Википедија

Upravljanje otpadom

Upravljanje otpadom[1] je sakupljanje, transport, obrada ili odlaganje, upravljanje i praćenje otpadnih materijala.[2] Termin se obično odnosi na proizvode nastale ljudskom aktivnošću, a proces se obično preduzima da bi se smanjio njihov uticaj na zdravlje ljudi, životnu sredinu ili estetiku. Upravljanje otpadom je posebna praksa iz obnove resursa koja je usredsređena na odlaganje stope potrošnje prirodnog bogatstva. Svi materijali otpadaka, bilo da su čvrsti, tečni, gasoviti ili radioaktivni, spadaju u nadležnosti upravljanja otpadom.[3] U praksi upravljanja otpada može da se razlikuju i za razvijene i zemlje u razvoju, u urbanim i ruralnim sredinama, a za rezidencijalne i industrijske proizvođače. Upravljanje neopasne otpade stambene i institucionalna otpada u gradskim područjima je obično u nadležnosti lokalne vlasti, dok je upravljanje neopasnog komercijalnog i industrijskog otpada je obično odgovornost generatora predmeta na lokalne, nacionalne ili međunarodne kontrole.

Landfill compactor

Otpad može biti čvrst, tečan ili gasovit i svaka vrsta ima različite metode odlaganja i upravljanja. Upravljanje otpadom se bavi svim vrstama otpada, uključujući industrijski, biološki, kućni, komunalni, organski, biomedicinski, radioaktivni otpad. U nekim slučajevima, otpad može predstavljati pretnju po zdravlje ljudi.[4] Zdravstveni problemi su povezani kroz ceo proces upravljanja otpadom. Zdravstveni problemi takođe mogu nastati indirektno ili direktno. Direktno, kroz rukovanje čvrstim otpadom, a indirektno kroz potrošnju vode, zemlje i hrane. Otpad nastaje[5] ljudskom aktivnošću, na primer, vađenjem i preradom sirovina.[6] Upravljanje otpadom ima za cilj smanjenje štetnih efekata otpada na ljudsko zdravlje, životnu sredinu, planetarne resurse i estetiku.

Praksa upravljanja otpadom nije ujednačena među zemljama ([developed nation[razvijenim]] i zemljama u razvoju); regionima (urbana i ruralna područja), kao i stambeni i industrijski sektori mogu imati različite pristupe.[7]

Pravilno upravljanje otpadom je važno za izgradnju održivih gradova, prikladnih za život, ali ostaje izazov za mnoge zemlje i gradove u razvoju. Jedan izveštaj je ustanovio da je efikasno upravljanje otpadom relativno skupo, i da obično obuhvata 20%–50% opštinskih budžeta. Funkcionisanje ove osnovne opštinske usluge zahteva integrisane sisteme koji su efikasni, održivi i društveno podržani.[8] Veliki deo praksi upravljanja otpadom bavi se čvrstim komunalnim otpadom (MSW) koji je najveći deo otpada koji nastaje u domaćinstvima, industrijskim i komercijalnim aktivnostima.[9] Prema Međuvladinom panelu za klimatske promene (IPCC), očekuje se da će čvrsti komunalni otpad dostići približno 3,4 Gt do 2050. godine; međutim, politike i donošenje zakona mogu smanjiti količinu otpada proizvedenog u različitim oblastima i gradovima sveta.[10] Mere upravljanja otpadom obuhvataju mere za integrisane tehno-ekonomske mehanizme[11] cirkularne ekonomije, efektivna postrojenja za odlaganje, kontrolu izvoza i uvoza[12][13] i optimalno održivo projektovanje proizvoda koji se proizvode.

U prvom sistematskom pregledu naučnih dokaza o globalnom otpadu, njegovom upravljanju i uticaju na zdravlje i život ljudi, autori su zaključili da se oko četvrtine ukupnog komunalnog čvrstog kopnenog otpada ne sakuplja, a da se dodatnom četvrtinom loše upravlja nakon sakupljanja, često sagorevanjem u otvorenim i nekontrolisanim požarima – što je blizu milijardu tona godišnje kada se to kombinuje. Takođe su ustanovili da širokim prioritetnim oblastima nedostaje „visokokvalitetna istraživačka baza“, delimično zbog odsustva „značajnog finansiranja istraživanja“, što motivisani naučnici često zahtevaju.[14][15] Elektronski otpad (e-otpad) obuhvata odbačene kompjuterske monitore, matične ploče, mobilne telefone i punjače, kompakt diskove (CD), slušalice, televizore, klima uređaje i frižidere. Prema izveštaju agencije Globalni e-otpad monitor iz 2017. godine, Indija generiše oko 2 miliona tona (Mte) e-otpada godišnje i nalazi se na petom mestu među zemljama koje proizvode e-otpad, posle SAD, Kine, Japana i Nemačke.[16]

Metoda uklanjanja

uredi

Deponija

uredi

Odlaganje otpada na deponiji uključuje sahranjivanje otpada, i to ostaje uobičajena praksa u većini zemalja. Deponije su često osnovane u napuštenim ili neiskorišćenim kamenolomima, rudarskim prazninama itd. Pravilno dizajnirana i dobra organizacija deponija može biti higijenska i relativno jeftina metoda uklanjanja otpadnih materijala. Loše dizajnirana ili loše upravljanje deponije može da stvori niz negativnih uticaja na životnu sredinu, kao što su vetar cvetu leglo, privlačenje i generacija tečnih procednih voda. Još jedan zajednički proizvod deponije je gas (uglavnom se sastoji od metana i ugljendioksida), koji se proizvodi kao organski otpad, razlaže se anaerobno. Ovaj gas može da stvori probleme mirisa, ubije vegetacijskepovršine, kao i efekat staklene bašte.

 
Landfill face

Spaljivanje

uredi

Spaljivanje je metod odlaganja u kome je čvrsti organski otpad izložen sagorevanju kako bi se pretvorio u ostatke i gasove. Ovo smanjuje količine čvrstog otpada na 20 do 30 odsto od prvobitne zapremine. Spalionice mogu pretvoriti otpadne materijale u toplotu, gas, vodenu paru i pepeo.

Spaljivanje se vrši i na malom obimu od strane pojedinaca i u velikoj meri od strane industrije. Koristi se za odlaganje čvrstog, tečnog i gasovitog otpada. Priznato je kao praktičan metod uklanjanja određenog opasnog otpadnog materijala (kao što je biološki medicinski otpad). Spaljivanje je kontroverzna metoda odlaganja otpada, zbog pitanja kao što su emisije gasovitih zagađivača[17].

Spaljivanje je uobičajeno u zemljama kao što su Japan gde je zemlja još oskudna, jer ovi objekti uglavnom ne zahtevaju mnogo oblasti kao deponija.

Reciklaža

uredi
 
Food and drink cans in recycling bin

Reciklaža je obnova resursa i to je praksa koja se odnosi na sakupljanje i ponovno korišćenje otpadnih materijala. Materijali od kojih se prave stvari se mogu ponovo obraditi u nove proizvode. Materijal za reciklažu može biti sakupljen od običnog smeća, koristeći namenske kante i vozila za sakupljanje, koji su poređani direktno iz mešovitih tokova otpada.

Najčešći proizvodi široke potrošnje uključuju recikliranje aluminijuma, kao što su konzerve za piće, Bakar, kao što su žice, čelik hranu i sprejevima, stari čelik nameštaj ili oprema, polietilen i Reciklaža boca, čaše, flaše i tegle, karton, novine, časopisi i svetlih papira, valovite ploče kutije.


Rukovanja i transport

uredi

Sakupljanje otpada variraju između različitih zemalja i regiona. Domaći usluge sakupljanja otpada često pružaju lokalne vlasti, ili od strane privatnih kompanija u industriji. Neke oblasti, naročito u manje razvijenim zemljama, nemaju formalni sistem prikupljanja otpada. Primeri sistema sa otpadom uključuju:

  • U Evropi[18] i nekoliko drugih mesta širom sveta, nekoliko zajednice koriste vlasnički sistem sakupljanja poznat kao Envac, koji prenosi da odbije preko podzemnih vodova koristeći vakuum sistem. Ostale vakuum-based rešenja uključuju MetroTaifun [jednoredni i prsten-line automatski sistem sakupljanja otpada, gde se otpad automatski prikupljaju preko relativno malog prečnika savitljivih cevi iz tačke za sakupljanje otpada raspoređene do udaljenosti od četiri kilometra od otpada naplatne stanice.
  • U kanadskom urbanom centru laika kolekcija je najčešći metod odlaganja, pri čemu grad sakuplja otpad i / ili sekundarnih sirovina i / ili organskih materija na bazi planiranog. U ruralnim sredinama ljudi često odlažu otpad tako da je vuče za transfer stanice. Sakupljenog otpada se zatim transportuje na regionalnu deponiju.
  • U Kini, plastike ili gume piroliza pirolitički je: proces pretvaranja otpada od plastike / gume u energetskih goriva poput pirolitički ulje, čađ i ugljovodonika gas. End proizvodi se koriste kao industrijski goriva za proizvodnju toplotne energije, pare ili električne energije. Piroliza biljka je takođe poznat kao: pirolitičkog jedinica, plastike na gorivo industriji, industriji gume kao gorivo, plastike i reciklažu guma etc. Sistem se koristi u SAD, u Kaliforniji, Australiji, Grčkoj, Meksiku, Ujedinjenom Kraljevstvu i u Izraelu.
  • U Tajvanu, gradska vlada naplaćuje svoje domaćinstvima i industriji za obim smeća koju proizvode. Otpad će biti prikupljani od strane Gradskog veća, ako otpad se odlaže u kese vlada izdala smeće. Ova politika je uspešno smanjena količina otpada grad proizvodi i povećao stepen reciklaže.

Dok transporta otpada u okviru date zemlje spada u nacionalnim propisima, prekograničnog kretanja otpada je često predmet međunarodnih ugovora. Veliki problem za mnoge zemlje u svetu, bio je opasan otpad. Bazelska konvencija, koju je potpisalo 172 zemalja, odbacuje kretanje opasnog otpada iz razvijenih u manje razvijenim zemljama. Odredbe Bazelske konvencije su integrisani u EU za regulisanje otpada isporuke. Nuklearni otpad, iako se smatra opasnim, ne spada pod nadležnost Bazelske konvencije.

Reference

uredi
  1. ^ Waste Mangement
  2. ^ „United Nations Statistics Division – Environment Statistics”. unstats.un.org. Arhivirano iz originala 17. 3. 2017. g. Pristupljeno 3. 3. 2017. 
  3. ^ „Editorial Board/Aims & Scope”. Waste Management. 34 (3): IFC. 2014. doi:10.1016/S0956-053X(14)00026-9. 
  4. ^ „Editorial Board/Aims & Scope”. Waste Management. 34 (3): IFC. mart 2014. doi:10.1016/S0956-053X(14)00026-9. 
  5. ^ Giusti, L. (2009-08-01). „A review of waste management practices and their impact on human health”. Waste Management (na jeziku: engleski). 29 (8): 2227—2239. ISSN 0956-053X. PMID 19401266. doi:10.1016/j.wasman.2009.03.028. Arhivirano iz originala 25. 11. 2018. g. Pristupljeno 4. 12. 2020. 
  6. ^ „United Nations Statistics Division - Environment Statistics”. unstats.un.org. Arhivirano iz originala 1. 12. 2017. g. Pristupljeno 3. 3. 2017. 
  7. ^ Davidson, Gary (jun 2011). „Waste Management Practices: Literature Review” (PDF). Dalhousie University – Office of Sustainability. Arhivirano (PDF) iz originala 1. 2. 2012. g. Pristupljeno 3. 3. 2017. 
  8. ^ „Solid Waste Management”. World Bank (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 30. 9. 2020. g. Pristupljeno 2020-09-28. 
  9. ^ „Glossary of environmental and waste management terms”. Handbook of Solid Waste Management and Waste Minimization Technologies. Butterworth-Heinemann. 2003. str. 337—465. ISBN 9780750675079. doi:10.1016/B978-075067507-9/50010-3. 
  10. ^ „Climate Change 2022: Mitigation of Climate Change”. www.ipcc.ch (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-05. 
  11. ^ Gollakota, Anjani R. K.; Gautam, Sneha; Shu, Chi-Min (1. 5. 2020). „Inconsistencies of e-waste management in developing nations – Facts and plausible solutions”. Journal of Environmental Management (na jeziku: engleski). 261: 110234. ISSN 0301-4797. PMID 32148304. S2CID 212641354. doi:10.1016/j.jenvman.2020.110234. Arhivirano iz originala 20. 9. 2021. g. Pristupljeno 27. 2. 2021. 
  12. ^ Elegba, S. B. (2006). „Import/export control of radioactive sources in Nigeria”. Safety and security of radioactive sources: Towards a global system for the continuous control of sources throughout their life cycle. Proceedings of an international conference (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 20. 9. 2021. g. Pristupljeno 27. 2. 2021. 
  13. ^ „E –Waste Management through Regulations” (PDF). International Journal of Engineering Inventions. Arhivirano (PDF) iz originala 16. 7. 2021. g. Pristupljeno 27. 2. 2021. 
  14. ^ „Health crisis: Up to a billion tons of waste potentially burned in the open every year”. phys.org (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 25. 1. 2021. g. Pristupljeno 13. 2. 2021. 
  15. ^ Cook, E.; Velis, C. A. (6. 1. 2021). „Global Review on Safer End of Engineered Life”. Global Review on Safer End of Engineered Life (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 22. 2. 2021. g. Pristupljeno 13. 2. 2021. 
  16. ^ R. Dhana, Raju (2021). „Waste Management in India – An Overview” (PDF). United International Journal for Research & Technology (UIJRT) (na jeziku: engleski). 02 (7): 175—196. eISSN 2582-6832. Arhivirano (PDF) iz originala 24. 6. 2021. g. Pristupljeno 21. 6. 2021. 
  17. ^ Think Green
  18. ^ „Waste Management Europa”. Arhivirano iz originala 13. 06. 2013. g. Pristupljeno 03. 06. 2013. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Upravljanje otpadom na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Управљање_отпадом&oldid=28468682”