Википедија

Plamenci

Za druge upotrebe, pogledajte stranicu Flamingos.

Plamenci[1] ili flamingosi, flaminzi (lat. Phoenicopteridae) su porodica ptica iz istoimenog reda (Phoenicopteriformes). Od šest živućih vrsta plamenaca u svetu, dve vrste plamenac (ili flamingo) i mali plamenac (ili mali flamingo) naseljavaju Stari svet, dok ostale četiri naseljavaju Novi svet.

Plamenci
Karipski plamenac (Phoenicopterus ruber), sa čileanskim plamencem (P. chilensis) u pozadini
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Aves
Red: Phoenicopteriformes
Porodica: Phoenicopteridae
Bonaparte, 1831
Rodovi

Phoenicopterus
Phoeniconaias
Phoenicoparrus
Elornis †
Harrisonavis †
Leakeyornis †

Rasprostranjenost plamenaca

Etimologija

uredi

Naziv flamingo dolazi od španske reči flamengo, koja pak dolazi od provansalskog flamanc od flama (flame - plamen) i germanskog sufiksa ing, sa mogućim uticajima reči kao što je Fleming. Sličnu etimologiju ima i latinizovan grčki termin Phoenicopterus, od grčke reči φοινικόπτερος - φοινικόπτερος phoinikopteros, koja doslovno znači “krvavo crveno perje”.

Izgled

uredi
 
Karipski flamingo sa svojim mladuncem

Plamenci imaju tanke noge, dugačak i vrlo savitljiv vrat i ružičasto perje. Specifično obeležje im je neobično savijen kljun. Uz njegovu pomoć, iz vode ili mulja, filtriraju hranu. Ružičasta boja perja kod ovih ptica potiče od njihove ishrane. Ona može varirati od svetlo roze do jarko crvene, u zavisnosti od količine vodenih bakterija i beta-karotena koje uzimaju hranom. Mladunci, kada se izlegnu, imaju karakteristično sivkasto perje, koje kasnije, kada krenu da se hrane istom hranom kao i roditelji, polako prelazi u različite nijanse roze boje. Bledi ili beli flamingosi su retkost i njihova boja ukazuje na nezdravu ishranu. Plamenci u zatočeništvu su izuzetak; većina njih je svetlo roze pošto se ne hrane karotenom na onom nivou na kom se hrane u divljini.

Plamenci često stoje na jednoj nozi, dok je druga uvučena ispod tela. Ovakvo ponašanje nije još uvek u potpunosti shvaćeno. Skorašnja istraživanja pokazala su da stajanje na jednoj nozi smanjuje gubitak toplote, shodno tome da su ptice ektotermne životinje i da provode dosta vremena u hladnoj vodi.[2] Kako god, ovakvo ponašanje javlja se i kada su ptice u toploj vodi. Drugi naučnici dodaju da, stojeći na jednoj nozi, plamenci smanjuju gubitak temperature kada duva vetar. Naime, oni nemaju perje na nogama i na kljunu, što povećava odavanje toplote. Stoga ih skrivaju u perje koje je dobar izolator.

Rasprostranjenost

uredi

Plamenci (Phoenicopteridae) žive u Africi, srednjoj i Jugozapadnoj Aziji, južnoj Evropi i Južnoj i Srednjoj Americi. Na jugu Španije i Francuske gnezdi se plamenac (Phoenicopterus roseus), najveća i najrasprostranjenija vrsta. Ova vrsta visoka je oko 130 cm i nastanjuje Afriku, Aziju i Južnu Evropu.

Kod Vredena, mesta na granici između Nemačke i Holandije, živi mala, ne jako stabilna kolonija sastavljena od raznih vrsta plamenaca. To je najsevernija kolonija plamenaca na svetu.

Žive u velikim skupinama u plićacima i lagunama s braktičnom vodom. Dobro podnose vrlo ekstremne uslove sredine u kojoj može da preživi mali broj drugih vrsta. Tako se mogu naći i na vrlo slanim, pa i na alkalnim jezerima. Osim toga, dobro podnose i velike temperaturne razlike.

Grupe koje se okupljaju na određenim mestima koja nastanjuju mogu brojati i do milion jedinki. Krivolov, kao i pljačka njihovih jaja doveli su do smanjenja brojnosti populacija svih vrsta na celom svetu.

Od šest vrsta plamenaca u svetu, dve se pojavljuju u Zimbabveu: plamenac (Phoenicopterus roseus) i mali plamenac (Phoenicopterus minor) 100 cm. Flamingo nije stalno nastanjen u Zimbabveu (ne gnezdi se) ali su redovni prolaznici. Uglavnom se pojavljuju u suvoj sezoni (maj-oktobar).

Gnežđenje

uredi
 
Ritual parenja kod plamenaca

Svi plamenci se gnezde u velikim kolonijama. Od blata grade 40 cm visoko uzvišenje sa udubljenjem na vrhu. U to udubljenje polažu jedno, vrlo retko dva jaja. Mladunce hrane želudačnim sokom, slično kao i golubovi. Ali, njihovo „mleko” sadrži više masnoća, a manje belančevina od golubljeg. Luče ga žlezde duž celog sistema za varenje, a ne samo u voljki. Mladunce roditelji hrane tim mlekom oko dva meseca dok im se kljun ne razvije dovoljno da sami mogu da filtriraju hranu iz vode.

Ishrana

uredi

Ishrana im se sastoji uglavnom od sićušnih račića, larvi insekata i algi. To znači da su ove ptice porodica čija je ishrana usko specijalizovana. Tome je prilagođen i njihov kljun, specijalno savijen prema dole, što im omogućuje lakše uzimanje hrane.

Sistematika

uredi

Rod Phoenicopterus je 1758. godine uveo švedski prirodnjak Karl Line u desetom izdanju svog dela Systema Naturae da bi se prihvatila jedna vrsta, američki flamingo Phoenicopterus ruber.[3][4] Naziv roda je latinski za „flamingo”.[5]

Vrste

uredi

Prema većini izvora priznato je šest živućih vrsta plamenaca,[6] u prošlosti je svih šest vrsta bilo smešteno u rodu Phoenicopterus. Međutim, nakon objave rezultata jedne filogenetske studije 2014. godine,[7] izvršena je reklasifikacija porodice plamenaca, danas je porodica podeljena na tri roda Phoenicopterus, Phoeniconaias i Phoenicoparrus.[8]

Rodovi i vrste porodice plamenci prema tradicionalnoj klasifikaciji:

Rodovi i vrste porodice plamenci prema modernoj klasifikaciji:

Filogenija

uredi

Filogenetsko stablo porodice plamenaca (Phoenicopteridae).[9]

 
Phoenicopterus
 

Phoenicopterus chilensis (čileanski plamenac)

 
 
 

Phoenicopterus roseus (plamenac)

 
 

Phoenicopterus ruber (karipski plamenac)

 
 
 
 
 

Phoeniconaias - Phoeniconaias minor (mali plamenac)

 
Phoenicoparrus
 

Phoenicoparrus andinus (žutonogi plamenac)

 
 

Phoenicoparrus jamesi (kratkokljuni plamenac)

 
 
 
 

Povezanost sa gnjurcima

uredi
 
Mnoge molekularne i morfološke studije potvrdile su sličnost između gnjuraca i plamenaca

Skorašnje molekularne studije pokazale su sličnost plamenaca sa gnjurcima,[10][11][12] dok morfološki dokazi takođe snažno podržavaju povezanost ove dve grupe. One imaju najmanje 11 zajedničkih morfoloških osobina, koje nisu nađene kod drugih ptica. Mnoge od ovih karakteristika su prvobitno viđene kod plamenaca, a ne kod gnjuraca.[13] Fosil paleodida se može smatrati evolucionarnom i ekološkom vezom između plamenaca i gnjuraca.[14]

Za klasu gnjurac-flamingo predložen je takson Mirandornithes („čudotvorne ptice”, zbog njihove ogromne divergencije i apomorfnosti). Drugačije, one se mogu smestiti u jedan red, u kome bi plamenci imali prioritet.[14]

Fosilni zapis

uredi

Plamenci su dobro zabeleženi u fosilnom zapisu, s prvim nedvosmislenim članom porodice plamenaca - rodom Elornis, poznatim iz kasnog eocena. Znatan broj manje poznatih ptica iz kasne krede ponekad se smatra precima plamenaca. One uključuju rodove Torotix, Scaniornis, Gallornis, Agnopterus, Tiliornis, Juncitarsus i Kashinia. Izumrla porodica jako neobičnih „plivajućih plamenaca” Palaelodidae smatra se blisko povezanom sa današnjim plamencima, ili njihovim pretkom. To neki naučnici uporno odbijaju, pošto je Elornis živeo nešto pre tih flamingosa.[15] Postoje prilično opsežne evidencije fosila iz roda Phoenicopterus. Sistematika praistorijskih flamingosa je poznata isključivo iz fosilnih ostataka.

Galerija

uredi
  •  
    Roze flamingo
  •  
    U ZOO vrtu
  •  
    Narandžasti
  •  
    Pored ograde
  •  
    Glava flaminga
  •  
    LORO park
  •  
    U letu
  •  
    Flamingosi se hrane
  •  
    li flamingosi u letu
  •  
    Kipar
  •  
    Pored grada
  •  
    Bolivija
  •  
    ZOO vrt u Hjustonu

Reference

uredi
  1. ^ „Prilog VII Strogo zaštićene divlje vrste na teritoriji Republike Srbije”. pravno-informacioni-sistem.rs. 
  2. ^ Walker, Matt (13. 8. 2009). „Why flamingoes stand on one leg”. BBC News. Pristupljeno 9. 12. 2009. 
  3. ^ Linnaeus, Carl (1758). Systema Naturae per regna tria naturae, secundum classes, ordines, genera, species, cum characteribus, differentiis, synonymis, locis (na jeziku: Latin). 1 (10th izd.). Holmiae (Stockholm): Laurentii Salvii. str. 139. 
  4. ^ Mayr, Ernst; Cottrell, G. William, ur. (1979). Check-List of Birds of the World. 1 (2nd izd.). Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. str. 269. 
  5. ^ Jobling, James A. (2010). The Helm Dictionary of Scientific Bird Names. London: Christopher Helm. str. 304. ISBN 978-1-4081-2501-4. 
  6. ^ Gill, Frank; Donsker, David; Rasmussen, Pamela, ur. (jul 2021). „Grebes, flamingos”. IOC World Bird List Version 11.2. International Ornithologists' Union. Pristupljeno 19. 8. 2021. 
  7. ^ Torres, Chris R.; Ogawa, Lisa M.; Gillingham, Mark A.F.; Ferrari, Brittney; Van Tuinen, Marcel (2014). „A multi-locus inference of the evolutionary diversification of extant flamingos (Phoenicopteridae)”. BMC Evolutionary Biology. 14 (1): 36. PMC 4016592  . PMID 24580860. doi:10.1186/1471-2148-14-36. 
  8. ^ Gill, F. & Donsker, D. (Eds). (2016). IOC World Bird List (v 6.3).
  9. ^ Boyd, John (2007). „NEOAVES- COLUMBEA”. John Boyd's website. Pristupljeno 30. 12. 2015. 
  10. ^ Chubb, AL. 2004. New nuclear evidence for the oldest divergence among neognath birds: the phylogenetic utility of ZENK (i). Molecular Phylogenetics and Evolution, 30(1), 140–151.
  11. ^ Ericson, Per G. P.; Anderson, CL; Britton, T; Elzanowski, A; Johansson, US; Källersjö, M; Ohlson, JI; Parsons, TJ; Zuccon, D (decembar 2006). „Diversification of Neoaves: integration of molecular sequence data and fossils” (PDF). Biology Letters. 2 (4): 543—547. ISSN 1744-9561. PMC 1834003  . PMID 17148284. doi:10.1098/rsbl.2006.0523. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 03. 2009. g. Pristupljeno 30. 06. 2015. 
  12. ^ Hackett, Shannon J.; Kimball, Rebecca T.; Reddy, Sushma; Bowie, Rauri C. K.; Braun, Edward L.; Braun, Michael J.; Chojnowski, Jena L.; Cox, W. Andrew; Kin-Lan Han, John (27. 6. 2008). „A Phylogenomic Study of Birds Reveals Their Evolutionary History”. Science. 320 (5884): 1763—1768. PMID 18583609. doi:10.1126/science.1157704. 
  13. ^ Mayr, Gerald (2004). „Morphological evidence for sister group relationship between flamingos (Aves: Phoenicopteridae) and grebes (Podicipedidae)” (PDF). Zoological Journal of the Linnean Society. 140 (2): 157—169. ISSN 0024-4082. doi:10.1111/j.1096-3642.2003.00094.x. Pristupljeno 3. 11. 2009. 
  14. ^ a b Mayr, Gerald (2006). „The contribution of fossils to the reconstruction of the higher-level phylogeny of birds” (PDF). Species, Phylogeny and Evolution. 3: 59—64. ISSN 1098-660X. Pristupljeno 12. 8. 2009. 
  15. ^ „Beauty of Birds - Flamingoes”. Arhivirano iz originala 15. 02. 2014. g. Pristupljeno 30. 06. 2015. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Plamenci na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Пламенци&oldid=26235430”