Човек (род)

Човек; Временски распон: пјачентин—данас PreЄ Є O S D C P T J K Pg N ↓
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Primates
Подред:	Haplorhini
Инфраред:	Simiiformes
Породица:	Hominidae
Потпородица:	Homininae
Племе:	Hominini
Род:	Homo; Linnaeus, 1758
Типска врста
	Разуман човек; Linnaeus, 1758
Врсте
	Разуман човек; †Усправан човек; †Флорески човек; †Спретан човек; †Хајделбершки човек; †Звездани човек; †Неандерталски човек;
Синоними
	Синоними Африкантропус Дрејер, 1935 ; Атлантропус Арамбург, 1954 ; Кипантропус Пајкрафт, 1928 ; Палеантропус Бонарели, 1909 ; Палеоантропус Фројденберг, 1927 ; Питекантропус Дубуа, 1894 ; Протантропус Хекел, 1895 ; Синантропус Блек, 1927 ; Тчадантропус Копенс, 1965 ; Телантропус Брум & Андерсон 1949 ;

Човек (лат. Homo — Хомо), род је који обухвата постојећу врсту разумног човека (савремени људи), плус неколико изумрлих врста које су класификоване или као преци савремених људи или као блиско сродне са савременим људима (зависно од врсте), међу најпознатијим су усправан човек и неандерталски човек.

Еволуција

Сматра се да је род настао појавом спретног човека, пре више од два милиона година.^[2] Људски род потиче од јужног мајмуна, који се претходно одвојио од рода Pan, шимпанза.^[3] Таксономски, људски род је једини род који је додељен потплемену Hominina које, са потплеменима Australopithecina и Panina, чини део племена Hominini.

Усправан човек (лат. Homo erectus) појавио се пре око два милиона година и, у неколико раних миграција, проширио широм Африке (где је назван човек-радник (лат. Homo erectus ergaster)) и Евроазије. Вероватно је прва људска врста која живи у друштву ловаца-скупљача и контролише ватру. Као прилагодљива и успешна врста, усправан човек је истрајао више од милион година и постепено се делио на нове врсте пре око 500.000 година,^[4] једна од њих је хајделбершки човек, од кога потичу и неандерталац и разуман човек.

Разуман човек (лат. Homo sapiens; анатомски савремени људи) појављује се пре око 300.000 дo 200.000 година,^[5] највероватније у Африци, а у приближно исто време неандерталски човек се појављује у Европи и западној Азији. Разуман човек се раселио из Африке у неколико таласа, могуће већ пре 250.000 година и сигурно пре 130.000 година, тзв. јужно расељење почело је пре 70.000 година, а довело је до трајне колонизације Евроазије и Океаније пре 50.000 година. И у Африци и Евроазији, разуман човек се сусрео и размножавао^[6]^[7] са праисторијским човеком.

Сматра се да су поједине праисторијске (не-разумне) људске врсте живеле до пре око 40.000 година (изумирање неандерталаца), са могућим каснијим преживљавањем хибридних врста чак до пре 12.000 година (људи из Црвенојелење пећине).

Међу постојећом популацијом разумног човека, Бушмани јужне Африке су најстарији огранак, који је настао пре око 130.000 година.^[8]

Види још

Хронологија природе

Референце

^ Реконструисао Џон Гурше (2010), Национални музеј природне историје, на основу KNM ER 3733 и KNM ER 992. Абигејл Такер, „A Closer Look at Evolutionary Faces Архивирано на сајту Wayback Machine (5. децембар 2013)”, Smithsonian.com, 25. фебруар 2010. Усправан човек има најобимнији опсег свих врста људи, од пре 1,8 до 0,14 милиона година, или око 80% целог живота рода.
^ The conventional estimate on the age of H. habilis is at roughly 2.1 to 2.3 million years. Stringer, C.B. (1994). „Evolution of early humans”. The Cambridge Encyclopedia of Human Evolution. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 242. Friedemann Schrenk, Ottmar Kullmer, Timothy Bromage, „The Earliest Putative Homo Fossils”, chapter 9 in: Winfried Henke, Ian Tattersall (eds.), Handbook of Paleoanthropology, 2007, pp. 1611—1631, . doi:10.1007/978-3-540-33761-4_52. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). Suggestions for pushing back the age to 2.8 Mya were made in 2015 based on the discovery of a jawbone: Spoor, Fred; Gunz, Philipp; Neubauer, Simon; Stelzer, Stefanie; Scott, Nadia; Kwekason, Amandus; Dean, M. Christopher (05. 3. 2015). „Reconstructed Homo habilis type OH 7 suggests deep-rooted species diversity in early Homo”. Nature. 519 (7541): 83—86. Bibcode:2015Natur.519...83S. ISSN 0028-0836. PMID 25739632. doi:10.1038/nature14224. .
^ Schuster, Angela M. H. (1997). „Earliest Remains of Genus Homo”. Archaeology. 50 (1). Приступљено 05. 3. 2015. The line to the earliest members of Homo were derived from Australopithecus, a genus which had separated from the Chimpanzee–human last common ancestor by late Miocene or early Pliocene times.
^ H. erectus in the narrow sense (the Asian species) was extinct by 140,000 years ago, Homo erectus soloensis, found in Java, is considered the latest known survival of H. erectus. Formerly dated to as late as 50,000 to 40,000 years ago, a 2011 study pushed back the date of its extinction of H. e. soloensis to 143,000 years ago at the latest, more likely before 550,000 years ago. Indriati E, Swisher CC III, Lepre C, Quinn RL, Suriyanto RA, et al. 2011 The Age of the 20 Meter Solo River Terrace, Java, Indonesia and the Survival of Homo erectus in Asia.PLoS ONE 6(6): e21562. . doi:10.1371/journal.pone.0021562. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
^ Callaway, Ewan (07. 6. 2017). „Oldest Homo sapiens fossil claim rewrites our species' history”. Nature. doi:10.1038/nature.2017.22114. Приступљено 11. 06. 2017.
^ Green, R.E.; Krause, J.; Briggs, A.W.; Maricic, T.; Stenzel, U.; Kircher, M.; Patterson, N.; Li, H.; Zhai, W.; Fritz, M.H.Y.; Hansen, N.F. (2010). „A draft sequence of the Neandertal genome”. Science. 328 (5979): 710—722. PMID 20448178. doi:10.1126/science.1188021.
^ Lowery, R.K.; Uribe, G.; Jimenez, E.B.; Weiss, M.A.; Herrera, K.J.; Regueiro, M.; Herrera, R.J. (2013). „Neanderthal and Denisova genetic affinities with contemporary humans: Introgression versus common ancestral polymorphisms”. Gene. 530 (1): 83—94. PMID 23872234. doi:10.1016/j.gene.2013.06.005. This study raises the possibility of observed genetic affinities between archaic and modern human populations being mostly due to common ancestral polymorphisms.
^ Henn, Brenna; Gignoux, Christopher R.; Jobin, Matthew (2011). „Hunter-gatherer genomic diversity suggests a southern African origin for modern humans”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. National Academy of Sciences. 108 (13): 5154—62. doi:10.1073/pnas.1017511108.

Спољашње везе

Exploring the Hominid Fossil Record (Center for the Advanced Study of Hominid Paleobiology at George Washington University)
Hominid species
Prominent Hominid Fossils
Mikkos Phylogeny archive
(језик: енглески) Човек (род) на Encyclopedia of Life
Human Timeline (Interactive) — Smithsonian, National Museum of Natural History (August 2016).

[1] Реконструисао Џон Гурше (2010), Национални музеј природне историје, на основу KNM ER 3733 и KNM ER 992. Абигејл Такер, „A Closer Look at Evolutionary Faces Архивирано на сајту Wayback Machine (5. децембар 2013)”, Smithsonian.com, 25. фебруар 2010. Усправан човек има најобимнији опсег свих врста људи, од пре 1,8 до 0,14 милиона година, или око 80% целог живота рода.

[2] The conventional estimate on the age of H. habilis is at roughly 2.1 to 2.3 million years. Stringer, C.B. (1994). „Evolution of early humans”. The Cambridge Encyclopedia of Human Evolution. Cambridge: Cambridge University Press. стр. 242. Friedemann Schrenk, Ottmar Kullmer, Timothy Bromage, „The Earliest Putative Homo Fossils”, chapter 9 in: Winfried Henke, Ian Tattersall (eds.), Handbook of Paleoanthropology, 2007, pp. 1611—1631, . doi:10.1007/978-3-540-33761-4_52. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ). Suggestions for pushing back the age to 2.8 Mya were made in 2015 based on the discovery of a jawbone: Spoor, Fred; Gunz, Philipp; Neubauer, Simon; Stelzer, Stefanie; Scott, Nadia; Kwekason, Amandus; Dean, M. Christopher (05. 3. 2015). „Reconstructed Homo habilis type OH 7 suggests deep-rooted species diversity in early Homo”. Nature. 519 (7541): 83—86. Bibcode:2015Natur.519...83S. ISSN 0028-0836. PMID 25739632. doi:10.1038/nature14224. .

[3] Schuster, Angela M. H. (1997). „Earliest Remains of Genus Homo”. Archaeology. 50 (1). Приступљено 05. 3. 2015. The line to the earliest members of Homo were derived from Australopithecus, a genus which had separated from the Chimpanzee–human last common ancestor by late Miocene or early Pliocene times.

[4] H. erectus in the narrow sense (the Asian species) was extinct by 140,000 years ago, Homo erectus soloensis, found in Java, is considered the latest known survival of H. erectus. Formerly dated to as late as 50,000 to 40,000 years ago, a 2011 study pushed back the date of its extinction of H. e. soloensis to 143,000 years ago at the latest, more likely before 550,000 years ago. Indriati E, Swisher CC III, Lepre C, Quinn RL, Suriyanto RA, et al. 2011 The Age of the 20 Meter Solo River Terrace, Java, Indonesia and the Survival of Homo erectus in Asia.PLoS ONE 6(6): e21562. . doi:10.1371/journal.pone.0021562. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).

[NAT-20170607a-5] Callaway, Ewan (07. 6. 2017). „Oldest Homo sapiens fossil claim rewrites our species' history”. Nature. doi:10.1038/nature.2017.22114. Приступљено 11. 06. 2017.

[6] Green, R.E.; Krause, J.; Briggs, A.W.; Maricic, T.; Stenzel, U.; Kircher, M.; Patterson, N.; Li, H.; Zhai, W.; Fritz, M.H.Y.; Hansen, N.F. (2010). „A draft sequence of the Neandertal genome”. Science. 328 (5979): 710—722. PMID 20448178. doi:10.1126/science.1188021.

[7] Lowery, R.K.; Uribe, G.; Jimenez, E.B.; Weiss, M.A.; Herrera, K.J.; Regueiro, M.; Herrera, R.J. (2013). „Neanderthal and Denisova genetic affinities with contemporary humans: Introgression versus common ancestral polymorphisms”. Gene. 530 (1): 83—94. PMID 23872234. doi:10.1016/j.gene.2013.06.005. This study raises the possibility of observed genetic affinities between archaic and modern human populations being mostly due to common ancestral polymorphisms.

[National_Academy_of_Sciences-8] Henn, Brenna; Gignoux, Christopher R.; Jobin, Matthew (2011). „Hunter-gatherer genomic diversity suggests a southern African origin for modern humans”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. National Academy of Sciences. 108 (13): 5154—62. doi:10.1073/pnas.1017511108.

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]