Nemački jezik

Nemački jezik (nemački:  Deutsch , Deutsche Sprache) jedan je od jezika zapadne grupe germanskih jezika i spada među najveće svetske jezike. To je maternji jezik najvećeg broja stanovnika Evropske unije.

Nemački jezik
Deutsche Sprache, Deutsch
Izgovor	[ˈdɔʏtʃ]
Govori se u	Nemačka Austrija Švajcarska Lihtenštajn i u 37 drugih država.
Broj govornika	maternji: 95 miliona, sekundarni: 80-85 miliona (nedostaje datum)
Jezička porodica	indoevropski kentumski germanski zapadnogermanski labski germanski visokonemački srednjonemački Nemački jezik
Pismo	latinica (nemački alfabet)
Zvanični status
Službeni jezik u	Austrija Belgija Italija (Bolcano (okrug)) Nemačka Lihtenštajn Luksemburg Švajcarska Evropska unija Dalje zvanični jezik: Krahule, Slovačka (Službeni jezik opštine) Namibija (Nacionalni jezik; službeni jezik 1984–90) Poljska (Pomoćni jezik u 22 gradskim opštinama u vojvodstvu Opolje) Vatikan (Administrativni i upravni jezik Švajcarske garde)
Priznati manjinski jezik u	Češka Danska Mađarska Namibija Rumunija Slovačka Poljska Rusija (Azov) Ukrajina Italija (Furlanija-Julijska krajina, Trentino, Pijemont, Dolina Aoste) Kazahstan Brazil (Espirito Santo) Bosna i Hercegovina
Reguliše	Savet za nemačku ortografiju (nemački: Rat für deutsche Rechtschreibung)
Jezički kodovi
ISO 639-1	de
ISO 639-2	ger (B) deu (T)
ISO 639-3	deu
Regije u svetu u kojima se govori nemački jezik   Službeni jezik   Ko-službeni jezik
Rasprostranjenost nemačkog jezika u Evropi   Nemački je službeni jezik (de jure ili de facto) i prvi jezik većinske populacije   Nemački je službeni jezik sa još nekim jezikom, ali ne i prvi jezik većinske populacije   Nemački jezik (ili nemački dijalekt) je jezik manjine   Nemački jezik se govori u manjinskoj populaciji, ali nije manjinski jezik

Nemačkim jezikom se govori u Nemačkoj, Austriji, Lihtenštajnu, u dve trećine Švajcarske, u dve trećine provincije Južni Tirol u Italiji, istočnim kantonima Belgije i u pograničnim delovima Danske.

U Luksemburgu (nem. Luxemburg), kao i u francuskim oblastima Alzas (nem. Elsass) i Lorena (nem. Lothringen), starosedeoci ovih oblasti govore različitim nemačkim dijalektima, dok je deo stanovništva ovladao standardnim nemačkim (posebno u Luksemburgu), mada je u Alzasu i Lorenu francuski jezik potisnuo nemački u poslednjih četrdeset godina.

Male zajednice koje govore nemačkim jezikom opstale su u Rumuniji, Češkoj, Mađarskoj, posebno Rusiji, Kazahstanu i Poljskoj, mada su masivne emigracije stanovništva nemačkog porekla iz ovih zemalja u Nemačku smanjile broj govornika u ovim zajednicama.

Van Evrope, najveće zajednice u kojima se govori nemački jezik nalaze se u SAD (u državama Severnoj i Južnoj Dakoti, Montani, Viskonsinu i Indijani; u Brazilu (oblasti Rio Grande do Sul, gde je nastao nem. Riograndenser Hunsrückisch, Sveta Katarina, Parana i Espirito Santo), u koje je migriralo milione Nemaca u zadnjih dvesta godina; ali većina njihovih potomaka ne govori nemački.

Zajednice u kojima se govori nemački se mogu takođe naći u bivšoj nemačkoj koloniji Namibiji, kao i drugim zemljama u koje su emigrirali Nemci, kao npr. Kanada, Island, Argentina, Meksiko, Paragvaj, Čile, Peru, Venecuela, Tajland i Australija.

Nemački jezik je maternji jezik oko sto miliona ljudi u Evropi (podaci iz 2004), odnosno maternji je jezik 13,3% Evropljana, što ga čini jezikom kojim se služi najviše govornika u Evropi bez Rusije, više od francuskog jezika (66,5 miliona govornika 2004) i engleskog jezika (64,2 miliona govornika 2004). Nemački je treći jezik po broju onih koji ga uče u školama, drugi po broju onih koji ga uče u Evropi, i treći u SAD (posle španskog i francuskog). Nemački je jedan od zvaničnih jezika Evropske unije, gde je treći jezik po broju onih koji ga uče (odmah posle francuskog).

Standardni nemački jezik nije nastao iz nekog dijalekta, već su ga osmislili pesnici, filozofi i drugi obrazovaniji ljudi. U 16. veku Martin Luter je preveo Bibliju na nemački, svesno spajajući karakteristike različitih dijalekata. Želeo je da što veći broj ljudi razume prevod.

Sa Geteom i Šilerom u 18. veku na vrhuncu je bila standardizacija nemačkog jezika. Sa više od 120 miliona govornika u 38 zemalja sveta, nije začuđujuće da se razlikuje upotreba nemačkog jezika. Kao i engleski, i nemački jezik je pluricentričan i sa tri glavna centra u kojima se koristi: Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj. U nemačkom se sve imenice pišu velikim slovom.

Istorija

Zbog premeštanja stanovništva, zbog puteva komunikacija i trgovine (uglavnom reka), izolovanosti (visokih planina i nepreglednih šuma) razvili su se različite dijalekti nemačkog jezika. Ovi dijalekti, ponekad međusobno i nerazumljivi, korišćeni su u Svetom rimskom carstvu.

Kako je Nemačka bilo podeljena na mnogo država, jedino što je podsticalo standardizaciju nemačkog jezika je želja pisaca da ih što veći broj ljudi razume.

Kada je Martin Luter preveo Bibliju (Novi zavet 1521, Stari zavet 1534), svoj prevod je uglavnom bazirao na već razvijenom jeziku, koji je u to vreme bio najrazumljiviji jezik. Ovaj jezik je bio zasnovan prvenstveno na gornjosaksonskom dijalektu i dijalektima srednje Nemačke (leksikonski i gramatički) i sačuvao je puno od srednjovisokonemačkog, (za razliku od dijalekata srednje i severne Nemačke u kojima je genitiv već počeo da nestaje). Tradicionalni jezik u Hanoveru je bio ostfalski dijalekat niskonemačkog jezika, čiji je izgovor standardnog nemačkog postao norma. Pošto je na kraju odabran ostfalski dijalekat niskonemačkog jezika, kao norma za čitanje, došlo je do toga da su u standardni nemački ušle reči iz niskonemačkog, što je jedan od razloga zašto se u standardnom nemačkom nije u potpunosti desila zamena suglasnika u visokonemačkom. U početku, uz svaku Bibliju dolazila je i lista reči koje nisu poznate u tom dijalektu i njihov prevod. Katolici su u početku odbijali Luterov prevod i pokušali su da stvore sopstveni katolički standard (Gemeines Deutsch) - koji se od „protestantskog Nemačkog“ razlikovao u sitnim detaljima. Tek je sredinom 18. veka, stvoren standard koji je dobro prihvaćen, čime se završio period ranonovovisokonemačkog.

Nemački je bio jezik trgovine i vlasti u Habzburškom carstvu, koje je okruživalo velike površine centralne i istočne Evrope. Do sredine 19. veka bio je to jezik ljudi iz gradova u najvećem delu carstva. Znanje nemačkog je značilo da je govornik bio trgovac, urbani čovek, a ne njegovu nacionalnost. Neki gradovi, poput Praga i Budimpešte (Budim), su postepeno bili germanizovani u godinama nakon njihovog ulaska pod habzburšku vlast. Drugi, poput Bratislave, su prvobitno naseljeni tokom habzburškog perioda i bili su primarno nemački u to vreme. Nekoliko gradova, kao što je Milano su ostali prvobitno ne-nemački. Međutim, većina gradova su bili primarno nemački u ovom periodu, kao što su Budimpešta, Bratislava, Zagreb, i Ljubljana, iako su bili okruženi teritorijama u kojima su se govorili drugi jezici.

Otprilike do 1800, standardni nemački je bio gotovo jedino pisani jezik. U ovom periodu, ljudi u urbanim krajevima severne Nemačke, koji su govorili dijalektima koji su se značajno razlikovali od standardnog nemačkog, učili su ga gotovo kao strani jezik i trudili se da ga izgovaraju što je sličnije moguće onome šta je napisano. Propisane smernice za izgovor su običavale da smatraju severno-nemački izgovor standardom. Ipak, stvarni izgovor standardnog nemačkog varira od regiona do regiona.

Mediji i štampana dela su gotovo uvek na standardnom nemačkom (nem. Hochdeutsch), koji razumeju u svim teritorijama na kojima se govore nemački jezici (sa izuzetkom predškolske dece u zonama u kojima se govore samo dijalekti - na primer Švajcarska — ali u eri televizije čak i predškolska deca nauče standardni nemački još pre polaska u školu).

Prvi rečnik braće Grim, koji se sastoji iz 16 delova objavljivanih između 1852 i 1960, je najsveobuhvatniji rečnik nemačkog. 1860. godine, gramatika i pravopis su se prvi put pojavili u Dudenovom priručniku. 1901, ovo je proglašeno standardnom definicijom nemačkog jezika. Zvanične izmene su učinjene tek 1998. godine, kada je nemačka pravopisna reforma stupila na snagu u svim zemljama u kojima se govori nemački. Od tada je pravopis nemačkog u tranziciji, sa obavezom da se u roku od osam godina pređe na novi pravopis. Pošto su obrazovanje i kultura, po nemačkom zakonu u nadležnosti nemačkih pokrajina, razlike u pogledima na pravopisnu reformu i dalje usporavaju sprovođenje te reforme.

Tokom sedamdesetih godina XIX veka, nemački jezik je potisnuo latinski na svim glavnim evropskim i američkim univerzitetima tog doba.

• 
  Poznavanje nemačkog jezika u EU sa Hrvatskom, Švajcarskom, Lihtenštajnom i Turskom
• 
  Natpisi na nemačkom jeziku u Namibiji

Čitanje i fonetika

Glavni članak: Fonetika nemačkog jezika

Čitanje i fonetika se u ovom primeru baziraju na standardnom književnom nemačkom.

Samoglasnici

Monoftonzi

• a: [aː] ako je posle njega jedan suglasnik
• a: [a] ako je posle njega dvostruki suglasnik
• ä, ae, e: [eː] glas ae je isto što i ä, samo se najčešće koristi kada na tastaturi nema slova ä
• ä, ae: [ɛ] ako se posle njih nalazi dvostruki suglasnik
• e, ä, ae: [ɛː] ako se posle njih nalazi jedan suglasnik
• e: ​[⁠ə⁠]​ se tako čita kada se nalazi na kraju ili pri kraju reči ili u prefiksima ge- i be-
• er: [ɐ] se tako čita na kraju reči. Ne važi za jednosložne reči
• i: [ɪ]​
• ie: [iː]​ ne važi za strane reči i države koje se završavaju na -ien
• o: [⁠ɔ⁠​]​ kada se posle njega nalazi dvostruki suglasnik
• o, ow: [oː] kada se posle njega nalazi jedan suglasnik. Glas ow se uglavnom nalazi kod imena naselja
• ö, oe: [​øː⁠] (ili muklo e), kaže se e, samo se skupe usne u krug kao da će se reći o. Ovako se čitaju ako se posle njih nalazi jedan suglasnik. Glas oe je isto što i ö, samo se najčešće koristi kada na tastaturi nema slova ö
• ö, oe: [​œ⁠] ovako se čitaju ako se posle njih nalazi dvostruki suglasnik. Otvorenije je od glasa [​øː⁠]
• r: [ɐ̯] kada je na kraju sloga ili kada posle njega postoje još neki suglasnici u jednosložnoj reči, npr.: erst (prvi). Kraj sloga je u nemačkom najčešće posle samoglasnika
• u: [​uː⁠⁠] ovako se čita ako se posle njega nalazi jedan suglasnik
• u: [​ʊ⁠⁠] ovako se čita ako se posle njega nalazi dvostruki suglasnik
• ü, ue, ui, y: [yː] (ili fućkajuće i), kaže se i, samo se skupe usne u krug kao da će se reći u. Ovako se čitaju ako se posle njih nalazi jedan suglasnik. Glas ue je isto što i ü, samo se najčešće koristi kada na tastaturi nema slova ü
• ü, ue, ui, y: [​ʏ⁠] ovako se čitaju ako se posle njih nalazi dvostruki suglasnik. Treba nagovestiti da je ovaj glas otvoreniji od glasa [​yː⁠]

U primerima je već primećeno da se samoglasnici razlikuju po dužini u zavisnosti od toga gde se nalaze. U istim slučajevima kada su produženi može da se posle njih nalaze i h, ß i kada se ss koristi umesto ß, primer: Höhle [h​øːlə], Mühle [ˈmyːlə] i Straße [ˈʃtʁaːsə].

Takođe, kada se nalazi afrikat [p͡f] i nekoliko različitih suglasnika posle samoglasnika, tada se samoglasnik kratko čita, npr.: gültig: [ˈgʏ⁠ltɪç].

Kratki samoglasnici se uglavnom javljaju kod nekoliko različitih suglasnika i dva udvostručena suglasnika.

Treba reći da se ponekada odstupa od pravila čitanja najčešće kod građenja reči ili pojedinih pozajmljenica. Npr., u reči zuerst se glas ue čita baš onako kako je napisano, a ne [​ʏ⁠] ili [yː].

Diftonzi

• ei, ai, ey, ay: [aɪ̯]​
• au: [aʊ̯]​
• eu, äu, aeu: [ɔʏ] ili [ɔɪ̯]

Eu se tako ne čita samo u rečima Museum (muzej), Eureka (eureka), Feuilleton (članak) i kod pozajmljenica koje se završavaju na -eur

Suglasnici

• c: [t͡s] (ispred e, i & y)
• c: [k] u ostalim slučajevima. Kada je c samo kako god se čita (da nije u digrafima ch i ck) se nalazi u stranim rečima i vlastitim imenima
• ch: [x] (ređe kao [χ]) kada se nalazi posle slova a, o & u
• ch: [ç] kada je u ostalim slučajevima. To je meko h
• chs: [ks] jedino ne važi kod reči nächst
• ck, k: [k]
• el: [l̩] se tako čita na kraju reči, osim ako slovo l nije dvostruko
• em: [m̩] se tako čita na kraju reči
• en: [n̩] se tako čita na kraju reči
• f, ph, v: [f] digraf ph se uglavnom nalazi kod reči grčkog porekla
• g: [g]
• h: [-] ne čita se uopšte kada je u sredini reči
• j: [j]
• ng: [ŋ]
• nk: [ŋk]
• pf: [​p͡f​]
• qu: [kv]
• r, rh: [ʁ] ili [ʀ] u ostalim slučajevima. Slično zvuče i oba nastaju kod grla
• s: [z] pre samoglasnika
• sch: [ʃ]
• sp: [ʃp] se tako čita kada je na početku reči ili u izvedenim rečima koje koriste reč koja počinje na sp
• ss, ß: [s]
• st: [ʃt] se tako čita kada je na početku reči ili u izvedenim rečima koje koriste reč koja počinje na st
• t, dt, th: [t]
• tsch, tzsch, zsch: [t͡ʃ] glasovi tzsch i zsch se uglavnom nalaze kod imena
• ti: [t͡sɪ̯] na kraju ili pri kraju reči latinskog porekla koje se završavaju na nastavke -tion, -tia, -tial, -tiar, -tiär, -tie, -tiell, -tient, -tiös, -tium
• w: [v]
• z, tz: [t͡s] jedino ne važi ovo za reč Quiz

Dvostruka slova se čitaju kao i da je samo jedno napisano.

Ponekada se odstupa od pravila čitanja najčešće kod građenja reči. Npr., u rečima Walhai i enthalten se slovo h se čita.

Kada su neka imena ili strane reči u pitanju, odstupa se od pravila čitanja, npr.: Verb, Alkohol ili Johann.

Specijalna kombinacija

• ig: [ɪç]​ na kraju reči, čak i kada se doda slovo t ili reč keit.

Glasovi kod pozajmljenica

• dsch: [d͡ʒ]​ kada se taj glas transkribuje na nemački
• g: [ʒ]​ kod francuskih pozajmljenica, kada je g iz francuskih pozajmljenica ispred e, i i y.

Zvučni glasovi na kraju reči i pre bezvučnog suglasnika

Glasovi na kraju reči ili pre bezvučnog suglasnika se čitaju kao:

• b: [p]
• g: [k]
• d: [t]
• w: [f]

Bezvučni suglasnici u nemačkom, ali i u srpskom su: [p], [t], [k], [s], [ʃ], [t͡ʃ], [f], [h] i [t͡s]. Nemački takođe poseduje bezvučne glasove [x], [χ] i [ç]. Ne poseduje bezvučni glas [t͡ɕ] i zvučne [d͡ʑ], [d͡ʒ] i [ʒ] u svojim rečima, isključivo u pozajmljenicama. Ako ispada da se neki od zvukova koji ne postoji u nemačkom, kao npr., u reči Dschungel, znači da je glas transkribovan (prilagođen jeziku na kom se prevodi) na nemački.

Ostala slova i glasovi, sem ovih u pravilu čitanja, čitaju se kao i u srpskom.

Primeri gde se oni glasovi upotrebljavaju

Samoglasnici

Monoftonzi

• a - [aː]: kam
• a - [a]: Kamm
• ä, ae, e- [eː]: stehlen
• ä, ae, e - [ɛ]: stellen
• e, ä, ae - [ɛː]: Käse, Pflege
• e - ​[⁠ə⁠]​: besprechen, gewinnen, bitte
• er - [ɐ]: weiter, Teilnehmer
• i - [ɪ]​: Schnitt, Mittwoch
• ie - [iː]: Wien, bieten
• o - [⁠ɔ⁠​]​: offen, Holz
• o, ow - [oː]: Ofen
• ö, oe - [​øː⁠]: Höhle, Österreich (kao izuzetak), König
• ö, oe - [​œ⁠]: Löffel, öffnen
• r - [ɐ̯]: jährlich, erfahren, Tier, Stern
• u - [​uː⁠⁠]: Zug
• u - [​ʊ⁠⁠]: Mutter, Verwendung
• ü, ue, ui, y - [yː]: Mühle, über, Hygiene, typisch
• ü, ue, ui, y - [​ʏ⁠]: Müller, Füller, Uelzen

Diftonzi

• ei, ai, ey, ay - [aɪ̯]​: Fleisch, Main, Steyr, Haydn
• au - [aʊ̯]​: auf, laufen
• eu, äu, aeu - [ɔʏ] ili [ɔɪ̯]: Deutschland, Eule

Suglasnici

• c - [t͡s]: Jacek, Mercedes
• c - [k]: Cottbus, Marcus
• ch - [x]: machen, beachten
• ch - [ç]: ich, Rechnung
• chs - [ks]: sechs, Achsen
• ck, k - [k]: Knie, Rücken
• el - [l̩]: Nahrungsmittel, Löffel
• em - [m̩]: großem
• en - [n̩]: zeichnen, malen
• f, ph, v - [f]: Frage, Phänomen, verstehen
• g - [g]: Geist, gültig
• h - [-]: Fahrer, froh
• j - [j]: Jahr, jung
• ng - [ŋ]: Junge, Erklärung
• nk - [ŋk]: Bank
• pf - [​p͡f​]: Pfirsich, Pflege, Apfel
• qu - [kv]: bequem, Quatsch, Quelle
• r, rh - [ʁ] ili [ʀ]: Rechner, Rücken
• s - [z]: Seite, gesamt
• sch - [ʃ]: Schweiz, schlafen
• sp - [ʃp]: sprechen, abspielen
• ss, ß - [s]: Spaß, essen
• st - [ʃt]: Straße, Stück, Stein, Frühstück, Liechtenstein
• t, dt, th - [t]: Tür, Stadt, Thema
• tsch, tzsch, zsch - [t͡ʃ]: Deutsch, Nietzsche
• ti - [t͡sɪ̯]: Navigation, Patient
• w - [v]: Wasser, Wetter
• z, tz - [t͡s]: Zeichnung, Herz, Matratze

Specijalna kombinacija

• ig - [ɪç]​: sonnig, Geschwindigkeit, beschäftigt

Zvučni glasovi na kraju reči i pre bezvučnog suglasnika

• b - [p]: ab, Abschnitt
• g - [k]: Tag, gesagt
• d - [t]: spielend

Klasifikacija i srodni jezici

Prevod Biblije Martina Lutera iz 1534.

Nemački je član visokonemačke grupe, koja pripada zapadnogermanskoj grani germanskih jezika, koja je član indoevropske porodice jezika.

Susedni jezici

Nemački jezik, zajedno sa holandskim i luksemburškim, kao sa svojim najbližim rođacima, formira čvrst i dobro definisan jezički region, koji je od drugih jezika odvojen jezičkim granicama. Njegovi susedi su: na severu frizijski i danski jezik; na istoku poljski jezik, gornjolužičkosrpski jezik, donjolužičkosrpski jezik, češki jezik, slovački jezik i mađarski jezik; na jugu slovenački jezik, italijanski jezik, frijulski jezik, ladinski jezik i retoromanski jezik; na zapadu francuski jezik, holandski jezik i luksemburški jezik. Sem frizijskog, holandskog i luksemburškog, nijedan od ovih jezika nije iz zapadnogermanske grupe, tako da se jasno razlikuju od nemačkog, luksemburškog, holandskog i frizijskog. Iako je frizijski u bliskoj vezi sa nemačkim, holandskim i luksemburškim, oni nisu međusobno razumljivi.

Situacija je složenija kada se uzme u vidu odnos između nemačkog i holandskog. Do skora, kroz ceo prostor na kome se govori nemačkim postojala je jezička neprekidnost (kontinuum), bez jezičkih granica. Na takvom prostoru, svaki dijalekat je razumljiv sa njegovim susedom, ali dijalekti koji su fizički udaljeni često nisu međusobno razumljivi. Nemačko-holandski kontinuum se deli na dve grupe dijalekata: niskonemački (germanski) i visokonemački (germanski) varijetet, prema tome da li se u njima javila promena suglasnika; holandski je deo dijalekata niskofranačkog, koji su sličniji niskonemačkom, nego visokonemačkom. Iz političkih razloga, nemački i holandski dijalekti počeli su da divergiraju tokom XX veka. Takođe, u Nemačkoj i Holandiji, neki dijalekti su blizu izumiranja, jer su ih zamenili standardni nemački, odnosno holandski. Zbog toga, u toku je formiranje jezičke granice između Nemačke i Holandije.

Dok je nemački jezik kao što je već rečeno na mnogo načina sličan holandskom, veoma se razlikuju u izgovoru. Govorniku jedne zemlje bi bila potrebna vežba da bi naučio da razume govornika druge zemlje. Uporedite, npr.:

hol. Het kleinste kameleon, dat volledig volwassen is, is 2 cm lang, en het grootste kan gemakkelijk een lengte van 80 cm bereiken.

nem. Das kleinste Chamäleon, das vollständig ausgewachsen ist, ist 2 cm lang, und das größte kann leicht eine Länge von 80 cm erreichen.

Najmanji kameleon, koji je potpuno odrastao je dug 2 cm, a najveći može lako da dostigne dužinu od 80 cm.

Evo još jedne rečenice:

hol. Het snelste landdier is de cheeta. Hij kan tot 120 kilometer per uur lopen.

nem. Das schnellste Landtier ist der Gepard. Er kann bis zu 120 km/h schnell sein.

Najbrža kopnena životinja je gepard. Može da ide i do 120 kilometara na čas.

Holanđani uglavnom mogu da razumeju pisani nemački, a Nemci koji govore niskonemačkim (niskonemačkim uglavnom govore stariji ljudi) uglavnom mogu da razumeju pisani holandski, ali imaju problema da razumeju govorni jezik. Takođe, holandski ima dosta različitije čitanje, u odnosu na nemački, te je to jedan od isto bitnih razloga zašto se ne mogu razumeti u govoru.

Ako se vrši grupisanje zapadnogermanskih jezika, holandski je niskofranački, a nemački je visokonemački. U visokonemačke dijalekte spadaju jidiš i luksemburški (ponekada se smatra samo dijalektom nemačkog, iako je tu 10-15% reči koje nemački uopšte ne sadrži), te bi trebalo sa znači su to najsličniji jezici standardnom nemačkom. Uporedite njih sa istim onim rečenicama kod holandskog, npr.:

jid. דער קלענסטער קאַמיליאָן, וואָס איז גאָרן צו געוואַקסן, איז 2 סענטימעטער לאַנג, און דער גרעסטער קען גרינג עררעכטן 80 סענטימעטער. (Der klengster kamiljon, vos iz gorntsu gevaksn, iz 2 centimeter lang, un der greystn ken gring errekhtn 80 centimeter.)

luks. De kleinste Chamäleon, deen vollwuesseger ass, ass 2 cm laang, an de gréissten kann liicht eng Längt vun 80 cm erreechen.

nem. Das kleinste Chamäleon, das vollständig ausgewachsen ist, ist 2 cm lang, und das größte kann leicht eine Länge von 80 cm erreichen.

Najmanji kameleon, koji je potpuno odrastao je dug 2 cm, a najveći može lako da dostigne dužinu od 80 cm.

Evo one druge rečenice:

jid. דער שנעלסטער לאַנדטיער איז דער גאַפּאַרד. ער קען שטייגן ביז צו 120 קילאָמעטער פּער שטונדה. (Der shnelster landtir iz der gapard. Er ken shtaygn biz tsu 120 kilometer per shteynde.)

luks. De snelste Landdéieren ass de Gepard. Hie kann bis zu 120 Kilometer pro Stonn lafen.

nem. Das schnellste Landtier ist der Gepard. Er kann bis zu 120 km/h schnell sein.

Najbrža kopnena životinja je gepard. Može da ide i do 120 kilometara na čas.

Iako su jako slični, postoje nekih bitnih razliki, ne samo u rečniku, već i u redosledu reči i samom čitanju.

Zvanični status i broj govornika

Oko 100 miliona ljudi govori nemački kao maternji jezik i isto toliko kao strani jezik. Nemački jezik trenutno uči oko 15,5 miliona ljudi širom sveta. Postoji rastući ili stalni trend u ovom pogledu u većini zemalja.

Sedam država i teritorija koje imaju nemački kao jedan od službenih jezika organizovano je u Savet nemačkog pravopisa. Pored toga, od 2004. godine održava se godišnji neformalni sastanak zemalja nemačkog govornog područja, koji okuplja šefove država svih šest suverenih država u Evropi koje koriste nemački kao jedan od svojih državnih službenih jezika.

Geografski ključni podaci jezičkog područja

Najzapadnija tačka zatvorenog nemačkog govornog područja u srednjoj Evropi, u kojoj je nemački ili nemački dijalekat aktuelni razgovorni jezik, je opština Rambruh u Luksemburgu. Tačno 850 km istočno nalazi se austrijska opština Dojč Jarndorf u Burgenlandu, njena najistočnija tačka. Na severu, nemačka zajednica List na Ziltu označava kraj jezičke oblasti, koja se nalazi skoro tačno 1005 km severno od svog kolege, švajcarske zajednice Cermat na Materhornu.

Nemački kao maternji jezik

Broj govornika

Od početka 1990-ih, broj onih koji govore nemački maternji jezik širom sveta je bio oko 90 do 100 miliona. Kvantitativne razlike nastaju zbog nekoliko faktora.

U većini zemalja, pripadnost jezičkoj grupi ili maternjem ili drugom jeziku ljudi se ne evidentira statistički i stoga se može samo ekstrapolirati (često netačno). Štaviše, u anketama koje se sprovode, dvojezični ljudi (tj. sa dva maternja jezika) često mogu dati samo jedan odgovor.

Pripadnost nekih (često jakih govornika) varijeteta nemačkom jeziku, tj. na krovni jezik nemački, je kontroverzan ili se promenio u novijoj istoriji (npr. alzaški, luksemburški i limburški).

U mnogim slučajevima se ne pravi razlika između izvornih govornika i onih koji govore drugi jezik (npr. mnogi ljudi sa migracionim poreklom u zemljama nemačkog govornog područja), već samo zbir ili samo prvi.

Ethnologue procenjuje da broj prvih i drugih govornika standardnog nemačkog u Nemačkoj iznosi oko 79 miliona, od čega je oko 71 milion onih koji prvi govore. Ne uključuje (često dvojezične) govornike drugih varijanti širom sveta (npr. bavarski, švajcarski nemački ili riograndenski hunsrički) i takođe ističe da je lista nepotpuna. Prema Ethnologue-u, širom sveta postoji oko 76 miliona prvog i 56 miliona drugih govornika standardnog nemačkog, što zajedno čini oko 132 miliona govornika. Ako se doda navedeni broj govornika standardnog nemačkog sa onima od varijanti koje nisu navedene pod „Standardni nemački“, dobija se oko 90 miliona prvih govornika nemačkog. Na osnovu reprezentativnih istraživanja i statistike stanovništva, drugi autori pretpostavljaju da ima najviše oko 95 miliona izvornih govornika. Izveštaji o do 105 miliona govornika najverovatnije uključuju druge govornike i/ili kontroverzne, ali jake varijante zvučnika. U 2012. nemački je bio najrasprostranjeniji maternji jezik u Evropskoj uniji.

Standardni nemački je zvanični jezik u Nemačkoj, Lihtenštajnu i Austriji; jedan je od zvaničnih jezika Švajcarske (zajedno sa francuskim, italijanskim i retoromanskim jezikom) i Luksemburga (zajedno sa francuskim i luksemburškim jezikom). Koristi se kao lokalni zvanični jezik i regionima gde se govori nemački u Belgiji, Italiji, Danskoj i Poljskoj. Nemački je jedan od 24 zvaničnih jezika Evropske unije.

Nemački jezik je takođe manjinski jezik u Kanadi, Francuskoj, Rusiji, Kazahstanu, Tadžikistanu, Poljskoj, Rumuniji, Togou, Kamerunu, SAD, Namibiji, Brazilu, Paragvaju, Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Holandiji, Sloveniji, Ukrajini, Hrvatskoj, Moldaviji, Australiji, Letoniji, Estoniji i Litvaniji.

Nemački je nekad bio lingua franca srednje, istočne i severne Evrope. Uticaji iz engleskog su se u nemačkom tek skoro počeli osećati. Međutim, nemački je među najpopularnijim jezicima u svetu, i drugi po popularnosti u Evropi. 38% svih Evropljana tvrdi da mogu da se sporazumeju na nemačkom (ne uključujući ljude čiji je maternji jezik nemački). U Poljskoj, na primer, lakše je naći nekog ko dobro govori nemački nego engleski, što se može objasniti velikim prisustvom nemačkih medija na tom prostoru.

Nemački je treći jezik po zastupljenosti na internetu, iza engleskog i ruskog, sa učešćem od 5,9% veb-sajtova.

Dijalekti

Izraz „nemački“ koristi se za dijalekte Nemačke, Austrije, dela Švajcarske i nekih susednih zemalja, kao i za govore kolonija i etničkih grupa koje su osnovali Nemci (npr. Nemački u SAD).

Razlike među nemačkim dijalektima su značajne. Samo su susedni dijalekti međusobno razumljivi. Za govornika standardnog nemačkog (nem. Hochdeutsch), većina dijalekata nije razumljiva.

Nemački dijalekti se dele na "niskonemački" i "visokonemački". Da li su oni različiti jezici, ne postoji tačan odgovor; međutim, tačno je da formiraju dijalektski kontinuum gde je svaki dijalekt u tesnoj vezi sa susednim dijalektom, bez obzira da li se radi o niskonemačkom ili visokonemačkom.

Govornici srpskog jezika mogli bi da budu zavarani nazivima ova dva varijeteta i da pomisle da su nazive dobili prema nekoj vrsti socijalnog vrednovanja tih idioma, gde bi visokonemački imao neku „prednost“ nad niskonemačkim. To ne može biti dalje od istine. Nazivi ova dva varijeteta nastali su prema njihovoj geografskoj distribuciji: niskonemački jezik govori se na severnoj polovini Nemačke, koja je sama ravnica, odnosno nizija, dakle - nizak teren. A visokonemački jezik govori se na jugu i sredini Nemačke, u Austriji, u Švajcarskoj i u Lihtenštajnu, gde su uglavnom brda i planine, dakle - visok teren. Ukoliko i postoji neko socijalno vrednovanje ovih varijeteta, prednost će uvek biti data niskonemačkom - mada treba imati na umu da kod Nemaca, Švajcaraca i Austrijanaca to vrednovanje nije izraženo kao npr. kod govornika srpskog ili engleskog jezika (najčešće se svako, uključujući: pisce, političare, javne ličnosti, profesore, itd, uvek služi svojim rodnim dijalektom i ponosan je na njega).

U dijalektima niskonemačkog i holandskog nije izvršena zamena suglasnika kao u visokonemačkom, što dovodi do toga da su holandski i niskonemački uzajamno razumljiviji. Niskonemački jezik se drugačije zove i niskosaksonski, koji se sastoji iz dijalekata kojima se govori u nemačkim ravnicama i u istočnoj Holandiji. Vidi gore za razliku između nemačkog i holandskog.

Dijalekti visokonemačkog dele se na srednjonemački jezik i gornjonemački jezik. Srednjonemački dijalekti uključuju: rajnski, luksemburški (koji se smatra sve više jezikom), mozelskofranački, rajnskofranački, hesenski, tirinški i gornjosaksonski, i njime se govori u istočnoj Belgiji, Luksemburgu, delovima Francuske, i u Nemačkoj između reke Majne i severnih nizija. Standardni nemački se uglavnom zasniva na dijalektima srednje Nemačke. Dijalekat na kojem je standardni nemački u velikoj meri baziran jeste gornjosaksonski dijalekat.

Gornjonemački dijalekti uključuju alemanski jezik (na primer švajcarski nemački - nem. Schweizerdeutsch), švapski (nem. Schwäbisch), istočnofranački (nem. Ostfränkisch), austro-bavarski (nem. Bairisch) jezik. Njima se govori u Alzasu, južnoj Nemačkoj, Lihtenštajnu, Austriji i u delovima Švajcarske gde se koristi nemački, kao i Italije. Oni se onako, malo više ralikuju od ostalih dijalekata, ali se ne upotrebljavaju puno u privatnom životu. Najviše se upotrebljavaju u porodičnim uslovima.

Visokonemački kojim govore Jevreji Aškenazi (uglavnom u bivšem Sovjetskom Savezu) imaju nekoliko jedinstvenih crta, i uglavnom se smatraju zasebnim jezicima (Jidiš).

Još jedan visokonemački jezik koji se koristi u Luksemburgu takođe ima nekoliko jedinstvenih crta (prvenstveno u vokabularu), i od 1984. se sve više smatra zasebnim jezikom, iako postoji nešto ljudi i lingvista koji ga smatraju samo dijalektom nemačkog (Luksemburški).

Dijalekti nemačkog kojima se govorilo u kolonijama liče na dijalekte nemačkog kojima govore/su govorili Nemci koji su tu došli (npr. pensilvanijski nemački liči na dijalekt nemačkog zvan palatinski).

U SAD, druga generacija imigranata stvorila je nov varijetet koji je kombinacija nemačkog jezika sa gramatikom i pravopisnim pravilima engleskog. On uglavnom nije razumljiv ni za jedne, ni za druge. Govornici ga nazivaju „američki nemački“ (nem. Amerikanischdeutsch).

Standardni nemački

Dobrodošli na Bulevar, Novi Sad (bilbord dobrodošlice na nemačkom jeziku na Bulevaru u Novom Sadu, postavljen tokom muzičkog festivala EXIT 2010).

Nemačka lingvistika dijalektima naziva samo regionalne varijetete, ne i varijetete standardnog nemačkog.

Standardni nemački je nastao ne samo kao dijalekat nekog posebnog regiona, već kao pisani jezik. Međutim, na nekim mestima je standardni nemački potisnuo dijalekte (posebno u velikim gradovima Nemačke i Austrije).

Standardni nemački se razlikuje po regionima, naročito među zemljama u kojima je on zvaničan jezik, u rečniku, malo u izgovoru, pa čak i donekle u gramatici. Ove razlike ne treba mešati sa razlikama u dijalektima. Iako su dijalekti u maloj meri uticali na standardni nemački, oni se veoma razlikuju. Nemački jezik se stoga smatra pluricentričnim jezikom.

U većini oblasti, govornici koriste mešavinu jezika (dijalekte kao i standardni nemački), zavisno od situacije.

U Švajcarskoj se, naprotiv, retko koriste mešavine standardnog nemačkog i dijalekta, i standardni nemački se skoro isključivo koristi kao pisani jezik. Ovakvo stanje naziva se diglosija. Standardnim nemačkim se retko govori, npr. sa govornikom koji ne razume švajcarske dijalekte, a očekuje se da se koristi u školi.

Primer teksta

Član 1 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima:

Alle Menschen sind frei und gleich an Würde 
und Rechten geboren. Sie sind mit Vernunft und 
Gewissen begabt und sollen einander im Geist der Brüderlichkeit begegnen.

Gramatika

Glavni članak: Gramatika nemačkog jezika

Nemački je infleksijski jezik - što znači da se odnosi među rečeničkim elementima iskazuju promenom reči, odnosno dodavanjem nastavaka (nastavci za padež, nastavci za broj, nastavci za vreme za glagole ...).

Padeži i njihova funkcija

U nemačkom postoje 4 padeža. To su: nominativ, genitiv, dativ i akuzativ. Takođe, imenice retko kada dobijaju nastavke za padež.

Nominativ

Nominativ se u nemačkom baš kao i u srpskom upotrebljava kada se radi o gramatičkom subjektu.

Genitiv

Genitiv se uglavnom koristi kada se iskazuje neka pripadnost, npr. u rečenici: Das ist das Telefon eines Freundes (ovo je prijateljov telefon). Za ovaj padež je u muškom i srednjem rodu obavezno da se doda nastavak pri deklinaciji. Genitiv ličnih zamenica ne postoji. Kada se misli da imena osoba imaju genitiv, to se uglavnom misli ovako: Das ist Martins Telefon (ovo je Martinov telefon). U ostalim slučajevima se genitiv ne upotrebljava (i za imena).

Dativ

Dativ se koristi baš kao i u srpskom da se nekom nešto namenjuje ili predlaže. Takođe, srpski lokativ je u nemačkom dativ. Postoji takođe i iskazivanje pripadnosti kada se iskazuje sa predlogom von, npr. u rečenici Das ist das Telefon von einem Freund (ovo je prijateljov telefon). Takav način se nastoji da se češće upotrebljava nego genitiv da bi se jezik olakšao. Jedino gde ne može da se zameni za genitiv jeste kada je u pitanju veznik wegen (zbog) kao u rečenici Wegen der Autobahn (zbog autoputa). Za ovaj padež je u množini obavezan nastavak. Baš kao i u srpskom, tako se dativ u nemačkom koristi kada je neko stanje mirovanja, kada se telo ne kreće, odnosno kada pripovedač koji priča o sebi ili nekoj drugoj osobi koja ne hoda, ne ide ili ne trči. Npr. u rečenici Ich bin im Zug (u vozu sam). Predlog im je kombinacija predloga in (u) i člana muškog ili srednjeg roda (u ovom slučaju muškog roda) u dativu dem. Ta kombinacija može i za predloge an (na, kao u srpskom primeru na zidu), von (od, kada zamenjuje genitiv), zu (značenje je kao i englesko to, ali se na njega nalepi samo m, kada su u pitanju muški i srednji rod, odnosno r, kada je u pitanju ženski rod) i bei (kod). Međutim, ako se predlog završava na suglasnik, skloni se taj poslednji suglasnik i tek onda zalepi m, kada su u pitanju muški i srednji rod. Npr.: Im Kino i In dem Kino. Ne može takođe da se lepi ni za jedan predlog slovo r da se pokaže da je u pitanju ženski rod, osim za predlog zu. A ako se upotrebljava dativ za stanje kretanja, kazalo bi se, npr.: Ich gehe zum Kino (idem do bioskopa).

Akuzativ

Akuzativ se koristi baš kao i u srpskom, kada se iskazuje neki pravi objekat ili kada se iskazuje nečija pripadnost, npr. u rečenicama Ich habe einen Termin (imam sastanak) i Für einen Bruder (za brata). Takođe se koristi kada hoće da se iskaže neko stanje kretanja, npr. u rečenici Ich gehe in den Park (idem u park). Kada se neki predlozi nalaze sa imenicom i članom srednjeg roda, onda se predlog i član spajaju, npr.: Ich gehe ins Kaufhaus. Ovde su se predlog in i član das spojili, samo što se od člana uzima slovo s i stavlja na predlog. Isto se može primeniti i kod predloga an, auf i für.

Promena članova i rodovi

Glavni članak: Gramatički i prirodni rod u nemačkom jeziku

U nemačkom postoje tri roda: muški, ženski i srednji (sa množinom kao jedan zaseban rod, gde nema tri ista ista u množini), gde postoje tri određena i dva neodređena člana za jedninu, a za množinu postoji samo određen član die:

Der - označava muški rod ;

Die - označava ženski rod ;

Das - označava srednji rod ;

Die - označava množinu.

Ovo su neodređeni članovi:

Ein - označava muški i srednji rod ;

Eine - označava ženski rod.

Ovo su odrični članovi (koji imaju identične oblike i upotrebu kao i neodređeni članovi, samo što postoji jedan i za množinu):

Kein - označava muški i srednji rod ;

Keine - označava ženski rod i množinu.

Svi oni se menjaju u određenim situacijama, tj. u promeni padeža ili broja imenice.

Deklinacija

Evo tabele deklinacije određenih članova i člana množine:

Padež	muški	srednji	ženski	množina
Nominativ	der	das	die
Genitiv	des		der
Dativ	dem		der	den
Akuzativ	den	das	die

Evo tabele deklinacije neodređenih članova:

Padež	muški	srednji	ženski
Nominativ	ein		eine
Genitiv	eines		einer
Dativ	einem
Akuzativ	einen	ein	eine

Evo tabele deklinacije odričnih članova:

Padež	muški	srednji	ženski	množina
Nominativ	kein		keine
Genitiv	keines		keiner	keiner
Dativ	keinem			keinen
Akuzativ	keinen	kein	keine

Promena imenica

Nemačke imenice spadaju u:

• jednu od tri deklinacije
• jedan od tri roda: srednji, ženski i muški. Završetak reči može da da informaciju o rodu; za većinu imenica rod ne zavisi od nastavka (za razliku od srpskog, gde su imenice koje se završavaju suglasnikom muškog roda, sa -a ženskog, a sa -o i -e srednjeg)
• dva broja: jedninu i množinu (neki jezici imaju i dvojinu, npr. staroslovenski)
• četiri padeža: nominativ, genitiv, dativ i akuzativ (sa sličnim značenjem kao i u srpskom jeziku)

Iako je nemački infleksijski jezik, u odnosu na starovisokonemački, islandski ili ferjarski, broj nastavaka je znatno manji. Tri roda nestaju u množini, koji se ponaša kao četvrti rod. Sa četiri padeža i tri roda i množinom, postoji ukupno 16 kombinacija padeža i roda/broja. Dodavanje nastavaka na imenice je obavezno za genitiv muškog i srednjeg roda, ali ne za ženski rod ili množinu. Sa druge strane, nastavak je obavezan u dativu množine, osim ako se reč završava na -n ili -s. Postoje i nastavci za dativ muškog i srednjeg roda, ali se vrlo retko sreću, čak ređe nego što se npr. aorist koristi u standardnom srpskom jeziku kada bi trebalo (uglavnom se menja perfektom). Ta vrsta deklinacije se zove n-deklinacija ili slaba deklinacija.

Nemački pravopis, za razliku od drugih, zahteva pisanje imenica velikim slovom, čak iako nisu na početku rečenice. Kao i kod drugih zapadnogermanskih jezika, i u nemačkom kada se navodi ime jezika, piše se velikim početnim slovom, npr.: Die Deutsche Sprache (nemački jezik).

Kod nemačke složenice, levi delovi reči modifikuju značenje desnih, npr. Regenschirm (srp. kišobran). Za razliku od srpskog gde se složenice sa većim brojem reči pišu odvojeno (stoga i nemamo utisak da su složenice), u nemačkom se one pišu sastavljeno, npr. Hundehütte (srp. kućica za pse).

Najduža zvanična reč u nemačkom jeziku je Donau­dampf­schiff­fahrts­elektrizitäten­haupt­betriebs­werk­bau­unter­beamten­gesellschaft (Pod-državno preduzeće za izgradnju glavnog depoa Dunavske pare) od 80 slova.

Promena prideva

Postoje tri tipa deklinacije prideva: jaka, slaba i mešovita. Jaka se koristi kada nema nijednog člana, slaba kada je tu određeni, a mešovita kada je tu neodređeni član.

Jaka deklinacija prideva (deklinacija bez ijednog člana) Padež Deklinacije prideva schön (lep) muški rod srednji rod ženski rod množina Nominativ schöner schönes schöne Genitiv schönen schöner Dativ schönem schöner schönen Akuzativ schönen schönes schöne

Slaba deklinacija prideva (deklinacija sa određenim članom) Padež Deklinacije prideva groß (velik) muški rod srednji rod ženski rod množina Nominativ große großen Genitiv großen Dativ Akuzativ großen große großen

Mešovita deklinacija prideva (deklinacija sa neodređenim članom) Padež Deklinacija prideva wild (divlji) muški rod srednji rod ženski rod Nominativ wilder wildes wilde Genitiv wilden Dativ Akuzativ wilden wildes wilde

Promena glagola

Nemački glagoli se menjaju prema:

• jednoj od dve konjugacije, slaboj i jakoj. Postoji oko 200 glagola koji se nepravilno menjaju.
• tri lica: prvom, drugom i trećem
• dva broja: jednini i množini
• tri načina: indikativ, kondicional (subjunktiv i kondicional se u nemačkom ne razlikuju) i imperativ
• dva roda: aktiv i pasiv; pasiv se deli na statički i dinamički.
• dva prosta vremena (prezent, preterit) i 4 složena vremena (perfekat, pluskvamperfekt, futur, futur II)

Takođe postoje brojni načini da se proširi značenje osnovnog glagola korišćenjem više prefiksa, npr. er (jedan od prefiksa koji menja značenje glagola) + fahren (voziti) = erfahren (iskusiti, saznati).

Infinitivni nastavak za sve glagole u nemačkom je -(e)n.

Primer menjanja pravilnih glagola kommen (doći):

Lice	jednina	množina
1. lice	ich komme	wir kommen
2. lice	du kommst	ihr kommt
3. lice	er, sie, es kommt	sie/Sie kommen

Pisanje

Nemački jezik je pisan latiničnim alfabetom, pored standardnih 26 latiničnih znakova, nemački poseduje tri samoglasnika sa preglasima (umlautima): Ää, Öö i Üü, kao i poseban znak za "ss" (ß) (es cet ili tvrdo S), koji se koristi posle dugih samoglasnika i diftonga i ne koristi se na početku reči (takođe se uopšte ne koristi u Švajcarskoj).

Alfabet

Glavni članak: Nemačka abeceda

A a	B b	C c	D d	E e	F f
G g	H h	I i	J j	K k	L l
M m	N n	O o	P p	Q q	R r
S s	T t	U u	V v	W w	X x
Y y	Z z	Ä ä	Ö ö	Ü ü	ß

Sličnosti sa engleskim i škotskim jezikom

Postoji mnogo reči koje su po obliku i značenju slične engleskom, ali i škotskom. Pritom, sva tri jezika prpadaju zapadnogermanskoj grupi germanskih jezika, iako su engleski i škotski imali jak uticaj romanskih jezika i dobili dosta više romanskih reči nego nemački.

Nemačka reč	Značenje	Engleska i škotska reč koja joj je slična i znači isto
		engleska reč	škotska reč
hallo	zdravo	hello	hullo
gut	dobar, dobra	good	guid
best	najbolji	best	best
Danke	Hvala	Thanks	Thanx
Bett	krevet	bed	bed
Finger	prst	finger	finger
haben	imati	to have	tae hae
Haus	kuća	house	hoose
Katze	mačka	cat	cat
lachen	smejati se	to laugh	tae lauch
Nacht	noć	night	necht
Schiff	brod	ship	ship
Boot	čamac	boat	boat
singen, sang, gesungen	pevati, pevaše, otpevati	sing, sang, sung	sing, sang, sung
Tag	dan	day	day
Wetter	vreme (meteorološko)	weather	wather
wollen	hteti	will	will
Winter	zima	winter	wynter
Mutter	majka	mother	mither
Vater	otac	father	faither
Bruder	brat	brother	brither
Cousin [kuˈzɛ̃ː], Cousine [kuˈziːnə]	rođak, rođaka	cousin	cousin
Pfeife	cev	pipe	pipe
Sommer	leto	summer	sommer
Buch	knjiga	Book	buke
Maus	miš	mouse	mouse
Bär	medved	bear	bear
Elefant	slon	elephant	elephant
Fuchs	lisica	fox	fox
Rhinozeros	nosorog	rhinoceros	rhinoceros
Republik	republika	republic	republic
Bäckerei	pekara	bakery	bakery
vergessen	zaboraviti	to forget	tae forget
Wasser	voda	water	watter
Melone	dinja	melon	melon
Wassermelone	lubenica	watermelon	watermelon
Apfel	jabuka	apple	apple
Honig	med	honey	honey
Tomate	paradajz	tomato	tomato
Schuh	cipela, čizma, patika	shoe	shoe
Öl	ulje	oil	oile
Eis	led, sladoled	ice, ice cream	ice, ice cream
Olive	maslina	olive	olive
Milch	mleko	milk	milk
Käse	sir	cheese	cheese
Reis	riža, pirinač	rice	rice
Bohne	pasulj	bean	bean
Ei	jaje	egg	egg
Schulter	rame	shoulder	shoulder
Arm	ruka	arm	arm
Hand	šaka	hand	hand
Haar	kosa	hair	hair
Fähre	trajekt	ferry	ferry
fühlen, sich fühlen	osetiti, osećati se	to feel	tae feel
schwimmen	plivati	to swim	tae swim
reiten	jahati	to ride	tae ride
klettern	penjati se	to climb	tae climb
Wind	vetar	wind	wind
Windsurfen	jedrenje na dasci	windsurfing	windsurfing
allein	sam, sama	alone	alone
hungrig	gladan, gladna	hungry	hungry
durstig	žedan, žedna	thirsty	thirsty
Kirche	crkva	church	kirk
Moschee	džamija	mosque	mosque
warm	topao, topla, toplo	warm	warm
kühl	hladan, hladna, hladno	cool	cool
exzellent	odličan, odlična, odlično	excellent	excellent
reich (sa malim nemačkim r)	bogat	rich	rich
Horn	truba, rog	horn	horn
Regen	kiša	rain	rain
Sturm	oluja, grmljavina	storm	storm
Regenbogen	duga	rainbow	rainbow
Schnee	sneg	snow	snow
Hagel	grad	hail	hail
Regenschauer	pljusak	rain shower	rain shower
kommen	doći	to come	tae come

Ako se ove reči razlikuju u ponekom suglasniku, to je zbog zamene suglasnika koja se dogodila u visokonemačkom.

U engleskom postoji sufiks za kretanje "wards" i u nemačkom isto i sično zvuči i izgleda i taj sufiks je "wärts".

U engleskom postoji sufiks less i reč free za opisivanje da tu nema, ne postoji nešto ili se odriči kao i sa srpskim prefiksom bez. U nemačkom takođe postoje takve reči, samo su obe sufiksi i to su los i frei u zavisnosti od uloge.

Postoje reči koje su po obliku slične onima u engleskom jeziku, ali razlikuju se u značenju.

Nemačka reč	Prevod nemačke reči	Engleska reč koja joj je slična, a znači različito ili slično	Prevod engleske reči
Dogge	doga	dog	pas
sich drehen	vrteti se	to throw	baciti
ernten	brati (glagol)	to earn	zarađivati
Gift	otrov	gift	poklon
Hund	pas	hound	lovački pas
Knabe	dečko	knave	nož
Knecht	sluga	knight	vitez
nehmen	uzeti	numb	opijen
raten	savetovati	to read	čitati
ritzen	grebati	to write	pisati
Schmerz	bol	smart	pametan
rächen	osvetiti	to wreak (havoc)	iskaliti (kao bes)
Tisch	sto	dish	posuda
werfen	baciti	to warp	izobličiti
Zeit	vreme	tide	plima
Mais	kukuruz	mice	miševi
bekommen	dobiti	become	postati
nein	ne	nine	devet
bald	uskoro	bald	ćelav

Sličnosti sa ostalim germanskim jezicima

Pošto je nemački zapadnogermanski jezik, kao što su holandski, afrikans, frizijski jezici..., nemački je sa njima najsrodniji. Iako su malo slabije nemačkom slični severnogermanski jezici, kao što su švedski, norveški, danski..., nemački i sa njima dosta nekih malih sličnosti deli, iako više sličnosti deli sa holandskim, afrikansom, frizijskim jezicima... Kao što je već spomenuto u temi susedni jezici, nemački i holandski su veoma slični, ali, imaju i dosta sitnih razliki koje ih razdvajaju u govornom razumevanju.

Ostali zapadnogermanski jezici

Postoji mnogo reči koje su po obliku i značenju slične ostalim zapadnogermanskim jezicima. Ako ovde ne budu bile reči slične nemačkom, to je pretežno zbog pozajmljivanja drugih reči.

primer	nemački	luksemburški	jidiš (transkr.)	holandski	afrikans	frizijski			nisko- nemački
						zapadni	zaterlandski	severni
aerodrom	Flughafen	Fluchhafen	ערפּאָרט (erport)	luchthaven	lughawe	loftthaven	lufthafen	luchthafen	flughafen
saobraćaj	Verkehr	Verkéier	פאַרקער (farker)	verkeer		ferkear	verkear		verkeer
vreme	Zeit	Zäit	צייַט (tsayt)	tijd	tyd	tiid	tied
beli luk	Knoblauch	Knuewelek	גאַרלעיק (garleik)	knoflook	knoffel	knoflook	knobloch	knoblauch
ptica	Vogel	Vugel	פויגל (foygl)	vogel	voël	fûgel	vögel	vugel	vogel
pas	Hund	Hond	הונט (hunt)	hond		hûn	hund
životinja	Tier	Déier	כייַע (khaye), טיער (tir)	dier
kašika	Löffel	Läffel	לעפל (lefl)	lepel		leppel	läipel	loofel	leffel
ključ	Schlüssel	Schlëssel	שליסל (shlisl)	sleutel		kaai	schlautel	slüüssel	schlüssel
godina	Jahr	Joer	יאָר (yor)	jaar		jier	jahr	jaar
drvo	Baum	Bam	בוים (boym)	boom		beam	boom
konj	Pferd	Päerd	פערד (ferd)	paard	perd	paard			pferd
nilski konj	Nilpferd	Nilpferd, Hippopotamus	ניסי פערד (nisi ferd)	nijlpaard	nijlpaard, hippopotamus	nylpferd	nilpferd	nijlpaard	nilpferd
oblak	Wolke	Wollek	וואָלקן (volkn)	wolk					wolken
kiša	Regen	Reen	רעגן (regn)	regen	reën	rein	reen		regen
kobasica	Wurst	Wurscht, Zoossissmetzler	וואָרשט (vorst)	worst	wors	worst	wurst		wurst
Nemačka	Deutschland	Däitschland	דייטשלאנד (deytshland)	Duitsland		Dútslân	Dütschland		Dütschland, Deitschland
Austrija	Österreich	Éisträich	עסטרייך (estreykh)	Oostenrijk	Oostenryk	Eastryk	Österriek		Österreich

U ovim primerima se viđa da nemački deli dosta sličnih reči i sa ostalim zapadnogermanskim jezicima.

Jedna stvar vrlo specifična za sve zapadnogermanske jezike (sem engleskog i škotskog), kao i danski i ferjarski, jeste to da brojeve od 21 do 100, a da nisu desetice idu po sistemu jedinica + desetica, npr.: einundzwanzig (doslovno prevedeno: jedan i dvadeset). Pritom se sve to piše zajedno.

Jedna stvar specifična za sve zapadnogermanske jezike (sem engleskog i škotskog), jeste to da se glasovi [b], [d], [g] i [z] na kraju reči ili pre bezvučnog suglasnika pretvore u [p], [t], [k] i [s].

Severnogermanski jezici

Iako je nemački zapadnogermanski jezik, deli dosta nekih sličnih reči i sa severnogermanskim jezicima. Ako ovde ne budu bile reči slične nemačkom, to je pretežno zbog pozajmljivanja drugih reči. U ovim primerima će se najviše razlikovati islandski i ferjarski.

primer	nemački	švedski	norveški		danski	islandski	ferjarski
			književni	novi
rez	Schnitt	snitt			snit	skurður
prosek	Durchschnitt	medelvärde, genomsnitt	gjennomsnitt		gennemsnit	meðaltal	meðal
krastavac	Gurke*	gurka*	agurk*			agúrka*	agurka*
vreme	Zeit	tid				tími	tíð
narandža	Apfelsine	apelsin	appelsin			appelsína	appelsin
ptica	Vogel	fågel	fugl
pas	Hund	hund				hundur
životinja	Tier	djur	dyr			dýr
godina	Jahr	år				ár
prevod	Übersetzung	översättning	oversettelse	omsetjing	oversættelse	þýðing	umseting
kiša	Regen	regn				rigning	regn
Nemačka	Deutschland	Tyskland				Þýskalandi	Týskland
Austrija	Österreich	Österrike	Østerrike		Østrig	Austurríki	Eysturríki

*Reč u nemačkom, ali i u drugim navedenim jezicima potiče od slovenskih jezika.

Promena suglasnika u visokonemačkom

Promena suglasnika u visokonemačkom se desila u nekoliko faza:

Faza 1		Faza 2		Faza 3
Zvukovi su se menjali između samoglasnika		Zvukovi su se menjali na početku; posle r/l; kada su u dvostrukom suglasniku		Zvukovi su se menjali u svim sredinama
Zvuk u niskonemačkom, holandskom ili engleskom	Zvuk u visokonemačkom	Zvuk u niskonemačkom, holandskom ili engleskom	Zvuk u visokonemačkom	Zvuk u niskonemačkom, holandskom ili engleskom	Zvuk u visokonemačkom
p	f	p	pf	b	p (ova promena se desila u malom broju reči u standardnom nemačkom)
t	ss ili ß	t	z ili tz (kada je t bilo u dvostrukom suglasniku)	d	t
k, (c i q u engleskom, i donekle malo i u holandskom)	ch	k	kch (u gornjonemačkim dijalektima)	g	k (ova promena se desila u malom broju reči u standardnom nemačkom)
		s	sch (pre nekog suglasnika, izuzev suglasnika p i t)
nnem. slapen	nem. schlafen	hol. pijp	nem. Pfeife	engl. rib	nem. Rippe
hol. bijten	nem. beißen	nnem. tamm	nem. zahm	nnem. dag	nem. Tag
engl. milk	nem. Milch	engl. swimming	nem. Schwimmen	hol. brug	nem. Brücke

Ove promene se nisu desile za sve reči u standardnom nemačkom (iako je pretežno baziran na gornjosaksonskom dijalektu srednjonemačkih dijalekata), jer je ostfalski dijalekat niskonemačkog jezika postao norma za izgovor standardnog nemačkog, gde su prisvojene reči od niskonemačkog jezika.

Neke od ovih promena se nisu desile u ostalim jezicima i dijalektima visokonemačkog. Npr., promena d u t se nije desila u luksemburškom.

Takođe, kada se u engleskom, holandskom ili niskonemačkom pojavljuju reči od 3 ili 4 slova, npr. engl. lip, u nemačkom se to poslednje slovo duplira i doda na kraju -e, pr. nem. Lippe.

Postoji i još jedna promena koja se desila u visokonemačkom, ali i u niskonemačkom, holandskom, afrikansu, ali i kod pojedinih reči u frizijskom, danskom, švedskom i norveškom, koja se nije desila u engleskom, islandskom i ferjarskom:

Promena zvukova θ (u islandskom kao Þ) i ð (u engleskom se oba pišu kao th) koji se nalaze u engleskom, islandskom i ferjarskom (u ferjarskom nema θ) u slovo d kod visokonemačkog, ali i kod niskonemačkog, holandskog, afrikanskog, i kod pojedinih reči u frizijskom, danskom, švedskom i norveškom (u frizijskom, švedskom, norveškom i danskom su se ta dva zvuka mnogo češće pretvarala u t, nego u d)
Zvuk u engleskom, islandskom i ferjarskom	Zvuk u visokonemačkom, ali i u niskonemačkom, holandskom, afrikansu, ali i kod pojedinih reči u frizijskom, danskom, švedskom i norveškom
engl. the	nem. der
engl. think	nem. denken
isl. þýska	nem. Deutsch

Ovo je razlog zašto nemački još uvek ima slovo d, i pored toga što se desila promena d u t.

U standardnom nemačkom i jidišu se desila još jedna promena. Zvukovi [v] i [f] su se pretvorili u [b] između samoglasnika ili posle slova r/l. U istim slučajevima se desila promena glasa [j] u [g].

Pozajmljenice

U nemačkom postoji puno pozajmljenica iz drugih jezika, posebno francuskog, latinskog, grčkog, skorije i iz engleskog jezika, ali i drugih. Većina ovih reči imaju isto ili slično značenje kao u prvobitnom jeziku, ali neke od njih su promenile značenje. Ove reči, koje su često pozajmljivane od strane drugih jezika nazivamo internacionalizmima.

Reči slovenskog porekla je malo; primer: Grenze (granica), Gurke (krastavac) i Palatschinken (palačinke).

Nemačka reč	Značenje	Poreklo
Armee	armija, vojska	francuski
Arrangement	aranžman (muzički)	francuski
Butter	puter, maslac	grčki
Camp	kamp	engleski
Cañon	kanjon	španski
Chance	šansa	francuski
Computer	računar	engleski
Courage	hrabrost	francuski
Chutzpah	besraman	jidiš
Disposition	loš položaj	latinski
Feuilleton	članak	francuski
Futur	buduće vreme	latinski
Genre	žanr	francuski
Kaffee	kafa	italijanski
Kukumer	krastavac	latinski
Mammut	mamut	mansijski
Mikroskop	mikroskop	grčki
Moskito	komarac	španski
Orange	pomorandža, narandža, narandžasta	francuski
Partei	politička partija	francuski
Party	žurka, zabava	engleski
Passagier	putnik	francuski
Pasta	testenina	italijanski
Position	pozicija	latinski
Positiv	pozitiv	latinski
Psychologie	psihologija	grčki
Religion	religija	latinski
Schach	šah	arapski
Tabu	tabu	tongan
Torte	torta, kolač	italijanski
Ziffer	cifra	arapski
Zigarre	cigara	španski

Primeri nemačkih fraza

Prevod	Fraza	IPA
nemački	Deutsch	/ˈdoʏtʃ/
zdravo	hallo	/ˈhaloː/
doviđenja	auf Wiedersehen	/aʊf ˈviːdəɐˌzeːn/
molim, nema na čemu, izvolite	bitte	/ˈbɪtə/
hvala	danke	/ˈdaŋkə/
taj/onaj	das	/das/
koliko?	Wie viel?	/ˌvi ˈfiːl/
da	ja	/ˈjaː/
ne	nein	/ˈnaɪn/
koliko je sati?	Wie spät ist es? Wie viel Uhr ist es?	/ˌvi ˈʃpɛˈt ɪst əs/, /ˌvi ˈfiːl ʊːɐ ɪst əs/
gde je toalet?	Wo ist die Toilette?	/ˈvoː ˈɪst diː to̯ɪˈlɛtə/
zdravica	prosit prost	/ˈpʁoːzit/ /ˈpʁoːst/
Da li govorite engleski/srpski?	Sprechen Sie Englisch/Serbisch?	/ˈʃpʁɛçn̩ ˈziː ˈɛŋlɪʃ/ /zeɐbɪʃ/
Ne razumem	Ich verstehe nicht	/ˈɪç fɛɐˈʃteːə ˈnɪçt/
Izvinite	Entschuldigung	/ɛntˈʃʊldɪgʊŋ/
Ne znam	Ich weiß es nicht	/ˈɪç ˈvaɪs əs ˈnɪçt/

Nazivi za nemački jezik u drugim jezicima

Zbog burne istorije Nemačke i nemačkog jezika, imena koja su drugi narodi izabrali za ovaj jezik variraju više nego kod većine drugih jezika.

Uopšteno, imena za nemački jezik se mogu podeliti u pet grupa po svom poreklu:

1. Od protogermanske reči za narod: nemački: Deutsch afrikanski: Duits vijetnamski: tiếng Đức danski: tysk zapadnofrizijski: Dútsk islandski: þýska italijanski: tedesco japanski: ドイツ語 (doitsugo) jidiš: טײַטש (daytsch ili daytsh) kineski: 德语 (déyǔ) ili 德意志语 (déyìzhiyǔ) korejski: 독일어 (dogileo) latinski: (lingua) Theodisca luksemburški: Däitsch marathi: Daitya Bhaasha norveški: tysk retoromanski: tudestg saterlandski frizijski: Dütsch severnofrizijski: Düütsch ferjarski: týskt holandski: Duits švedski: tyska	2. Od imena germanskog plemena: albanski: gjermanishte amharski: ጀርመን (järmän) jermenski: գերմաներեն (Germaneren) engleski: German esperanto: germana lingvo gruzinski: გერმანული (germanuli) grčki: Γερμανικά (germaniká) hebrejski: גרמנית (germanit) hindu: jarmanI kI bhAShA — transliteracija irski: Gearmáinis makedonski: germanski (germanski) malajski i indonežanski: bahasa Jerman malteški: Ġermaniż rumunski: germană tajski: ภาษาเยอรมัน (phasa yerman) škotski: German škotski gelski: Gearmailteach	3. Od imena saksonskog plemena: estonski: saksa finski: saksa
4. Od staroslovenske reči „nem“ ("mutav" jer su Sloveni mislili da Nemci ne znaju da pričaju slovenski jezik): bugarski: nemski (nemski) gornjolužičkosrpski: Němski donjolužičkosrpski: Němski mađarski: német poljski: niemiecki rumunski: nemţeşte ruski: nemeckiй (nemetskiy) srpski: nemački ili njemački / nemački ili njemački slovački: nemčina slovenački: nemščina ukrajinski: nіmecьka (nimetska) uzbečki: nemischa hrvatski: njemački češki: němčina	5. Od imena alemanskog plemena: arapski: ألمانية (alimāniyyah) baskijski: alemanera bretonski: alamaneg katalonski: alemany francuski: allemand kmerski:  (/pʰiːəsaː aːləmɒŋ/) malgaški: alema oksitanski: alemand persijski: آلمانی (Âlmâni) portugalski: alemão španski: alemán tagalog: Aleman turski: Almanca velški: Almaeneg	6. od reči dodeliti letonski: vācu litvanski: vokiečių

Osnovni pojmovi

• Hallo — Zdravo
• Guten Morgen — Dobro jutro
• Guten Tag — Dobar dan
• Guten Abend — Dobro veče
• Gute Nacht — Laku noć
• (Auf) Wiedersehen — Doviđenja
• Wie geht's (Wie geht es dir/Wie geht's dir) — Kako si, Kako ide
• Danke, Danke schön, Dankeschön — Hvala
• Bitte — Molim, Izvoli/izvolite, Nema na čemu
• Ich heiße — Ja se zovem
• Ich bin ... (Jahre alt) — Ja imam ... godina
• Ja — Da
• Nein — Ne
• Brojevi od 0 do 10: 0. null, 1. ein(s), 2. zwei, 3. drei, 4. vier, 5. fünf, 6. sechs, 7. sieben, 8. acht, 9. neun, 10. zehn

Kada se uglavnom obraća starijoj ili nepoznatoj osobi, u nemačkom se uglavnom javi sa Guten Tag.

Vidi još

• Vikipedija:Transkripcija sa nemačkog jezika

Literatura

• George Oliver Curme (1915). A Grammar of the German Language.  (1904, 1922) — the most complete and authoritative work in English
• Karta dijalekata nemačkog jezika Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. septembar 2005) (na nemačkom, PDF)

Spoljašnje veze

• German 101 Learn German online (Engleski)
• Online Rečnik Nemačko - Srpski Online Rečnik
• Gete institut - odeljenje u Srbiji
• Learn German Naučite nemački mreži
• Culturally Authentic Pictorial Lexicon Besplatan leksikon nemačkog jezika sa slikama iz nemačkog sveta.
• Sprachtausch.net — Nemački sajt na kome možete naći nastavnika, u zamenu da vi njega učite vašem jeziku
• Etnološka reportaža o nemačkom jeziku
• Internet priručnik nemačke gramatike
• Mrežni kursevi nemačkog Deutsche Welle-a Arhivirano na sajtu Wayback Machine (12. april 2010)
• Kursevi nemačkog u Nemačkoj
• Verein Deutsche Sprache (na nemačkom)
• Udžbenik nemačkog jezika za početnike; u toku je razvoj na Wikibooks
• Digital Wenker-Atlas Projekat iz 19. veka Lingvistički atlas nemačkog carstva
• Lista sa vezama za druge sajtove o nemačkom
• Taj strašan nemački — Sastav o nemačkom marka Tvena
• Kako učiti nemački? Profil nemačkog jezika
• Kratak pregled nemačkog jezika i njegovih varijeteta sa mapom
• Bespatan tutorijal za učenje nemačkog - ielanguages.com
• Naučite nemački, lekcije, govorite nemački Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. maj 2015)
• Passwort Deutsch - kurs nemačkog
• Učite nemački preko interneta besplatni kursevi nemačkog
• Slušajte i naučite korisne nemačke izraze Uz svaki izraz dostupan je zvučni snimak i ilustracija
• Najbolja škola nemačkog jezika u SRJ

Rečnici i prevođenje

• Nemačko-srpski i srpsko-nemački rečnik i prevod teksta
• Nemačko-srpski dvosmerni rečnik i prevodilac teksta Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. jun 2009)
• Nemačko-srpsko-nemački rečnik na Krstarici
• The LEO Online Dictionary Nemačko-englesko-nemački rečnik.
• dict.cc: Nemačko-englesko-nemački rečnik u koji korisnici mogu da dodaju reči sa 420.000 reči
• Nemačko - engleski rečnik: sa strane Webster's Online Dictionary — the Rosetta Edition.
• Nemačka gramatika, rečnik, promena reči i njihovo formiranje
• woerterbuch.info — Besplatni nemačko-engleski internet rečnik sa 600.000 reči
• Projekat „Digitalni rečnik“

Gramatika

• Gramatika nemačkog
• Gramatika nemačkog na internetu
• Pregled nemačke gramatike
• Sažeta nemačka gramatika na kineskom
• Nemačke gramatičke tablice
• Vežbe nemačke gramatike