Francuski institut
Francuski institut (fr. Institut Français, EPIC);[I] je javna, komercijalna ustanova pod nadzorom Ministarstva spoljnih i evropskih poslova (fr. Ministère de l’Europe et des Affaires) i Ministarstva kulture (fr. Ministère de la Culture), osnovan da promoviše francusku kulturu, jezik i kulturne raznolikosti, kao i da blisko sarađuje sa francuskom kulturnom mrežom u inostranstvu radi njenog širenja. Francuska vlada (fr. Gouvernement de la République française), je poverila Francuskom institutu da promoviše francusku kulturu u inostranstvu, kroz umetničku razmenu u: Scenskim umetnostima, vizuelnim umetnostima, arhitekturi, kao i širenje francuske književnosti, filma, tehnologije i ideja, širom sveta.[2] Institut blisko sarađuje sa francuskom kulturnom mrežom u inostranstvu pa je u tom cilju razvio i svoj program za širenje kulture.
| Francuski institut | |
|---|---|
 Zvanični logo Francuskog instituta | |
| Moto | sloboda, kreativnost, raznolikost (fr. Liberté, Créativité, Diversité) |
| Osnivač | Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Francuske |
| Datum osnivanja | 2011. |
| Tip | javna ustanova industrijskog i komercijalnog karaktera |
| Namena | promovisanje francuske kulture i francuski jezika |
| Sedište | Pariz, Francuska |
| Područje delovanja | širom sveta |
| Predsednik | Eva Nguyen Binh |
| Veb-sajt | www |
Istorija
urediPrvobitni Institut pokrenut je 1907. godine pod nazivom Francuski institut u Firenci (fr. Institut français de Florence) od strane Ministarstva spoljnih poslova radi promovisanja francuske, frankofone i lokalne kulture. Sadašnji Francuski Institut, zamenio je projekat Kulture Francuske (fr. Culturesfrance) 2011. godine[3] i postao krovna organizacija svih francuskih kulturnih projekata[4] sa proširenim obimom rada i većim sredstvima, Uredbom vlade br. 2010-1695 od 30. decembra 2010. godine,[5] kao dopune zakona koji se odnosi na spoljšnje delovanje države (usvojenog 12. jula 2010. godine[5]).
Istorijski gledano, Francuski instituti, u prvoj polovini 20. veka, nastali su zahvaljujući angažovanju univerzitetskih ustanova, dok su Francuski kulturni centri, formirani direktno od Francuske države, uglavnom nastali kasnije, u drugoj polovini 20. ili početkom 21. veka. Ova razlika danas više ne postoji i kulturni centri sada nose naziv Francuski institut. Prvobitni, Francuski institut u Firenci, bio je prvi institut koji je 1907. godine osnovao Žilijen Lušer (fr. Julien Luchaire), uz pomoć Fakulteta za književnost u Grenoblu (fr. Faculté des lettres de Grenoble). Kasnije će uslediti i drugi instituti u: Atini 1907, Barseloni i Napulju 1919. godine, pri čemu će oni dati veliki doprinos u izgradnji dubljih kulturnih veza između Francuske i ovih zemalja. Danas, Francuski institut u saradnji sa francuskom kulturnom mrežom u inostranstvu, sačinjava 98 Instituta i 386 organizacija Alijans fransez (fr. Alliance française), u celom svetu. Prvo francusko kulturno udruženje u Beogradu osnovano je 1920. godine pod nazivom Društvo prijatelja Francuske (fr. Société des amis de la France), poznato i kao Francuski klub (fr. Club français), gde su se okupljali ljubitelji francuske kulture i jezika. Pedesetih godina dvadesetog veka (1951. godine), u Beogradu, u tadašnjoj FNRJugoslaviji, je otvorena čitaonica Francuskog kulturnog centra u Beogradu (fr. Centre Culturel Français de Belgrade), u palati Union (fr. Union), nekadašnjem sedištu francuskog osiguravajućeg društva Union.[II][6] Francuski kulturni centar otvorio je svoja predstavništva i u Nišu 2003. godine i Novom Sadu 2004. godine. Francuski kulturni centar je 2011. godine preimenovan u Francuski institut u Srbiji, sa sedištem u: Beogradu (Francuski institut u Beogradu), Nišu i Novom Sadu.[7]
Misija, cilj i finansiranje
urediFrancuski institut sprovodi svoju misiju kroz prijem stranih kulturnih misija, organizacijom festivala i saradnjom sa zemljama juga, uključujući i obezbeđivanje upravljanja Fondom za kinematografiju juga (fr. Fonds Sud cinéma), u partnerstvu sa Nacionalnim centrom za kinematografiju i pokretne slike (fr. Centre national du cinéma et de l'image animée). Takođe obezbeđuje obuku za novoformirane misije i profesionalizaciju osoblja međunarodne francuske kulturne mreže. Sve filijale Francuskog instituta[8] su ustanove u okviru Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova, odgovorne za unapređenje kulturne, intelektualne i audio-vizuelne saradnje između profesionalaca i predstavljanje savremenog francuskog i frankofonog stvaralaštva najširem auditorijumu (uključujući i mlade), kao i da promoviše francusko visoko obrazovanje stranim studentima i nastavnicima uz kompletan spektar nastave francuskog jezika. Instituti generalno imaju, u okviru francuskih ambasada (od kojih zavise), status ustanove sa finansijskom autonomijom koja nema pravni subjektivitet. Na čelu instituta je direktor koji ima status službenika odgovornog za raspolaganje sredstima budžeta (koji je delom dodeljen ustanovi od Ministarstva spoljnih poslova a delom su sopstvena sredstva), uz rezervni fond koji nije ograničen samo na jednu godinu (što omogućava finansiranje višegodišnjih programa). Instituti se finansiraju uglavnom (ili delimično) iz sopstvenih prihoda, prikupljenih kroz ponudu kurseva francuskog kao stranog jezika kao i od pokroviteljstva. Učinak finansiranja, koje je francuska država obezbedila za održavanje ove mreže (operativni troškovi, troškovi osoblja) se procenjuju od slučaja do slučaja, prema efektu delovanja. Ceo francuski sistem kulturne saradnje u inostranstvu je pokriven procedurama upravljačke kontrole koje omogućavaju da se kvantitativno (i u manjoj meri kvalitativno), proceni odnos troškova i efikasnosti ovog sistema. Pravci delovanja Instituta su definisane ugovorom o ciljevima i učinku.[9] Ugovorom su određena četiri strateške pravca:
- podrška uticaju kulture kao i kulturnih i kreativnih industrija francuske i francuskog govornog područja;
- promovisanje francuskog jezika i podrška jezičkim centrima;
- ojačavanje partnerskog pristupa u službi međunarodnog razvoja;
- nastavak modernizacije upravljanja ustanovom.
Danas su Francuski instituti od suštinskog značaja za razvoj mreže saradnje između profesionalaca iz oblasti kulture i nastave, kao i za promociju kulturne i jezičke raznolikosti.
Spisak francuskih instituta u Evropi
uredi| Država | Francuski institut | Grad |
|---|---|---|
| Austrija | Francuski institut u Austriji | Beč, Insbruk |
| Bosna i Hercegovina | Francuski institut u Bosni i Hercegovini | Banja Luka, Mostar, Sarajevo, Tuzla |
| Bugarska | Francuski institut u Bugarskoj | Varna, Sofija |
| Vatikan | Francuski institut - Centar San Lui | Rim |
| Grčka | Francuski institut u Grčkoj | Atina, Larisa, Livadija, Patras, Solun |
| Danska | Francuski institut u Danskoj | Kopenhagen |
| Estonija | Francuski institut u Estoniji | Talin |
| Italija | Francuski institut u Italiji | Milano, Napulj, Palermo, Rim, Firenca |
| Kipar | Francuski institut na Kipru | Nikozija |
| Letonija | Francuski institut u Letoniji | Riga |
| Litvanija | Francuski institut u Litvaniji | Viljnus |
| Luksemburg | Francuski institut u Luksemburgu | Luksemburg |
| Mađarska | Francuski institut u Mađarskoj | Budimpešta |
| Nemačka | Francuski institut u Nemačkoj | Ahen, Berlin, Bon, Bremen, Drezden, Dizeldorf, Erfurt, Esen, Keln, Lajpcig, Magdeburg, Majnc, Minhen, Frankfurt na Majni, Hajdelberg, Hamburg, Štutgart |
| Norveška | Francuski institut u Norveškoj | Oslo, Stavanger |
| Poljska | Francuski institut u Poljskoj | Krakov, Varšava |
| Portugalija | Francuski institut u Portugaliji | Lisabon |
| Rumunija | Francuski institut u Rumuniji | Bukurešt, Jaši, Kluž, Temišvar |
| Rusija | Francuski institut u Rusiji | Moskva, Sankt Peterburg |
| Severna Makedonija | Francuski institut u Severnoj Makedoniji | Skoplje |
| Slovačka | Francuski institut u Slovačkoj | Bratislava |
| Slovenija | Francuski institut u Sloveniji | Ljubljana |
| Srbija | Francuski institut u Srbiji | Beograd, Niš, Novi Sad |
| Turska | Francuski institut u Turskoj | Ankara, Izmir, Istanbul |
| Ujedinjeno Kraljevstvo | Francuski institut u Ujedinjenom Kraljevstvu | London |
| Ujedinjeno Kraljevstvo | Francuski institut u Škotskoj | Edinburg |
| Ukrajina | Francuski institut u Ukrajini | Kijev |
| Finska | Francuski institut u Finskoj | Helsinki |
| Holandija | Francuski institut u Holandiji | Amsterdam, Groningen |
| Hrvatska | Francuski institut u Zagrebu | Zagreb |
| Crna Gora | Francuski institut u Crnoj Gori | Podgorica |
| Češka | Francuski institut u Češkoj | Prag |
| Švedska | Francuski institut u Švedskoj | Stokholm |
| Španija | Francuski institut u Španiji | Barselona, Bilbao, Madrid, Saragosa |
Napomene
uredi- ^ Potrebno je razlikovati od Instituta Francuske (fr. Institut de France), koji je krovno francusko učeno društvo za sledećih pet akademija: Francuska akademija (fr. Académie française), Akademija nauka (fr. Académie des sciences), Akademija humanističkih nauka (fr. Académie des inscriptions et belles-lettres), Akademija lepih umetnosti (fr. Académie des Beaux-Arts), Akademija moralnih i političkih nauka (fr. Académie des Sciences Morales et Politiques).[1]
- ^ Zgrada je renovirana i ponovo svečano otvorena 2001. godine.
Reference
uredi- ^ „Institut de France”. Arhivirano iz originala 01. 06. 2020. g. Pristupljeno 01. 07. 2024.
- ^ „LOI n° 2010-873 du 27 juillet 2010 relative à l'action extérieure de l'Etat - Dossiers législatifs - Légifrance”. www.legifrance.gouv.fr. Pristupljeno 2024-07-01.
- ^ „Création de l'Institut Français”. Assemblée des Français de l'étranger (AFE) (na jeziku: francuski). 2011-01-06. Pristupljeno 2024-07-04.
- ^ „CulturesFrance devient « L’Institut français » et la culture s’élargit”. RFI (na jeziku: francuski). 2010-07-21. Pristupljeno 2024-07-01.
- ^ a b LOI n° 2010-873 du 27 juillet 2010 relative à l'action extérieure de l'Etat (1), 2010-07-27, Pristupljeno 2024-07-01
- ^ „Šetnja Knez Mihailovom ulicom (I deo)”. kaonadlanu.blogspot.com (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-07-04.
- ^ „Francuski institut u Srbiji”. La France en Serbie (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-07-04.
- ^ „Liste des Instituts français et de leurs antennes - data.gouv.fr”. www.data.gouv.fr (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2024-07-07.
- ^ „Commission de la culture, de l'éducation et de la communication : compte rendu de la semaine du 12 mars 2018”. Sénat (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2024-07-07.
