Википедија

Savet Evrope

Ne poistovećivati sa Evropskim savetom, Savetom Evropske unije ili Evropskom političkom zajednicom.

Savet Evrope (engl. Council of Europe (CoE), fr. Conseil de l'Europe) je međunarodna organizacija sa ciljem da podržava ljudska prava, demokratiju i vladavinu prava u Evropi.[2] Osnovana je 5. maja 1949. godine u Londonu, dok se sedište organizacije danas nalazi u Strazburu. Sastoji se od 46 država članica, sa stanovništvom preko 675 miliona.

Savet Evrope
Council of Europe
Conseil de l'Europe
Zastava
Logo
Članice Saveta Evrope
SkraćenicaCoE
Datum osnivanja5. maj 1949.; pre 75 godina (1949-05-05)
Tipmeđuvladina organizacija
SedišteStrazbur, Francuska
Članovi46 država članica
Generalni sekretarAlen Berset
Službeni jeziciengleski, francuski[1]
Veb-sajtwww.coe.int

Organizacija se razlikuje od Evropske unije (EU), iako ljudi ponekad mešaju te dve organizacije — delom zato što je EU usvojila originalnu evropsku zastavu, dizajniranu za Savet Evrope 1955. godine,[3] kao i evropsku himnu.[4] Nijedna država nikada nije pristupila EU a da prethodno nije pripadala Savetu Evrope.[5] Savet Evrope je zvanični posmatrač Ujedinjenih nacija.[6]

Svrha Saveta Evrope ogleda se u ostvarenju osnovnih ličnih i demokratskih prava i sloboda u Evropi, a najvažniji akti su donošenje Evropske konvencije o ljudskim pravima (1950) (engl. European Convention on Human Rights) i uspostavljanje Evropskog suda za ljudska prava (engl. European Court of Human Rights) (1998), kao stalnog sistema pravne zaštite (Protokol br. 11 Evropske konvencije o ljudskim pravima). Savet Evrope ima 47 članica, koje su istovremeno i potpisnice Evropske konvencije o ljudskim pravima. Iako je organizacija nadnacionalnog i evropskog karaktera, Savet Evrope ne pripada institucijama Evropske unije, nije Evropski savet ni Savet Evropske unije. Članstvo u Savetu Evrope nije uslovljeno članstvom u Evropskoj uniji, mada je svih 28 zemalja Evropske unije, učlanjeno u Savet Evrope. Pored članica, Savet Evrope i Evropsku uniju povezuje ideja o ujedinjenoj Evropi, a u Nacrtu Evropskog ustava je naglašeno da prava i slobode Evropske konvencije o ljudskim pravima čine sastavni deo najvišeg evropskog pravnog akta (Evropski ustav, čl. 9).

Institucije

uredi

U okviru Saveta Evrope, nadležnost je podeljena između šest osnovnih institucija u koje spadaju:

  • Parlamentarna skupština
  • Kongres lokalnih i regionalnih vlasti
  • Komitet ministara
  • Generalni sekretar i Sekretarijat
  • Komesar za ljudska prava
  • Evropski sud za ljudska prava

Parlamentarna skupština i Kongres su savetodavna tela koja daju mišljenja i preporuke neobavezujućeg karaktera. Komitet ministara odlučuje o funkcionisanju Saveta i pitanjima od interesa svih članica Saveta, i sastavljen je od ministara inostranih poslova svih zemalja članica. Generalni sekretar i Sekretarijat se pretežno staraju o tekućim administrativnim i finansijskim aktivnostima. Komesar za ljudska prava ima pravo nadzora nad stanjem ljudskih prava u državama Saveta Evrope, a Evropski sud za ljudska prava vrši sudsku funkciju.

Ciljevi

uredi

Osnovni ciljevi Saveta Evrope su:

Aktivnosti

uredi

Radi ostvarenja osnovnih ciljeva, pod okriljem Saveta Evrope, je, od 1949. godine, zaključeno više od 200 međunarodnih ugovora o ljudskim i socijalnim pravima, medijima, slobodi izražavanja, obrazovanju, kulturi, kulturnom identitetu, kulturnoj različitosti, sportu, lokalnoj samoupravi, zdravstvu, pravnoj, regionalnoj i državnoj saradnji[7].

Potpisivanjem Evropske konvencije o ljudskim pravima i 13 pratećih protokola, utvrđeni su standardi zaštite i mehanizmi praktične primene ljudskih prava širom evropskog kontinenta. U slučaju da nadležni organi država ugovornica ne poštuju prava garantovana Konvencijom, predviđena je mogućnost zaštite pred Evropskim sudom za ljudska prava, a tužena strana je država čiji organi ne poštuju obaveze preuzete ratifikovanjem Konvencije. Ujednačavanje pravne i socijalne prakse posebno je značajno za demokratizaciju društva i uspostavljanje vladavine prava u postkomunističkim zemljama istočne i srednje Evrope.

U toku Hladnog rata, Savet Evrope je imao važnu ulogu u prevazilaženju konstantne krize izazvane zaoštrenim političkim odnosima Istočnog i Zapadnog bloka.

Osnivanje i simboli

uredi

Osnivački akt Saveta Evrope je Statut Saveta Evrope, potpisan u Londonu, 5. maja 1949. godine, od strane predstavnika 10 evropskih država: Belgije, Danske, Irske, Italije, Francuske, Luksemburga, Holandije, Švedske, Norveške i Ujedinjenog Kraljevstva.[8]

Posredstvom Saveta Evrope nastala su prva zvanična obeležja ujedinjene Evrope: zastava, Dan Evrope i evropska himna.

Tokom 1955. godine, usvojeno je rešenje jedinstvene evropske zastave sa 12 kružno raspoređenih žutih zvezdica na tamnoplavoj površini. Dan osnivanja Saveta Evrope, 5. maj, postao je 1964. godine, na proslavi petnaestogodišnjice postojanja, Dan Evrope, a 1972. godine Oda radosti iz Devete simfonije Ludviga van Betovena poslužila je kao osnov evropske himne.

Evropska unija je preuzela idejno rešenje zastave, ali je promenila Dan Evrope u 9. maj.

Savet Evrope koristi zastavu u prvobitnoj ili modifikovanoj formi dopunjenoj stilizovanim slovom "e" u zvezdanom krugu, čime istovremeno upućuje na svoj logo[9]

Države članice

uredi
 
Članovi Saveta Evrope
  10 država osnivača
  Članice koje su se kasnije pridružile
  Bivše članice
  Posmatrači Parlamentarne skupštine SE i Komiteta ministara
  Posmatrači Parlamentarne skupštine SE
  Posmatrači u Komitetu ministara
  Zvanični kandidati

Države koje su učestvovale u osnivanju:

Države koje su se pridružile:

Države kandidati

uredi

  Belorusija je 1992. godine dobila status specijalnog gosta Parlamentarne skupštine, a zahtev za sticanje punopravnog članstva je podnela 12. marta 1993. godine. Poseban status joj je ukinut u januaru 1997. godine s obzirom na nedemokratski režim predsednika Lukašenka koji je naročito bio usmeren protiv slobode medija, mišljenja i izražavanja.

  Kazahstan je 1999. godine zahtevao status posmatrača Parlamentarne skupštine, ali je zahtev odbijen. U obrazloženju odluke navedeno je da Kazahstan može da konkuriše i za punopravno članstvo, jer se jednim delom nalazi u Evropi. Međutim, u nastavku je naglašeno da nije moguće rešavanje o statusu ni o članstvu bez ispunjenja minimalnih standarda u pogledu demokratije i ljudskih prava.

Države posmatrači Parlamentarne skupštine i Komiteta ministara

uredi

  Vatikan nikada nije pretendovao na članstvo u Savetu Evrope, ali od 1970. godine ima status posmatrača pri Komitetu ministara.

Za rad Saveta Evrope zainteresovane su i ove države van evropskog kontinenta:

  Izrael posmatra zasedanja Parlamentarne skupštine,
  Japan i   Sjedinjene Američke Države prate aktivnosti Komiteta ministara, a
  Kanada i   Meksiko, prisustvuju radu Parlamentarne skupštine i Komiteta ministara.

Kritike i kontroverze

uredi

Savet Evrope je optužen za institucionalnu korupciju[10][11] i da nema nikakvu smislenu svrhu, jer je suvišan u svojim ciljevima drugim panevropskim telima, uključujući Evropsku uniju i Organizaciju za evropsku bezbednost i saradnju(OSCE).[11][12] Godine 2013, The Economist se složio, rekavši da je „kredibilitet Saveta Evrope je u pitanju“.[13] Organizacija Čuvar ljudskih prava i Evropska inicijativa za stabilnost pozvali su Savet Evrope da preduzme konkretne mere kako bi pokazao da je voljan i sposoban da se vrati svojoj „prvobitnoj misiji zaštite i osiguranja ljudskih prava“.[14]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „Did you know?”. Pristupljeno 1. 11. 2022. „English and French are the official languages of the Council of Europe.” 
  2. ^ „Profile: The Council of Europe”. BBC News. Arhivirano iz originala 27. 10. 2022. g. 
  3. ^ „The European flag – The Council of Europe in brief”. The Council of Europe (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 20. 12. 2022. g. Pristupljeno 30. 12. 2022. 
  4. ^ „The European anthem – The Council of Europe in brief”. The Council of Europe (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 4. 11. 2022. g. Pristupljeno 30. 12. 2022. 
  5. ^ „Do not get confused – The Council of Europe in brief”. The Council of Europe (na jeziku: engleski). Pristupljeno 30. 12. 2022. 
  6. ^ „Intergovernmental Organizations”. United Nations. Arhivirano iz originala 2. 12. 2018. g. 
  7. ^ Liste complète
  8. ^ „ETS no. 001 - Statute of the Council of Europe”. Conventions.coe.int. 2. 8. 1951. Pristupljeno 16. 12. 2010. 
  9. ^ LogoCoe.jpg (921x815 pixels)
  10. ^ „Council of Europe members suspected of corruption, inquiry reveals”. The Guardian. 22. 04. 2018. Pristupljeno 2020-09-24. 
  11. ^ a b Morgan, Sam (26. 04. 2017). „The Brief: Council of Europe in hunt for relevance”. Euractiv.com. Pristupljeno 2020-09-24. 
  12. ^ „What is the Council of Europe?”. BBC News. Pristupljeno 2020-09-24. 
  13. ^ The Economist (23. 3. 2013). „Azerbaijan and the Council of Europe”. Pristupljeno 29. 9. 2014. 
  14. ^ European Stability Initiative. „What the 2014 Havel Prize says about the Council of Europe – and what should happen now” (29 September 2014). ESI web. Arhivirano iz originala 1. 10. 2014. g. Pristupljeno 29. 9. 2014. 

Literatura

uredi
  • Dedman, Martin (2006). The Origins and Development of the European Union 1945–1995. ISBN 9780203131817. doi:10.4324/9780203131817. 
  • Dinan, Desmond. Europe Recast: A History of European Union (2nd ed. 2004). excerpt; the excerpt covers the historiography
  • Gillingham, John (2004). Coal, Steel, and the Rebirth of Europe, 1945–1955: The Germans and French from Ruhr Conflict to Economic Community. Cambridge UP. .
  • Guerrieri, Sandro (2014). „From the Hague Congress to the Council of Europe: Hopes, achievements and disappointments in the parliamentary way to European integration (1948–51)”. Parliaments, Estates and Representation. 34 (2): 216—227. S2CID 142610321. doi:10.1080/02606755.2014.952133. 
  • Kopf, Susanne. Debating the European Union Transnationally: Wikipedians' Construction of the EU on a Wikipedia Talk Page (2001–2015). (PhD dissertation Lancaster University, 2018) online.
  • Moravcsik, Andrew. The Choice for Europe: Social Purpose and State Power from Messina to Maastricht. Cornell UP. ISBN 9780801435096. OCLC 925023272. . .
  • Stone, Dan (2014). Goodbye to All That?: The Story of Europe Since 1945. Oxford UP. .
  • Urwin, Derek W. (2014). The Community of Europe. ISBN 9781315843650. doi:10.4324/9781315843650. 

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Савет_Европе&oldid=28480095”