Шарган
Шарган (лат. Vipera ursinii) је најмања и најређа европска змија отровница којој прети изумирање. Једна је од три змије отровнице на територији Србије и Републике Српске.
| Шарган | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Reptilia |
| Ред: | Squamata |
| Подред: | Serpentes |
| Породица: | Viperidae |
| Род: | Vipera |
| Врста: | V. ursinii
|
| Биномно име | |
| Vipera ursinii (Bonaparte, 1835)
| |
| Синоними[2] | |
|
Списак
| |
Физички изглед
уредиПросечна величина одраслих јединки Шаргана креће се између 30 и 50 центиметара. Најдужа јединка може да достигне дужину од свега 50 до 60 центиметара.
Основна боја шаргана креће се од светлосиве до светлобраонкасте у зависности од пола. Има јасно изражене цик-цак шаре које су обично тамнобраон или сивкасте боје. Бочно, дуж леђа налазе јој се браон или црне туфне. Доња страна тела је обично беле или сиве боје. Глава јој је овална са три крупне крљушти. Леђне крљушти имају гребен. Јасно је одвојена од тела. Као и код осталих отровница, реп шаргана је краћи у односу на тело. Тело је здепасто. На горњој страни главе има тамни узорак у облику латиничног слова В, а од ока до врата се протеже тамна пруга која се наставља у пеге дуж бочне стране тела. Мужјаци и женке постоји полни диморфизам видљив у величини и боји, те дужини репа. Мужјаци су углавном светлосиви с израженијом цик-цак шаром (оштри рубови). Мужјаци имају дужи реп у односу на женке. Али су женке веће.
Зенице шаргана су вертикалне као и код других змија отровница.[3]
Размножавање
уредиШарган је једна је од „најстидљивијих” змија. Највећи део године проводи под земљом или старим корењем дрвећа.
Хладни део године, од октобра-новембра до марта-априла проводи у мировању, зимском сну (хибернација). Мужјаци излазе први, углавном у априлу у зависности од временских услова. Женке се појављују две до три недеље касније. Убрзо након тога ове змије крећу и са парењем.
Не полаже јаја, већ рађа потпуно формиране младе. На свет могу донети од две до седам младих змија дужине од 13 до 15 центиметара не тежих од три грама.
Исхрана
уредиШаргани се углавном хране зрикавцима и скакавцима, а ређе глодарима и гуштерима.
Отров
уредиОтров шаргана је слабог интензитета и није опасан по човека, и реакција места уједа је слична убоду пчеле или осе. [4]
Распрострањеност
уредиОбично избегава места где има људи и склања се када осети вибрације тла. Уколико се осете угроженим, уклупчају се и држе усправно главу. Своје негодовање исказују гласним сиктањем. До уједа најчешће долази када се нагази.
Највише воли планине. Насељава високопланинске пашњаке и ливаде изнад 1500 метара надморске висине.
Насељава простор Француске, Шпаније и Балканског полуострва.
У Србији ова врсте отровнице је веома мало распрострањена. Углавном насељава станишта на Проклетијама и Шар планини.
Као најређа змија у Србији, шарган је строго заштићен у Србији, ИУЦН статус: ВУ
Референце
уреди- ^ Joger, Ulrich; Isailovic, Jelka Crnobrnja; Vogrin, Milan; Corti, Claudia; Sterijovski, Bogoljub; Westerström, Alexander; Krecsák, László; Pérez Mellado, Valentin; Sá-Sousa, Paulo; Cheylan, Marc; Plezueguelos, Juan M.; Sindaco, Roberto (2009). „Vipera ursinii ”. The IUCN Red List of Threatened Species. 2009: e.T22997A9406628. doi:10.2305/IUCN.UK.2009.RLTS.T22997A9406628.en. Приступљено 16. 1. 2018.
- ^ McDiarmid RW, Campbell JA, Touré T Snake Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference. 1999. ISBN 978-1-893777-01-9., Vol. 1. Washington, District of Columbia: Herpetologists' League. (volume).
- ^ „Српско херпетолошко друштво”. Архивирано из оригинала 28. 04. 2017. г. Приступљено 20. 05. 2017.
- ^ „Koje zmije žive na Balkanu, ima li otrovnih i šta raditi ako vas ujede?”.
Литература
уреди- Golay P, Smith HM, Broadley DG, Dixon JR, McCarthy CJ, Rage J-C, Schätti B, Toriba M Endoglyphs and Other Major Venomous Snakes of the World: A Checklist. Geneva: Azemiops. 1993.
- Latifi M (1991). „Vipera ursinii”. The Snakes of Iran. Oxford, Ohio: Society for the Study of Amphibians and Reptiles. ISBN 978-0-916984-22-9.
- Шукало Г. (2022). Гмизавци Републике Српске - Бања Лука: Природно-математички факултет, Универзитет у Бањој Луци, (Бања Лука: Vilux), ISBN 978-99976-86-03-9
- Veith, G. (1991). Die Reptilien Bosniens und der Herzegowina. 1. Herpetozoa 3(3-4): 97-196
- Едукативне табле Природњачког одјељења Музеја у Добоју
Спољашње везе
уреди- Vipera ursinii at the Reptarium.cz Reptile Database. Accessed 2 September 2007.
- Meadow viper (Vipera ursinii ) at ARKive. Accessed 5 October 2006.
- Vipera ursinii at Amphibians and Reptiles of Europe. Accessed 9 October 2006.
- Orsini's viper, Vipera ursinii at Reptiles & Amphibians of France. Accessed 30 October 2006.
- Stefan, ZAMFIRESCU; Alexandru, STRUGARIU; Iulian, GHERGHEL; Oana, ZAMFIRESCU. „HUMAN IMPACT ON HABITATS OF THE MEADOW VIPER (VIPERA URSINII) IN EASTERN ROMANIA” (PDF). Iasi University, Faculty of Biology. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 04. 2016. г. Приступљено 5. 4. 2016.
- Vipera eriwanensis at Checklist of Armenia's Amphibians and Reptiles, Tadevosyan's Herpetological Resources. Accessed 30 March 2007.
