Russian winter"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  29. ^ Wilde, Tyler. „"Metro: Last Light won't have multiplayer at release despite previous announcement"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  30. ^ Cullen, Johnny. „"We're aiming to "unsettle the player" with Metro: Last Light, says THQ's Beynon"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  31. ^ Takahashi, Dean. „"Metro Last Light fights shooter fatigue with deeper single player (hands-on preview)"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  32. ^ Leadbutter, Richard. „"Inside Metro: Last Light"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  33. ^ Robinson, Martin. „"Metro: Last Light "one of, if not the best looking game you can actually buy""”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  34. ^ Douglas, Jane. „"Metro: Last Light: "More Complete" Than 2033"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  35. ^ Newton, James. „"Metro: Last Light No Longer Confirmed for Wii U"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  36. ^ a b Gera, Emily. „"Metro: Last Light will not come to Wii U due to its 'horrible, slow CPU'"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  37. ^ Makuch, Eddie. „"Metro: Last Light Wii U canceled early on"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  38. ^ Hillier, Brenna. „"THQ "a little too late" to capitalise on "bonafide hit" Metro 2033"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  39. ^ Onyett, Charles. „"Waiting For Metro 2034"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  40. ^ a b „"Jason Rubin: Metro: Last Light is the "triumph of an underdog"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  41. ^ Nunneley, Stephany. „"Metro: Last Light creative director responds to Rubin's account of 4A's terrible working conditions"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  42. ^ Harman, Stace. „"Going underground – Metro: Last Light revealed in London"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  43. ^ McWhertor, Michael. „"THQ delays South Park: The Stick of Truth, Metro: Last Light and Company of Heroes 2"”. 
  44. ^ Makuch, Eddie. „"Metro: Last Light removed from GameStop Impulse"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  45. ^ Nunneley, Stephany. „"Metro: Last Light team didn't lose too much time on development after THQ sale"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  46. ^ Harman, Stace. „"Koch Media to distribute THQ titles in Spain and Italy"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  47. ^ Graft, Kris. „"How Saints Row and Metro ended up with Koch Media"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  48. ^ Phillips, Tom. „"Metro: Last Light release date announced by new publisher"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  49. ^ a b Sarkar, Samit. „"Metro: Last Light on Steam includes digital copy of 'Metro 2033' novel"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  50. ^ Grixti, Shannon. „"First Metro: Last Light survival guide released"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  51. ^ Hinkle, David. „"Metro: Last Light emerges on Mac today"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  52. ^ Pereira, Chris. „"Steam Machine Prototypes Come Bundled With Metro: Last Light"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  53. ^ „"PlayStation Plus: Outlast and Metro: Last Light Free for Members"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  54. ^ Carmichael, Stephanie. „"Metro: Last Light digital comic is an exclusive preorder bonus"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  55. ^ Taljonick, Ryan. „"Metro author says humans are the worst kind of monsters"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  56. ^ Fletcher, JC. „"Metro Last Light launch copies include Ranger Mode as 'Limited Edition'"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  57. ^ a b Senior, Tom. „"If Metro: Last Light Ranger Mode is "the way it was meant to be played" why isn't it included for all players? We ask Koch"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  58. ^ Savage, Phil. „"Metro: Last Light DLC detailed – four packs incoming, first to arrive in June"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  59. ^ Sarker, Samit. „"Metro: Last Light gets Faction Pack DLC July 16"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  60. ^ Matulef, Jeffrey. „"Metro: Last Light Faction Pack DLC due next week • News • PlayStation 3 •"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  61. ^ „"Metro: Last Light 'Faction Pack' DLC out next week"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  62. ^ „"Metro: Last Light Season Pass now available, upcoming DLC detailed"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  63. ^ „"Metro: Last Light – RPK « DLC Details « /de «"”. Arhivirano iz originala 14. 05. 2019. g. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  64. ^ Karmali, Luke. „"Metro Redux Officially Announced For Xbox One, PS4, And PC"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  65. ^ „"Metro Metro: Redux release date announced"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  66. ^ He, Kevin. „"Metro Redux Official Release Date"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  67. ^ Makuch, Eddie. „"Metro 2033 and Metro: Last Light coming to Xbox One, PS4, and PC for $25 each"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  68. ^ Matulef, Jeffery. „"Metro Redux titles now offer lengthy free demos"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  69. ^ Alexander, Jem. „"Saints Row, Darksiders, Metro Arrive On GOG DRM-Free"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  70. ^ McWhertor, Michael. „"Spike VGX 2013 award nominees announced"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  71. ^ „"Xbox 360 Game of the Year Winner"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  72. ^ „"Metro: Last Light for PC Reviews – Metacritic"”. Pristupljeno 15. 5. 2019. 
  73. ^ „"Metro: Last Light for PlayStation 3 Reviews – Metacritic"”. Pristupljeno 15. 5. 2019. 
  74. ^ „"Metro: Last Light for Xbox 360 Reviews – Metacritic"”. Pristupljeno 15. 5. 2019. 
  75. ^ a b v g d đ e ž z Sterling, Jim. „"Review: Metro: Last Light"”. Arhivirano iz originala 03. 05. 2016. g. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  76. ^ a b v g d đ e Marchiafava, Jeff. „"Finding Refuge in the Shadows"”. Arhivirano iz originala 13. 05. 2019. g. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  77. ^ a b v Klepek, Patrick. „"Metro: Last Light Review"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  78. ^ a b v g d Kietzmann, Ludwig. „"Metro Last Light review: Tunnel vision"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  79. ^ a b v g d đ e ž Davies, Marsh. „"Metro: Last Light review"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  80. ^ a b v g Bischoff, Daniel. „"Metro Last Light Review"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  81. ^ a b v g d đ Stanton, Rich. „"Metro: Last Light review"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  82. ^ a b v g d đ e ž z VanOrd, Kevin. „"Metro: Last Light Review"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  83. ^ a b v g d đ e ž Moriarty, Colin. „"Metro: Last Light PC Review"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  84. ^ Romano, Sal. „"Famitsu Review Scores: Issue 1281"”. Pristupljeno 15. 5. 2019. 
  85. ^ Moriarty, Colin. „"Metro: Last Light Review"”. Pristupljeno 15. 5. 2019. 
  86. ^ Reparaz, Mike. „"Metro Redux reviews"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  87. ^ „"Metro: Last Light Redux Review"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  88. ^ Martin, Matt. „"Metro: Last Light replaces Dead Island Riptide as UK No.1"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  89. ^ Matulef, Jeffery. „"Metro: Last Light sold more units in one week worldwide than its predecessor did in three months"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  90. ^ Grubb, Jeff. „"May 2013 NPD: 3DS sells well on strength of Donkey Kong and Luigi"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  91. ^ Makuch, Eddie. „"Metro Redux Sells 1.5 Million Copies"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 
  92. ^ „"Title sequence revealed"”. Pristupljeno 14. 5. 2019. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Metro:_Last_Light&oldid=28402754”