Na olimpijskom turniru učestvovalo je 16 reprezentacija, a reprezentacije su bile podeljene u dve kvalitetne grupe sa po 8 timova. Učesnici turnira određeni su na osnovu plasmana na SP 1963, dok su sastavi grupa određeni na osnovu kvalifikacionih mečeva. Ekipe iz grupe A takmičile su se za olimpijske medalje, dok su se ekipe iz grupe B takmičile za plasman od 9. do 16. mesta. Reprezentacija Sovjetskog Saveza, inače aktuelnog svetskog prvaka ostvarila je maksimalan učinak i tako osvojila drugu olimpijsku titulu, a ujedno i četvrtu titulu svetskog prvaka i osmu titulu prvaka Evrope. Srebrna medalja pripala je selekciji Švedske, dok je bronzu osvojila reprezentacija Čehoslovačke. Reprezentaciju Kanade po prvi put nisu činili igrači amaterskog prvaka te zemlje, već je olimpijski tim bio namenski sastavljen od najboljih amaterskih igrača u zemlji.
Olimpijski turnir obeležio je i svojevrsni presedan pošto je IIHF tokom poslednje trećine poslednje utakmice prvenstva iznenada promenio pravila i na taj način direktno oduzeo bronzanu medalju Kanađanima i dodelio je Čehoslovacima. Iako su Kanađani uložili žalbu na tu odluku, ona je odbačena, a članovi IIHF-a su odbili i poslednji pokušaj promene poretka na tabeli u septembru 2005. godine.[1][2]
Najefikasniji igrač turnira bio je sovjetski napadač Konstantin Loktev sa 15 indeksnih poena (6 golova i 9 asistencija). Na ukupno odigranih 56 utakmica postignuto je 469 golova ili u proseku 8,38 golova po utakmici. Sve utakmice posmatralo je ukupno 199.450 gledalaca.
Reprezentacija Jugoslavije po prvi put je zaigrala na olimpijskim igrama, a igrači selektora Vaclava Bubnjika zauzeli su ukupno 14. mesto.
Na olimpijskom turniru učestvovalo je ukupno 16 reprezentacija, 13 iz Evrope, dve iz Severne Amerike, a jedno mesto je bilo rezervisano i za ekipu iz azijsko-pacifičke zone.
Na prvenstvu je učestvovala ukupno 21 reprezentacija podeljena u tri kvalitetne divizije. Raspored po divizijama je određen na osnovu plasmana na SP 1961. zbog činjenice da je prvenstvo godinu dana ranije bilo obeleženo brojnim bojkotima. U diviziji A takmičilo se 8, diviziji B 7 i diviziji C 6 reprezentacija.
Kako je Nemačku na olimpijskim igrama predstavljao ujedinjeni tim, u direktnom okršaju između selekcija Zapadne i Istočne Nemačke odlučeno je koja od tih reprezentacija će predstavljati tu zemlju na olimpijskom turniru u Inzbruku.
U kvalifikacijama za sastav grupa učestvovalo je svih 16 ekipa, a igralo se po nokaut sistemu u 8 duela. Protivnici su određeni na osnovu plasmana na svetskom prvenstvu godinu dana ranije.