Писма од Деда Мраза
Pisma od Deda Mraza (engl. The Father Christmas Letters) je kolekcija kratkih priča koja je Tolkin svakog decembra pisao svojoj deci i slao ih u ime Deda Mraza. Pisma je dopunjavao originalnim ilustracijama, a pisao ih je od 1920. do 1943. Sva pisma sakupljena su i prvi put objavljena posthumno 1976. godine, na treću godišnjicu Tolkinove smrti. Na srpskom jeziku prvi put su objavljena 2018. godine.[1] Knjiga sadrži originalne Tolkinove ilustracije i fotografije originalnih pisama.
| Pisma od Deda Mraza | |
|---|---|
 Naslovna korica prvog izdanja na srpskom jeziku (2018) | |
| Nastanak | |
| Orig. naslov | The Father Christmas Letters |
| Autor | Dž. R. R. Tolkin |
| Ilustrator | Dž. R. R. Tolkin |
| Zemlja | Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Jezik | engleski |
| Sadržaj | |
| Žanr / vrsta dela | Književnost za decu, Fantastika |
| Mesto i vreme radnje | Severni pol; 1920—1943 |
| Izdavanje | |
| Datum | 1976. (srpsko izdanje 2018.) |
| Prevod | |
| Prevodilac | Milica Simić |
Nastanak pisama
urediMnoga Tolkinova dela namenjena deci nastala su od priča koje je pričao svojoj deci, sinovima Džonu, Majklu, Kristoferu i ćerki Prisili. Jedna od najpoznatijih takvih priča je Tumaralo. Priče su uglavnom bile obične. Svega nekoliko je zabeležio, a samo mali broj je bio završen. Među njima su upravo i Pisma od Deda Mraza. Tolkin se od 1920. godine, kada je napisao prvo u seriji Pisama od Deda Mraza, u potpunosti zadovoljavao da bude pripovedač svojoj deci. Neki kritičari smatraju da su upravo zahvaljujući ovim pričama kasnije nastala njegova daleko ambicioznija dela: Hobit i Gospodar prstenova.[2]
Prvo pismo napisao je 1920, kada je njegov najstariji sin Džon (1917 – 2003) imao tri godine. Pisma su nastavila da stižu svakog Božića, sve do 1943, kada je njegovo najmlađe dete, ćerka Prisila (1929 – 2022), imala nepunih 14 godina.[3] Ponekada su deca pisma nalazila u kući posle posete Deda Mraza, a nekada ih je donosio i poštar. Deca su takođe pisala pisma Deda Mrazu, ostavljala su ih na kaminu i ona su nestajala kada nikog nije bilo u blizini.[4]
Nekada su ova pisma bila sasvim kratka, kao ona iz 1924. kada su i Majkl i Džon dobili po jedno, ali sa svega par rečenica.[5] Nasuprot tome 1932. stiže jedno zajedničko pismo, naslovljeno sa „Draga deco”, a u njemu na nekoliko strana ispisana uzbudljiva avantura ilustrovana pećinskim crtežima.[6] Nekih godina deca su dobijala još po jedno pismo, u oktobru (1931) ili novembru (1932), u kojima odgovara na pisma koja deca njemu pišu i pravi svojevrsni uvod za pismo koje će stići za Božić.[7]
Sadržaj pisama
urediSvakog decembra Tolkinovoj deci stizala je koverta sa poštanskom markom i pečatom pošte Severnog pola. Nekada je svako dete dobijalo posebno pismo, a nekada je Deda Mraz pisao svima, pravdajući se time da je „užasno zauzet”.[8] Pisma su bila ispisana neobičnim drhtavim rukopisom, uz poneki crtež ili sliku. U njima je Deda Mraz Tolkinovoj deci pisao o čudesnim, smešnim i uzbudljivim doživljajima na Severnom polu i raznim zgodama i nezgodama koje su zadesile njega i njegove pomoćnike dok su deci pripremali poklone. Na primer:
- kako su se njegovi irvasi razbežali i razbacali poklone na sve strane,
- kako je Beli Medved, njegov glavni pomoćnik i uzročnik mnogih nevolja, propao kroz krov kuće i slomio nogu,[9]
- kako se Deda Mraz izgubio u pećinama i morao hrabro da se bori sa goblinima koji su hteli da ukradu sve poklone za decu,
- kako je Mesec pukao na četiri dela a Čovek s Meseca pao u baštu iza Deda Mrazove kuće...
Beli Medved je glavni Deda Mrazov pomoćnik, ali i vinovnik najvećeg broja nezgoda koje se dešavaju. Zato ga Deda Mraz u pismima često ogovara, pa Beli Medved na marginama dopisuje svoje komentare. Rukopisi Deda Mraza i Belog Medveda uvek se razlikuju.
Tolkin je u ovim pismima stvorio čitav jedan svet na Severnom polu. U početku Deda Mrazovo domaćinstvo čini samo Beli Medved, a kasnije Deda Mraz zapošljava i ličnog sekretara, vilenjaka Ilbereta.[10] Kako godine prolaze pojavljuju se snežni vilenjaci, crveni patuljci, Sneško Belić, pećinski medvedi. Tu su i Paksu i Valkotuka, sestrići Belog Medveda, koji su mu jedne godine došli u posetu i nikada više nisu otišli.[4]
Knjigu Pisma od Deda Mraza krase neodoljiva tolkinovska maštovitost, inventivnost i humor, a namenjena je ne samo deci, već i odraslim ljubiteljima Tolkinovog dela.[1]
Reference
uredi- ^ a b „Objavljena Tolkinova ”Pisma od Deda Mraza””. Art-Anima - Sajt posvećen promociji fantastične književnosti. 29. 11. 2018. Pristupljeno 18. 12. 2023.
- ^ Skal 1998, str. 10
- ^ Tolkin 2018, str. 126
- ^ a b Tolkin 2018, str. 5
- ^ Tolkin 2018, str. 10-11
- ^ Tolkin 2018, str. 53-66
- ^ Tolkin 2018, str. 42, 51
- ^ Tolkin. „Pismo DŽ.R.R. Tolkina (koji se pretvara da je Deda Mraz) njegovim sinovima, 1925.”. Pristupljeno 19. 12. 2023.
- ^ „Pisma od Deda Mraza”. Knjižare Delfi. Pristupljeno 19. 12. 2023.
- ^ Barać, Milica. „Čitamo: „Pisma od Deda Mraza“ – Dž. R. R. Tolkin”. Shine magazin. Pristupljeno 19. 12. 2023.
Literatura
uredi- Tolkin, Dž. R. R. (2018). Pisma od Deda Mraza. Beograd: Publik Praktikum. ISBN 978-86-6035-585-2. Pristupljeno 18. 12. 2023.
- Skal, Kristina (1998). „Predgovor”. Tumaralo. Beograd: Mono i Manjana. str. 5—16.