Писма од Деда Мраза
Писма од Деда Мраза (енгл. The Father Christmas Letters) је колекција кратких прича која је Толкин сваког децембра писао својој деци и слао их у име Деда Мраза. Писма је допуњавао оригиналним илустрацијама, а писао их је од 1920. до 1943. Сва писма сакупљена су и први пут објављена постхумно 1976. године, на трећу годишњицу Толкинове смрти. На српском језику први пут су објављена 2018. године.[1] Књига садржи оригиналне Толкинове илустрације и фотографије оригиналних писама.
| Писма од Деда Мраза | |
|---|---|
 Насловна корица првог издања на српском језику (2018) | |
| Настанак | |
| Ориг. наслов | The Father Christmas Letters |
| Аутор | Џ. Р. Р. Толкин |
| Илустратор | Џ. Р. Р. Толкин |
| Земља | Уједињено Краљевство |
| Језик | енглески |
| Садржај | |
| Жанр / врста дела | Књижевност за децу, Фантастика |
| Место и време радње | Северни пол; 1920—1943 |
| Издавање | |
| Датум | 1976. (српско издање 2018.) |
| Превод | |
| Преводилац | Милица Симић |
Настанак писама
уредиМнога Толкинова дела намењена деци настала су од прича које је причао својој деци, синовима Џону, Мајклу, Кристоферу и ћерки Присили. Једна од најпознатијих таквих прича је Тумарало. Приче су углавном биле обичне. Свега неколико је забележио, а само мали број је био завршен. Међу њима су управо и Писма од Деда Мраза. Толкин се од 1920. године, када је написао прво у серији Писама од Деда Мраза, у потпуности задовољавао да буде приповедач својој деци. Неки критичари сматрају да су управо захваљујући овим причама касније настала његова далеко амбициознија дела: Хобит и Господар прстенова.[2]
Прво писмо написао је 1920, када је његов најстарији син Џон (1917 – 2003) имао три године. Писма су наставила да стижу сваког Божића, све до 1943, када је његово најмлађе дете, ћерка Присила (1929 – 2022), имала непуних 14 година.[3] Понекада су деца писма налазила у кући после посете Деда Мраза, а некада их је доносио и поштар. Деца су такође писала писма Деда Мразу, остављала су их на камину и она су нестајала када никог није било у близини.[4]
Некада су ова писма била сасвим кратка, као она из 1924. када су и Мајкл и Џон добили по једно, али са свега пар реченица.[5] Насупрот томе 1932. стиже једно заједничко писмо, насловљено са „Драга децо”, а у њему на неколико страна исписана узбудљива авантура илустрована пећинским цртежима.[6] Неких година деца су добијала још по једно писмо, у октобру (1931) или новембру (1932), у којима одговара на писма која деца њему пишу и прави својеврсни увод за писмо које ће стићи за Божић.[7]
Садржај писама
уредиСваког децембра Толкиновој деци стизала је коверта са поштанском марком и печатом поште Северног пола. Некада је свако дете добијало посебно писмо, а некада је Деда Мраз писао свима, правдајући се тиме да је „ужасно заузет”.[8] Писма су била исписана необичним дрхтавим рукописом, уз понеки цртеж или слику. У њима је Деда Мраз Толкиновој деци писао о чудесним, смешним и узбудљивим доживљајима на Северном полу и разним згодама и незгодама које су задесиле њега и његове помоћнике док су деци припремали поклоне. На пример:
- како су се његови ирваси разбежали и разбацали поклоне на све стране,
- како је Бели Медвед, његов главни помоћник и узрочник многих невоља, пропао кроз кров куће и сломио ногу,[9]
- како се Деда Мраз изгубио у пећинама и морао храбро да се бори са гоблинима који су хтели да украду све поклоне за децу,
- како је Месец пукао на четири дела а Човек с Месеца пао у башту иза Деда Мразове куће...
Бели Медвед је главни Деда Мразов помоћник, али и виновник највећег броја незгода које се дешавају. Зато га Деда Мраз у писмима често оговара, па Бели Медвед на маргинама дописује своје коментаре. Рукописи Деда Мраза и Белог Медведа увек се разликују.
Толкин је у овим писмима створио читав један свет на Северном полу. У почетку Деда Мразово домаћинство чини само Бели Медвед, а касније Деда Мраз запошљава и личног секретара, вилењака Илберета.[10] Како године пролазе појављују се снежни вилењаци, црвени патуљци, Снешко Белић, пећински медведи. Ту су и Паксу и Валкотука, сестрићи Белог Медведа, који су му једне године дошли у посету и никада више нису отишли.[4]
Књигу Писма од Деда Мраза красе неодољива толкиновска маштовитост, инвентивност и хумор, а намењена је не само деци, већ и одраслим љубитељима Толкиновог дела.[1]
Референце
уреди- ^ а б „Objavljena Tolkinova ”Pisma od Deda Mraza””. Art-Anima - Sajt posvećen promociji fantastične književnosti. 29. 11. 2018. Приступљено 18. 12. 2023.
- ^ Скал 1998, стр. 10
- ^ Толкин 2018, стр. 126
- ^ а б Толкин 2018, стр. 5
- ^ Толкин 2018, стр. 10-11
- ^ Толкин 2018, стр. 53-66
- ^ Толкин 2018, стр. 42, 51
- ^ Tolkin. „Pismo DŽ.R.R. Tolkina (koji se pretvara da je Deda Mraz) njegovim sinovima, 1925.”. Приступљено 19. 12. 2023.
- ^ „Pisma od Deda Mraza”. Knjižare Delfi. Приступљено 19. 12. 2023.
- ^ Barać, Milica. „Čitamo: „Pisma od Deda Mraza“ – Dž. R. R. Tolkin”. Shine magazin. Приступљено 19. 12. 2023.
Литература
уреди- Tolkin, Dž. R. R. (2018). Pisma od Deda Mraza. Beograd: Publik Praktikum. ISBN 978-86-6035-585-2. Приступљено 18. 12. 2023.
- Скал, Кристина (1998). „Предговор”. Тумарало. Београд: Моно и Мањана. стр. 5—16.