Никола Узуновић
Никола Т. Узуновић (Ниш, 3. мај 1873 — Београд, 19. јул 1954) био је српски политичар. У два наврата био је председник Владе Краљевине Југославије, од 8. априла 1926. до 17. априла 1927. и од 27. јануара 1934. до 22. децембра 1934. године.
Никола Узуновић | |||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||
Датум рођења | 3. мај 1873. | ||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Ниш, Османско царство | ||||||||||||||||||||||||||
Датум смрти | 19. јул 1954.81 год.) ( | ||||||||||||||||||||||||||
Место смрти | Београд, ФНРЈ | ||||||||||||||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||||||
Политичка странка | Народна радикална странка Југословенска национална странка | ||||||||||||||||||||||||||
|
Биографија
уредиБио је председник општине Ниш, судија, председник првостепеног суда и начелник округа. Године 1904. је изабран за одборника Нишке општине, а после осам месеци, по први пут је изабран за народног посланика као кандидат Радикалне странке.
Никола Узуновић је био и секретар Касационог суда у Београду.
После Првог светског рата поново је изабран за народног посланика. Између 1924. и 1936. године њему је седам пута повераван мандат за састав владе Југославије. Узуновић се као премијер суочавао са све већом напетошћу у односима са коалиционим партнером Стјепаном Радићем и Хрватском сељачком странком и све већом издељеношћу унутар Народне радикалне странке у којој се струја блиска Николи Пашићу борила против струја ближима краљу Александру.[1] Прва Узуновићева влада од 8. до 15. априла 1926. је пала само после недељу дана услед кризе изазване изласком Хрватске сељачке странке Стјепана Радића из њеног састава.[2]
Уручен му је 20. фебруара 1927. године Орден Полонија Реcтитута I степена а доделио га му је пољски председник.[3]
Опозиција је 24. фебруара 1924. у скупштину довела полуголог радника којег је претукла београдска полиција као доказ самовоље власти, што су радикали оценили као увреду за парламент.[4]
За време Шестојануарске диктатуре био је један од оснивача и први шеф Југословенске радикалне сељачке демократије.
Једини мушки наследник некада богате породице Узуновић је глумац Танасије Узуновић, унук Николиног брата.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Fogelquist 2011, стр. 281.
- ^ Petranović 1988, стр. 133.
- ^ Политика, бр. 6.762, од понедељка 21. фебруара (1927). стр. 4.
- ^ Petranović 1988, стр. 174.
Литература
уреди- Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
- Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 1. Beograd: Nolit.
- Fogelquist, Alan (2011). Politics and Economic Policy in Yugoslavia, 1918-1929. Lulu.com. ISBN 978-1-257-94299-2.