Efekat staklene bašte

Efekat staklene bašte je proces zagrevanja planete Zemlje koji je nastao poremećajem energetske ravnoteže između količine zračenja koje Zemljina površina prima od Sunca i vraća u svemir.^[1] Deo toplotnog zračenja, koje stiže do Zemljine kore, odbija se u atmosferu i, umesto da ode u svemir, apsorbuju ga neki gasovi u atmosferi i ponovno dozračuju na Zemlju. Na ovaj način se temperatura Zemljine površine povišava. Gasovi koji najviše doprinose ovom fenomenu su ugljen-dioksid i metan.^[2]

Atmosfera Zemlje odbija deo (37-39%) energije koju Sunce direktno emituje (pojam pod nazivom albedo), dok ostatak (zračenje manjih talasnih dužina) pada na tlo i zagreva ga, a tlo potom emituje infracrvene zrake (duži talasi) koji, u normalnim okolnostima, uglavnom odlaze u svemir. Međutim ukoliko u atmosferi postoje gasovi koji upijaju ovakvo zračenje, doći će do povećanja temperature atmosfere. To se dogodilo sa atmosferom Zemlje u poslednjem veku.^[3]

Ukratko, Sunce emituje energiju raznih talasnih dužina, dobar deo toga stigne do Zemljine površine, doprinosi stvaranju i održavanju svog života na Zemlji, a deo tog zračenja potom biva emitovan u svemir i priroda je u ravnoteži. Ako nešto zadrži deo tog zračenja, ravnoteža se kvari i nastaju problemi. Ono što zadrži zračenje je poznato pod nazivom gasovi staklene bašte, a problemi koji nastaju su poznati pod nazivom globalno zagrevanje. Atmosferski gasovi prvenstveno ugljen-dioksid i vodena para, u atmosferi stvaraju efekat staklene bašte i održavaju prosečnu temperaturu na Zemlji oko 15 stepeni. Bez ovih gasova prosečna temperatura bi bila -18 stepeni.

Efekat

Efekat nastaje na sličan način kao u stakleniku, gde Sunčevi zraci vidljivog i ultraljubičastog dela spektra prodiru kroz staklo i greju tlo ispod stakla. Tlo potom emituje infracrveno zračenje koje ne može proći kroz staklo, zadržava se unutra i tlo ostaje zagrejano. Usled toga je u staklenicima mnogo toplije nego izvan njih. Na isti način se ponaša i planeta Zemlja ukoliko postoji neka materija koja će se ponašati kao stakleni krov. Prilikom izbacivanja iz fabričkih dimnjaka i auspuha automobila, ugljenik(IV)-oksid (poznatiji kao ugljen-dioksid) i ostali štetni gasovi formiraju omotač oko Zemlje koji propušta toplotu da prodre do površine, ali ne i da se vrati u vasionu. Na ovaj način površina Zemlje postaje sve toplija i iz godine u godinu temperature su sve više.

Razlog koji dovodi do efekta staklene bašte, usled kojeg dolazi do zagrevanja površine Zemlje drugačiji je od onog u staklenoj bašti, gde do zagrevanja dolazi usled smanjene cirkulacije vazduha i mešanja zagrejanog vazduha, a ne zbog same apsorbcije Sunčevog zračenja. Ipak, ovaj pojam je široko rasprostranjen i opšte prihvaćen.

Gasovi staklene bašte

Vodena para (H₂O)
Ugljen-dioksid (CO₂)
Metan (CH₄)
CFC · HCF · PHC (takođe i F gasovi, fluorisani ugljovodonici)
Azotsuboksid (N₂O)
Sumpor heksafluorid (SF₆)

Koncentracija ovih gasova u atmosferi (osim vodene pare) raste usled čovekovog delovanja.

Posledice

Porast temperature za 1,5 — 4,5 °C na 100 — 150 godina
Topljenje polarnog leda
Porast nivoa mora
Povećanje isparavanja mora i, takođe, povećanje oblačnosti

Smatra se da je zbog ekstremnog povećanja temperatura živi svijet na Zemlji sve ugroženiji.^[4] Sve više izumiru razne biljne i životinjske vrste.

Mnogima može izgledati nerealno da će biti nečeg lošeg u tome što će na planeti biti malo toplije, međutim globalni porast temperature bi mnogo uticao na uslove života na našoj planeti, a možda bi čak doveo do toga da život ljudi na planeti više i ne bude moguć.^[5]

Reference

^ „EKOLOŠKA KRIZA KAO GLOBALNI PROBLEM“ Архивирано на сајту Wayback Machine (21. фебруар 2014), besplatniseminarskiradovi.com. Pristupljeno 1. marta 2014.
^ „Ефекат стаклене баште“, Pristupljeno 2. marta 2014.
^ „Šta je efekat staklene bašte“, Dušan Jerković, slideshare.net, 21. maj 2012. Pristupljeno 2. marta 2014.
^ „Efekat staklene bašte“, Nadica Grujić, slideshare.net, 7. april 2011. Pristupljeno 1. marta 2014.
^ „Efekat staklene bašte i globalno zagrevanje“ Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јун 2014), Milošević Milan, Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Nišu - zvanični sajt. Pristupljeno 2. marta 2014.

Literatura

Businger, Joost Alois; Fleagle, Robert Guthrie (1980). An introduction to atmospheric physics. International geophysics series (2nd изд.). San Diego: Academic. ISBN 978-0-12-260355-6.
Henderson-Sellers Ann; Kendal, McGuffie (2005). A climate modelling primer (3rd изд.). New York: Wiley. ISBN 978-0-470-85750-2.
Idso, S.B. (1982). Carbon dioxide : friend or foe? : an inquiry into the climatic and agricultural consequences of the rapidly rising CO₂ content of Earth's atmosphere. Tempe, AZ: IBR Press. OCLC 63236418.

Спољашње везе

Efekat staklene bašte Efekat staklene bašte u Srbiji Ecotopia - pitanja i odgovori Globalno zagrevanje - Kolarac Efekat staklene bašte

[1] „EKOLOŠKA KRIZA KAO GLOBALNI PROBLEM“ Архивирано на сајту Wayback Machine (21. фебруар 2014), besplatniseminarskiradovi.com. Pristupljeno 1. marta 2014.

[2] „Ефекат стаклене баште“, Pristupljeno 2. marta 2014.

[3] „Šta je efekat staklene bašte“, Dušan Jerković, slideshare.net, 21. maj 2012. Pristupljeno 2. marta 2014.

[4] „Efekat staklene bašte“, Nadica Grujić, slideshare.net, 7. april 2011. Pristupljeno 1. marta 2014.

[5] „Efekat staklene bašte i globalno zagrevanje“ Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јун 2014), Milošević Milan, Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Nišu - zvanični sajt. Pristupljeno 2. marta 2014.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]