Шарл Лисјен Бонапарта
Шарл Лисјен Жил Лоран Бонапарта или Карло Лучано Ђулио Лоренцо Бонапарта (фр. Charles Lucien Jules Laurent Bonaparte, итал. Carlo Luciano Giulio Lorenzo Bonaparte; 24. мај 1803. – 29. јул 1857) — био је француски биолог и орнитолог. Носио је титулу „Кнез Канина и Музињана“, коју је наследио од свог оца, Лисјена Бонапарте.
| Шарл Лисјен Бонапарта | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 24. мај 1803. |
| Место рођења | Париз, Француски конзулат |
| Датум смрти | 29. јул 1857. (54 год.) |
| Место смрти | Париз, Друго француско царство |
| Научни рад | |
| Поље | Зоологија |
Биографија
уредиБонапарта је рођен у Паризу, у породици Лисјена Бонапарте, млађег брата цара Наполеона Бонапарте. Одрастао је у Италији, где је преузео титулу свога оца. У Бриселу се 29. јуна 1822. оженио својом сестром од стрица Зенаидом. Убрзо након венчања, пар се преселио у Филаделфију (САД), где су живели са његовим свекром и стрицем Жозефом Бонапартом.[1] Пре одласка из Италије, Шарл је открио нову врсту птице, шеварског трстењака, до тада непознатог науци, а у току пута открио је Вилсоновог малог бурњака. Након што је стигао у САД, Бонапарта је представио свој рад о овој новој врсти птице, која је касније у част орнитолога Александра Вилсона, названа Вилсонов мали бурњак.
Потом се посветио изучавању орнитологије САД,[1] те је прерадио Вилсоново дело „Орнитологија или Историја птица Сједињених Америчких Држава“ (Ornithology or History of the Birds of the United States). Измењено издање објавио је између 1825. и 1833. Покушао је да 1824. издејствује пријем до тада непознатог Џона Џејмса Одибона у „Природњачку академију Филаделфије”, но није успео у томе због противљења Џорџа Орда.
Крајем 1826. Бонапарта се са породицом вратио у Европу. Отишао је у Немачку, где се срео са Филипом Јакобом Кречмаром, затим је у Енглеској посетио Џона Едварда Греја у Британском музеју и поново се срео са Одибоном. Са породицом се 1828. преселио у Рим. У Италији је организовао неколико научних скупова и одржао бројна предавања о америчкој и европској орнитологији, као и о другим областима Природне историје.[1] Између 1832. и 1841, Бонапарта је објавио своје дело о животињама Италије, насловљено „Иконографија италијанске фауне“ (Iconografia della Fauna Italica) и рад Specchio Comparativo delle Ornithologie di Roma e di Filadelfia, у којем расправља о одликама врста птица из Филаделфије у поређењу са онима из Рима.[1] У овом периоду свог рада створио је род зенаида (Zenaida) у част своје супруге.
Постао је кнез Канина и Музињана 1840, након очеве смрти, а затим се укључио у политику и приклонио се анти-аустријској партији 1848.[2] Међутим, није изгубио интересовање за науку, организовао је и председавао већим бројем научних конгреса у Италији.
Избран је у римску скупштину 1849. и узео је учешће у стварању краткотрајне Римске Републике, уживао је велику подршку као посланик Витербоа. Исте године учествовао је у одбрани Рима од четрдесет хиљада француских војника које је послао његов брат од стрица, француски цар Наполеон III. Након пораза републиканске армије у јулу 1849. напустио је Рим и отпутовао у Марсеј, но морао је да напусти земљу по наредби Наполеона III. Следеће године потврдио је своја политичка убеђења, дајући Вилсоновој рајској птици научно име Cicinnurus respublica, у част републиканских идеала.
Посетио је Вилијема Џардина у јужној Шкотској. Затим је почео рад на методичној класификацији свих птица на свету, посећивао је музеје широм Европе да би проучавао њихове орнитолошке збирке. Добио је дозволу да се врати у Француску 1850,[1] остао је у Паризу до краја живота. Постављен је за директора париске ботаничке баште 1854. (Jardin des Plantes),[1] а 1855. постао је страни члан Краљевске шведске академије наука. Пред смрт је издао први том дела „Преглед птичјих родова“ (Conspectus Generum Avium).
Дела
уреди- „Америчка орнитологија или Природна историја птица које насељавају Сједињене Америчке Државе“, у четири тома (American Ornithology, or, The Natural History of Birds Inhabiting the United States; Филаделфија, 1825-1833). У овом делу Бонапарта је навео више од 100 врста птица које је открио.
- „Преглед птичјих родова“ (Conspectus Generum Avium; Лајден, 1850)
- „Критички осврт на европску орнитологију“ (Revue critique de l'ornithologie Européenne; Брисел, 1850)
- „Монографија крстокљуна“ (Monographie des loxiens; Лајден, 1850) у сарадњи са Х. Шлегелом
- „Каталог птица Европе“ (Catalogue des oiseaux d'Europe; Париз, 1856)
- „Мемоари“ (Memoirs; Њујорк, 1836)
Заједно са М. Пуансе, Бонапарта је израдио и два описна каталога о голубима и папагајима. Међу његовим научним радовима се налазе:
- „Осврт на номенклатурату Вилсонове 'Орнитологије'“ (Observations on the Nomenclature of Wilson's ‘Ornithology’)
- „Кратак преглед птица САД“ (Synopsis of the Birds of the United States)
- „Каталог птица САД“ (Catalogue of the Birds of the United States)
Извори
уредиЛитература
уреди- Thomas, Phillip Drennon (2002). „The emperor of nature: Charles-Lucien Bonaparte and his world. [Review of: Stroud, P.T. The emperor of nature: Charles-Lucien Bonaparte and his world. Philadelphia: U. of Pennsylvania Pr., 2000]”. Journal of American history (Bloomington, Ind.). 88 (4). стр. 1517. PMID 16845779.
- Stroud, Patricia Tyson (2000). The Emperor of Nature. Charles-Lucien Bonaparte and his World. ISBN 978-0-8122-3546-3.
- Mearns, Barbara and Richard (1988). Biographies for Birdwatchers. ISBN 978-0-12-487422-0.
- Ridley, Jasper - Garibaldi Viking Press (1976)
Herbermann, Charles, ур. (1913). „Charles-Lucien-Jules-Laurent Bonaparte”. Catholic Encyclopedia. New York: Robert Appleton Company.
