Paleozoik

Pojednostavljena geološka tabela

ERA	PERIOD
Kenozoik	Kvartar
	Neogen
	Paleogen
Mezozoik	Kreda
	Jura
	Trijas
Paleozoik	Perm
	Karbon
	Devon
	Silur
	Ordovicijum
	Kambrijum

Paleozoik (stgrč. παλαιός - palaiós = star + ζωή -zōḗ = život, u smislu drevni život) duga je geološka era u razvoju Zemlje koja je počela pre oko 542 a trajala je do pre oko 251 miliona godina, računajući od sadašnjeg vremena. Naziv potiče od grčkih reči „paleo“ (stari) i „zooik“ (život). Paleozoik je prva (najstarija) era eona fanerozoika. Paleozoik je bio najduži i trajao je do mezozoika, a deli se na šest geoloških perioda (od najstarijeg do najmlađeg): kambrijum , ordovicijum, silur, devon, karbon i perm. Paleozoik dolazi nakon geološke ere neoproterozoika proterozojskog eona, a sledi ga era mezozoika.

Podela

Deli se na periode, idući od najstarije ka najmlađoj:

• Stariji paleozoik
  • kambrijum
  • ordovicijum
  • silur
  • devon

• Mlađi paleozoik
  • karbon
  • perm

Pregled

Paleozoik je započeo pre 541 milion godina, sa eksplozijom života u kambrijumu, izvanrednom diverzifikacijom morskih životinja, a završio pre oko 252 miliona godina s krajnjim permskim izumiranjem, najvećim događajem izumiranja na Zemljinoj istoriji. Glavni delovi paleozojske ere, od najstarijih do najmlađih, su kambrijum (pre 541.000.000 – 485.400.000 godina), ordovicijum (pre 485,400.000 – 443,800.000 godina), silur (pre 443,800.000 – 419200000 godina), devon (419,2 miliona do 358,9 miliona godina), karbon (pre 358,9 miliona do 298,9 miliona godina), i perm (pre 298,9 miliona do 252,2 miliona godina).

Paleozoik je bio vreme dramatičnih geoloških, klimatskih i evolucijskih promena. Kambrijum je bio svedok najbrže i najraširenije raznolikosti života u Zemljinoj istoriji, poznatoj kao kambrijska eksplozija, u kojoj se prvi put pojavila najmodernija kolena. Pojavili su se Arthropoda, mekušci, ribe, vodozemci, sinapsidi i diapsida. Život je započeo u okeanu, ali je na kraju prešao na kopno, a u kasnom paleozoiku su dominirali su različiti oblici organizama. Velike šume primitivnih biljaka prekrivale su kontinente, od kojih su mnogi formirali ležišta uglja širom Evrope i istočne Severne Amerike. Krajem ere dominirali su veliki, sofisticirani diapsidi i sinapsidi i pojavile su se prve moderne biljke (četinari).

Paleozojska era završila je velikim izumiranjem u zemljinoj istoriji, tzv permsko-trijasko izumiranje. Efekti ove katastrofe bili su toliko pogubni da je za život na kopnu trebalo 30 miliona godina da se, u eri mezozoika oporavi. Oporavak života u moru možda je bio puno brži.

To je duga geološka era u razvoju Zemlje koja je počela pre oko 542 a trajala je do oko 251 miliona godina računajući od sadašnjeg vremena. Deli se na kambrijum, ordovicijum, silur, devon, karbon i perm.

U kambrijumu, pre oko 540 miliona godina, na kopnu nije bilo nikakvog života, ali zato su u moru živele svakojake biljke, te životinje mekog tela: mekušci, meduze, spužve. U to doba prva stvorenja s nogama sele se na morsko dno: trilobiti.

Tokom sledećih 160 miliona godina pojavljuju se nove morske životinje: korali i morski ljiljani, kao i neobične ribe bez čeljusti zvane agnati ili „okrugloustaši”. One su ujedno i prvi kičmenjaci. Ubrzo mora i okeane nastanjuju razne vrste riba koje potom kreću u slatku vodu: jezera i reke. Na kopnu, na obalama močvara, počinju da rastu biljke. Sada na tlu ima hrane pa se pojavljuju insekti. Početkom karbona, pre 360 miliona godina, biljke malo-pomalo osvajaju obale. Insekti se menjaju. Prvi kičmenjaci izlaze iz vode: to su vodozemci koji su naučili da udišu vazduh i imaju 4 noge za hodanje. Postaju sve brojniji, a iz njih se razvijaju gmizavci koji su u stanju izvan vode da se izležu iz jajeta.

Paleozojska geografija

Na globalnom nivou, paleozoik je bio vreme kontinentalnog okupljanja. Većina kambrijumskog kopna je formirala Gondvanu, superkontinent sastavljen od današnjih kontinenata Afrika, Južna Amerika, Australija, te Antarktik i indijskog potkontinent. Prostirao se od severnih tropa do južnih polarnih područja. S izuzetkom tri glavna kratona (kopnene mase koje formiraju stabilne unutrašnjosti kontinenata) koji nisu deo početne konfiguracije Gondvane, ostatak Zemlje prekrivao je globalni kraton Laurentija, koga su uglavnom sačinjavali današnja Severna Amerika i Grenland, okrenut za 90° u smeru kazaljke na satu od svoje sadašnje orijentacije i našao se je uz paleoekvator tokom kambrijskih vremena. Laurentija je bila razdvojena od Gondvane Japatskim okeanom. Manji kraton Baltika bio je smešten u okeanu Japetus, na jugu Laurentije i tik uz severnu marginu Gondvane. Baltiku su sačinjavali veći deo Skandinavije i zapadne Evrope. Istočno od Laurentije, nalazio se sibirski kraton, južno od paleoekvatora, između Laurentije i zapadne obale Gondvane. Sve do kasnog karbona, Sibir se rotirao za 180° od svoje sadašnje orijentacije.

Dok je deo Gondvane bio smešten na ili blizu Južnog pola, nema dokaza o pojavi lednika tokom kambrijskog vremena. Dok se malo zna o sitnijim detaljima kambrijske klime, geološki dokazi pokazuju da su margine svih kontinenata preplavile plitka mora. Najveća eksplozija života ikad zabeležena je upravo unutar tih plitkih mora, o čemu svedoče brojni fosili u formirani stenama tog vremana. Do ordovicijumskog perioda, deo Gondvane počeo je da prelazi preko Južnog pola. Raspodela opsežnih ledenih naslaga, koje su se formirale kasnije u paleozoiku, korištena je za praćenje kretanja delova Gondvane preko i oko Južnog pola.

Tokom paleozoika, Sibir, Baltik i Laurentija takođe su se preselili na nove lokacije. Sibir, u suštini veliki azijski deo današnje Rusije, tokom ranog i srednjeg paleozoika, bio je zaseban kontinent, kada je prelazio iz ekvatorskih u severne umerene širine. Za vreme paleozoika Baltika je prešla paleoekvatorsko područje iz južnih hladnih umerenih širina u severne tople geografske širine. Sudarila se s Laurentijom i pridružila joj se tokom ranog devonskog perioda. Počeci takvih planinskih područja, kao što su Apalači, Kaledonidi i Ural nastali kao rezultat paleozojskog sudara litosfernih ploča. Na kraju paleozoika, kontinuirani pokreti tektonskih ploča prisilili su ove kratone da zajedno formiraju superkontinent Pangea. Velike površine svih kontinenata epizodno su preplavile plitka mora, a najveća izdizanja događale su se tokom ordovicijumskog i ranog karbonskog (misisipijskog) razdoblja.

Paleozojske stene su široko rasprostranjene na svim kontinentima. Većina je sedimentnog porekla, a postoje mnogi dokazi taloženja u plitkim okeanima ili u blizini njih. Među korisnijim vodenim fosilima za korelaciju su trilobiti (karakteristični troglavi morski člankonošci), za kambrijum preko ordovicijskih slojeva. Graptoliti (male kolonije planktonskih životinja), vodiči su za stene datirane od ordovicija do silurskih vremena; konodonti (primitivni hordati sa fosilnim ostacima u obliku zuba), karakteristični su za ordovicijske do permske stene; amonoidi (široko rasprostranjeni izumrli mekušci slični modernom bisernom nautilusu), za devon i kredu. Za stene koje potiču od karbona kroz permsko razdoblje obeležavajući su fusulinidi (jednoćelijskii organizmi slični amebi sa složenim školjkama).

Živi svet

Trilobit

Kambrijumska perioda predstavlja periodu začetka života. U kambrijumu, pre oko 540 miliona godina, na kopnu nije bilo nikakvog života, ali su zato u moru živele raznovrsne biljke i životinje mekog tela: mekušci, meduze, sunđeri. Poznato je da su trilobiti imali veliko horizontalno rasprostranjenje, ali i da je veliki broj rodova izumro krajem kambrijuma. Tokom narednih 160 miliona godina pojavile su se nove morske životinje: korali i morski ljiljani, kao i ribe bez vilica (Агнатха ili kolouste). One su ujedno i prvi kičmenjaci. Ubrzo su se morima i okeanima pojavile razne vrste riba koje su potom nastanile i slatku vodu — jezera i reke. Na kopnu, na obalama močvara, počele su da rastu biljke. Time se pojavila hrana na kopnu, pa su nastali i insekti. Početkom karbona, pre 360 miliona godina, biljke su malo pomalo osvojile obale. Prvi kičmenjaci su izašli iz vode — vodozemci koji su udisali vazduh i razvili 4 noge za hodanje. Postaju sve brojniji, a iz njih se razvijaju gmizavci (Наосаурус) koji su u stanju da se van vode legu iz jajeta.

Praistorija najranijih paleozojskih oblika počinje o život u moru. Jednostavne gljivice i srodni oblici postojali su verovatno u slatkovodnim okruženjima, a fosilni zapisi pružaju dokaze o tim načinima života. Kopnena sredina ranog paleozoika bila je nepogodna za najjednostavnije životne forme. Kambrijska eksplozija bila je nagli i skokovit porast promena u brzini i divergenciji evolucije. Pre otprilike 541 milion godina, na početku kambrijskog perioda, intenzivna diverzifikacija rezultirala je pojavom više od 35 novih životinjskih kolena; međutim, novija otkrića pokazuju da je „eksplozija“ započela otprilike pre 575 miliona godina, na kraju proterozojskog eona (pre 2,5 milijarde do 541 milion godina), s faunom edijakarijuma. Živi svet se brzo diverzifikovao tokom kambrijuma i ordovicijumskog perioda, sa oblicima života, prilagođenim gotovo svim morskim sredinama. Među brojnim opisanim morskim vrstama, fosili trilobita dominiraju kambrijskim stenama, dokbrahiopodi (školjke svetiljke) prevladavaju u slojevima ordovicijskog razdoblja, a i tokom perma.

Nekoliko različitih vrsta organizama nezavisno su prilagođene životu na kopnu, prvenstveno za vreme srednjeg paleozoika. Lišćarske vaskularne biljke (Psilophyta) i beskičmenjaci (stonoge poput člankonožaca) bili su se pojavili na kopnu barem u silurskom periodu. Vertebrata (kičmenjaci) su prešlu su na kopno nakon evolucije vodozemaca iz krosopterigijskih riba koje su prve udisale vazduh tokom devonskih vremena.

Dalje osvajanje Zemlje postalo je moguće tokom karbonskog razdoblja, kada su biljke i životinje evoluirale u pravcu rešenja za savladavanje zavisnosti od vlažnih okruženja za razmnožavanje: spore, koje su odlagane u vodu, zamenjene su semenom kod biljaka semenjačko-papratiskog porekla, a jaja bez jakog omotača zamenjena su jajima amniota sa zaštitnim slojevima kod životinja reptilskog porekla. Letenje se prvi put pojavilo tokom karbonskog perioda kada su insekti razvijali krila. Permskim izumiranjem, na kraju paleozojske ere, eliminisane su takve velike grupe beskičmenjaka kao što su blastoidi (izumrla grupa ečinodermata u vezi sa modernim morskim krastavcima i morskim ljiljanima), fusulinidi i trilobiti.

Ostale glavne grupe, koji su uključivale amonoide, brahiopoda, mahovnjake (mahovinaste životinje), korale i stare krinoide (čašoliki bodljokošci sa pet ili više paperjastih nožica), teško su desetkovane, ali su uspele da prežive. Procenjuje se da je tokom kasnog permskog razdoblja propalo čak 95% morskih beskičmenjaka. Stope izumiranja bile su mnogo niže među kičmenjacima, kako vodenim, tako i kopnenim, i među biljkama. Uzroci ovog izumiranja ostaju nejasni, ali mogu biti povezani sa promenjivom klimom i izuzetno niskim vodostajima tih vremena. Iako manjeg obima, druga važna paleozojska masovna izumiranja dogodila su se na kraju ordovicijuma i tokom kasnog devonskog perioda.

Kopno

Tokom perma okončalo se stvaranje Laurazije, a Gondvana se uvećala čijim spajanjem se formirala Pangea.

Vidi još

• Geološka doba
• Mezozoik
• Kenozoik

Literatura

• Britanski paleozoički fosili (engl. British Palaeozoic Fossils), 1975, Muzej prirodnjačke istorije, London.
• „International Commission on Stratigraphy (ICS)”. Home Page. Pristupljeno 19. 9. 2005. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Amthor, J. E.; Grotzinger, John P.; Schröder, Stefan; Bowring, Samuel A.; Ramezani, Jahandar; Martin, Mark W.; Matter, Albert (2003). „Extinction of Cloudina and Namacalathus at the Precambrian-Cambrian boundary in Oman”. Geology. 31 (5): 431—434. Bibcode:2003Geo....31..431A. doi:10.1130/0091-7613(2003)031<0431:EOCANA>2.0.CO;2. 
• Collette, J. H.; Gass, K. C.; Hagadorn, J. W. (2012). „Protichnites eremita unshelled? Experimental model-based neoichnology and new evidence for a euthycarcinoid affinity for this ichnospecies”. Journal of Paleontology. 86 (3): 442—454. S2CID 129234373. doi:10.1666/11-056.1. 
• Collette, J. H.; Hagadorn, J. W. (2010). „Three-dimensionally preserved arthropods from Cambrian Lagerstatten of Quebec and Wisconsin”. Journal of Paleontology. 84 (4): 646—667. S2CID 130064618. doi:10.1666/09-075.1. 
• Getty, P. R.; Hagadorn, J. W. (2008). „Reinterpretation of Climactichnites Logan 1860 to include subsurface burrows, and erection of Musculopodus for resting traces of the trailmaker”. Journal of Paleontology. 82 (6): 1161—1172. S2CID 129732925. doi:10.1666/08-004.1. 
• Gould, S. J. (1989). Wonderful Life: the Burgess Shale and the Nature of Life. New York: Norton. 
• Ogg, J. (jun 2004). „Overview of Global Boundary Stratotype Sections and Points (GSSPs)”. Arhivirano iz originala 23. 4. 2006. g. Pristupljeno 30. 4. 2006. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Owen, R. (1852). „Description of the impressions and footprints of the Protichnites from the Potsdam sandstone of Canada”. Geological Society of London Quarterly Journal. 8 (1–2): 214—225. S2CID 130712914. doi:10.1144/GSL.JGS.1852.008.01-02.26. 
• Peng, S.; Babcock, L.E.; Cooper, R.A. (2012). „The Cambrian Period” (PDF). The Geologic Time Scale. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 02. 2015. g. Pristupljeno 25. 02. 2021. 
• Schieber, J.; Bose, P. K.; Eriksson, P. G.; Banerjee, S.; Sarkar, S.; Altermann, W.; Catuneau, O. (2007). Atlas of Microbial Mat Features Preserved within the Clastic Rock Record. Elsevier. str. 53–71. ISBN 9780444528599. 
• Yochelson, E. L.; Fedonkin, M. A. (1993). „Paleobiology of Climactichnites, and Enigmatic Late Cambrian Fossil”. Smithsonian Contributions to Paleobiology. 74 (74): 1—74. doi:10.5479/si.00810266.74.1. 
• Emiliani, Cesare. (1992). Planet Earth : Cosmology, Geology, & the Evolution of Life & the Environment. Cambridge University Press. (Paperback Edition ISBN 0-521-40949-7)
• Mikulic, DG, DEG Briggs, and J Kluessendorf. 1985. A new exceptionally preserved biota from the Lower Silurian of Wisconsin, USA. Philosophical Transactions of the Royal Society of London, 311B:75-86.
• Moore, RA; Briggs, DEG; Braddy, SJ; Anderson, LI; Mikulic, DG; Kluessendorf, J (2005). „A new synziphosurine (Chelicerata: Xiphosura) from the Late Llandovery (Silurian) Waukesha Lagerstatte, Wisconsin, USA”. Journal of Paleontology. 79 (2): 242—250. doi:10.1666/0022-3360(2005)079<0242:anscxf>2.0.co;2. 
• Ogg, Jim; June, 2004, Overview of Global Boundary Stratotype Sections and Points (GSSP's) https://web.archive.org/web/20060716071827/http://www.stratigraphy.org/gssp.htm Original version accessed April 30, 2006, redirected to archive on May 6, 2015.
• Beerling, David (2007). The Emerald Planet: How Plants Changed Earth's History. Oxford University Press. ISBN 9780192806024. 
• „The Carboniferous Period”. www.ucmp.berkeley.edu. Arhivirano iz originala 2012-02-10. g. 
• Biello, David (28. 6. 2012). „White Rot Fungi Slowed Coal Formation”. Scientific American. Arhivirano iz originala 30. 6. 2012. g. Pristupljeno 8. 3. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Blackwell, Meredith; Vilgalys, Rytas; James, Timothy Y.; Taylor, John W. (2008). „Fungi. Eumycota: mushrooms, sac fungi, yeast, molds, rusts, smuts, etc”. Arhivirano iz originala 2008-09-24. g. Pristupljeno 2008-06-25. 
• Conybeare, W. D.; Phillips, William (1822). Outlines of the geology of England and Wales : with an introductory compendium of the general principles of that science, and comparative views of the structure of foreign countries. Part I. London: William Phillips. OCLC 1435921. 
• Cossey, P.J.; Adams, A.E.; Purnell, M.A.; Whiteley, M.J.; Whyte, M.A.; Wright, V.P. (2004). British Lower Carboniferous Stratigraphy. Geological Conservation Review. Peterborough: Joint Nature Conservation Committee. str. 3. ISBN 1-86107-499-9. 
• Davydov, Vladimir; Glenister, Brian; Spinosa, Claude; Ritter, Scott; Chernykh, V.; Wardlaw, B.; Snyder, W. (mart 1998). „Proposal of Aidaralash as Global Stratotype Section and Point (GSSP) for base of the Permian System” (PDF). Episodes. 21: 11—18. doi:10.18814/epiiugs/1998/v21i1/003. Pristupljeno 7. 12. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Dudley, Robert (24. 3. 1998). „Atmospheric Oxygen, Giant Paleozoic Insects and the Evolution of Aerial Locomotor Performance” (PDF). The Journal of Experimental Biology. 201 (Pt 8): 1043—1050. PMID 9510518. Arhivirano (PDF) iz originala 24. 1. 2013. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Floudas, D.; Binder, M.; Riley, R.; Barry, K.; Blanchette, R. A.; Henrissat, B.; Martinez, A. T.; et al. (28. 6. 2012). „The Paleozoic Origin of Enzymatic Lignin Decomposition Reconstructed from 31 Fungal Genomes”. Science. 336 (6089): 1715—1719. Bibcode:2012Sci...336.1715F. PMID 22745431. S2CID 37121590. doi:10.1126/science.1221748. hdl:10261/60626 . CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Garwood, Russell J.; Edgecombe, Gregory (2011). „Early terrestrial animals, evolution and uncertainty”. Evolution: Education and Outreach. 4 (3): 489—501. doi:10.1007/s12052-011-0357-y . 
• Garwood, Russell J.; Dunlop, Jason A.; Sutton, Mark D. (2009). „High-fidelity X-ray micro-tomography reconstruction of siderite-hosted Carboniferous arachnids”. Biology Letters. 5 (6): 841—844. PMC 2828000 . PMID 19656861. doi:10.1098/rsbl.2009.0464. 
• Garwood, Russell J.; Sutton, Mark D. (2010). „X-ray micro-tomography of Carboniferous stem-Dictyoptera: New insights into early insects”. Biology Letters. 6 (5): 699—702. PMC 2936155 . PMID 20392720. doi:10.1098/rsbl.2010.0199. 
• Haq, B. U.; Schutter, SR (2008). „A Chronology of Paleozoic Sea-Level Changes”. Science. 322 (5898): 64—68. Bibcode:2008Sci...322...64H. PMID 18832639. S2CID 206514545. doi:10.1126/science.1161648. 
• Heckel, P.H. (2008). „Pennsylvanian cyclothems in Midcontinent North America as far-field effects of waxing and waning of Gondwana ice sheets”. Resolving the Late Paleozoic Ice Age in Time and Space:Geological Society of America Special Paper. 441: 275—289. ISBN 978-0-8137-2441-6. doi:10.1130/2008.2441(19). 
• Hogan, C. Michael (2010). „Fern”. Encyclopedia of Earth. Washington, DC: National council for Science and the Environment. Arhivirano iz originala 9. 11. 2011. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Kaiser, Sandra (1. 4. 2009). „The Devonian/Carboniferous boundary stratotype section (La Serre, France) revisited”. Newsletters on Stratigraphy. 43 (2): 195—205. doi:10.1127/0078-0421/2009/0043-0195. Pristupljeno 7. 12. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Kazlev, M. Alan (1998). „The Carboniferous Period of the Paleozoic Era: 299 to 359 million years ago”. Palaeos.org. Arhivirano iz originala 2008-06-21. g. Pristupljeno 2008-06-23. 
• Krulwich, R. (2016). „The Fantastically Strange Origin of Most Coal on Earth”. National Geographic. Pristupljeno 30. 7. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Martin, R. Aidan. „A Golden Age of Sharks”. Biology of Sharks and Rays | ReefQuest Centre for Shark Research. Arhivirano iz originala 2008-05-22. g. Pristupljeno 2008-06-23. 
• Menning, M.; Alekseev, A.S.; Chuvashov, B.I.; Davydov, V.I.; Devuyst, F.X.; Forke, H.C.; Grunt, T.A.; et al. (2006). „Global time scale and regional stratigraphic reference scales of Central and West Europe, East Europe, Tethys, South China, and North America as used in the Devonian–Carboniferous–Permian Correlation Chart 2003 (DCP 2003)”. Palaeogeography, Palaeoclimatology, Palaeoecology. 240 (1–2): 318–372. Bibcode:2006PPP...240..318M. doi:10.1016/j.palaeo.2006.03.058. 
• Monastersky, Richard (13. 5. 1995). „Ancient Animals Got a Rise out of Oxygen”. Science News. Arhivirano iz originala 3. 1. 2013. g. Pristupljeno 1. 5. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Ogg, Jim (jun 2004). „Overview of Global Boundary Stratotype Sections and Points (GSSP's)”. Arhivirano iz originala 23. 4. 2006. g. Pristupljeno 30. 4. 2006. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Paproth, Eva; Feist, Raimund; Flajs, Gerd (decembar 1991). „Decision on the Devonian-Carboniferous boundary stratotype” (PDF). Episodes. 14 (4): 331—336. doi:10.18814/epiiugs/1991/v14i4/004. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Sahney, S.; Benton, M.J.; Falcon-Lang, H.J. (2010). „Rainforest collapse triggered Pennsylvanian tetrapod diversification in Euramerica”. Geology. 38 (12): 1079—1082. Bibcode:2010Geo....38.1079S. doi:10.1130/G31182.1. 
• Stanley, S.M. (1999). Earth System History. New York: W.H. Freeman and Company. ISBN 978-0-7167-2882-5. 
• Robinson, JM (1990). „Lignin, land plants, and fungi: Biological evolution affecting Phanerozoic oxygen balance.”. Geology. 18 (7): 607—610. Bibcode:1990Geo....18..607R. doi:10.1130/0091-7613(1990)015<0607:llpafb>2.3.co;2. 
• Scott, A. C.; Glasspool, I. J. (18. 7. 2006). „The diversification of Paleozoic fire systems and fluctuations in atmospheric oxygen concentration”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 103 (29): 10861—10865. Bibcode:2006PNAS..10310861S. PMC 1544139 . PMID 16832054. doi:10.1073/pnas.0604090103. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Verberk, Wilco C.E.P.; Bilton, David T. (27. 7. 2011). „Can Oxygen Set Thermal Limits in an Insect and Drive Gigantism?”. PLOS ONE. 6 (7): e22610. Bibcode:2011PLoSO...622610V. PMC 3144910 . PMID 21818347. doi:10.1371/journal.pone.0022610. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Ward, P.; Labandeira, Conrad; Laurin, Michel; Berner, Robert A. (7. 11. 2006). „Confirmation of Romer's Gap is a low oxygen interval constraining the timing of initial arthropod and vertebrate terrestrialization”. Proceedings of the National Academy of Sciences. 103 (45): 16818—16822. Bibcode:2006PNAS..10316818W. PMC 1636538 . PMID 17065318. doi:10.1073/pnas.0607824103. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Wells, John (3. 4. 2008). Longman Pronunciation Dictionary (3rd izd.). Pearson Longman. ISBN 978-1-4058-8118-0. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „A History of Palaeozoic Forests - Part 2 The Carboniferous coal swamp forests”. Forschungsstelle für Paläobotanik. Westfälische Wilhelms-Universität Münster. Arhivirano iz originala 2012-09-20. g. 

Spoljašnje veze

• 60+ images of Paleozoic Foraminifera
• Paleozoic (chronostratigraphy scale)