Tokugava Jemicu

Tokugava Jemicu (1604-1651), treći šogun iz dinastije Tokugava (vladao 1623-1651). U toku njegove vlade zavedena je politika izolacije Japana od inostranstva i dovršeno je iskorenjivanje hrišćanstva u Japanu.^[1]

Biografija

Tokugava Ijemicu bio je najstariji sin Tokugava Hidetade (1579-1632), drugog šoguna Tokugava. Njegovu vladavinu obeležio je intenzivan progon hrišćana u Japanu, započet 1614, koji je kulminirao velikim ustankom hrišćana na poluostrvu Šimabara (1638) na zapadnom delu ostrva Kjušu.^[2] Progon hrišćana, čija je religija proglašena za opasnu doktrinu, išao je u dva pravca. U unutrašnjoj politici, svi katolički sveštenici i njihovi vernici morali su biti pohapšeni i naterani da se odreknu svoje vere, ili pogubljeni, a potkazivačima su zakonom garantovane novčane nagrade. Ukupno je oko 3.000 japanskih hrišćana dalo živote za svoju veru,^[a] a poslednje veće grupe (oko 600 hrišćana na domenu Omura na ostrvu Kjušu) uništene su 1657-1658. U spoljašnjoj politici, niz edikata u periodu od 1633. do 1639. ograničio je veze Japana sa stranim zemljama: 1635. Japancima je pod pretnjom smrtne kazne zabranjeno putovanje u inostranstvo, a 1639, posle ustanka u Šimabari, svi portugalski trgovci proterani su iz zemlje i sve veze sa katoličkim zemljama u potpunosti su prekinute. Sledeće godine pogubljena je cela portugalska delegacija Makao-a, u svemu 61 čovek, koja je 1640. došla u Japan kako bi protestovala protiv šogunovih mera. Posle 1639. jedina veza Japana sa Evropom ostali su Holanđani, kojima je dozvoljeno da drže malu trgovačku postaju na ostrvu Dedžima u luci Nagasaki.^[1]

Na filmu

Mladi Tokugava Ijemicu i njegov dolazak na vlast detaljno su prikazani u istorijskoj drami Šogunov Samuraj (1978).^[3]

Napomene

^ Sa izuzetkom ustanka u Šimabari (1638), gde je oko 38.000 ustanika izgubilo živote, bez obzira na veru, iako su vođe ustanka i znatan deo ustanika sigurno bili hrišćani.

Reference

^ ^a ^b The Cambridge history of Japan (volume 4). John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 369—370. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ Clements, Jonathan (2016). Christ's samurai : the true story of the Shimabara Rebellion. London. str. 19—51. ISBN 978-1-4721-3741-8. OCLC 947026236.
^ Directory of world cinema Volume 11, Japan 2. John Berra. Bristol: Intellect. 2012. str. 158—160. ISBN 978-1-84150-598-5. OCLC 860602860.

[3] Sa izuzetkom ustanka u Šimabari (1638), gde je oko 38.000 ustanika izgubilo živote, bez obzira na veru, iako su vođe ustanka i znatan deo ustanika sigurno bili hrišćani.

[:0-1] The Cambridge history of Japan (volume 4). John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 369—370. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[:1-2] Clements, Jonathan (2016). Christ's samurai : the true story of the Shimabara Rebellion. London. str. 19—51. ISBN 978-1-4721-3741-8. OCLC 947026236.

[:02-4] Directory of world cinema Volume 11, Japan 2. John Berra. Bristol: Intellect. 2012. str. 158—160. ISBN 978-1-84150-598-5. OCLC 860602860.

[1]

[2]

[a]

[3]