Čovek

Ovaj članak je o savremenom čoveku. Za članak o rodu homo pogledajte stranicu Čovek (rod).

Čovek ili homo sapijens (lat. Homo sapiens — „mudar čovek”, prvenstveno podvrsta Homo sapiens sapiens), živo biće koje ima visoko razvijen mozak sposoban za misaono razmišljanje, govor, rešavanje problema, samoposmatranje i sl. Današnji čovek razvio se pre oko 200.000 godina na prostoru Afrike. Ljudsko stanovništvo je u 2022. godini premašilo broj od 8 milijardi. Čovek je misaono biće (može zaključivati, crtati, razmišljati), društveno biće (živi u društvu), duhovno biće (razlikuje dobro od zla) i prirodno biće (deo je žive prirode). Svi ljudi zajedno nazivaju se čovečanstvo ili ljudski rod.

Čovek Vremenski raspon: Pleistocen — danas
Slika muškarca i žene na oplati letilice u sklopu misije Pionir 11
Status ugroženosti
Najmanje ugrožen  (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Mammalia
Red:	Primates
Podred:	Haplorhini
Infrared:	Simiiformes
Porodica:	Hominidae
Potporodica:	Homininae
Pleme:	Hominini
Rod:	Homo
Vrsta:	H. sapiens
Binomno ime
Homo sapiens Linnaeus, 1758.
Podvrste
†Homo sapiens idaltu White et al., 2003 Homo sapiens sapiens
Areal rasprostranjenja
Sinonimi
Sinonimi vrste aethiopicus Bory de St. Vincent, 1825 americanus Bory de St. Vincent, 1825 arabicus Bory de St. Vincent, 1825 aurignacensis Klaatsch & Hauser, 1910 australasicus Bory de St. Vincent, 1825 cafer Bory de St. Vincent, 1825 capensis Broom, 1917 columbicus Bory de St. Vincent, 1825 cro-magnonensis Gregory, 1921 drennani Kleinschmidt, 1931 eurafricanus (Sergi, 1911) grimaldiensis Gregory, 1921 grimaldii Lapouge, 1906 hottentotus Bory de St. Vincent, 1825 hyperboreus Bory de St. Vincent, 1825 indicus Bory de St. Vincent, 1825 japeticus Bory de St. Vincent, 1825 melaninus Bory de St. Vincent, 1825 monstrosus Linnaeus, 1758 neptunianus Bory de St. Vincent, 1825 palestinus McCown & Keith, 1932 patagonus Bory de St. Vincent, 1825 priscus Lapouge, 1899 proto-aethiopicus Giuffrida-Ruggeri, 1915 scythicus Bory de St. Vincent, 1825 sinicus Bory de St. Vincent, 1825 spelaeus Lapouge, 1899 troglodytes Linnaeus, 1758 wadjakensis Dubois, 1921

Savremeni ljudi su jedini preostali članovi homininskog klada, grane velikih čovekolikih majmuna karakterisanih uspravnim držanjem i bipedalnom lokomocijom, spretnošću ruku i znatnom upotrebom oruđa, i opštem trendu ka većim, složenijim mozgovima i društvima. Rani hominidi, kao što su australopitecini čiji mozgovi i anatomija su u mnogim pogledima sličniji nečovekolikim majmunima, se ređe smatraju i nazivaju „ljudskim” nego hominidima iz genusa Homo. Neki od kasnijih koji su koristili vatru, su zauzimali veći deo Evroazije, i od njih je postao anatomski moderan Homo sapiens u Africi pre oko 250.000 godina. Postoje dokazi da su oni počeli da ispoljavaju bihevioralni modernitet pre oko 50.000 godina, i da su migrirali u uzastopnim talasima da bi zauzeli sve sem najmanjih, najsuvljih, i najhladnijih predela. U zadnjih 100 godina, ta težnja je dalje proširena u obliku trajno naseljenih baza u Antarktiku, naftnih platformi, i orbitovanja Zemlje. Širenje ljudi i njihovih velikih i rastućih stanovništva je imalo dubok uticaj na velike oblasti životne sredine i milione prirodnih vrsta širom sveta. Prednosti koje obuhvataju taj evolucioni uspeh obuhvataju njihov relativno veliki mozak sa posebno dobro razvijenim neokorteksom, prefrontalnim korteksom i temporalnim režnjevima, koji omogućavaju visoke nivoe misaonog razmišljanja, jezika, rešavanja problema, društvenosti, i kulture putem društvenog učenja. Ljudi koriste alate u daleko većoj meri od bilo koje druge vrste, i jedina su postojeća vrsta koja rukuje vatrom i kuva svoju hranu, kao što su i jedina postojeća vrsta koja se oblači i kreira i koristi brojne druge tehnologije i umetnosti.

Ljudi su jedinstveno prilagođeni korišćenju sistema simbolične komunikacije, kao što je jezik i umetnost za samoizražavanje, razmenu ideja, i organizaciju. Ljudi prave složene društvene strukture sastavljene od mnogih sarađujućih i konkurentskih grupa, od porodica i mreža srodstava do država. Društveni odnosi između ljudi su uspostavile jako široku raznovrsnost vrednosti, društvenih normi, i rituala, koji zajedno čine bazu ljudskog društva. Ljudska želja da shvati i utiče na životnu sredinu, i da objasni i manipuliše pojavama, je bila temelj za razvoj nauke, filozofije, mitologije i religije. Naučnim istraživanjem ljudi se bavi antropologija.

Ljudi su počeli da se bave sedentarnom poljoprivredom pre oko 12.000 godina, pripitomljavajući biljke i životinje, čime su omogućili razvoj civilizacija. Ljudi su naknadno uspostavili razne vidove vlada, religija, i kultura širom sveta, ujedinjujući se unutar regiona, što je dovelo do razvoja država i carstava. Brz napredak naučnog i medicinskog razumevanja u 19. i 20. veku je doveo do razvoja tehnologija na bazi pogonskih goriva i poboljšanja zdravlja, uzrokujući eksponencijalni rast ljudske populacije. Do 2014. svetsko ljudsko stanovništvo je po proceni bilo oko 7,2 milijardi.

Životni ciklus

Prenatalni razvoj

Glavni članak: Prenatalni razvoj čovjeka

Da bi nastalo novo ljudsko biće potreban je polni odnos između muškarca i žene, a u novije vreme moguć je nastanak i putem vantelesne oplodnje. Do začeća dolazi spajanjem spermatozoida i jajne ćelije u telu majke. Nastaje oplođeno jaje koje ima 46 hromozoma (23 od oca i 23 od majke). Prva ljudska ćelija sadrži složen genetski nacrt svake pojedinosti poput pola, visine, boje kože itd. Na DNK-a zapisane su sve potrebne genetske informacije za dalji razvoj. Njih ima, toliko koliko bi stalo podataka u pet setova Enciklopedije Britanike. Mnogo podataka zapisano je u jako minijaturnom obliku. Kada bi se na jedno mesto sakupili svi genetski podaci s DNK-a 5 milijardi ljudi, bili bi veličine samo dve tablete. Postepenim razvojem od prve ćelije nastaje embrion, a nakon tri meseca prerasta u ljudski plod ili fetus.

Od rođenja do starosti

Žena rađa dete nakon obično devet meseci trudnoće, mada je moguće i prevremeno rađanje u sedmom ili osmom mesecu, međutim to je razdoblje rizično za detetov život jer mu nisu još potpuno razvijeni disajni organi. Detetova pluća se razvijaju u 8. mesecu trudnoće, pa ako se dete tad rodi obično dođe do komplikacija, dok ako se rodi u 7. mesecu dete ide u inkubator i pluća se razvijaju bez šoka i prekida.

Zbog spontanog ili namernog pobačaja trudnoća se može prekinuti. Rađanje je postupak zavisan od veličine deteta i njegove sposobnosti prilagođavanja na porodni kanal za vreme spuštanja, te o snazi i pravilnosti trudova, o otporu karlice i mekih tkiva dna karlice. Novorođenče je obično teško 3-4 kilograma i visoko 50-60 centimetara.

Nakon prve godine života, novorođenče prelazi u razdoblje detinjstva. Rano detinjstvo traje do 6. godine života, srednje djetinjstvo do 9. godine života, a kasno detinjstvo do 12. godine života. Detinjstvo je vreme početka školovanja.

Za vreme puberteta dolazi do telesnog, polnog, psihičkog i drugih oblika sazrevanja. Kod devojčica događa se prva menstruacija i ovulacija. Razvijaju se polni organi kod oba pola. Adolescencija je razdoblje nakon puberteta, tokom kojeg dolazi do daljnjeg razvoja ličnosti, osamostaljivanja i sazrevanja. Rast tela uglavnom traje do 30. godine, a polna zrelost doseže se od 12. do 15. godine života (pubertet).

U zrelom razdoblju života, čovek se ostvaruje na poslovnom i porodičnom planu. Zdrav i dobro uhranjen čovek u proseku doživi 70-80 godina. Dokazano je da maksimalni životni vek iznosi 120 godina. Smrt je prestanak bioloških funkcija. Visina većine odraslih ljudi iznosi između 150 i 200 centimetara, a masa između 50 i 90 kilograma. Jedna od vrlo bitnih osobina čoveka je uspravan hod.

Biologija

Osnovna anatomska svojstva žene i muškarca. Na ovim modelima je telesna dlaka i dlaka sa lica muškaraca uklonjena i kosa je skraćena. Ženski model ima crveni lak za nokte na njenim noktima nogu i nosi prsten.

Vitruvijev čovek, Leonardo da Vinčijeva slika koja se često koristi kao simbol simetrije ljudskog tela, i po analogiji celokupnog svemira.

Većina aspekata ljudske fiziologije je blisko homologna odgovarajućim aspektima životinjske fiziologije. Ljudsko telo se sastoji od nogu, trupa, ruku, vrata, i glave. Odraslo ljudsko telo se sastoji od 100 milijardi(10¹⁴) ćelija. Najčešće definisani telesni sistemi kod ljudi su nervni, kardiovaskularni, cirkulatorni, digestivni, endokrini, imunski, pokrovni, limfni, muskuloskeletalni, reproduktivni, disajni, i urinarni sistem.

Ljudi, poput većine drugih čovekolikih majmuna, nemaju spoljne repove, imaju nekoliko sistema krvnih tipova, imaju odvojene palčeve, i seksualno su dimorfni. Relativno male anatomske razlike između ljudi i šimpanzi su rezultat ljudskog bipedalizma. Posledično ljudi su sporiji na kraćim rastojanjima, ali su među najboljim trkačima na duge staze u životinjskom carstvu. Ljudska tanja telesna dlaka i produktivnije znojne žlezde pomažu u izbegavanju toplotnog udara pri trčanju na duge staze.

Posledica bipedalizma je da ljudske žene imaju uže porođajne kanale. Konstrukcija ljudske karlice i prstiju nogu se razlikuje od drugih primata. Negativni aspekat tih prednosti današnje ljudske karlice je da je porođaj teži i opasniji nego kod većine drugih sisara, posebno imajući u vidu veću glavu ljudskih beba u poređenju sa drugim primatima. To znači da se ljudske bebe moraju okrenuti pri prolazu kroz porođajni kanal, do čega ne dolazi kod drugih primata, i to čini ljude jedinom vrstom čijim ženkama je neophodna pomoć pri porođaju radi smanjivanja rizika. Delimično evoluciono rešenje je da se ljudski fetusi rađaju manje razvijeni i da su ranjiviji. Bebe šimpanzi su umno razvijenije od ljudskih do uzrasta od šest meseci, kad brz razvoj sinapsi ljudskog mozga prevazilazi šimpanze. Još jedna razlika između žena i ženki šimpanzi je da žene prolaze kroz menopauzu i postaju neplodne decenijama pre kraja njihovog života. Sve druge vrste čovekolikih majmuna mogu da rađaju do kraja života. Menopauza se verovatno razvila jer je pružala evolucionu prednost (duže vreme brige) za mlade srodnike.

Anatomija

Glavni članak: Anatomija čoveka

Ljudsko telo sastoji se od glava, udova i trupa. Oni se sastoje od organa i različitih tkiva. Dopunjuju se čineći ljudski organizam. Kosti i mišići (koji pomoću antagonističkog stezanja i opuštanja pokreću kosti) čoveku omogućuju kretanje. Glavni deo čovekovog kostura čine kičma, koja povezuje kosti udova, glave i trupa.

Ljudi se međusobno razlikuju po telesnom izgledu i karakternim osobinama.

Fiziologija

Elementi u ljudskom telu kod osobe mase 60 kg
Element	masa	Postotak atoma
Kiseonik	38.8 kg	25.5%
Ugljenik	10.9 kg	9.5%
Vodonik	6.0 kg	63.0%
Azot	1.9 kg	1.4%
Ostali	2.4 kg	0.6%

Glavni članak: Fiziologija čoveka

Fiziologija je nauka o mehaničkim, fizičkim i biohemijskim funkcijama ljudi. Fiziologija se fokusira na organe i tkiva. Posmatra telo kao grupu sistema s međusobnom interakcijom, svaki s vlastitom kombinacijom funkcija i svrhom. Fiziologija čoveka bliska je fiziologiji životinja pa je mnogo spoznaja dobijeno eksperimentima na životinjama. Anatomija i fiziologija usko su povezana područja: anatomija, istražuje oblike, a fiziologija proučava funkcije, uče se zajedno kao deo medicinskog nastavnog plana. Mnoge fiziološke promenljive (kao nivo glukoze u krvi, telesna temperatura, pH krvi itd.) moraju se održavati u uskim granicama kako bi se održalo zdravlje. Prevladavajuća tema fiziologije je homeostaza, održavanje stabilnog unutrašnjeg okruženja uprkos spoljnim promenama. Prvenstvena funkcija mnogih organskih sistema jest održavanje homeostaze. Na primer, mokraćni sistem pomaže upravljanju količinom vode u organizmu kao i održavanje pH vrednosti krvi i različitih otpadnih proizvoda, a krvotok osigurava tkivima stalno snabdevanje kiseonikom i hranjivim materijama i uklanja štetne produkte.

Proučavanje promene fizioloških procesa u bolesti je patofiziologija.

Fizičke osobine

Podaci za prosečnog čovjeka:

Čovjek ima pol, pa je ili žena ili muškarac. Za nastanak deteta je potreban polni odnos između žene i muškarca. Žena rađa dete nakon devet meseci trudnoće. Novorođenče je teško 3-4 kilograma i visoko 50-60 centimetara. Čovek raste do 18-21. godine, a polnu zrelost doseže oko 12-15. godine (pubertet). Zdrav i dobro prehranjen čovek u proseku doživi 70-80 godina. Odrastao čovek je visok između 1,5 i 2 metra, a teži između 50 i 90 kilograma.

Evolucijski razvoj čoveka

Glavni članci: evolucija čoveka i primesa arhaičnih ljudi kod modernih ljudi

Migracija čoveka (p. n. e.)

Albreht Direr, Adam i Eva

Anatomski čovek

Danas je prihvaćena teorija evolucije, koja kaže da se čovjek razvio iz primata.

Raširen je i pogled na njegov razvoj kreacionizam, nadrinaučna-teološka teorija po kojoj je čovek stvoren sa svrhom. Kako se jedna teorija bavi načinom, a druga uzrokom čovjekovog nastanka one se, na prvi pogled, nužno ne isključuju.

Ljudska vrsta nastala je pre 3,5 miliona godina u istočnoj Africi. Moderni čovek nastao je pre 400.000 godina. Danas na Zemlji živi više od 8 milijardi ljudi. Naučnici su proračunom dobili podatak da je na Zemlji do sada ukupno živelo oko 106 milijardi 400 milijuna ljudi (brojem 106.400.000.000).

Većina živi u Aziji (61,3%). Zatim slede obe Amerike (Južna Amerika ima 5,6%, a Severna 7,7% svetskog stanovništva), Afrika (13%) i Evropa (11,9%) i Okeanija (0,5%). Čak 2,5 milijardi ljudi živi u gradovima. Nekad je ljudski životni prostor zavisio od vode, životinja i obradive zemlje. Zbog razvoja trgovine, danas ljudi žive praktično po celoj planeti. Jedini ljudima stalno nenaseljeni kontinent je Antarktik.

Čovek prikuplja informacije kroz pet čula:

• vid
• sluh
• miris
• dodir
• ukus

Opšta grupa Ujedinjenih nacija proglasila je 1948. godine Opštu deklaraciju o pravima čoveka, a 1989. godine Konvenciju o pravima deteta.

Biološki aspekt

Biološki, čovek se klasifikuje kao vrsta Homo sapiens (na latinskom, „mudri čovek” ili „misleći čovek”), iz roda Homo (na latinskom, „čovek”); Homo sapiens je dvonogi primat iz natporodice velikih čovekolikih majmuna, u koju spadaju ostali čovekoliki majmuni: šimpanze, gorile, orangutani i giboni. Od ostalih primata ih izdvajaju:

1. Y-oblikovane glavne brazde na površini kutnjaka,
2. bezrepost, i

• položaj ramenog (lopatičnog) pojasa (leđni, a ne bočni).

Čovek ima uspravno telo, koje mu oslobađa gornje udove za baratanje predmetima, i veoma razvijeni mozak, koji je u stanju da vrši mišljenje, govor, jezik i samoposmatranje. Čini se da se dvonožno kretanje evolucijski razvilo pre encefalizacije, tj. razvoja velikog mozga. Istraživanje o poreklu dvonogog hoda i njegove uloge u evoluciji ljudskog mozga je još uvijek u toku.

• Divergencija DNK sekvenci čoveka i ostalih hominida (%)

Pokazatelj	Čovek — Šimpanza	Čovek — Gorila	Čovek — Orangutan
Alu elementi	2	–	–
Nekodirajuće sekvence hromozoma Y	1.68 ± 0.19	2.33 ± 0.2	5.63 ± 0.35
Autozomni pseudogeni	1.64 ± 0.10	1.87 ± 0.11	–
Pseudogeni hromozoma X	1.47 ± 0.17	–	–
Autozomne nekodirajuće sekvence	1.24 ± 0.07	1.62 ± 0.08	3.08 ± 0.11
Geni Ks	1.11	1.48	2.98
Introni	0.93 ± 0.08	1.23 ± 0.09	—
Xq13.3	0.92 ± 0.10	1.42 ± 0.12	3.00 ± 0.18
Subtotal X hromozoma	1.16 ± 0.07	1.47 ± 0.08	—
Geni Ka	0.8	0.93	1.96

Sociološki aspekt

Sociološki, čovek je suštinski društveno biće, kao i većina primata. Ljudska bića stvaraju složene društvene strukture koje sačinjavaju saradničke (kooperativne) ili takmičarske (kompetitivne) grupe. U ove spadaju grupe u rasponu od naroda i države pa sve do porodice.

Statistika ljudskog društva
Ukupan broj ljudi	6.861.000.000 (august 2010)
Gustina stanovništva	12,7 st./km² na ukupnoj površini Zemlje 43,6 st./km² na kopnu
Najveće aglomeracije	Tokio, Mumbaj, Seul, Delhi, Meksiko Siti, Istanbul, Njujork Siti, Lagos, Jakarta, Sao Paulo, Osaka, Šangaj, Manila, Hongkong-Šendžen, Los Angeles, Kuala Lumpur, Kolkata, Teheran, Moskva, Kairo, Čikago, Buenos Aires, Pariz, London, Tajpej, Peking, Karači, Dhaka, Filadelfija, Rurska oblast, Toronto

Duhovni, verski i kulturni aspekt

Duhovno, verski i kulturno, ljudska bića stvaraju i obogaćuju svoje unutrašnje i spoljne svetove putem traganja za razumevanjem, upotrebom i manipulisanjem nauke i tehnologije, religije i mitologije, običaja i rituala, estetskih i društvenih vrednosti i normi - jednom rečju, duhovnih i kulturnih aktivnosti.

Nauka

Humanističke nauke

Humanističke nauke su one nauke kojima je predmet čovek. To su:

• Psihologija - proučava čovekov psihički svet
• Sociologija - proučava čoveka u sklopu zajednice i zajednicu kao vid ljudske organizacije
• Antropologija - proučava čovjeka u najširem mogućem kontekstu
• Lingvistika - proučava ljudsku verbalnu komunikaciju

Prirodne nauke

Nekim prirodnim naukama takođe je predmet čovek:

• Medicina - proučava čovekovo zdravlje, i leči ga
• Anatomija - proučava čovekovo telo (obično se proučava u sklopu medicine)
• Fizika
• Psihologija

Galerija

• Ljudi u različitim stadijima života
• 
  Devojčica pre puberteta
• 
  Odrasla žena, Pandžabkinja
• 
  Starija žena
• 
  Adolescent, Kirgiz
• 
  Odrasli muškarac, Pataxó domorodac
• 
  Stariji muškarac, Tadžik
• 
  Estonka
• 
  Anjuak, Etiopija
• 
  Fidžijac

Literatura

• Poe, Marshall T. (2011). A History of Communications: Media and Society from the Evolution of Speech to the Internet. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 9780521179447. 
• Hadžiselimović, R. (1986). Uvod u teoriju antropogeneze. Sarajevo: Svjetlost. ISBN 978-9958-9344-2-1. 
• Burton, George (2000). Chemical Storylines. Heinemann. str. 3. ISBN 978-0-435-63119-2. 
• Lambert, D. (1989). The Cambridge guide to prehistoric man. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-33364-1. 
• Freeman, Scott; Herron, Jon C. (2007). Evolutionary Analysis. Pearson Prentice Hall. str. 757—761. ISBN 978-0-13-227584-2. 
• McHenry, H. M. (2009). „Human Evolution”. Ur.: Ruse, Michael; Travis, Joseph. Evolution: The First Four Billion Years. Cambridge, Massachusetts: The Belknap Press of Harvard University Press. ISBN 978-0-674-03175-3. 
• Roza, Greg (januar 2006). Inside the Human Body: Using Scientific and Exponential Notation. The Rosen Publishing Group. str. 21. ISBN 978-1-4042-3362-1. 
• Charles Darwin — Die Abstammung des Menschen, Schweizerbart, Stuttgart 1871 (erste deutsche Übersetzung des englischen Originaltextes), Fischer Taschenbuch, Frankfurt am Main. 2005. ISBN 978-3-596-50900-3.
• Gerd Haeffner: Philosophische Anthropologie. Stuttgart, Berlin, Köln 2000.
• Friedemann Schrenk: Die Frühzeit des Menschen. Der Weg zum Homo sapiens. C. H. Beck, 5., vollständig neubearbeitete und ergänzte Auflage, München 2008 (C.H.Beck Wissen). ISBN 978-3-406-57703-1.
• Christoph Wulf: Anthropologie. Geschichte, Kultur, Philosophie. Reinbek 2004.
• Kapica, Sergeй Petrovič (1999). Obщaя teoriя rosta čelovečestva: Skolьko lюdeй žilo, živёt i budet žitь na Zemle. Moskva: Nauka. ISBN 978-5-02-008299-1. 
• Desmond Morris, Le Singe nu, éditions du livre de poche, 1971.
• Gerhard Bosinski, Homo sapiens, l’histoire des chasseurs du paléolithique supérieur en Europe (40000-10000 av. J.-C.), Paris, Éditions Errance, 1990, 281.
• Jared Diamond, Le Troisième Chimpanzé, Gallimard 2000
• Rolf Schäppi, La femme est le propre de l’homme, Odile Jacob, 2002.
• Richard Dawkins, Le Gène égoïste, Odile Jacob, 2003.
• Silk, Boyd et. L'Aventure humaine, de la molécule à la culture. De Boeck, 2004, partie 1, chapitre 3. str. 68—72. ISBN 978-2-8041-4333-6. 

Spoljašnje veze

• MNSU
• Archaeology Info Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. maj 2011)
• Homo sapiens — The Smithsonian Institution's Human Origins Program
• View the human genome on Ensembl