Starost

Starenje predstavlja univerzalan biološki proces, prirodnu fazu u životnom ciklusu svake jedinke, koja se završava smrću. To je proces koji predstavlja genetički programirano otkazivanje mehanizama koji održavaju homeostazu (stalnost unutrašnje sredine organizma). Starost se odnosi na doba koje se približava ili premašuje životni vek ljudskih bića i time je kraj ljudskog životnog ciklusa. Pojmovi i eufemizmi uključuju starci, starije osobe (širom sveta), OAP (britanska upotreba koja znači engl. Old Age Pensioner), seniori (američka upotreba), stariji građani (američka upotreba), stariji odrasli (u društvenim naukama^[1]) i stariji ljudi (u mnogim kulturama - uključujući i domorodačke kulture).

Starije osobe često imaju ograničene regenerativne sposobnosti i podložnije su bolestima, sindromima, povredama i oboljenjima od mlađih odraslih osoba. Organski proces starenja se naziva senescencija, medicinska studija procesa starenja naziva se gerontologija, a proučavanje bolesti koja pogađaju starije osobe naziva se gerijatrija.^[2]^[3]^[4] Stariji se takođe suočavaju sa drugim socijalnim pitanjima u vezi sa penzionisanjem, usamljenošću i starizmom.^[5]

Starost nije definitivna biološka faza, jer hronološko doba označeno kao „starost” varira kulturološki i istorijski.^[6]

Godine 2011, Ujedinjene nacije su predložile konvenciju o ljudskim pravima koja bi posebno zaštitila starije osobe.^[7]

Starenje različitih organizama

Bista ostarelog rimskog muškarca, mermer 40. p. n. e., Albertinum, Dresden

Starenje i razmnožavanje

Razmnožavanje je važna funkcija kojoj su podređeni svi drugi životni procesi, uključujući starenje i smrt. Da bi se razumeli procesi starenja neophodno je upoznati se sa razlikama između dve osnovne strategije razmnožanja:

razmnožavanje koje se dešava jednom u toku čitavog života jedinki; ova strategija karakteristična je za

jednogodišnje i dvogodišnje biljke, dok među životinjama je česta kod insekata, a retka kod kičmenjaka;

kada se u toku života organizmi razmnožavaju periodično veći broj puta u toku polne zrelosti, koja obično obuhvata veći deo života.

Starenje čoveka

Procesi starenja kod čoveka se ispoljavaju na sledeće načine:

gubitkom vode iz ćelija, što za posledicu ima zadržavanje toksina;
smanjanjem metabolizma i postepenim snižavanjem funkcija pojedinih organa, pri čemu je naročito smanjena hormonska aktivnost;
taloženjem soli kalcijuma u međupršljenskim hrskavicama, što je posledica smanjenog kretanja; to smanjuje pokretljivost kičme, pa je stoga starija osoba povijena prema napred;
sužavanjem krvnih sudova zbog sklerotičnih procesa, pa se organi slabije snabdevaju krvlju i to se odražava na slabljenje njihovog rada;
povećanjem pojave najčešćih kancera (pluća, dojke, debelog creva i dr.).

Starenje životinja

Efekti starenja životinja se mogu pratiti jedino u veštačkim, zaštićenim sredinama, kao što su laboratorije i zoološki vrtovi. U prirodnim uslovima su jedinke izložene napadima grabljivica, bolesti ili izložene nedostatku hrane što dovodi do njihove smrti u ranijem životnom dobu tako da je starost retka pojava. Kod najvećeg broja životinja postoji pravilo da njihova dužina života malo prevazilazi dostizanje polne zrelosti, mada ima i izuzetaka koji odstupaju od tog pravila.

Starenje biljaka

Starenja biljaka nije tako jasno uočljivo kao kod životinja. Pojmovi kao što su starenje, sazrevanje, smrt, razviće, hloroza, nekroza, isušivanje nisu jasno razgraničeni i često se preklapaju. U tom smislu nejasno je kako se postaviti kada su u pitanju semena, koja mogu da miruju ne pokazujući nikakve fiziološke aktivnosti ili sa delovima biljaka od kojih u vegetativnom razmnožavanju nastaju novi organizmi. Dužine života pojedinih vrsta u carstvu biljaka se veoma razlikuju. Neke drvenaste biljke mogu da žive stotinama godina (sekvoja, baobab i dr.), dok druge zeljaste biljke čitav svoj životni ciklus završavaju za nekoliko nedelja (npr. efemere).

Genetika starenja

Promena genetičkog materijala je značajan činilac u procesu starenja. Po nekim teorijama proces starenja je povezan sa nakupljanjem grešaka u DNK u somatskim ćelijama, koje su označene kao somatske mutacije. Pored genskih mutacija somatskih ćelija, ustanovljeno je da se sa starošću povećava i učestalost hromozomskih aberacija, kako strukturnih tako i numeričkih.

Genetika starenja bavi se proučavanjem promena na genetičkom materijalu kao uzroku starenja čoveka i drugih bioloških vrsta. Sva dosadašnja ispitivanja ukazuju na činjenicu da su te promene značajan faktor u procesu starenja.

Fiziologija starenja

Promene koje se javljaju tokom starenja najbolje su proučene kod sisara, uglavnom iz dva razloga:

najsrodniji su sa čovekom,
simptomi starenja su kod njih najizraženiji.

Opšte promene tokom starenja sisara su:

smanjenje osnovne telesne mase (živih ćelije i kostiju)
snižavanje bazalnog metabolizma u svim tkivima;
smanjenje kretanja.

Prevremeno starenje

Patogeni faktori, geni i metabolički putevi koji su važni za starenje izučavaju se različitim pristupima od kojih je jedan izučavanje naslednih bolesti preuranjenog starenja - progerije, u koju spadaju različiti oblici bolesti:

Biološke teorije starenja

Do danas je predloženo više od 300 teorija starenja koje pokušavaju da objasne ovaj veoma kompleksan proces. Biološke teorije imaju za cilj da objasne uzroke i mehanizme starenja na nivou ćelije, organa i organizma kao celine. Većina savremenih teorija biološkog starenja su međusobno slične i polaze od zajedničkih pretpostavki. Glavne biološke teorije starenja obuhvataju evolucioni, sistemski i ćelijski nivo.

Vidi još

Genetika starenja

Reference

^ Publication Manual of the American Psychological Association, 6th edition (American Psychological Association, 2009) ISBN 1433805618
^ „Senescence – definition of senescence by The Free Dictionary”. Thefreedictionary.com. Pristupljeno 4. 4. 2016.
^ „Gerontology – definition of gerontology by The Free Dictionary”. Thefreedictionary.com. Pristupljeno 4. 4. 2016.
^ „Geriatrics – definition of geriatrics by The Free Dictionary”. Thefreedictionary.com. Pristupljeno 4. 4. 2016.
^ „Jeremy Hunt highlights plight of 'chronically lonely' – BBC News”. BBC News. Bbc.co.uk. 18. 10. 2013. Pristupljeno 4. 4. 2016.
^ Old age. Oxford Reference. 2006. ISBN 9780198568506. doi:10.1093/acref/9780198568506.001.0001. Pristupljeno 4. 4. 2016.
^ „Human rights of older persons”. OHCHR.org. Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights.

Literatura

Tucić, N, Matić, Gordana: O genima i ljudima, Centar za primenjenu psihologiju, Beograd, 2002.
Marinković, D, Tucić, N, Kekić, V: Genetika, Naučna knjiga, Beograd
Tatić, S, Kostić, G, Tatić, B: Humani genom, ZUNS, Beograd, 2002.
Ridli, M: Genom - autobiografija vrste u 23 poglavlja, Plato, Beograd, 2001.
Dumanović, J, marinković, D, Denić, M: Genetički rečnik, Beograd, 1985.
Kosanović, M, Diklić, V: Odabrana poglavlja iz humane genetike, Beograd, 1986.
Švob, T. i sradnici: Osnovi opće i humane genetike, Školska knjiga, Zagreb, 1990.
McDonald, Roger B. (7. 6. 2019), „Basic Concepts in the Biology of Aging”, Biology of Aging, Garland Science, str. 1—36, ISBN 978-0-429-03064-2
Mortimer RK, Johnston JR (1959). „Life Span of Individual Yeast Cells”. Nature. 183 (4677): 1751—1752. Bibcode:1959Natur.183.1751M. PMID 13666896. doi:10.1038/1831751a0. hdl:2027/mdp.39015078535278.
Nutman AP, Bennett VC, Friend CR, Van Kranendonk MJ, Chivas AR (2016). „Rapid emergence of life shown by discovery of 3,700-million-year-old microbial structures”. Nature (Submitted manuscript). 537 (7621): 535—38. Bibcode:2016Natur.537..535N. PMID 27580034. doi:10.1038/nature19355.
Rose MR (1991). Evolutionary Biology of Aging. New York: Oxford University Press.
Partridge L, Barton NH (1993). „Optimality, mutation and the evolution of ageing”. Nature. 362 (6418): 305—11. Bibcode:1993Natur.362..305P. PMID 8455716. doi:10.1038/362305a0.
Williams, George C. (1957). „Pleiotropy, Natural Selection, and the Evolution of Senescence”. Evolution. 11 (4): 398—411. JSTOR 2406060. doi:10.2307/2406060. Generalni sažetak.
Stewart EJ, Madden R, Paul G, Taddei F (2005). „Aging and death in an organism that reproduces by morphologically symmetric division”. PLOS Biology. 3 (2): e45. PMC 546039  . PMID 15685293. doi:10.1371/journal.pbio.0030045.
Pereira-Smith OM, Ning Y (1992). „Molecular genetic studies of cellular senescence”. Exp Gerontol. 27 (5–6): 519—22. PMID 1426085. doi:10.1016/0531-5565(92)90006-L.
Forster P, Hohoff C, Dunkelmann B, Schürenkamp M, Pfeiffer H, Neuhuber F, Brinkmann B (2015). „Elevated germline mutation rate in teenage fathers”. Proc R Soc B. 282 (1803): 1—6. PMC 4345458  . PMID 25694621. doi:10.1098/rspb.2014.2898.
Wakayama S, Kohda T, Obokata H, Tokoro M, Li C, Terashita Y, Mizutani E, Nguyen VT, Kishigami S, Ishino F, Wakayama T (2013). „Successful serial recloning in the mouse over multiple generations”. Cell Stem Cell. 12 (3): 293—297. PMID 23472871. doi:10.1016/j.stem.2013.01.005  .
Stephen Moss (jul 2013). „Big ears: they really do grow as we age”. The Guardian. MeshID:D000375; OMIM:502000. Pristupljeno 9. 9. 2016.
Gerasimov, I.G.; Ignatov, D.Yu. (2004). „Age Dynamics of Body Mass and Human Lifespan”. Journal of Evolutionary Biochemistry and Physiology. 40 (3): 343—349. doi:10.1023/B:JOEY.0000042639.72529.e1.
Rodriguez Valiente A, Trinidad A, Garcia Berrocal JR, Gorriz C, Ramirez Camacho R (april 2014). „Review: Extended high-frequency (9–20 kHz) audiometry reference thresholds in healthy subjects”. Int J Audiol. 53 (8): 531—45. PMID 24749665. doi:10.3109/14992027.2014.893375.
Thurstan SA, Gibbs NK, Langton AK, Griffiths CE, Watson RE, Sherratt MJ (2012). „Chemical consequences of cutaneous photoageing”. Chem Cent J. 6 (1): 34. PMC 3410765  . PMID 22534143. doi:10.1186/1752-153X-6-34.
pmhdev (25. 3. 2015). „Infertility: Overview”. Institute for Quality and Efficiency in Health Care (IQWiG) — preko www.ncbi.nlm.nih.gov.
Ryall, James G.; Schertzer, Jonathan D.; Lynch, Gordon S. (avgust 2008). „Cellular and molecular mechanisms underlying age-related skeletal muscle wasting and weakness”. Biogerontology. 9 (4): 213—228. ISSN 1389-5729. PMID 18299960. doi:10.1007/s10522-008-9131-0.
Betik, Andrew C.; Hepple, Russell T. (2008). „Determinants of V O 2 max decline with aging: an integrated perspective”. Applied Physiology, Nutrition, and Metabolism (na jeziku: engleski). 33 (1): 130—140. ISSN 1715-5312. PMID 18347663. doi:10.1139/H07-174.
Weale RA (2003). „Epidemiology of refractive errors and presbyopia”. Surv Ophthalmol. 48 (5): 515—43. PMID 14499819. doi:10.1016/S0039-6257(03)00086-9.
Truscott RJ (2009). „Presbyopia. Emerging from a blur towards an understanding of the molecular basis for this most common eye condition”. Exp Eye Res. 88 (2): 241—47. PMID 18675268. doi:10.1016/j.exer.2008.07.003.

Spoljašnje veze

[1] Publication Manual of the American Psychological Association, 6th edition (American Psychological Association, 2009) ISBN 1433805618

[2] „Senescence – definition of senescence by The Free Dictionary”. Thefreedictionary.com. Pristupljeno 4. 4. 2016.

[3] „Gerontology – definition of gerontology by The Free Dictionary”. Thefreedictionary.com. Pristupljeno 4. 4. 2016.

[4] „Geriatrics – definition of geriatrics by The Free Dictionary”. Thefreedictionary.com. Pristupljeno 4. 4. 2016.

[5] „Jeremy Hunt highlights plight of 'chronically lonely' – BBC News”. BBC News. Bbc.co.uk. 18. 10. 2013. Pristupljeno 4. 4. 2016.

[6] Old age. Oxford Reference. 2006. ISBN 9780198568506. doi:10.1093/acref/9780198568506.001.0001. Pristupljeno 4. 4. 2016.

[7] „Human rights of older persons”. OHCHR.org. Office of the United Nations High Commissioner for Human Rights.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]