Лагуна

Лагуна је залив одвојен од мора пешчаним наносима. Лагуна је плитко подручје слане или бочатне воде уз морску обалу које је у мањој или већој мјери затворено. Обично је одијељена од отвореног мора са ниским пјешчаним острвима (лидо) или кораљним превлакама. Лагуне се обично налазе уз ниске пјешчане морске обале, посебно на ушћима ријека у море.

Лагунама се исто називају и канали између копна и кораљних гребена, и воде у атолима (врста острва).

Познате су лагуне на обали Венецијанског залива, Балтичког мора, Црног мора и Мексичког залива.

Дефиниција

Обалска лагуна Балос на северозападу Крита. Плитка лагуна је одвојена од Средоземног мора уским плићацима који се спајају са малом, стеновитом планином.

Лагуна Гарабогаз-Гол у Туркменистану

Лагуна и ушће

Лагуне су плитке, често издужене водене површине одвојене од веће водене површине плитким или изложеним плићаком, коралним гребеном или сличним обележјем. Неки ауторитети укључују слатководна тела у дефиницију „лагуне”, док други експлицитно ограничавају лагуну на водена тела са одређеним степеном сланости. Разлика између „лагуне” и „естуара” такође варира између власти. Ричард А. Дејвис млађи ограничава „лагуну“ на водене површине са малим или без дотока свеже воде, и са малим или без плимног тока, и назива „естуаром“ сваки залив који прима редован ток слатке воде. Дејвис наводи да се термини „лагуна“ и „естуар“ „често лабаво примењују, чак и у научној литератури“.^[1] Тимоти М. Куски карактерише лагуне као тела која су обично издужена паралелно са обалом, док су естуари обично потопљене речне долине, издужене управно на обалу.^[1]^[2]^[3]^[4]^[5] Обалске лагуне су класификоване као унутрашње водене површине.^[6]^[7]

Корални гребени

Када се користи у контексту посебног дела екосистема коралних гребена, термин „лагуна“ је синоним за термин „залеђински гребен“, који научници коралних гребена чешће користе за исто подручје^[8]

Имена

Многе лагуне не укључују „лагуну“ у своја уобичајена имена. Каритук, Албемарл и Памлико заливи у Северној Каролини,^[9] Велики јужни залив између Лонг Ајланда и баријерних плажа Фајер Ајланда у Њујорку,^[10] Оство Вајт залива, који одваја Оушан Сити од остатка округа Ворцестер у Мериленду,^[11] Банана река на Флориди,^[12] језеро Илавара у Новом Јужном Велсу,^[13] басен Монтросе у Шкотској,^[14] и Брод Вотер у Велсу, сви су класификовани као лагуне, упркос својим именима. У Енглеској, Флит на плажи Чесил је такође описана као лагуна.

У неким језицима реч за лагуну је једноставно врста језера: на кинеском је језеро ху ((湖), лагуна је сиху. (潟湖)

Неколико других језика има специфичне речи за такве водене површине. На шпанском, обалске лагуне су генерално laguna costera, али оне на обали Средоземног мора се посебно називају albufera, На руском и украјинском оне на Црном мору су liman (лиман), док је генеричка реч лагуна. Слично, на Балтику, дански има специфичну реч Nor, а немачки речи Bodden и Haff, као и генеричке термине изведене из лагуна. На Новом Зеланду маорска реч hapua се односи на обалску лагуну формирану на ушћу испреплетане реке где се налазе мешовите пешчане и шљунковите плаже, док је реч waituna општији појам.

Етимологија

Лагуна је изведена од италијанске речи laguna, која се односи на воде око Венеције, Венецијанска лагуна. Лагуна је потврђена на енглеском бар од 1612. године, а англикована је у „lagune“ до 1673. Године 1697, Вилијам Дампјер је поменуо „Лагуну или језеро слане воде“ на обали Мексика. Капетан Џејмс Кук описао је острво „овалног облика са лагуном у средини“ 1769. године.^[15]

Атолске лагуне

Атолске лагуне се формирају како корални гребени расту према горе док се острва која окружују гребени спуштају, све док на крају само гребени не остану изнад нивоа мора. За разлику од лагуна које формирају обалу рубних гребена, атолске лагуне често садрже неке дубоке (>20 метара; 65') делове.

Галерија

Lagoon

Сателитска слика атола Атафу у Токелауу у Тихом океану
Лагоа дос Патос, највећа лагуна у Јужној Америци, у бразилској држави Рио Гранде до Сул.
Поглед из ваздуха на Бора Бору у Француској Полинезији.
Поглед из ваздуха на Кивалину, Аљаска са северозапада.
Скоро половина подручја Киритиматија је прекривена лагунама, нешто слатководне и неке морске воде.
Лагуна Нуса Лембонган, Бали, Индонезија.
Панорамски поглед на градску лагуну Лефкада, острво Лефкада, префектура Јонских острва, Грчка.
Панорамски поглед на лагуну Прокопос, Ахаја, префектура Западне Грчке, Грчка.
Тропска лагуна у заливу Бакуит, Палаван, Филипини.
Фотографија Мар Менора како се види са Међународне свемирске станице.

Референце

^ ^а ^б Davis, Richard A., Jr. (1994). The Evolving Coast. New York: Scientific American Library. стр. 101, 107. ISBN 9780716750420.
^ *Allaby, Michael, ур. (1990). „Lagoon”. Oxford Dictionary of Earth Sciences. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-921194-4.
^ Kusky, Timothy, ур. (2005). „Lagoon”. Encyclopedia of Earth Sciences. New York: Facts on File. стр. 245. ISBN 0-8160-4973-4.
^ Nybakken, James W., ур. (2003). „Lagoon”. Interdisciplinary Encyclopedia of Marine Sciences. 2 G-O. Danbury, Connecticut: Grolier Academic Reference. стр. 189—90. ISBN 0-7172-5946-3.
^ Reid, George K. (1961). Ecology of Inland Waters and Estuaries . New York: Van Nostrand Reinhold Company. стр. 74. ASIN B003MRW6AK.
^ Maurice L. Schwartz (2005). Encyclopedia of coastal science. Springer. стр. 263. ISBN 978-1-4020-1903-6. Приступљено 31. 3. 2012.
^ Kjerfve, Björn (1994). „Coastal Lagoons”. Coastal lagoon processes. Elsevier. стр. 1—3. ISBN 978-0-444-88258-5.
^ Aronson, R. B. (1993). „Hurricane effects on backreef echinoderms of the Caribbean”. Coral Reefs. 12 (3–4): 139—142. Bibcode:1993CorRe..12..139A. S2CID 879073. doi:10.1007/BF00334473.
^ Jia, Peng and Ming Li (2012). „Circulation dynamics and salt balance in a lagoonal estuary”. Journal of Geophysical Research: Oceans. 117 (C01003): C01003. Bibcode:2012JGRC..117.1003J. doi:10.1029/2011JC007124  . Архивирано из оригинала 31. 10. 2012. г. Приступљено 24. 3. 2012.
^ Goodbred, S., Jr., P. Locicero, V. Bonvento, S. Kolbe, S. Holsinger. „History of the Great South Bay estuary:Evidence of a catastrophic origin” (PDF). State University of New York. Приступљено 24. 3. 2012.
^ Boynton, W. R., J. D. Hagy, L. Murray, C. Stokes, W. M Kemp (јун 1996). „A Comparative Analysis of Eutrophication Patterns in a Temperate Coastal Lagoon” (PDF). Estuaries. 19 (2B): 408—421. JSTOR 1352459. S2CID 14978943. doi:10.2307/1352459. Приступљено 24. 3. 2012.
^ „Total Maximum Daily Loads for the North and Central Indian River Lagoon and Banana river Lagoon, Florida” (PDF). United States Environmental Protection Agency. Приступљено 24. 3. 2012.
^ „Proposed Swimming Enclosure Net, Entrance Lagoon, Lake Illawarra” (PDF). Lake Illawarra Authority. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 2. 2011. г. Приступљено 24. 3. 2012.
^ Bird, Eric C. F. (2010). Encyclopedia of the World's Coastal Landforms. 1. Dordrecht: Springer. стр. 485. ISBN 978-1-4020-8638-0.
^ „Lagoon”. Oxford English Dictionary. I A-O (Compact изд.). Oxford, England: Oxford University Press. 1971. стр. 1560.

Литература

Војна енциклопедија, Београд, 1973, књига пета. стр. 1.
Anaerobic Lagoons (PDF) (Извештај). Wastewater Technology Fact Sheet. Washington, DC: US Environmental Protection Agency (EPA). септембар 2002. EPA 832-F-02-009.
Burkholder, JoAnn (2007). „Impacts of Waste from Concentrated Animal Feeding Operations on Water Quality”. Environmental Health Perspectives. 115 (2): 308—12. PMC 1817674  . PMID 17384784. doi:10.1289/ehp.8839.
Bittman, Mark. „Rethinking the Meat-Guzzler”. NY Times. Приступљено 2. 11. 2011.
„Pollution from Giant Livestock Farms Threatens Public Health”. New York, NY: Natural Resources Defense Council (NRDC). Приступљено 2. 11. 2011.
Pfost, Donald. „Anaerobic Lagoons for Storage/Treatment of Livestock Manure”. University Of Missouri. Архивирано из оригинала 29. 11. 2017. г. Приступљено 2. 11. 2011.
„Design, Operation and Regulation of Lagoons in Maine”. Lagoon systems in Maine. Приступљено 2. 11. 2011.
„Measurement of Leakage from Earthen Manure Structures in Iowa”. Приступљено 8. 8. 2014.
„Seal Formation Beneath Animal Waste Holding Ponds” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 10. 2015. г. Приступљено 6. 8. 2014.
„Wastewater Technology Fact Sheet” (PDF). EPA. Архивирано из оригинала (PDF) 1. 4. 2012. г. Приступљено 2. 11. 2011.
„Design and Management of Anaerobic Lagoons in Iowa for Animal Manure Storage and Treatment” (PDF). Iowa State University Extension. Приступљено 2. 11. 2011.
Hribar, Carrie. „Understanding Concentrated Animal Feeding Operations and Their Impact on Communities” (PDF). CDC. Приступљено 1. 11. 2011.
Marks, Robbin. „Cesspools of Shame” (PDF). NRDC. Приступљено 2. 11. 2011.
Schrum, Christine. „Hog Confinement Health Risks”. The Iowa Source. Архивирано из оригинала 2011-10-02. г. Приступљено 19. 10. 2011.
Tishmack, Jody. „Meeting the Challenges of Swine Manure Management”. Biocycle. Приступљено 1. 11. 2011.
„Environmental Impact of Animal Waste: Disposal of Animal Waste in Large-Scale Swine Production Examined”. Science Daily. Приступљено 2. 11. 2011.
Meisinger, J. J. „Ammonia Volitalization from Dairy and Poultry Manure” (PDF). NREAS. Приступљено 2. 11. 2011.
Harper, L.A. „Methane emissions from an anaerobic swine lagoon” (PDF). Journal of Atmospheric Environment. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 4. 2012. г. Приступљено 2. 11. 2011.
„Manure Gas Dangers” (PDF). Farm Safety Association. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 4. 2012. г. Приступљено 2. 11. 2011.
Vanotti. „Greenhouse Gas Emission Reductions and Carbon Credits from Implementation of Aerobic Manure Treatment Systems in Swine Farms” (PDF). US Department of Agriculture. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 4. 2012. г. Приступљено 2. 11. 2011.
„Facts About Pollution From Livestock Farms”. NRDC. Приступљено 9. 2. 2015.
Pollan, Michael (2006). Omnivores Dilemma. New York: Penguin.
Fleming, Ron. „Cryptosporidium in livestock, manure storages and surface waters in Ontario” (PDF). Ontario Federation of Agriculture. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 5. 2012. г. Приступљено 3. 11. 2011.
„Hogging It!: Estimates of Antimicrobial Abuse in Livestock”. Union of Concerned Scientists. Архивирано из оригинала 3. 11. 2011. г. Приступљено 3. 11. 2011.
„Analysis of Swine Lagoons & Ground Water for Environmental Estrogens”. Environmental Protection Agency. Приступљено 19. 10. 2011.
„Hog Farming”. Duke University. Архивирано из оригинала 2013-09-21. г.
Kilborn, Peter. „Hurricane Reveals Flaws in Farm Law”. NY Times.

Спољашње везе

Медији везани за чланак Лагуна на Викимедијиној остави

Coastal lagoon.

[Davis-1] а ^б Davis, Richard A., Jr. (1994). The Evolving Coast. New York: Scientific American Library. стр. 101, 107. ISBN 9780716750420.

[2] *Allaby, Michael, ур. (1990). „Lagoon”. Oxford Dictionary of Earth Sciences. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-921194-4.

[Kusky-3] Kusky, Timothy, ур. (2005). „Lagoon”. Encyclopedia of Earth Sciences. New York: Facts on File. стр. 245. ISBN 0-8160-4973-4.

[Nybakken-4] Nybakken, James W., ур. (2003). „Lagoon”. Interdisciplinary Encyclopedia of Marine Sciences. 2 G-O. Danbury, Connecticut: Grolier Academic Reference. стр. 189—90. ISBN 0-7172-5946-3.

[5] Reid, George K. (1961). Ecology of Inland Waters and Estuaries . New York: Van Nostrand Reinhold Company. стр. 74. ASIN B003MRW6AK.

[6] Maurice L. Schwartz (2005). Encyclopedia of coastal science. Springer. стр. 263. ISBN 978-1-4020-1903-6. Приступљено 31. 3. 2012.

[7] Kjerfve, Björn (1994). „Coastal Lagoons”. Coastal lagoon processes. Elsevier. стр. 1—3. ISBN 978-0-444-88258-5.

[8] Aronson, R. B. (1993). „Hurricane effects on backreef echinoderms of the Caribbean”. Coral Reefs. 12 (3–4): 139—142. Bibcode:1993CorRe..12..139A. S2CID 879073. doi:10.1007/BF00334473.

[9] Jia, Peng and Ming Li (2012). „Circulation dynamics and salt balance in a lagoonal estuary”. Journal of Geophysical Research: Oceans. 117 (C01003): C01003. Bibcode:2012JGRC..117.1003J. doi:10.1029/2011JC007124  . Архивирано из оригинала 31. 10. 2012. г. Приступљено 24. 3. 2012.

[10] Goodbred, S., Jr., P. Locicero, V. Bonvento, S. Kolbe, S. Holsinger. „History of the Great South Bay estuary:Evidence of a catastrophic origin” (PDF). State University of New York. Приступљено 24. 3. 2012.

[11] Boynton, W. R., J. D. Hagy, L. Murray, C. Stokes, W. M Kemp (јун 1996). „A Comparative Analysis of Eutrophication Patterns in a Temperate Coastal Lagoon” (PDF). Estuaries. 19 (2B): 408—421. JSTOR 1352459. S2CID 14978943. doi:10.2307/1352459. Приступљено 24. 3. 2012.

[12] „Total Maximum Daily Loads for the North and Central Indian River Lagoon and Banana river Lagoon, Florida” (PDF). United States Environmental Protection Agency. Приступљено 24. 3. 2012.

[13] „Proposed Swimming Enclosure Net, Entrance Lagoon, Lake Illawarra” (PDF). Lake Illawarra Authority. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 2. 2011. г. Приступљено 24. 3. 2012.

[14] Bird, Eric C. F. (2010). Encyclopedia of the World's Coastal Landforms. 1. Dordrecht: Springer. стр. 485. ISBN 978-1-4020-8638-0.

[15] „Lagoon”. Oxford English Dictionary. I A-O (Compact изд.). Oxford, England: Oxford University Press. 1971. стр. 1560.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]