Ujedinjena opozicija

Ujedinjena opozicija, ili zvanično Zemaljska opoziciona lista Bloka narodnog sporazuma, bila je politička lista koja se na izborima za narodne poslanike Kraljevine Jugoslavije 1935. godine suprostavila vladajućoj Jugoslovenskoj nacionalnoj stranci. Listu su činile sljedeće političke stranke: Seljačko-demokratska koalicija, Jugoslovenska muslimanska organizacija, Davidovićevo krilo Demokratske stranke i jedan dio Zemljoradničke stranke. Nosilac liste bio je Vlatko Maček. Ujedinjena opozicija je zastupala federalističko državno uređenje Kraljevine Jugoslavije.

Vlatko Maček, predsednik Ujedinjene opozicije

Pozadina

Do smene Uzunovićeve vlade nije došlo samo zbog Marsejskog atentata, već i zbog sve lošije unutrašnje situacije usled neuspeha u rešavanju hrvatskog pitanja. Uzunovića je na čelu vlade nasledio Bogoljub Jevtić (20. decembar 1934 – 24. jun 1935) koji se prikazivao kao nastavljač kraljeve politike. U spoljnopolitičkom pogledu nova vlada doživela je iznenađenje kada početkom 1935. godine dolazi do zbližavanja Francuske i Italije (7. januara sklopljen je francusko-italijanski „pakt o konsultaciji“). Državni udar generala Zlateva u Bugarskoj prekinuo je bugarsko-jugoslovensko zbližavanje.

U unutrašnjem pogledu, Jevtićeva vlada je sa jednakom bezobzirnošću nastavila da progoni komuniste. Takođe, istu bezobzirnost pokazala je i u svom odnosu sa naprednim studentima. On je najpre pokušao da privuče studente. To su pokušavali pre njega i kralj Aleksandar tokom vidovdanskog režima i general Petar Živković. Jevtić progoni hrvatske federaliste koji su organizovali nekoliko demonstrativnih ispada.

Vlada Bogoljuba Jevtića sve više poprima oblik autoritarnog režima što je kulminiralo na parlamentarnim izborima 5. maja 1935. godine. Narodna radikalna stranka apstinirala je, kao i Slovenska ljudska stranka. U zajedničkoj izjavi Ljubomira Davidovića i Vlatka Mačeka (koji je oslovođen izdržavanja kazne prilikom poslednje promene vlade), vlada je označena nastavkom dotadašnjeg diktatorskog režima. Rešenje krize videli su u sporazumu Srba, Hrvata i Slovenaca.

Nastanak Ujedinjene opozicije i Petomajski izbori

Od smene generala Petra Žikovića, aprila 1932. godine, na čelu vlada nalazili su se prvaci Jugoslovenske nacionalne stranke: Vojislav Marinković, Milan Srškić, Nikola Uzunović. Nijedna od ovih vlada nije pronašla rešenje za krizu koja je produbljena Marsejskim atentatom. Novi mandatar postao je Bogoljub Jevtić, čovek od poverenja kneza Pavla. On se u početku isticao kao faktor pomienjnja, ali se pokazalo da mora održati izbore kako bi ojačao svoje pozicije. Iskustva sa izbora 1931. godine pokazala su da je potrebno da opozicija istupi zajednički. Postignut je dogovor o formiranju izborne koalicije poznate pod nazivom Udružena opozicija, na čelu sa Vlatkom Mačekom. Pored nje, istaknute su još četiri kandidatske liste: 1) Jugoslovenska nacionalna stranka na čelu sa Jevtićem, 2) staroradikali na čelu sa bivšim ministrom unutrašnjih poslova Božidarom Maksimovićem, 3) lista Jugoslovenskog narodnog pokreta Zbor na čelu sa Dimitrijem Ljotićem, 4) lista Jugoslovenske narodne stranke Svetislava Hođere koju Kasacioni sud nije odobrio. Na izborima je pobedila lista Bogoljuba Jevtića sa 60% glasova. Dvor je, međutim, uviđao da se ne može nastaviti po starom i da se mora menjati bar nosilac političkog kursa, ako ne i sam politički kurs. Jevtić se kompromitovao nasiljem koje je vlada sprovodila tokom izbora, pa je zamenjen Milanom Stojadinovićem, dotadašnjim ministrom finansija. Jevtić je dao ostavku.

Vidi još

• Izbori za narodne poslanike Kraljevine Jugoslavije 1935.
• Sporazum u Farkašiću
• Vlada Bogoljuba Jevtića

Izvori

• Dimić, Ljubodrag (2001). Istorija srpske državnosti. 3. Novi Sad: Ogranak SANU. 
• Branko Petranović, Istorija Jugoslavije 1918-1978, Nolit, Beograd, 1988.
• Radojević, Mira (1990). „Udružena opozicija i komunisti” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 8 (1-2): 39—58. 
• Radojević, Mira (1991). „Demokratska stranka o državnom preuređenju Kraljevine Jugoslavije (1935—1939)” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 9 (1-2): 37—63. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 07. 2018. g. Pristupljeno 30. 07. 2018. 
• Radojević, Mira (1992). „Demokratska levica i međupartijski odnosi u Udruženoj opoziciji (1935—1941)” (PDF). Tokovi: Časopis Instituta za noviju istoriju Srbije. 1—2: 109—128. 
• Radojević, Mira (1994). Udružena opozicija 1935-1939. Beograd: Institut za savremenu istoriju. 
• Radojević, Mira (1996). „Srpska građanska opozicija i Srbi u Hrvatskoj (1935—1941)” (PDF). Tokovi istorije. 1—2: 21—32. 
• Radojević, Mira (1997). „Politička opozicija u Kraljevini (SHS) Jugoslaviji” (PDF). Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju. 15 (2): 19—35. 
• Radojević, Mira (2007). Naučnik i politika: Politička biografija Božidara V. Markovića (1874—1946). Beograd: Filozofski fakultet. 
• Radojević, Mira (2014). Milan Grol. Beograd: Filip Višnjić.