Википедија

Spomenica na rat 1912. godine

одликовање које је установио Краљ Србије Петар I Карађорђевић 31. октобра 1913

Spomenica na rat 1912. godine ili Spomenica Srpsko-Turskog rata 1912. poznata popularno kao Osvećeno Kosovo je bilo odlikovanje Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije. Spomenica je ustanovljena 31. oktobra 1913. godine u spomen na prvi balkanski rat u kom je Srbija pobedila. Spomenica je dodeljena svima koji su učestvovali i svojim delovanjem doprineli ratnom naporu. Po osnivanju dodeljeno je nešto više od 400 hiljada primeraka ovog odlikovanja.

Spomenica na rat 1912. godine
Fotografija spomenice na rat iz 1912. godine o traci na kojoj se nosila;[1]
Dodeljuje Kraljevina Srbija
Ratni periodPrvi balkanski rat
Ustanovljen31. oktobar 1913.

Formalno nije poznato ko je autor projekta spomenice, ali se većina istraživača slaže da je to veoma verovatno bio umetnik Đorđe Čarapić. Zakonom je bila predviđena i dodela povelja, ali zbog ubrzog izbijanja Prvog svetskog rata ovo nije realizovano i nije poznata ni jedna povelja koja je dodeljena uz spomenicu. Prva serija spomenica je izrađena u švajcarskoj firmi „Braća Igenin”, dok su kasnije serije izrađivane u drugim radionicama, uključiv i parisku firmu „Artus Bertrand”. Prethodno usvojenom predlogu spomenice, vajar Ivan Meštrović je trebao da izvede njen projekat, ali je njegov predlog odbijen.

Spomenica svojim motivom slavi „osvećeno Kosovo”, kao i druga srpska kraljevska odlikovanja ustanovljena u ovo vreme — Medalja za hrabrost iz 1913. i Medalja za zasluge Crvenog krsta, a istovremeno spada u širi krug medaljerskih ostvarenja, kosovskih spomenica, koja počev od sredine devetnaestog veka za motiv imaju Vidovdanski kult.

Istorija

uredi
Glavni članci: Odlikovanja Kneževine i Kraljevine Srbije i Odlikovanja Kraljevine Jugoslavije
 
Petar I Karađorđević, kralj Srbije

Izbijanjem balkanskih ratova (1912—1913) pokrenuto je u Srbiji pitanje sistema spomenica i ratnih odlikovanja za hrabrost i revnosnu službu. Pri tom je postojeći sistem, zasnovan još u ratovima 1876-78, obnovljen.[2][3]

Još pre Bitoljske bitke je bilo jasno da je rat dobijen i ministar vojni Radivoje Bojović je 3. novembra 1912. raspisao konkurs za izradu Spomenice srpsko-turskog rata 1912. i Medalje za revnosnu službu.[4][5][6][7] Ovime je vojna administracija nastavila i tradiciju poveravanja nacrta za izradu odlikovanja umetnicima. Ministarstvo je ograničilo učešće umetnika tako što je propisalo da pravo pristupa konkursu imaju samo južnoslovenski umetnici.[4][5][6][8] Nacrti su mogli biti izgrađeni ili vajarski, od materijala po volji, ili slikarski[4][6], i imali su se podneti artiljerijsko-tehničkom odelenju Ministarstva vojnog najkasnije do 25. novembra. Ministarstvo je takođe obavestilo umetnike da će izbor skica vršiti po svom nahođenju, te da izabrana skica postaje vlasništvo Ministarstva vojnog. Za svaki usvojeni nacrt nagrada je bila 1.000 dinara.[4][8] Krajem godine Ministarstvo je odredilo komisiju za izbor najboljih radova.[8]

Rezultati konkursa nikad nisu objavljeni, tako da zvanično nije poznato ko je autor Spomenice srpsko-turskog rata 1912.[8] No, prema pisanju kritičara i savremenika Dimitrija Mitrinovića,[9][10] te uvidom više istraživača srpskih odlikovanja, autor je sa sigurnošću umetnik Đorđe Čarapić Fusek.[8][11] Čarapić je u svom dosijeu koji se čuva u Vojnom arhivu naveo da je, između ostalih srpskih odlikovanja, Spomenica na rat 1912. njegov projekat.[8][11] Istraživač Nada Todorović pak navodi da je spomenica modelovana po nacrtu vajara Đorđa Jovanovića, a ovaj podatak joj je saopštio vajar Periša Milić, Jovanovićev učenik i prijatelj.[12]

Uredbom kralja Petra I Karađorđevića od 31. oktobra 1913. godine, posle pobedonosnog rata Srbije protiv Turske, je ustanovljena Spomenica na rat 1912. godine.[8][13][14][15][16][17][18] Uredbom je bilo predviđeno i dodeljivanje povelje,[14][19][20][17] no zbog ubrzog izbijanja Prvog svetskog rata,[20] do realizacije nije došlo.[20][17] Kako ističu istraživači Pavel Car i Tomislav Muhić, sa obzirom na masovnost spomenice gotovo da nije moguće da ne bi bilo sačuvanih primeraka pripadajućih povelja.[17]

Istorija upotrebe

uredi

Spomenica je dodeljena svim aktivnim i rezervnim oficirima, podoficirima, kaplarima, redovima, vojnim obveznicima i činovnicima svih poziva Narodne Vojske i Poslednje Odbrane, koji su učestvovali na bojištu i u pozadinskoj službi. Zatim, svim aktivnim ministrima, poslanicima na stranim dvorovima, narodnim poslanicima, članovima upravnih odbora patriotskih i viteških udruženja, Upravnom odboru Narodne banke, šefu i činovništvu Pres biroa, stranim misijama Crvenog krsta koje su bile na službi u bolnicama, stranim i domaćim izveštačima, svim licima na službi u bolnicama ili drugim vojnim dužnostima na bojištu ili u pozadini.[14][21][22][17][23][24]

Popis odlikovanih osoba su vodile nadležne komande i ustanove, a za spomenicu nije naplaćivana taksa. Odlikovanje je nakon smrti nosioca ostajalo na čuvanje porodici.[14][17][19]

Prema podacima numizmatičara Leonarda Forera (en) iz 1923. godine,[25][22] i istraživača Nade Todorović, prva serija spomenice je izrađena u tiražu od 430,000 komada.[25][20][26][22][24] Prema navodima istraživača Ljubomira Stevovića i Koste Kneževića ovaj podatak odgovara cifri od 402.000 mobilisanih vojnika i tridesetak hiljada neboraca.[20] Istraživači Pavel Car i Tomislav Muhić navode da Forerov podatak treba uzeti sa rezervom. Prema njihovom mišljenju navedena količina medalja se čini preteranom i verovatno se odnosi na ukupan broj dodeljenih spomenica, a ne samo na prvu seriju koja je izrađivana u švajcarskoj firmi „Braća Igenin”.[17]

Neusvojeni predlog za spomenicu Ivana Meštrovića

uredi
Glavni članci: Spomen-medalja Osvetnicima Kosova i Ivan Meštrović
 
Fotografija spomenice „Osvetnicima Kosova” objavljena u monografiji „Ivan Meštrović : a monograph” 1919. godine na engleskom jeziku od Milana Ćurčina u Londonu.[27]

Nakon pobede u ratu protiv Turske, od vajara Ivana Meštrovića je naručeno da izradi idejno rešenje za medalju koja je trebala da bude dodeljena svim vojnicima u ratu[28][29][30] — za najzaslužnije u zlatu, za oficire u srebru, za vojnike u bronzi,[28][29] no do realizacije nije došlo.[28] Meštrovićevo nikad usvojeno idejno rešenje za spomenicu se nalazi u Narodnom muzeju u Beogradu pod nazivom spomen medalja „Osvetnicima Kosova”.[28][31]

Na aversu spomenice je prikazan Kralj Petar I Karađorđević, dok je na reversu prikazana kompozicija „Kosovskim osvetnicima” koju je Meštrović 1913. godine uradio u Rimu. Na njoj je u centralnom delu predstavljena Srbija (ili Boginja pobede) koja u obe ruke drži po jedan lovorov venac iznad glava kosovskih junaka, dok se iza nje vide kupole Gračanice. Kako ističe istraživač Vera Grujić, prisustvo Gračanice na spomenici simbolizuje teritorije Stare Srbije i dela Makedonije osvojene u ratu, ali i o Meštrovićevoj idejnoj i duhovnoj vezi sa Nadeždom Petrović, koja je u ratu služila kao dobrovoljna bolničarka a istovremeno slikala kosovsku ravnicu na kojoj se uzdiže Gračanica, kao i desetine drugih crkava, svedočeći o vekovnom srpskom prisustvu na ovom prostoru.[28] Levo i desno u stroju stoje nagi mladi muškarci pognutih glava (kosovski junaci), na tlu pred njima položena su koplja. Pri dnu, ispred boginje Pobede, stoji nag mali dečak držeći obema rukama pred licem krunu. Gore okolo na spomenici je natpis: „КОСОВСКИМ ОСВЕТНИЦИМА”. U odsečku je natpis godina: „1912—1913” i signatura ispod gornje ivice odsečka: „МЕШТРОВИЋ”.[31] U popisu Meštrovićevih radova iz 1919. godine, spomenica je obeležena kao jedan od „Vidovdanskih fragmenata”.[32][28] Primerak u Narodnom muzeju je prečnika 400 milimetara i od livene je bronze. Istraživač Nada Todorović navodi i da su postojani reducirani primerci, koji su kovani u zlatu, ali nisu u posedstvu muzeja.[31][28]

Spomenicu, kao i nekoliko reljefa religiozne sadržine nastalih u Beogradu 1913. godine — za koje neki skoriji kritičari ocenjuju da su po stilskim obeležjima odraz Meštrovićevog „vizantizma” inspirisanog pravoslavnom umetnošću,[33][28] karakteriše linearni način prikazivanja i ravne, secesijski obrađene površine.[28] Kako ističe istoričarka umetnosti Irina Subotić[34]:

Istoričar umetnosti Vinko Zlamalik[36] u svom osvrtu na ovu medalju ističe:

Prema vlastitom svedočenju Ivana Meštrovića, te navodima savremenika Dimitrija Mitrinovića, razlog odbijanja je bila nagost figura na spomenici.[29][38][39][40] Prema Meštrovićevom vlastitom svedočenju, koje je objavljeno u njegovim memoarima „Uspomene na političke ljude i događaje” 1969. godine, u poglavlju naslovljenom „Medalja za oslobođenje Kosova”,[29] Meštrović navodi:

 
Fotografija reversa spomenice „Osvetnicima Kosova”

Kritičar Dimitrije Mitrinović je, po odbijanju Meštrovićevog predloga, u časopisu „Delo” izneo negativnu kritiku razloga odbijanja,[41] kao i rada celog odbora,[42] te samog Čarapićevog rešenja,[9] dok je Meštrovićev predlog ocenio pozitivno.[43] U svom komentaru na odbijanje, kritiku usvojenog rešenja za medalju te o Meštrovićevom predlogu, ovaj kritičar je, između ostalog, izneo:

Izgled

uredi
 
Spomenica na rat 1912. iz Zbirke odlikovanja Arhiva Srpske akademije nauka i umetnosti, poklon zbirci od akademika Miodraga Jovičića;
Spomenica je proizvod firme „Braća Igenin” iz Švajcarske, izrađena od pozlaćene bronze.[48]

Spomenica je okrugla, prečnika 36 milimetara. Na licu medalje je prikaz Kosova polja sa manastirom Gračanicom u pozadini. Na polju leže ratni trofeji — topovska kara (levo) i Krupov top (desno). Ovaj prikaz je uokviren vencem pobedničke slave — poluvencem od lovorovih grančica. U pozadini se nalazi izlazeće sunce u koje je upisana godina „1912”. Uz gornji rub medalje, nad suncem, je u polukrugu natpis „ОСВЕЋЕНО КОСОВО”, napisan kaligrafskom „srednjovekovnom” ćirilicom.[49][14][13][31][15][17][18][16][50][51][52] Istraživači Ljubomir Stevović i Kosta Knežević ističu da je kao inspiracija za lice spomenice Đorđu Čarapiću poslužila popularna fotografija jedne razorene turske baterije sa razbojišta Kumanovske bitke.[23]

Na naličju medalje je srpski kraljevski grb, dvoglavi orao sa srpskim štitom na grudima, okružen lovorovim vencem. U svaki list venca upisano je ime glavnijih mesta kod kojih su vođene bitke rata. Sa leve strane, počevši odozgo, ispisana su imena: Kumanovo, Skoplje, Prilep, Jedrene, Veles, Novi Pazar, Debar, Štip, Prizren, Mrdare, a sa desne strane, takođe počevši odozgo: Bitolj, Skadar, Ohrid, Sjenica, Dojran, Lješ, Tetovo, Drač, Elbasan, Priština.[49][14][53][31][17][18][16][50][15][51][54]

Spomenica je izrađena od pozlaćene bronze, i isticana je na vrpci širine 28 milimetara, koja se sastoji od šest celina. Svaka celina se sastoji od crvene, plave i bele pruge.[14][17][54][18][51] Kako ističu istraživači Pavel Car i Tomislav Muhić, premda je zakonskim tekstom određeno da širina vrpce bude 35 milimetara, u praksi su medalje dodeljivane na vrpcama širine 28 i 40 milimetara. Spomenica se isticala na levoj strani grudi.[17][18]

Osim opisane, osnovne serije spomenice koju je izradila švajcarska radionica „Braće Igenin”, postoji i serija koju je za vreme Prvog svetskog rata izradila pariska radionica „Artus Bertrand”, a koju karakteriše manji prečnik medalje — 32 milimetra i koja ima grešku u natpisu. Umesto „ОСВЕЋЕНО КОСОВО” ispisano je pogrešno „ОСВЕЋЕНО НОСОВО”. Takođe, na ovoj varijanti medalje su izostavljena imena mesta bitaka na lovorovom vencu na naličju medalje.[20][22][55] U kasnijem razdoblju ova radionica je ispravila grešku i izradila novu seriju spomenica u skladu sa osnovnim modelom koju je izradila radionica "Braće Igenin".[55]

Izrada i nabavka

uredi

Kao što je napomenuto, osnovnu seriju spomenice je izradila švajcarska radionica „Braće Igenin” (etimološki: Huguenin Freres) iz Le Lokla.[22][17][20][12][62] Osim ove radionice, izradom spomenice su se bavile i neke druge radionice. Jedna od njih je i „Artus Bertrand” iz Pariza koja je izrađivala i spomenutu verziju sa greškom u natpisu.[17][20][22]

Isporukom spomenice se bavila radionica gravera Miše Goldštajna iz Beograda.[22][17][62]

Položaj u važnosnom redu odlikovanja

uredi
Glavni članci: Važnosni red odlikovanja Kneževine i Kraljevine Srbije i Važnosni red odlikovanja Kraljevine Jugoslavije
 
Izgled Spomenice srpsko-turskog rata 1912. i drugih odlikovanja Kraljevine Jugoslavije objavljenih u publikaciji „Zakoni i uredbe o ordenima i medaljama : sa svima izmenama i dopunama od 1883-1935. g.” u izdanju Kancelarije Kraljevskih ordena iz 1935 godine.[63]

Formiranjem Kraljevine Jugoslavije, sistem odlikovanja nove države se nije bitnije menjao, jer je novoformirana kraljevina u celosti preuzela sistem odlikovanja Kraljevine Srbije onakvim kakav je zatečen na kraju Prvog svetskog rata.[64] Sistem odlikovanja Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije je bio utemeljen „Zakonom o ordenima i medaljama“ od 23/26. januara 1883, više puta izmenjivanog dopunjavanog.[65][66]

Spomenica srpsko-turskog rata 1912. godine se, prema navodu Kancelarije ordena od 1931. godine, nalazila na 49. mestu u važnosnom redu odlikovanja Kraljevine Jugoslavije[67], a na prvom mestu u međusobnom rangu spomenica objavljenom 1935. godine — ispred Spomenice na rat 1913 godine.[68][69] Rang medalja i spomenica nije imao nikakvu pravnu važnost, već je samo određivao mesto nošenja odlikovanja na grudima.[70] Tabelarni prikaz položaja Spomenice na rat iz 1912. godine je dat ispod:

 
Izgled spomenice i drugih odlikovanja bez natpisa, u istoj publikaciji.[63]
Međusobni rang odlikovanja:
[Važnosni red odlikovanja kakav je prikazan u tabeli je objavljen 1. januara 1931. godine od Kancelarije Kraljevskih ordena][67]
1. Kneza Lazara
2. Kara-Đorđeva Zvezda sa mačevima I
3. Kara-Đorđeva Zvezda bez mačeva I
4. Kara-Đorđeva Zvezda sa mačevima II
5. Kara-Đorđeva Zvezda bez mačeva II
6. Beli Orao sa mačevima I
7. Beli Orao bez mačeva I
8. Kara-Đorđeva Zvezda sa mačevima III
9. Kara-Đorđeva Zvezda bez mačeva III
10. Beli Orao sa mačevima II
11. Beli Orao bez mačeva II
12. Jugoslovenska Kruna I
13. Sveti Sava I
14. Kara-Đorđeva Zvezda sa mačevima IV
15. Kara-Đorđeva Zvezda bez mačeva IV
16. Beli Orao sa mačevima III
17. Beli Orao bez mačeva III
18. Jugoslovenska Kruna II
19. Sveti Sava II
20. Beli Orao sa mačevima IV
21. Beli Orao bez mačeva IV
22. Jugoslovenska Kruna III
23. Sveti Sava III
24. Beli Orao sa mačevima V
25. Beli Orao bez mačeva V
26. Jugoslovenska Kruna IV
27. Sveti Sava IV
28. Jugoslovenska Kruna V
29. Sveti Sava V
30. Zlatna Vojnička Kara-Đorđeva Zvezda sa mačevima
31. Srebrna Vojnička Kara-Đorđeva Zvezda sa mačevima.
32. Zlatna medalja za hrabrost.
33. Srebrna medalja za hrabrost.
34. Medalja Kralja Petra I.
35. Albanska spomenica.
36. Medalja za Vojničke vrline.
37. Zlatna medalja za Revnosnu službu.
38. Srebrna medalja za Revnosnu službu.
39. Zlatna medalja za Građanske zasluge.
40. Srebrna medalja za Građanske zasluge.
41. Zlatna medalja za unapređenje poljoprivrede
42. Srebrna medalja za unapređenje poljoprivrede
43. Bronzana medalja za unapređenje poljoprivrede
44. Krst Milosrđa Ženski i Muški.
45. Medalja za Usluge Kraljevom Domu
46. Crveni Krst
47. Srebrna Medalja Crvenog Krsta
48. Bronzana Medalja Crvenog Krsta
49. Spomenica Srpsko-Turskog Rata 1912 god.
50. Spomenica Srpsko-Bugarskog Rata 1913 god.
51. Spomenica Rata za Oslobođenje i Ujedinjenje 1914.-1918 g.
Međusobni rang spomenica:
[Međusobni rang spomenica prikazan u tabeli je objavljen 1935. godine u publikaciji „Zakoni i uredbe o ordenima i medaljama : sa svima izmenama i dopunama od 1883-1935. g” izdatoj od Kancelarije Kraljevskih Ordena[71] i od Živojina Rankovića 1939. godine u „Beogradskim opštinskim novinama”.[69]]
1. Spomenica Srpsko-Turskog rata 1912. god.
2. Spomenica Srpsko-Bugarskog rata 1913. god.
3. Spomenica rata za Oslobođenje i Ujedinjenje 1914—1918.

Motiv spomenice

uredi
Glavni članci: Kosovski mit i Kosovski mit u likovnim umetnostima

Spomenica na rat 1912. godine spada među ostvarenja srpskog i jugoslovenskog medaljerstva koja kao svoj motiv imaju Vidovdanski kult — kosovske spomenice.[72] Prvo medaljersko ostvarenje koje je tretiralo motive kosovskog kulta je bila medalja za hrabrost sa motivom junaka Miloša Obilića, koju je 1851. godine ustanovio Petar Petrović Njegoš.[73] Veliki podsticaj kovanju medalja sa kosovskom tematikom se desio 1889. godine na proslavu 500. godišnjice kosovske bitke,[73][74][75] kada je ujedno bilo i miropomazanje kralja Aleksandra Obrenovića u manastiru Žiči.[76][75] Tada je izrađen najveći broj spomenica sa motivom Vidovdanskog kulta.[74] Od strane države su izdate dve spomenice — Vidovdanska spomen-medalja i Spomenica miropomazanja kralja Aleksandra Obrenovića.[77] U aversu Vidovdanske spomen-medalje je natpis „ПОМЕНУ ВИДОВА ДАНА 1389” i oborena kruna, mač i skrhani skiptar u njenoj sredini, dok je u reversu spomenice natpis „ОБНОВЉЕНА СРБИЈА 1889” i predstava manastira Žiče nad kojom se vitla dvoglavi orao sa srpskim grbom.[78][79][73] Kod Spomenice miropomazanja je u aversu prikazan mladi Kralj Aleksandar, dok je u reversu prikazan manastir Žiča.[80][81] Proslava je bio povod i da neka kulturna društva iz tadašnje Kraljevine Srbije iskuju svoje posebne spomen-medalje.[73] Tako je Kruševačko pevačko društvo te 1889. godine iskovalo spomenicu na čijem se aversu prikazana poprsja kneza Lazara i Miloša Obilića, dok je u reversu prikazani tamburica i gusle preko kojih lira i oko kojih je natpis „Kruševačka pevačka družina pevačima učesnicima na Vidovdan”.[73][82] Gotovo istovetan lik Miloša Obilića je na medalji koju je iste godine poručilo pevačko društvo „Obilić” povodom osvećenja svoje zastave.[73][82] Jedina poznata strana spomenica koja je izdata za proslavu je spomenica carske Rusije koja u aversu ima prikaz Kruševca.[75][83] Osim spomenutih, istraživači Dobrila Gaj-Popović, Irina Subotić i Nada Todorović navode još nekoliko spomenica sa istom tematikom iz ovog perioda, nepoznatih autora, a pohranjenih u Narodnom muzeju u Beogradu.[82][84]

Spomenica na rat 1912. spada, kako ističe istraživač Nada Todorović, u kosovske spomenice i medalje koje su nastale u kontekstu balkanskog rata a kojima se proslavlja „osvećeno Kosovo”. Osim spomenice iz 1912. godine, ostvarenja sa ovim motivom imaju i Medalja za hrabrost sa motivom junaka Miloša Obilića, te srpska i crnogorska Medalja za usluge Crvenom krstu, istovetnog izgleda, sa motivom Kosovke devojke, prenesenog sa umetničke kompozicije Uroša Predića.[85] Ovim povodom je iskovana i „Invalidska medalja” iz 1912., sa prikazom Svetog Đorđa koji ubija aždaju i natpisom „СВЕТИ ЂОРЂЕ БУДИ СРБУ И ДАЉЕ УГЛЕД БРАНИОЦА ПРАВДЕ И ИСТИНЕ” u aversu i motivom Kosovke devojke i natpisom „СЛАВА ПОБЕДНИЦИМА КОСОВА. ПОМОЗИМО ИЗНЕМОГЛОГ РАЊЕНИКА” u reversu.[31][86][87] U svom osvrtu na medaljerska ostvarenja sa temom kosovskog kulta, istoričar umetnosti Dejan Medaković navodi: „Sve ove medalje [Vidovdanska spomen-medalja, medalja Kruševačkog pevačkog društva, medalja osvećenja zastave pevačkog društva „Obilić”[73]] nose pečat kasne romantike, ponekad su odraz i nekog naivno shvaćenog rodoljublja, a njihova ikonografija krajnje je jednostavna, bez obzira na iskrenu želju njihovih poručilaca da svojom sadržinom deluju optimistički u teškim časovima moderne srpske istorije. Tek „Invalidska medalja” iz 1912. godine u slavu kosovskih osvetnika, na čijem se aversu nalazi lik Sv. Đorđa koji ubija aždaju, a na reversu neka vrsta kosovke devojke, kao da u plastičnom oblikovanju nagoveštava novine i moderniji izraz”.[87] Kako ističe Todorović, spomenut neusvojen Meštrovićev predlog poznat kao „Kosovskim osvetnicima” predstavlja remek delo jugoslovenskog medaljerstva na kom je tretirana tema kosovskog kulta.[31]

Istraživač Ranko Mandić u svom osvrtu na srpske i jugoslovenske ratne spomenice ističe da je rešenje spomenice na rat 1912. veoma romantično i atraktivno, kao i sama deviza ispisana na njoj.[88]

Galerija

uredi

Motiv spomenice

uredi
  •  
    Obilića medalja, ustanovljena 1851. godine od Petra Petrovića Njegoša, dodeljivana za hrabrost.
  •  
    Avers Vidovdanske spomen-medalje iz 1889. godine; Medalja je rađena po nacrtu arhitekte Mihaila Valtrovića;[83] fotografija primerka iz Narodnog muzeja u Beogradu, 2. februar 2022. godine;
  •  
    Revers Vidovdanske spomenice iz 1889. godine;[84] Narodni muzej Beograd, 2. februar 2022.
  •  
    Avers Spomenice miropomazanja Kralja Aleksandra Obrenovića iz 1889. godine, slika primerka iz Muzeja rudničko-takovskog kraja;
  •  
    Revers iste spomenice sa predstavom Žiče
  •  
    Osvećenje zastave pevačkog društva „Obilić” iz 1889. godine;[89][82] fotografija primerka iz Narodnog muzeja u Beogradu, 2. februar 2022. godine;
  •  
    Petstogodišnjica Kosovske bitke, 1889. godine, avers, medalja rađena po nacrtu Mihaila Valtrovića;[83] U aversu medalje je poprsje kneza Lazara i natpis КНЕЗ ЛАЗАР 1387;[82] fotografija primerka iz Narodnog muzeja u Beogradu, 2. februar 2022. godine;
  •  
    Petstogodišnjica Kosovske bitke, 1889. godine, revers, medalja rađena po nacrtu Mihaila Valtrovića;[83] U reversu je prikaz manastira Ravanica i natpis ВИДОВДАНСКА ПЕТСТОГОДИШЊИЦА 1889;[82] fotografija primerka iz Narodnog muzeja u Beogradu, 2. februar 2022. godine;
  •  
    Orden Crvenog krsta i Medalja za usluge Crvenog krsta iz 1912. godine; fotografija primerka iz Narodnog muzeja u Valjevu, 22. januar 2022. godine;
  •  
    Medalja za usluge Crvenog krsta iz 1912. godine; fotografija primerka iz Narodnog muzeja u Valjevu, 22. januar 2022. godine;
  •  
    Invalidska medalja iz 1912. godine;[86] fotografija primerka iz Narodnog muzeja u Beogradu, 2. februar 2022. godine;

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „SPOMENICA NA RAT 1912. GODINE”. royalfamily.org. Arhivirano iz originala 14. 12. 2008. g. Pristupljeno 23. 9. 2022. 
  2. ^ Acović 2013, str. 136, 138.
  3. ^ Stolica 2003, str. 24, 26.
  4. ^ a b v g Stolica 2003, str. 26.
  5. ^ a b Piletić 1987, str. 56.
  6. ^ a b v Jovanović Češka 2018, str. 95.
  7. ^ Stevović & Knežević 2013, str. 117.
  8. ^ a b v g d đ e Stevović & Knežević 2013, str. 118.
  9. ^ a b Mitrinović 1913, str. 77.
  10. ^ a b Mitrinović 1981, str. 63.
  11. ^ a b Jovanović Češka 2018, str. 16–17, 90.
  12. ^ a b Todorović 1989, str. 71.
  13. ^ a b Piletić 1987, str. 61.
  14. ^ a b v g d đ e Srpske novine od 2. novembra 1913, god. LXXX, br. 241 1913, str. 1.
  15. ^ a b v Lazarević 1929, str. 301.
  16. ^ a b v Jovanović Češka 2018, str. 96.
  17. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj Car & Muhić 2009, str. 437.
  18. ^ a b v g d Grbovi, zastave [...] 1936, str. 15.
  19. ^ a b Zakoni i uredbe o ordenima [...] 1935, str. 60.
  20. ^ a b v g d đ e ž Stevović & Knežević 2013, str. 120.
  21. ^ Zakoni i uredbe o ordenima [...] 1935, str. 59–60.
  22. ^ a b v g d đ e Piletić 1987, str. 62.
  23. ^ a b v Stevović & Knežević 2013, str. 119.
  24. ^ a b Prister 1984, str. 159.
  25. ^ a b Forrer 1923, str. 468.
  26. ^ Todorović 1964, str. 51.
  27. ^ Ćurčin 1919, str. XXIV.
  28. ^ a b v g d đ e ž z Grujić 2017, str. 303.
  29. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n Meštrović 1969, str. 23.
  30. ^ a b Mitrinović 1913, str. 76.
  31. ^ a b v g d đ e Todorović 1989, str. 73.
  32. ^ Ćurčin 1919, str. 64.
  33. ^ Clegg 2004, str. 823–827.
  34. ^ „DR IRINA SUBOTIĆ”. ODSEK ZA UMETNOST I DIZAJN, Departman za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Arhivirano iz originala 23. 09. 2022. g. Pristupljeno 23. 9. 2022. 
  35. ^ Gaj-Popović & Subotić 1981, str. 91.
  36. ^ „Zlamalik, Vinko”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje, Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Pristupljeno 23. 9. 2022. 
  37. ^ Zlamalik 1980, str. 6.
  38. ^ Zlamalik 1980, str. 242.
  39. ^ Mitrinović 1913, str. 76–78.
  40. ^ a b v Mitrinović 1981, str. 62–63.
  41. ^ Mitrinović 1913, str. 77—78;82.
  42. ^ Mitrinović 1913, str. 211–214.
  43. ^ Mitrinović 1913, str. 210–211, 214–215, 217–221.
  44. ^ Mitrinović 1913, str. 76–77.
  45. ^ Mitrinović 1913, str. 77–78.
  46. ^ Mitrinović 1913, str. 81–82.
  47. ^ Mitrinović 1981, str. 64–65.
  48. ^ a b v „Spomenica na rat 1912. „Osvećeno Kosovoˮ”. Zbirka odlikovanja Arhiva SANU. Pristupljeno 15. 9. 2022. 
  49. ^ a b Stevović & Knežević 2013, str. 118–119.
  50. ^ a b Acović 2013, str. 136.
  51. ^ a b v Zakoni i uredbe o ordenima [...] 1935, str. 59.
  52. ^ Prister 1984, str. 159–160.
  53. ^ Piletić 1987, str. 61–62.
  54. ^ a b Prister 1984, str. 160.
  55. ^ a b Car & Muhić 2009, str. 437, 439.
  56. ^ a b „Spomenica na rat 1912. „Osvećeno Kosovoˮ”. Zbirka odlikovanja Arhiva SANU. Pristupljeno 15. 9. 2022. 
  57. ^ Car & Muhić 2009, str. 443.
  58. ^ Car & Muhić 2009, str. 403.
  59. ^ Grbovi, zastave [...] 1936, str. TAB. XV.
  60. ^ Grbovi, zastave [...] 1936, str. 3.
  61. ^ Acović 2008, str. 608.
  62. ^ a b Jovanović Češka 2018, str. 91.
  63. ^ a b Zakoni i uredbe o ordenima [...] 1935, str. 87.
  64. ^ Acović 2013, str. 147.
  65. ^ Zakoni i uredbe o ordenima [...] 1935, str. 11.
  66. ^ Acović 2013, str. 453–455.
  67. ^ a b Arhiv : časopis Arhiva Jugoslavije god. 3, br.3 2002, str. 153–154.
  68. ^ Zakoni i uredbe o ordenima [...] 1935, str. 68.
  69. ^ a b Ranković 1939, str. 332.
  70. ^ Piletić 1987, str. 97.
  71. ^ Zakoni i uredbe o ordenima [...] 1935, str. 1–2, 68.
  72. ^ Todorović 1989, str. 69–71.
  73. ^ a b v g d đ e Medaković 1990, str. 26.
  74. ^ a b Todorović 1989, str. 69.
  75. ^ a b v Mandić & Gerić 2003, str. 45.
  76. ^ Preradović 2014, str. 177.
  77. ^ Preradović 2014, str. 177–178.
  78. ^ Todorović 1989, str. 70, 72.
  79. ^ Preradović 2014, str. 178.
  80. ^ Preradović 2014, str. 181.
  81. ^ Todorović 1989, str. 69, 72.
  82. ^ a b v g d đ Todorović 1989, str. 72.
  83. ^ a b v g Gaj-Popović & Subotić 1981, str. 66.
  84. ^ a b Gaj-Popović & Subotić 1981, str. 65–66.
  85. ^ Todorović 1989, str. 70, 73.
  86. ^ a b Gaj-Popović & Subotić 1981, str. 69.
  87. ^ a b Medaković 1990, str. 26–27.
  88. ^ Mandić 2005, str. 6.
  89. ^ Gaj-Popović & Subotić 1981, str. 65.

Literatura

uredi

Knjige, zbornici i katalozi

uredi

Часописи

uredi

Novine

uredi

Spoljašnje veze

uredi

Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Споменица_на_рат_1912._године&oldid=27903479”