Токугава Јемицу

Токугава Јемицу (1604-1651), трећи шогун из династије Токугава (владао 1623-1651). У току његове владе заведена је политика изолације Јапана од иностранства и довршено је искорењивање хришћанства у Јапану.^[1]

Биографија

Токугава Ијемицу био је најстарији син Токугава Хидетаде (1579-1632), другог шогуна Токугава. Његову владавину обележио је интензиван прогон хришћана у Јапану, започет 1614, који је кулминирао великим устанком хришћана на полуострву Шимабара (1638) на западном делу острва Кјушу.^[2] Прогон хришћана, чија је религија проглашена за опасну доктрину, ишао је у два правца. У унутрашњој политици, сви католички свештеници и њихови верници морали су бити похапшени и натерани да се одрекну своје вере, или погубљени, а потказивачима су законом гарантоване новчане награде. Укупно је око 3.000 јапанских хришћана дало животе за своју веру,^[а] а последње веће групе (око 600 хришћана на домену Омура на острву Кјушу) уништене су 1657-1658. У спољашњој политици, низ едиката у периоду од 1633. до 1639. ограничио је везе Јапана са страним земљама: 1635. Јапанцима је под претњом смртне казне забрањено путовање у иностранство, а 1639, после устанка у Шимабари, сви португалски трговци протерани су из земље и све везе са католичким земљама у потпуности су прекинуте. Следеће године погубљена је цела португалска делегација Макао-а, у свему 61 човек, која је 1640. дошла у Јапан како би протестовала против шогунових мера. После 1639. једина веза Јапана са Европом остали су Холанђани, којима је дозвољено да држе малу трговачку постају на острву Деџима у луци Нагасаки.^[1]

На филму

Млади Токугава Ијемицу и његов долазак на власт детаљно су приказани у историјској драми Шогунов Самурај (1978).^[3]

Напомене

^ Са изузетком устанка у Шимабари (1638), где је око 38.000 устаника изгубило животе, без обзира на веру, иако су вође устанка и знатан део устаника сигурно били хришћани.

Референце

^ ^а ^б The Cambridge history of Japan (volume 4). John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. стр. 369—370. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.
^ Clements, Jonathan (2016). Christ's samurai : the true story of the Shimabara Rebellion. London. стр. 19—51. ISBN 978-1-4721-3741-8. OCLC 947026236.
^ Directory of world cinema Volume 11, Japan 2. John Berra. Bristol: Intellect. 2012. стр. 158—160. ISBN 978-1-84150-598-5. OCLC 860602860.

[3] Са изузетком устанка у Шимабари (1638), где је око 38.000 устаника изгубило животе, без обзира на веру, иако су вође устанка и знатан део устаника сигурно били хришћани.

[:0-1] а ^б The Cambridge history of Japan (volume 4). John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. стр. 369—370. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588.

[:1-2] Clements, Jonathan (2016). Christ's samurai : the true story of the Shimabara Rebellion. London. стр. 19—51. ISBN 978-1-4721-3741-8. OCLC 947026236.

[:02-4] Directory of world cinema Volume 11, Japan 2. John Berra. Bristol: Intellect. 2012. стр. 158—160. ISBN 978-1-84150-598-5. OCLC 860602860.

[1]

[2]

[а]

[3]