Википедија

Otrov

Za drugu upotrebu, pogledajte članak Toksin.

Otrovi remete biološke (fiziološke) funkcije organizma izazivajući prolazne ili trajne poremećaje, uključujući i smrt.[1][2] Potpuno tačnu definiciju otrova nije moguće dati. Ista supstanca može biti neškodljiva (pa čak i lekovita) data u jednoj dozi ili na jedan način, a otrovna u drugoj dozi ili primenjena na drugi način. Otrovnost supstance zavisi od apsolutne unete količine, koncentracije, oblika u kome je uneta, načina unošenja, otpornosti organizma itd.

Lobanja sa ukrštenim kostima, simbol otrova

Tako destilovana voda data intravenski izaziva smrt usled osmotske lize eritrocita. Etanol, koji je sam po sebi otrovan, koristi se kao protivotrov kod trovanja metanolom. Isto važi i za atropin, koji je otrov a koristi se kao protivotrov kod trovanja nervnim bojnim otrovima. Za osobe sa nedostatkom odgovarajućih enzima može biti toksična hrana (mleko, proteini).

Prema uzrocima koji dovode do unosa otrova u organizam, trovanja mogu biti zločinačka, samoubilačka, slučajna, medicinska, profesionalna i trovanja kao posledica toksikomanije. Godine 2013. je bilo 3,3 miliona slučaja nenamernog trovanja ljudi.[3] To je dovelo do 98.000 smrtnih slučaja širom sveta, što je smanjenje u odnosu na 120.000 smrtna slučaja iz 1990. godine.[4]

Definicije

uredi

Različiti naučnici su pokušavali da daju tačnu definiciju otrova, kojom bi obuhvatili sve supstance koje se tradicionalno smatraju otrovima, ali ne i supstance koje to tradicionalno nisu:

  • „Otrovi su supstance koje su po svojoj fizičkoj ili hemijskoj prirodi takve da kad uđu u krv ili ljudski organizam i tu ostanu, proizvode prolazne ili trajne poremećaje“ (Klod Bernar)
  • „Otrovi su supstance koje su po svojoj hemijskoj prirodi, količini i koncentraciji strane za ljudski organizam ili pojedine organe, i stoga izazivaju funkcionalne poremećaje u živom organizmu“ (Štarkenštajn)
  • „Otrovi su hemijske supstance stvorene van živog organizma, ili one koje luče živa bića (toksini), a koje unete u ljudski organizam mogu prouzrokovati, pod izvesnim uslovima, bolest ili smrt“ (Levin)
  • „U praktičnom pogledu otrovom možemo smatrati one supstance koje unete u količinama manjim od 5g ili 5ml mogu prouzrokovati loše zdravstveno stanje, oboljenje ili smrt“ (Ki)

Dok su prve tri definicije preopširne i obuhvataju gotovo sve supstance, dotle je poslednja preuska, pa ne obuhvata npr. etanol, ili supstance koje izazivaju hronična trovanja. Da bi se izbeglo davanje opšte definicije otrova, danas se za svako jedinjenje ponaosob definiše toksična i smrtonosna doza.

U biologiji, otrovi su supstance koje mogu izazvati smrt, povredu ili oštećenje organa, tkiva, ćelija i DNK obično hemijskim reakcijama ili drugim aktivnostima na molekularnom nivou, kada je organizam izložen dovoljnoj količini.[5]

Medicina (posebno veterina) i zoologija često razlikuju otrove od toksina i venoma. Otrovi i venomi su toksini, koji su toksikanti koje stvaraju organizmi u prirodi.[6][7] Razlika između otrova i venoma je način isporuke toksina.[6] Otrovi su toksini koji se aktivno isporučuju ubrizgavanjem putem ujeda ili uboda kroz venomski aparat, kao što su očnjaci ili žalci, u procesu koji se zove envenomacija,[8] dok su otrovi toksini koji se pasivno oslobađaju gutanjem, udisanjem, ili se apsorbuju kroz kožu.[6]

Istorija

uredi
 
Trovanje kraljice Bone na slici Jan Matejka.

Tokom ljudske istorije, namerna primena otrova je korišćena kao metod ubistva, kontrole štetočina, samoubistva i pogubljenja.[9][10] Kao metod pogubljenja, otrov se gutao, kao što su to činili stari Atinjani (pogledajte Sokrat), udisao, kao sa ugljen monoksidom ili cijanovodonikom (videti gasnu komoru), ubrizgavan (vidi smrtonosnu injekciju), ili čak kao klizma.[11] Smrtonosni efekat otrova može se kombinovati sa njegovim navodnim magičnim moćima; primer je kineski otrov gu. Otrov se takođe koristio u barutanom ratovanju. Na primer, kineski tekst Huolongjing iz 14. veka, koji je napisao Đao Ju, opisuje upotrebu otrovne mešavine baruta za punjenje bombi granata od livenog gvožđa.[12]

Dok je arsen prirodni otrov za životnu sredinu, njegov veštački koncentrat je nekada imao nadimak prah nasledstva.[13] U srednjovekovnoj Evropi bilo je uobičajeno da monarsi zapošljavaju lične degustatore hrane kako bi sprečili kraljevsko ubistvo, u doba apotekara.

Podela otrova

uredi
 
Šarka, jedna od 3 zmije otrovnice Srbije (uz poskoka i šargana)

Klasifikacija otrova se može izvršiti prema hemijskoj prirodi, poreklu, fiziološkom dejstvu i prema metodama izdvajanja. Po hemijskoj prirodi se otrov može biti: kiselina, baza, metal, metaloid, alkaloid, heterozid, sintetski organski otrov, … Poreklom, otrovi mogu biti biljni, životinjski i mineralni. Po fiziološkom dejstvu se dele na nervne, krvne, korozivne, isl.

 
Vojnik otrovan iperitom i Prvom svetskom ratu

U praksi se najčešće koristi podela prema metodama izdvajanja otrova, koja je od značaja prilikom sistemskog istraživanja otrova u organima trovanih, i to na:

Lečenje trovanja

uredi

Nakon što se ustanovi da je neka osoba otrovana, pristupa se čišćenju digestivnog trakta (ispiranje želuca, forsirano pražnjenje creva upotrebom laksativa), ubrzavanju izbacivanja već unetog otrova (hiperventilacija kod otrova koji se izbacuju preko pluća, forsirana diureza za otrove koji se izlučuju putem bubrega), a po potrebi i veštačkoj detoksikaciji (peritoneumska i hemodijaliza, plazmafereza).

Da bi se neutralisalo dejstvo otrova koji je još uvek prisutan u organizmu, daju se i protivotrovi. Protivotrovi mogu biti fiziološki i hemijski. Fiziološki protivotrovi se vezuju za isti receptor kao i molekul otrova i istiskuju ga sa mesta delovanja (kompetitivna inhibicija) ili na fizički odvojenom mestu u organizmu izazivaju suprotan fiziološki proces kojim poništavaju dejstvo otrova (nekompetitivna inhibicija). Kao fiziološki protivotrovi se koriste atropin kod trovanja organofosfatima ili strihnin pri trovanju barbituratima. S obzirom da i sami fiziološki protivotrovi imaju specifično fiziološko dejstvo u organizmu (tako su i strihnin i tropin poznati otrovi), upotrebljavaju se oprezno i samo u najtežim slučajevima.

Nasuprot fiziološkim, hemijski protivotrovi deluju na sam molekul otrova, neutrališući ga (magnezijum-oksid pri trovanju kiselinama), sprečavajući njegovu resorpciju (tanini grade nerastvorne komplekse sa alkaloidima) i sl.

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „poison at Dorland's Medical Dictionary”. 
  2. ^ "Poison" at Merriam-Webster. Pristupljeno December 26th, 2014.
  3. ^ Global Burden of Disease Study 2013, Collaborator (22. 8. 2015). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 301 acute and chronic diseases and injuries in 188 countries, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013”. Lancet. 386 (9995): 743—800. PMC 4561509  . PMID 26063472. doi:10.1016/s0140-6736(15)60692-4. 
  4. ^ GBD 2013 Mortality and Causes of Death, Collaborators (17. 12. 2014). „Global, regional, and national age-sex specific all-cause and cause-specific mortality for 240 causes of death, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013”. Lancet. 385 (9963): 117—71. PMC 4340604  . PMID 25530442. doi:10.1016/S0140-6736(14)61682-2. 
  5. ^ "Poison" at Merriam-Webster. Retrieved December 26th, 2014.
  6. ^ a b v „Poison vs. Venom”. Australian Academy of Science. 3. 11. 2017. Pristupljeno 17. 4. 2022. 
  7. ^ Chippaux, JP; Goyffon, M (2006). „[Venomous and poisonous animals--I. Overview].”. Médecine Tropicale (na jeziku: francuski). 66 (3): 215—20. ISSN 0025-682X. PMID 16924809. 
  8. ^ Gupta, Ramesh C. (24. 3. 2017). Reproductive and developmental toxicology. Saint Louis. str. 963—972. ISBN 978-0-12-804240-3. OCLC 980850276. 
  9. ^ Kautilya suggests employing means such as seduction, secret use of weapons, poison etc. S.D. Chamola. Kautilya Arthshastra and the Science of Management: Relevance for the Contemporary Society. str. 40. ISBN 81-7871-126-5. 
  10. ^ Kautilya urged detailed precautions against assassination—tasters for food, elaborate ways to detect poison. Boesche Roger (2002). „Moderate Machiavelli? Contrasting The Prince with the Arthashastra of Kautilya”. Critical Horizons: A Journal of Philosophy. 3 (2): 253—276. S2CID 153703219. doi:10.1163/156851602760586671. .
  11. ^ Julius Friedenwald and Samuel Morrison (januar 1940). „The History of the Enema with Some Notes on Related Procedures (Part I)”. Bulletin of the History of Medicine. 8 (1): 113. JSTOR 44442727. Pristupljeno 2021-05-16. 
  12. ^ Needham, Joseph (1986). Science and Civilization in China: Volume 5, Part 7. Taipei: Caves Books Ltd. str. 180. 
  13. ^ Yap, Amber (14. 11. 2013). „Arsenic The "Inheritance Powder."”. prezi.com. Prezi. Pristupljeno 19. 3. 2018. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
 
Otrov na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Отров&oldid=28937025”