Удружење хокејашких тренера прогласило је Ралета за најуспешнијег тренера у сезонама 1997/98.[л] и 2003/04.[љ]
Рале је био врстан спортиста. Играо је фудбал у Палилулцу, поседује и тренерску лиценцу Фудбалског савеза Србије,[м] био је одличан стонотенисер и одбојкаш.
Породица Шемсединовић је спортска породица. Ралетов рођени брат Шемса — Буца такође био хокејаш, важио за играча са најјачим шутем. Традицију је наставио син Борис који је играо бека и наступао за У18, У20 и сениорску репрезентацију у хокеју на леду. Стасали су унуци Алекса и Коста који су, мало „изневерили” деду, изабрали су други спорт ватерполо.
Колики је углед уживао, као човек и играч, Рашид Шемсединовић казује и то да му је београдска СОФКА доделила стан на Новом Београду, и да је једини хокејаш коме је припала та част.
Развојни пут креће од ХК Авале из Београда 1957. године, када је имао шеснаест година. И ако је био добар клизач стао је између статива. То је био други део Партизане, а имали су истог тренера, који је тренирао и Партизан и Авалу. ХК Авала се такмичила у другој лиги. Када се Авала расформирала Руди Рено[н] је видео квалитете „Ралета” и тако се нашао у ОХК Београд. Ту, практично почиње „Ралетова” права спортска каријера. Једну годину играо је за јуниорску селекцију, а уједно и за први тим ОХК Београда. У сезони 1962/63. ОХК Београд је освојио друго место, испред Љубљане, Партизана, Медвешчака прва је била Јесеница.
Хокејашку азбуку учио је код Рудија Реноа. Пољски тренер Петер Зенон је најзаслужнији за Ралетову каријеру, који је сагледао његове квалитете и недостатке и максимално се ангажовао да квалитете унапреди, а недостатке отклони. Уз таквог тренера, велике воље, упорности и таленат који је имао, израстао је у вансеријског голмана у хокеју на ледуАрхивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2019). Рашид Шемсединовић постао је један од најбољих голмана у хокеју на ледуАрхивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2019) са ових простора свих времена. Славни књижевник Владимир Набоков написао је да је голман „усамљени орао, мистериозни човек и последњи бранитељ”, као да је описао Ралета. Голмани су чудан, често неразумљив сој. Нападачи могу да погреше и више пута и да то не мења резултат. Када голмани погреше само једном у току утакмице, то мења резултат. Неколико пута је био теже повређен. Оба менискуса је оперисао, ломио шест прстију на рукама, али се увек враћао хокеју.
Опрема голмана у хокеју на леду 60-тих, 70-тих година
Голмански простор
Гол у хокеју на леду висина 122 цм. ширина 183 цм.
На питање новинара[4] шта га је толико дуго година задржало у хокеју, Шемсединовић каже:
Када сам почео да се бавим хокејом давне 1957. године себи сам дао задатак да морам да успем у том спорту, да не будем епизодиста. Зато сам цео свој живот посветио спорту. А, требало је само издржати зиму на Ташмајдану. Кроз каријеру сам можда пропустио три или четири тренинга. Тренирао сам три пута дневно, било је и индивидуалних тренинга.
На питање новинара[4] коју утакмицу памти у богатој каријери, изјавио:
Вероватно сам најбољи меч одиграо у дресу Партизана давне 1968. године против Олимпије. Вратио сам се из војске, а из Јесеница су у Олимпију прешла четири феноменална играча. За тај трансфер су добили по аутомобил, што је у оно време било незамисливо. Та екипа Олимпије је била много јака, прозвали су је „Супер тим”. Међутим, на Ташмајдану смо успели да их победимо са 3:2,а сутрадан је у новинама освануо наслов "Шемсединовић зауставио Супер тим".
Интервенција Ралета на једној утакмици, 60-тих година
Клубови у којима је играо
Авала, Београд 12.01.1959. Стоје: Крнета, Шиља, Шиле, Џон, Буца, Зоран М., Рале, Таса Чуче: Панта, Крле, Јоја, Бон
Свен Олоф Гунар Јохансон – „Тумба“ чувени Шведски хокејаш (у средини са кацигом) у дресу ОХК Београда. „Тумба” је један од најбољих хокејаш свих времена Шведске. Посетио је ОХК Београд на једној утакмици и било му је задовољство да обуче дрес ОХК Београда и да са њима мало клиза. Имао је фабрику спортске опреме и свима је поклонио кациге.
Сви љубитељи хокеја на леду познају „Ралета” голманаАрхивирано на сајту Wayback Machine (4. јул 2019) Партизана. Више од две деценије бравурозним одбранама одушевљавао је своје навијаче и навијаче противничких тимова, који су га награђивали громогласним аплаузима. На утакмицама којима његов тим губи са убедљивим резултатом добија највише могуће оцене.
Севало је на све стране. Акције су се ређале на све стране, акције од којих је гледаоцима застајао дах. — Браво »Матори«, браво мајстори! Бура одушевљења у гледалишту. Разбијали су се акције љубљанских „змајева”[с] о несаломиву стену на голу Партизана која се зове Рашид Шемсединовић — Рале. Оно што је чинио у хали „Пионир” то се ретко виђа на хокејашким утакмицама. То је било вече ветерана Ралета. Бранио је бриљантно и то је разлог што је Партизан изгубио од Олимпије само са 3:0. Зашао је у пету деценију живота али је бранио као у најбољим данима.
1. Hank Akervall 2. Gary Begg 3. Roger Bourbonnaisbr 4. Ken Broderick 5. Ray Cadieux 6. Terry Clancy 7. Brian Conacher 8. Paul Conlin 9. Gary Dineen 10. Bob Forhan 11. Marshall Johnston 12. Seth Martin 13. Barry MacKenzie 14. Terry O'Malley 15. Rod Seiling 16. George Swarbrick 17. Селектор
1. Erich Winkler 2. Fritz Wechselberger 3. Friedrich Turek 4. Gustav Tischer 5. Fritz Spielmann 6. Del Saint John 7. Erich Romauch 8. Sepp Puschnig 9. Alfred Püls 10. Tassilo Neuwirth 11. Eduard Mössmer 12. Hermann Knoll 13. Christian Kirchberger 14. Dieter Kalt, Sr. 15. Horst Kakl 16. Adolf Bachura 17. Walter Znenahlik Селектор
На светском првенству У Финској 1965. ко зна шта би било са нашом репрезентацијом да Рале није бранио у великој форми. Можда су то биле његове утакмице живота. Рефлекси, брзина, постављање. Чудесне одбране, Ралетове одбране.
ХК Спартак из Суботице победник Купа Србије[п] за 2009/10.
Као тренер освојио је 9 медаља на светским првенствима. Са сениорима једну бронзану, са У20 једну златну и 5 бронзаних, и са У18 једну златну медаљу и једну бронзану.
У редовима Спартака играла је и једна девојчица Јелена Грковић (12 год.). Која je равноправно, раме уз раме са својим вршњацима одиграла утакмице. Рођена 30. августа 1997. игра на позицији нападача, висока 160 цм. Веома талентована, која је касније играла и за сениорску репрезентацију Мађарске у женском хокеју на леду.
Резултати првог дана турнира, играло се свако са сваким недеља 17. јануара 2010. године
У утакмици за опстанак у Првој савезној лиги између Цинкарне из Цеља и Партизана када су судије нису били сигурни да ли су домаћини постигли гол. Рале је подигао руку и тиме ставио судијама до знања да је био гол.[22] Вратар и најбољи играч београдског Партизана показао је право спортско лице. За овај потез добио је аплауз домаће публике.
Почео је са обичним клизаљкама око 1956. године, које су се звале гвинтерице, које су се постављале на обућу са дебелим ђоном, али од силног стезања, често је отпадао ђон. Имао је ипак среће да у улици близу њега станује један тадашњи играч Црвене звезде Жикица и он је видео како Рале клиза, па му је дао своје клизаљке. Додуше, то је било само одређеним данима.
Пријатељска међународна утакмица репрезентација Пољске и репрезентација Београда одиграна у Београду на Ташмајдану 1978. Пољаци су победили са 18:1 (8:0, 6:1,4:0), а најзапаженији појединац Рашид Шемсединовић у репрезентацији Београда.[23]
Антон Јоже Гале,[аб] сигурно један од најбољих хокејашких голмана са ових простора, изузетно је ценио квалитете Ралета, конкурента и пријатеља.
Талентован је по својој природи. Рефлекси муњевити. Никада се не предаје чак и када његов тим губи са 10 голова разлике!
Јунак је многоброхјних победа државног тима. Рале је као вино, што је старији игра све боље!
Порази знају бити узрок чудних догађаја. Тако су хокејаши Црвене звезде после пораза од Јесенице одмах отишли на воз. У возу је неко приметио да нема Ралета. Када су звездаши напустили свлачионицу Рале је још био у купатилу. После туширања вратио се у свлачионицу — а она празна! Али ветеран Рале се није предао, уосталом као и на утакмицама, први такси и правац Љубљана, где је стигао минут пре поласка воза за Београд. Тако је звезда поред пораза за Београд понела и рачун за такси.
^ абвСапоро 1971., Јапан Предолимпијски турнир за олимпијаду 1972. у Сапору у Јапану. „У Сапору је ’71. године одржан турнир за ЗОИ 1972. где је Рале учествовао, али на утакмици против Јапана повредио је колено и тако је пропустио олимпијаду и Светско првенство у хокеју на леду 1971.“ Пропустио је и ’68. ЗОИ, и ако је био у Јесеницама на припремама.
^ абвСениори СП 2001. Division II Group „B” бронзана медаља, Букурешт Румунија
^ абвУ20 СП 1991. Група „Ц” бронзана медаља, Београд
^ абвУ20 С.П 1995/96. Група „Д” бронзана медаља, Талин Естонија
^ абвУ20 С.П 1996/97. Група „Д” бронзана медаља, Софија Бугарска
^ абвУ20 С.П 1997/98. Група „Д” бронзана медаља, Вилњус Литванија
^ абвУ20 С.П 1998/99 Група „Д” Златна медаља, Нови Сад Србија
^ абвУ20 С.П 2001/02. Division III бронзана медаљa, Београд Србија
^ абвУ18 С.П 1997 Група „Д” Златна медаља, Београд Србија
^ абвУ18 С.П 2000. Division II Group „B” бронзана медаља, Софија Бугарска
^Југославија дебитовала на олимпијском хокејашком турниру
^Светско првенство У20 одржано у Новом Саду 1998/99.
^Јелена Грковић (12 год.). Kојa je равноправно, раме уз раме са својим вршњацима oдиграла утакмице.Рођена 30. августа 1997. игра на позицији нападача, висока 160 цм. Веома талентована, која је касније играла и за сениорску репрезентацију Мађарске у женском хокеју на леду.
СФРЈ→
Србија
Краљевина Југославија
Хокеј на леду
.svg){kind=small}
Југославија
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
