Википедија

Оптимизам

Оптимизам је склоност да се очекује најбољи могући исход или ослања на оне аспекте дате ситуације који уливају највише наде.[1] Оптимизам се такође дефинише као „испуњеност надом и уздање у будућност или успјешан исход нечега; склоност да се ствари посматрају повољно, са надом“. Ријеч „оптимизам“ је настала од латинске ријечи optimum, што значи „најбоље“. Бити оптимистичан, у уобичајеном значењу, значи очекивати да ће одређена ситуација имати најбољи од могућих исхода. Ово се у психологији обично назива диспозициони оптимизам. Научници у својим истраживањима, међутим, користе овај израз у зависности од врсте истраживања. На примјер, Мартин Селиџмен и његове колеге дефинишу оптимизам у контексту експланаторног стила, који одређује како човјек себи објашњава животне догађаје. Као и са већином црта личности, постоје различити начини да се евалуира оптимизам, попут разних тестова животне оријентације (за првобитну дефиницију оптимизма) и упитника атрибутивног стила (дизајнираног да се евалуира оптимизам у контексту експланаторног стила). Иако је насљедност оптимизма врло спорна, већина научника се слаже да може постојати одређени биолошки фактор, али се такође сматра да је оптимизам углавном повезан са окружењем, те да спада у научене црте личности.[2] Постоје наговјештаји да се оптимизам насљеђује јер представља манифестацију комбинације других црта личности које су углавном насљедне, попут интелигенције и темперамента.[3] Оптимизам може бити повезан и са здрављем.

Пола чаше воде, илустрација два различита ментална става, оптимизма и песимизма.

Термин потиче од латинског оптимум, што значи „најбољи”. Бити оптимиста, у типичном смислу те речи, дефинише се као очекивање најбољег могућег исхода из било које ситуације.[4] Ово се у психологији обично назива диспозиционим оптимизмом. То стога одражава уверење да ће будући услови бити најбољи.[5] Из тог разлога, на њега се гледа као на особину која подстиче отпорност у суочавању са стресом.[6]

Варијације у оптимизму и песимизму су донекле наследне[7] и одражавају системе биолошких особина у одређеном степену.[8] На то такође утичу фактори животне средине, укључујући породично окружење,[7] а неки сугеришу да се може научити.[2] Оптимизам такође може бити повезан са здрављем.[9]

Психолошки оптимизам

уреди

Диспозициони оптимизам

уреди
 
Оптимиста и песимиста, Владимир Маковски, 1893

Истраживачи различито употребљавају термин у зависности од свог истраживања. Као и код сваке карактеристике, постоји неколико начина за процену оптимизма, као што је Тест животне оријентације (LOT), скала од 8 ставки коју су 1985. развили Мајкл Шајер и Чарлс Карвер.[10]

Диспозициони оптимизам и песимизам[11] се обично процењују тако што се људи питају да ли очекују да ће будући исходи бити корисни или негативни (види доле). LOT даје одвојене резултате оптимизма и песимизма за сваког појединца. У погледу понашања, ова два резултата корелирају око r = 0,5. Оптимистички резултати на овој скали предвиђају боље исходе у односима,[12] виши друштвени статус[13] и смањен губитак благостања након недаће.[14] Понашање које чува здравље повезано је са оптимизмом, док је понашање штетно за здравље повезано са песимизмом.[15]

Неки су тврдили да је оптимизам супротан крај једне димензије са песимизмом,[16] при чему свака разлика између њих одражава факторе као што је друштвена пожељност. Потврдно моделовање, међутим, подржава дводимензионални модел[17] и те две димензије предвиђају различите исходе.[18] Генетско моделовање потврђује ову независност, показујући да се песимизам и оптимизам наслеђују као независне особине, при чему типична корелација између њих настаје као резултат општег фактора благостања и утицаја породичног окружења.[7] Претпоставља се да пацијенти са високим диспозиционим оптимизмом изгледа да имају јачи имуни систем, јер он доприноси заштити од психолошких стресора.[19] Сматра се да оптимисти живе дуже.[20] Optimists appear to live longer.[21]

Објашњавајући стил

уреди

Објашњавајући стил се разликује од диспозиционих теорија оптимизма. Иако се односи на мере оптимизма животне оријентације, теорија атрибуционог стила сугерише да су диспозициони оптимизам и песимизам одраз начина на који људи објашњавају догађаје, тј. да атрибуције изазивају ове диспозиције.[22] Овде би оптимиста пораз посматрао као привремени, да се не односи се на друге случајеве и не сматра се њиховом кривицом.[23] Мере атрибуционог стила разликују три димензије међу објашњењима догађаја: да ли се ова објашњења ослањају на унутрашње насупрот спољашњим узроцима; да ли се узроци посматрају као стабилни насупрот нестабилним; и да ли се објашњења примењују глобално насупрот томе да буду ситуационо специфична. Поред тога, мере разликују атрибуције за позитивне и за негативне догађаје.

Оптимистичка особа добрим стварима приписује унутрашња, стабилна и глобална објашњења. Песимистичка објашњења приписују ове особине стабилности, глобалности и унутрашњости негативним догађајима, као што су тешкоће у односима.[24] Модели оптимистичких и песимистичких атрибуција показују да су саме атрибуције когнитивни стил – појединци који имају тенденцију да се фокусирају на глобална објашњења то чине за све врсте догађаја, а стилови међусобно корелирају. Поред тога, појединци се разликују по томе колико су оптимистичне њихове атрибуције за добре догађаје и колико су песимистичне њихове атрибуције за лоше догађаје, али ове две особине оптимизма и песимизма нису у корелацији.[25]

Постоји много дебата о односу између стила објашњавања и оптимизма. Неки истраживачи тврде да је оптимизам једноставно лаички термин за оно што истраживачи знају као стил објашњавања.[26] Чешће се открива да се стил објашњавања прилично разликује од диспозиционог оптимизма,[27][28] и то двоје не би требало да се користе наизменично јер су у најбољем случају маргинално повезани. Потребно је више истраживања да би се „премостили“ или даље разликовали ови концепти.[24]

Порекло

уреди
 
Оптимистична личност (измењено из[7])

Као и код свих психолошких особина, разлике у диспозиционом оптимизму и песимизму[7] и у атрибуционом стилу[3] су наследне. На оптимизам и на песимизам снажно утичу фактори животне средине, укључујући породично окружење.[7] Претпоставља се да оптимизам може бити индиректно наслеђен као одраз основних наследних особина као што су интелигенција, темперамент и алкохолизам.[3] Постоје докази из студија близанаца који показују, на пример, да је наслеђена компонента диспозиционог оптимизма око 25 процената, што ову особину чини стабилном димензијом личности[29] и предиктором животних исхода.[30] Његово генетско порекло, које је у интеракцији са утицајима животне средине и другим ризицима, такође одређује рањивост на депресију током животног века.[31] Многе теорије претпостављају да се оптимизам може научити,[2] а истраживања подржавају скромну улогу породичног окружења која делује на подизање (или снижавање) оптимизма и смањење (или подизање) неуротицизма и песимизма.[7]

Процена

уреди

Тест животне оријентације

уреди

Тест животне оријентације (LOT) су осмислили Шајер и Карвер (1985) да би проценили диспозициони оптимизам – очекујући позитивне или негативне исходе,[24] и један је од популарнијих тестова оптимизма и песимизма. Ово је такође често коришћено у раним студијама које испитују ефекте ових диспозиција у доменима везаним за здравље.[32] Иницијално истраживање Шајера и Карвера, које је анкетирало студенте, показало је да је мања вероватноћа да ће оптимистични учесници показати повећање симптома попут вртоглавице, болова у мишићима, умора, замагљеног вида и других физичких тегоба него песимистични испитаници.[33]

У тесту је садржано осам предмета и четири ставке. Четири су позитивне ставке (нпр. „У несигурним временима обично очекујем најбоље“), а четири негативне ставке, нпр. „Ако нешто може поћи наопако за мене, онда оће.“[34] LOT је ревидиран два пута — једном од стране оригиналних креатора (LOT-R), а такође и од стране Чанга, Мајдеу-Оливареса и Д'Зуриле као Тест продужене животне оријентације (ELOT). Ревидирани тест животне оријентације[35] састоји се од шест задатака, од којих sе сваки оцењује на скали од 5 тачака од „Уопште се не слажем“ до „Потпуно се слажем“ и четири додатна питања.[36] Половина кодираних ставки је формулисана на оптимистичан начин, док је друга половина на песимистичан начин. У поређењу са његовом претходном итерацијом, LOT-R нуди добру интерну конзистентност прековременог рада иако постоје преклапања ставки, што чини корелацију између LOT и LOT-R изузетно високом.[32]

Упитник о атрибуционом стилу

уреди

Овај упитник атрибуционог стила (LOT)[37] заснива се на моделу оптимизма који објашњава експланаторни стил. Испитаници читају листу од шест позитивних и негативних догађаја (нпр. „неуспешно сте тражили посао неко време“) и од њих се тражи да забележе могући узрок догађаја. Затим процењују да ли је ово интерно или екстерно, стабилно или променљиво и глобално или локално за догађај.[37] Постоји неколико модификованих верзија ASQ укључујући проширени упитник атрибуционог стила (EASQ), анализу садржаја дословних објашњења (CAVE) и ASQ дизајниран за тестирање оптимизма деце.[24]

Асоцијације на здравље

уреди

Оптимизам и здравље су умерено повезани.[38] Показало се да оптимизам објашњава између 5-10% варијације у вероватноћи развоја неких здравствених стања (коефицијенти корелације између .20 и .30),[39] посебно укључујући кардиоваскуларне болести,[40][41][42] мождани удар,[43] и депресију.[44][45]

Референце

уреди
  1. ^ The American Heritage® Dictionary of the English Language, Fourth Edition copyright ©2000 by Houghton Mifflin Company. Updated in 2009., Приступљено 17. 4. 2013.
  2. ^ а б в Vaughan, Susan C. (2000). Half Empty, Half Full: Understanding the Psychological Roots of Optimism. New York: Courtyard. 
  3. ^ а б в Schulman, P.; Keith, D.; Seligman, M. (1993). „Is Optimism Heritable? A Study of Twins”. Behaviour Research and Therapy. 31 (6): 569—574. PMID 8347115. doi:10.1016/0005-7967(93)90108-7  . 
  4. ^ „Definition of optimism”, Merriam-Webster, Архивирано из оригинала 15. 11. 2017. г., Приступљено 14. 11. 2017 
  5. ^ „optimism - Definition of optimism in English by Oxford Dictionaries”. Oxford Dictionaries - English. Архивирано из оригинала 2014-06-06. г. 
  6. ^ Weiten, Wayne; Lloyd, Margaret (2005). Psychology Applied to Modern Life: Adjustment in the 21st Century. Belmont, CA: Thomson Wadsworth. стр. 96. ISBN 978-0534608590. 
  7. ^ а б в г д ђ е Bates, Timothy C. (25. 2. 2015). „The glass is half full and half empty: A population-representative twin study testing if optimism and pessimism are distinct systems”. The Journal of Positive Psychology. 10 (6): 533—542. PMC 4637169  . PMID 26561494. doi:10.1080/17439760.2015.1015155. 
  8. ^ Sharot, Tali (децембар 2011). „The optimism bias”. Current Biology. 21 (23): R941—R945. PMID 22153158. doi:10.1016/j.cub.2011.10.030  . 
  9. ^ Ron Gutman: The hidden power of smiling на сајту YouTube.
  10. ^ Breckler, Steven J.; Olson, James; Wiggins, Elizabeth (2006). Social Psychology Alive. Belmont, CA: Thomson Learning. стр. 190. ISBN 0534578349. 
  11. ^ Scheier, M. F.; Carver, C. S. (1987). „Dispositional optimism and physical well-being: the influence of generalized outcome expectancies on health”. Journal of Personality. 55 (2): 169—210. PMID 3497256. doi:10.1111/j.1467-6494.1987.tb00434.x. 
  12. ^ House, J.; Landis, K.; Umberson, D (1988-07-29). „Social relationships and health”. Science. 241 (4865): 540—545. Bibcode:1988Sci...241..540H. PMID 3399889. doi:10.1126/science.3399889. 
  13. ^ Lorant, Vincent; Croux, Christophe; Weich, Scott; Deliège, Denise; Mackenbach, Johan; Ansseau, Marc (2007-04-01). „Depression and socio-economic risk factors: 7-year longitudinal population study”. The British Journal of Psychiatry. 190 (4): 293—298. ISSN 0007-1250. PMID 17401034. doi:10.1192/bjp.bp.105.020040  . 
  14. ^ Carver, C. S.; Scheier, M. F. (1998). On the self-regulation of behavior. New York: Cambridge University Press. 
  15. ^ Hooker, Karen; Monahan, Deborah; Shifren, Kim; Hutchinson, Cheryl (1992). „Mental and physical health of spouse caregivers: The role of personality.”. Psychology and Aging. 7 (3): 367—375. PMID 1388857. doi:10.1037/0882-7974.7.3.367. 
  16. ^ Jeste, Dilip V.; Palmer, Barton W. (2015-04-28). Positive Psychiatry: A Clinical Handbook (на језику: енглески). American Psychiatric Pub. ISBN 9781585625192. 
  17. ^ Herzberg, Philipp Yorck; Glaesmer, Heide; Hoyer, Jürgen (2006). „Separating optimism and pessimism: A robust psychometric analysis of the Revised Life Orientation Test (LOT-R).”. Psychological Assessment. 18 (4): 433—438. PMID 17154764. S2CID 14674536. doi:10.1037/1040-3590.18.4.433. 
  18. ^ Robinson-Whelen, Susan; Kim, Cheongtag; MacCallum, Robert C.; Kiecolt-Glaser, Janice K. (1997). „Distinguishing optimism from pessimism in older adults: Is it more important to be optimistic or not to be pessimistic?”. Journal of Personality and Social Psychology. 73 (6): 1345—1353. PMID 9418282. doi:10.1037/0022-3514.73.6.1345. 
  19. ^ Duffy, James D.; Valentine, Alan (2010). MD Anderson Manual of Psychosocial Oncology. New York City: McGraw Hill Professional. стр. 38. ISBN 9780071624381. 
  20. ^ Duffy, James D.; Valentine, Alan (2010). MD Anderson Manual of Psychosocial Oncology. New York City: McGraw Hill Professional. стр. 38. ISBN 9780071624381. 
  21. ^ Abbott, Eileen (14. 11. 2019). „Optimists live longer. Here's why.”. TheHill (на језику: енглески). Приступљено 30. 1. 2020. 
  22. ^ Hackfort, Dieter; Schinke, Robert J.; Strauss, Bernd (2019). Dictionary of Sport Psychology: Sport, Exercise, and Performing Arts. London: Academic Press. стр. 202. ISBN 9780128131503. 
  23. ^ Snyder, C. R.; Lopez, Shane J. (2009). Oxford Handbook of Positive Psychology, Second edition. New York: Oxford University Press. стр. 137. ISBN 9780195187243. 
  24. ^ а б в г Gillham, Jane E.; Shatté, Andrew J.; Reivich, Karen J.; Seligman, Martin E. P. (2001). „Optimism, Pessimism, and Explanatory Style”. Ур.: Chang, Edward C. Optimism and Pessimism: Implications for Theory, Research, and Practice. Washington, DC: American Psychological Association. стр. 53–75. ISBN 978-1-55798-691-7. 
  25. ^ Liu, Caimei; Bates, Timothy C. (2014-08-01). „The structure of attributional style: Cognitive styles and optimism–pessimism bias in the Attributional Style Questionnaire”. Personality and Individual Differences. 66: 79—85. doi:10.1016/j.paid.2014.03.022. 
  26. ^ Peterson, C. (2000). „The Future of Optimism”. American Psychologist. 55 (1): 44—55. PMID 11392864. doi:10.1037/0003-066X.55.1.44. 
  27. ^ Abramson, L.; Dykman, B.; Needles, D. (1991). „Attributional Style and Theory: Let No One Tear Them Asunder”. Psychological Inquiry. 2 (1): 11—13. doi:10.1207/s15327965pli0201_2. 
  28. ^ Zullow, H. (1991). „Explanations and Expectations: Understanding the 'Doing' Side of Optimism”. Psychological Inquiry. 2 (1): 45—49. doi:10.1207/s15327965pli0201_13. 
  29. ^ Bornstein, Marc H. (2018-01-15). The SAGE Encyclopedia of Lifespan Human Development (на језику: енглески). SAGE Publications. ISBN 9781506353326. 
  30. ^ Avolio, Bruce; Yammarino, Francis (2013). Transformational and Charismatic Leadership: The Road Ahead. Bingley, UK: Emerald Group Publishing Limited. стр. 247. ISBN 9781781905999. 
  31. ^ Dobson, Keith; Dozois, David (2008). Risk Factors in Depression. San Diego, CA: Academic Press. стр. 213. ISBN 9780080450780. 
  32. ^ а б Christensen, Alan; Martin, René; Smyth, Joshua (2004). Encyclopedia of Health Psychology. New York: Springer Science+Business Media. стр. 159. ISBN 9780306483363. 
  33. ^ Breckler, Steven; Olson, James; Wiggins, Elizabeth (2005). Social Psychology Alive. Belmont, CA: Thomson Wadsworth. стр. 190. ISBN 978-0534578343. 
  34. ^ Scheier, Michael F.; Carver, Charles S. (1985). „Optimism, coping, and health: Assessment and implications of generalized outcome expectancies.”. Health Psychology. 4 (3): 219—247. PMID 4029106. doi:10.1037/0278-6133.4.3.219. 
  35. ^ LOT-R: Scheier, Carver, & Bridges, 1994
  36. ^ Scheier, Michael F.; Carver, Charles S.; Bridges, Michael W. (децембар 1994). „Distinguishing optimism from neuroticism (and trait anxiety, self-mastery, and self-esteem): A reevaluation of the Life Orientation Test.”. Journal of Personality and Social Psychology. 67 (6): 1063—1078. PMID 7815302. doi:10.1037/0022-3514.67.6.1063. 
  37. ^ а б Peterson, Christopher; Semmel, Amy; von Baeyer, Carl; Abramson, Lyn Y.; Metalsky, Gerald I.; Seligman, Martin E. P. (септембар 1982). „The Attributional Style Questionnaire”. Cognitive Therapy and Research. 6 (3): 287—299. S2CID 30737751. doi:10.1007/BF01173577. 
  38. ^ Peterson, Christopher; Park, Nansook; Kim, Eric S. (фебруар 2012). „Can optimism decrease the risk of illness and disease among the elderly?”. Aging Health. 8 (1): 5—8. doi:10.2217/ahe.11.81. 
  39. ^ Peterson, Christopher; Bossio, Lisa M. (2001). „Optimism and Physical Well-Being”. Ур.: Chang, Edward C. Optimism and Pessimism: Implications for Theory, Research, and Practice. Washington, DC: American Psychological Association. стр. 127–145. ISBN 978-1-55798-691-7. 
  40. ^ Scheier, Michael F.; Matthews, Karen A.; Owens, Jane F.; et al. (1989). „Dispositional optimism and recovery from coronary artery bypass surgery: The beneficial effects on physical and psychological well-being”. Journal of Personality and Social Psychology. 57 (6): 1024—1040. PMID 2614656. doi:10.1037/0022-3514.57.6.1024. 
  41. ^ Kubzansky, Laura D.; Sparrow, David; Vokonas, Pantel; Kawachi, Ichiro (новембар 2001). „Is the Glass Half Empty or Half Full? A Prospective Study of Optimism and Coronary Heart Disease in the Normative Aging Study”. Psychosomatic Medicine. 63 (6): 910—916. CiteSeerX 10.1.1.492.6714  . PMID 11719629. S2CID 19463805. doi:10.1097/00006842-200111000-00009. 
  42. ^ Giltay, Erik J.; Geleijnse, Johanna M.; Zitman, Frans G.; Hoekstra, Tiny; Schouten, Evert G. (новембар 2004). „Dispositional Optimism and All-Cause and Cardiovascular Mortality ina Prospective Cohort of Elderly Dutch Men and Women”. Archives of General Psychiatry. 61 (11): 1126—35. PMID 15520360. doi:10.1001/archpsyc.61.11.1126  . 
  43. ^ Kim, Eric S.; Park, Nansook; Peterson, Christopher (октобар 2011). „Dispositional Optimism Protects Older Adults From Stroke: The Health And Retirement Study”. Stroke. 42 (10): 2855—2859. PMID 21778446. doi:10.1161/STROKEAHA.111.613448  . 
  44. ^ Giltay, Erik J.; Zitman, Frans G.; Kromhout, Daan (март 2006). „Dispositional optimism and the risk of depressive symptoms during 15 years of follow-up: The Zutphen Elderly Study”. Journal of Affective Disorders. 91 (1): 45—52. PMID 16443281. doi:10.1016/j.jad.2005.12.027. 
  45. ^ Patton, George C.; Tollit, Michelle M.; Romaniuk, Helena; Spence, Susan H.; Sheffield, Jeannie; Sawyer, Michael G. (фебруар 2011). „A Prospective Study of the Effects of Optimism on Adolescent Health Risks”. Pediatrics. 127 (2): 308—16. PMID 21220404. doi:10.1542/peds.2010-0748  . 

Литература

уреди
уреди
 
Викицитат има цитате везане за чланак Оптимизам.
 
Positive thinking на Викиверзитету.
 
Оптимизам на Викиверзитету.
 
Оптимизам на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Оптимизам&oldid=27935448”